Znamenitosti Beograda

[Nina]

Da na jednom mestu zabelezimo neke od znametnitosti Beograda kroz istorijske podatke ili neku lepu pricu

Terazijska cesma

Terazijska česma danas se nalazi na istoimenom trgu, ispred hotela „Moskva“. Podignuta je po nalogu kneza Miloša, u čast svog povratka na presto. To se dogodilo 1858. a česma je podignuta 1860. godine – priča Neda Kovačević, književnica i žena koja je popisala sve prestoničke spomenike.
Odatle i urezani inicijali „M. O. 1860.“ na čuvenoj Terazijskoj česmi.
Napravljena je u obliku kamenog stuba, sa vazom na vrhu i rad je vajara Franca Lorana. Česma je visoka 6,35 metara. Oblikovana je u stilu romantizma i jedan je od najznačajnijih i najmonumentalnijih spomenika javne plastike Miloševog perioda u Beogradu.
Međutim, kada je prvobitno postavljena, Terazijska česma se uopšte nije nalazila na tom mestu! Pola veka česma je stajala nasred Terazija, na mestu gde je danas kolovozna traka, i malo više ukoso, prema hotelu “Balkan“.

Tu se nekada se nalazio veliki rezervoar za vodu u obliku kule koji je postojao još iz vremena kada je Beograd bio tek nešto više od mahale. Naime, Turci su, uvodeći vodu u varoš, duž trase kojom se pružao vodovod, zidali kule na koje su vodovodnim cevima vodu podizali na viši nivo, da bi ona dobila veći skok za svoj dalji tok. Reč je bila o velikim objektima koji su, prema zapisima, bili viši od svih okolnih zgrada koje su u to vreme postojale u ovom delu Beograda.
Takve kule su se osim na Terazijama nalazile i kod “Ruskog cara” i na mestu gde je danas zatvorena kafana “Grčka kraljica”. Od te tri kule najveća je bila ona na Terazijama, a upravo ona je verovatno i “kumovala” čitavom kraju pošto su Turci te rezervoare zvali terazije za vodu.
Godine 1860. vodovodna kula je uklonjena i na njenom mestu je postavljena Terazijska česma. Kasnije je, tokom prve rekonstrukcije trga, 1911. godine demontirana i preneta u portu Topčiderske crkve.

Kada je, 64 godina kasnije, 1975. vraćena na Terazije, trg je već dobio izgled sličan današnjem, pa je Terazilska česma postavljena ispred platoa hotela „Moskva“ gde se i danas nalazi.

preuzeto sa Dnevno.rs

 

[gost 339460]

Hvala na ovako iscrpnom objasnjenju,kako je i kada postavljena ta cuvena Teraziska Cesma.Obzirom da u beogradu ima izuzetno malo ljudi,koji poznaju
istorijat naseg glavnog grada.Ogromna vecina stanovnika Beograda su doseljenici iz raznih krajeva bivse Jugoslavije,pa ovakva i slicna objasnjenja,veoma su dragocena i pozeljno bi bilo,da ih ima vise.

 

[gost 36952]

Ima i apsurda. Meni nije normalno da se Bulevar kralja Aleksandra tako zove kada je bilo vise kraljeva pod tim imenom. To bi moglo tako da ostane da je bio samo jedan kralj Aleksandar i da se podrazumeva o kome je rec.
U ovom slucaju je rec o Aleksandru Obrenovicu.

 

[cave man]

Stevan Visoki ima dve ulice u Beogradu u razmaku od stotinak metara!

 

[gost 36952]

bar se zna o kome se radi, a na bulevaru ne

 

[cave man]

bar se zna o kome se radi, a na bulevaru ne

mislim da kad su menjali imena ulica nisu imali u vidu da je Visoki Stevan ustvari Despot Stefan Lazarevic!

 

[mizaca]

 

[Nina]

Bulevar, moja omiljena ulica...


Bulevar Kralja Alekdsandra Obrenovica je jedna od naprometnijih ulica Beograda za koju je potrebno najmanje dva i po sata laganog hoda kroz guzvu, da bi se preslo 7, 5 kilometara koliko je ova ulica dugacka i prostire se od Trga Nikole Pasica do Smederevskog puta.
Sredinom 18. veka bulevarom je krivudao Carigradski drum, vremenom je prekrsten u Sokace kod Zlatnog topa, zatim u Markovu dzadu, a 1834. godine dobija ime Fiseklija, po drvenim ducanima u kojima se prodavao barut u fisecima.
Krajem 19. veka postaje Ulica kralja Aleksandra Obrenovica, a nakon Drugog svetskog rata ova ulica nazvana je nakratko Bulevar oslobodjenja, a potom Bulevar revolucije. To ime je zadrzano nekoliko decenija, da bi s pocetka ovog veka vratili stari naziv Bulevar kralja Aleksandra Obrenovica koji je ubijen 1903.g..Ispred studentskog doma Kralj Aleksandar I podignut je kralju Aleksandru Obrenovicu spomenik- bista

