BEZISTAN
NA mestu gde se od 1870. godine nalazio hotel "Pariz", posle Drugog svetskog rata, u samom srcu prestonice, u pasažu koji spaja Trg Nikole Pašića i Terazije, projektovan je i sagrađen Bezistan, sa idejom da prolaz bude kulturni i turistički centar Beograda.
Nekada zamišljen kao pokriveni trg, danas predstavlja oronulo zdanje sa ižvrljanim stubovima, neuglednim lokalima i oštećenim pločnicima. Lepota centralne fontane sa bronzanom skulpturom koja je rekonstruisana pre nekoliko godina, ne može da dođe do izražaja zbog okoline, a natpis ispred banke "Oprez - pada fasada", svedoči da ni bezbednost prolaznika nije zagarantovana.
Većina radnji u pasažu ima višedecenijsku tradiciju, pre svih prodavnica sa dresovima i "Soko-Štark", ali su se u međuvremenu doselili i menjačnica, lokal brze hrane, već pomenuta banka...
Vlasnici, međutim, nisu zadovoljni izgledom Bezistana. Preduzetnici, koji su lokale iznajmili od Agencije za poslovni prostor uglavnom na neodređeno, spremni su da zajedno sa gradskim vlastima renoviraju prolaz.
- Zaposlena sam u radnji koje se sećam još kao dete kada sam prolazila ovuda - tvrdi zaposlena u jednoj od bezistanskih prodavnica. - Prostor je veoma lep i žalosno je što se nalazi u tako lošem stanju.
O Bezistanu najviše brinu radnici JKP "Zelenilo Beograda" koji redovno čiste smeće, skidaju oglasne materijale koji se lepe po zidovima i stubovima pasaža, ali njihova briga nije dovoljna.
- Ideja sa uličnim prodavcima koji nude unikatan nakit, štrikane proizvode i suvenire je dobra, ali nemaju adekvatne tezge, pa dodatno urušavaju izgled prolaza. Grad bi trebalo da im obezbedi minimum prostora za rad - tvrdi jedan dugogodišnji zakupac. - Tokom devet godina kako iznajmljujem lokal uslovi su bili uvek loši. Kada padne fasada niko nije nadležan da je skloni sa poda, osvetljenje često ne radi, a prolaznici konstantno šaraju zidove.
SREĐIVANJE FONTANE 80.000 EVRA
ARHITEKTA Vladeta Maksimović prostoru je dao moderan izgled kružnog trga sa mrežastim krovom. U sredini je fontana ukrašena bronzanom skulpturom čuvenog jugoslovenskog umetnika iz 20. veka Aleksandra Zarina - "Devojka sa školjkom".
Za renoviranje fontane grad Beograd je 2011. uložio oko osam miliona dinara. Očekivalo se tada da će Bezistan vratiti staru slavu, ali jedini kulturni događaj koji je organizovan u pasažu bio je koncert povodom otvaranja fontane.
DISKOTEKA NA MESTU "MEKA"
POSTOJI i Bezistan kojeg danas nema. Počev od verovatnog prvog "instant aparata" za fotografisanje, preko radnje u kojoj su se kupovale majice sa amblemima omiljenih rok grupa, do diskoteke koja se nalazila u podrumu današnjeg "Mekdonaldsa".
Jedno od omiljenih sastajališta Beograđana otvoreno je 1980. godine i odudaralo je od svih tada popularnih mesta. Radilo je kao klasičan densing klub sve do 1989. godine, u njemu su nastupale Zana, Aske, Viktorija...
"KOZARA" BILA ZAŠTITNI ZNAK
ZAŠTITNI znak Bezistana bez ikakve dileme decenijama je bio bioskop "Kozara", najpopularniji u prestonici.
Mesto na kojem se za projekcije uvek tražila karta više, potpuno je renoviran osamdesetih godina prošlog veka, nekoliko puta je menjao vlasnika, pre nego što je zbog neuspešne privatizacije zatvoren 2003. godine.
Konačno, u požaru maja 2012. izgoreo je dobar deo unutrašnjosti.
NA TURSKOM - BAZAR
BEZISTAN je reč turskog porekla koja označava bazar, tržnicu ili trgovačku kuću u njemu, mesto za trgovinu, uglavnom pokriveno sa više kupola ili bačvastim svodom.