Kafane, zanatlije i butici nisu jedina obelezja Bulevara. Duzinom leve strane dominiraju cetiri fakulteta, visa poslovna skola, pozorista, biblioteke, studentski dom Kralj Aleksandar prvi,spomenici Tesli i Vuku Karadzicu,Narodna skupstina,dve pijace, Djeram i Cvetko, dva parka, prodavnice,cuvena poslasticarnica Pelivan na pocetku ulice koja odoleva vremenu vec 163 godina, prema podacima ,crkva Sv.Marka, Hotel Metropol, restoran Madera, itd
Bulevar kralja Aleksandra se prostire na cak cetiri opstine: od Starog grada, preko Vracara i Palilule, pa sve do Zvezdare.
Ovu impozantnu gradsku aveniju preseca 68 ulica.
Jedna je od omiljenih i rado posecenih ulica u Beogradu

 

[Nina]

Velika pijaca

Prva pijaca u Beogradu pod imenom pijaca Svetog Andreje, u narodu poznata kao Velika pijaca, nastala je 1824.g. pored tadasnjeg turskog groblja , koje se tu zadrzalo sve do sezdesetih hgodina 19.v.a kasnije ispred Kapetan Misinog zdanja koje je podignuto 1863.g..Do tada su seljaci svoje proizvode iznosili na prilazima gradu, koje su turski vojnici prinudno otkupljivali od seljaka i po visim cenama preprodavali u gradu.

Posle ucestalih zalbi na otimacinu i nasilje turskih vojnika, beogradski vezir , pozvao je vidjenije beogradske Srbe i Turke, radi savetovanja o tome „da se ucini u Beogradu, jedno pazariste ili torziste“.Tako je u centru drustvenog zivota, u blizini puta za Stambol, nikla prva beogradska pijaca.Na pijacu je prema dogovoru, svako mogao izneti svoje proizvode , pa je Velika pijaca uskoro postala glavno mesto za pazar u Beogradu.Tu je bila i omiljena kafana Rajić, poznata po tome sto je već oko 1860. prva u Beogradu nudila do tada nepoznat leskovački izum - cevapcice

Nakon odlaska Turaka iz Beograda, 1867 g. ..nekoliko godina kasnije g.Emilijan Joksimovic, arhitekta i profesor Velike skole, predlaze izmestanje pijace. Njegova zamisao nije ostvarena u potpunosti, pa je samo deo prostora oko pijace pretvoreno u park, dok je Velika pijaca, radila sve do 1926.g. kada je zatvorena.
Kada je uklonjena Velika pijaca, ceo prostor je pretvoren u park u kojem je jos 1897. podignut spomenik Josifu Pancicu, a 1930. ovamo je prenet spomenik Dositeju Obradovicu (sa ulaza u Kalemegdan). Nekada se u parku nalazila cesma podignuta u cast kralja Aleksandra Obrenovića.
Pre Prvog svetskog rata kod Velike pijace ovde su se nalazila dva poznata beogradska hotela: „Makedonija“ na uglu ulice Vase Carapica i Studentskog trga i „Imperijal“ pored Kapetan-Mišinog zdanja. Na uglu Studentskog trga i Uzun-Mirkove ulice postojala je poznata kafana „Ujedinjenje „srušena 1935.

Imperijal

Ujedinjenje

 

[Nina]

Tube

Ispod Studentskog parka od 1783.g. stoji Šejh-Mustafino turbe, na samom uglu Visnjićeve i Ulice brace Jugovica. Na ovom mestu bila je i tekija, islamska bogomolja u kojoj su boravili dervisi, i gde su obavljali svoje verske obrede. Danas je ovaj objekat pod zastitom države, a obnovljen je 2013. godine.

U blizini se dugo nalazilo tursko groblje, koje je, kazu, bilo najvece u Beogradu i pokrivalo je veliki deo danasnjeg Studentskog parka. Po odlasku Turaka iz Beograda groblje je zaboravljeno, mezari (islamski nadgrobni spomenici) su zauvek nestali, a na tom mestu naselia se Velika pijaca ispred Kapetan Misinog zdanja, u to doba najveće i najimpresivnije zgrade u Beogradu.
Na fotografiji ruskog fotografa Gromana moze se videti Tube kako je izgledalo sredinom 19. veka, da bi kasnije fotografi ovekovecili kadar okoline ovog turskog sakralnog objekta i u doba kada je Višnjiceva ulica uveliko bila izgradjena, a u njoj i visespratnice koje su krasile ovu padinu.

 

[gost 36952]

od ove godine u ponudi u Noci muzeja, bila sam i preporucujem svima da obidju ono stase nudi takvim manifestacijama
uvek bude nesto veoma zanimljivo

 

[Nina]

Od toliko znamenitosti Beograda bilo bi lepo da se jos neko ukljuci i napise o nekoj znamenitosti ,
jer koliko god mislili da znamo sve o Beogradu, kada detaljnije citam zapise nailazim na podatke
koije ne znamo a zanimljivi su, kao na primer o hotelu Moskva ..

 

[Nina]

Hotel "Moskva"

Kada je pocela izgradnja Palate Osiguravajuceg drustva „Rosija“ i hotela sa kafanom, koji ce poneti naziv „Moskva“, Beogradjani nisu slutili da ce se, tokom nastupajuceg veka, na ovom mestu skupiti „istorija u malom“.
Gradnja palate pocela je u martu 1904.g. a zavrsena je 1908.g. 17 januara kada je bilo svecano otvaranje,na uglu Kralj Milanove i Balkanske ulice, na imanju gospodina Svetozara Vukadinovica, koje je otkupljeno za 865. 000 dinara. Nekada je na tom prostoru iznad Zelenog venca i na Terazijskom trgu bila mocvara, koja je isusena, pa je krajem 19. veka gradska vlast jeftino prodala trgovcu Bosku Tadicu. Gospodin Tadic je sa suprugom Stanom na uglu dve ulice, pocetkom 20. veka, podigao obicnu zgradu na sprat, koja se protezala od Balkanske ulice do Terazija. Kasniji naslednici je prodaju i kuca postaje kafana. U opstinskim knjigama grada Beograda pisalo je da je kafana „Velika Srbija“ zavedena na adresi: Kvart terazijski, ulica Kralja Milanova, broj 24. Pored nje nalazila se kafana „Balkan“, preko puta, kafana „Tunel“ u Balkanskoj ulici, broj 25 i kafana „Zeleni venac“, 200 metara niže, prema obali reke Save.

1910.godina

„Večernji list“ je 15. januara 1908. objavio sledeću, danas već istorijsku vest.
– Juče pre podne posetilo je Njegovo kraljevsko veličanstvo Kralj u pratnji svojih ađutanata novu palatu društva Rosija. Njegovo veličanstvo dočekali su pri glavnom ulazu direktor beogradske filijale Društva, Svetozar Vukadinović i društveni arhitekt Vladislav Karlović iz Beograda. Njegovo veličanstvo pregledalo je sa interesovanjem sve prostorije, kako hotel, tako kafanu, restoran stanove i kancelarije društvene. I izrazio je svoje puno poštovanje i dopadanje, poželevši društvu Rosija svaki uspeh.
Svečano otvaranje i veselje obavljeni su, međutim, 17. januara 1908. uz koncert Kraljeve garde. Povodom otvaranja palate „Rosija“ održan je i svečani prijem, sa početkom u 20 sati. I taj događaj su novine zabeležile pa je „Večernji list“ pisao:
– Gostionica „Moskva“ je bila puna gostiju, toliko da nije bilo mesta, iako se na ulazu plaćalo 1 dinar.

U temelje palate postavljene su 82 drvene grede duge po pet metara i debele po 30 cm.Zatim 30 vagona varenog gvozdja u sipkama dugim po devet metara, 10 vagona tvrdog ripanjskog kamenja.Preko toga postavljena je betonska ploca debela 2,2 metara.Zidanje ciglama otpocelo je tek u prolece 1906.g.Radove je izvodio gradjevinar Karlo Knol sa zidarima iz Crne Trave.Nadzorni inzenjer bio je arhitekta Jovan Ilkic.Radovima za armirani beton rukovodio je arhitekta Matija Snajder. Povrsina spoljnih zidova od prvog sprata do krova oblozena je zuckastim plocicama a ukrasena ornamentima zelene boje. Fabrika „Žolnaj“ u Pečuju, u kojoj su pre sto pet godina livene plocice i keramički ukrasi za hotel, postoji i danas, a u njoj su sacuvani originalni kalupi, ciji brojevi odgovaraju brojkama na poledjini starih plocica.Stepeniste je izgradjeno od ripanjskog i svedskog granita.Ukupna vrednost zgrade iznosila je 2 miliona zlatnih dinara.Za ono vreme bio je to najveci hotel u Beogradu sa 40 postelja i sobama na sva tri sprata.U aprilu 1941 g. hotel je ostecen bombardovanjem.

1928.g.

Nakon izgradnje osiguravajuce drustvo „Rosija“ je odmah smestilo svoje kancelarije u nju.
Palata je imala glavni ulaz sa ulice Kralja Milana, parter i jos cetiri sprata, a drugi ulaz za hotel sa Balkanske ulice, partera, jedan polusprat i nad ovim cetiri sprata i jos tri pomocna ulaza. A u temeljima ima dva izvora pitke vode i 14 prelivnih bunara. Njegova unutrasnjost bila je lepo uredjena. Svi stolarski poslovi su bili od najfinije izrade. Ceo namestaj je od tresnjevog drveta
Hotel „Moskva“ i njegove gostionice su kao moderno svratiste u centru Beograda vrlo brzo postali mesto okupljanja, ne samo poslovnih ljudi i umetnika, vec i obicnog sveta. Ova zgrada je imala svoje elektricno osvetljenje i dva lifta, koji su predstavljali tehnolosko cudo. Pokretali su ih brodski motori, smesteni u podrumu zgrade, koja je samim tim bila velika gradska atrakcija.

Pogled iz Bulevara Kralja Aleksandra

 

[Nina]

..

Kao i njegov otac Petar I Karadjordjevic, i kralj Aleksandar je za zivota cesto dolazio u palatu “Rosija” i na zabave u hotel “Moskva”.

Statut Srpskog olimpijskog kluba napisan je u „Moskvi“ 1910. godine. Ovde je redovan gost bio Nikola Pasic, a legendarni Branislav Nusic je dolazio zbog tradicije, jer je pre toga sedeo na istom mestu, ali u kafani „Velika Srbija“ koja se nalazila na mestu danasnjeg hotela.

Slavnog Alberta Ajnštajna je nedugo po otvaranju hotela u Beograd dovela supruga Mileva.
Mladi arhitekta Sarl Zanere prosao je ovde 1911. godine, znatno pre nego sto ce postati cuveni Le Korbizije..
Zvezdani trenuci bili su kada se u restoranu služio caj u casama sa srebrnim drskama, a gosti su bili vojvoda Petar Bojovic, general Pavle Jurisic Šturm i vojvoda Zivojin Misic. U hotelu je boravio i izvestac iz balkanskih ratova moskovske „Pravde“ Lav Trocki, davno pre nego što je postao boljševik, a 1926. je ovde bio i veliki indijski pesnik i filozof Rabindranat Tagore.
Hronicari misle da je najvelicanstveniji docek u „Moskvi“ bio u januaru 1921. godine, kada je u Beograd dosao francuski general Franse d’Epere, da srpskoj prestonici uruci Orden Legije casti.

U „Moskvi“ je svoje beleske pravio Aleksandar Deroko, a kasnije stizu Momo Kapor, Zuko Dzumhur i Ivo Andric.
Pedesetih godina u knjigu gostiju se upisuje i Erih From, Orson Vels, Zan Pol Sartr.Zatim Iv Montan i Simon Sinjore,Sol Belou, Mario del Monako, legenda dzeza Djuk Elington i Mikis Teodorakis. Najveća zvezda svetskog baleta Maja Pliceska dosla je u Beograd 1963. da igra u „Labudovom jezeru“, a dve godine kasnije i pesnik Jevgenij Jevtusenko, Dzeraldina Caplin,Rej Carls, ser Lorens Olivije koji je doveo legendarnu Vivijen Li da igraju u Narodnom pozoristu.Gosti su bili jos i Kirk Daglas, Piter Justinov, Robert de Niro, Monika Viti, Milos Forman, Piter Bogdanovic, Anzej Vajda, Bernardo Bertoluci,Dzek Nikolson, Bred Pit i drugi.
Elita domace estrade i glumista koja je boravila u restoranu „Moskva“ su Mija Aleksic, Zoran Radmilovic, Olivera i Rade Markovic, Bata Zivojinovic, Milena Dravic i Dragan Nikolic, Bata Stojkovic, Milutin Butkovic i Lane Gutovic.
Mate Parlov je 1978. godine bio gost „Moskve“ kada je postao prvak Evrope.

Za istim stolom su sedeli i pili limunadu Dragoslav Sekularac, Milos Milutinovic, Rajko Mitic, Mosa Marjanovic... Bas u kafani „Moskva“ Sekularac je izvadio novac i sa njim obrisao cipele, a novcanicu bacio na pod, sto je izazvalo burnu reakciju u ondasnjoj Jugoslaviji, Evropi i svetu.

Medju slavnim imenima koja su posetila „Moskvu“ je i americki predsednik Ricard Nikson, indijski lideri Mahatma, i Indira Gandi,i tadasnji predsednik Svetske banke Robert Meknamara.

Na Titovoj sahrani, u „Moskvi“ je odseo i Leonid Breznjev, u predsednickom apartmanu
Najcudniji ritual imao je libijski lider Gadafi, koji nije hteo da se odrekne svojih svakodnevnih navika. Tako je u Beograd doveo nekoliko kamila, jer je morao ujutru da popije solju rashladjenog kamiljeg mleka. Kamile su bile smestene na Dedinju, a posle muze mleko bi munjevito stizalo do hotela gde je kuvano i hladjeno, a zatim je sluzeno vodji dzamahirije. Kamile su posle posete ostale zooloskom vrtu u Beogradu.

U „Moskvi“ u njenoj kuhinji pojavio prvi elektricni sporet, a i rostilj na struju. Pa ipak, najburnije je docekan prvi crno-beli televizor, kada je 1958. godine TV Beograd uvela redovan program. Tadasnji direktor Trifun Subotic postavio je aparat uz izlog ka Terazijskoj cesmi. Tako su Beograđani mogli sa setalista da gledaju i slusaju televizijske vesti u 20 sati uvece.

Interesanto je da je pre skoro 100 godina, tacnije 1926. godine sklopljen i prvi crno- beli brak u Beogradu. U kafani "Moskva" vancali su se lepa plavusa gospodjica Anica i gospodin Sabri, dok su mnogi Beogradjani stajali ispred prozora i gledali ovaj neobican mladi par.

I na kraju.Cuvena torta Moskva snit

deo teksta preuzet sa Novosti

 

[Nina]

Idemo dalje
Jedna od najstarijih beogradskih kafana

Kafana „Znak pitanja“

Kafana „?“ jedna je od najstarijih kuca u Beogradu i najstarija sacuvana beogradska kafana.Nalazi se u ulici Kralja Petra br.6, pored Saborne crkve, u nekadasnjoj glavnoj ulici, koja je nekada imala tri dela. Prvi je bila Glavna carsija koja je dopirala do raskrsca ulica Kralja Petra i Knez Mihailove, a zatim su sledili Zerek i Dorcol. Sa svojih skoro 200 godina starosti kafana Znak pitanja ima status spomenika kulture pod zastitom drzave.
Kucu u kojoj se nalazila kafana po nalogu kneza Milosa podigao je 1823 g. Naum Icko, jedan od organizatora Prvog srpskog ustanka, kome je zgradu Knjaz Milos dao na koriscenje.
Posle smrti Nauma Icka knez Milos je tu zgradu 1826 g.poklonio svom lekaru Ecim Tomi Kosticu zetu Nauma Icka koji zgradu pretvorio u kafanu koja se zvala „Ecim Tomina Kafana“. U zgradi do kafane ukazom Milosa Obrenovica 30 aprila 1830 g. otvorena je Prva srpska apoteka pod rukovodstvom farmaceuta iz Zemuna Mateje Ivanovica.Ta je kuca srusena 1938.g.
Kada su naslednici Ecima Tome Kostica prodali zgradu , novi vlasnik Bogoslav Ivkovic promenio je ime u „Kod pastira“. Sledeci vlasnik Ivan Pavlovic 1892.g. kafanu je nazvao „ Kod Saborne crkve“. Crkvenim vlastima se nije dopao ovaj naziv kafane, pa su se usprotivile, a vlasnik je, do okoncanja spora sa Crkvom odlucio da smisli privremeno resenje. Bilo je tu i pomalo i protesta, pa je na tabli jednog jutra osvanuo „?“, koji je ostao do danasnjih dana..

..

U njoj je 1834. bio prvi bilijar u Beogradu, a od iste godine bila je prvo citaliste "Srpskih novina".
Odmah po zavrsetku rata 1946g. kafana „?“ proglasena je spomenikom kulture a 1959.g. oduzeta je i pretvorena u drustveno vlasnistvo.
Ulazna vrata su autenticna. Drveni pod i prostorije, takodje. Tu je crkveni kalendar, i grb dinastije Obrenovic. Dve ploce. Na jednoj je ispisana kratka istorija kafane, a na drugoj pesma Dragana Vasica, koja pocinje rimom „Znak pitanja, kafana mog grada. Nekad obicna a znamenita sada“. Iz baste, kad se podigne pogled uvis, vidi se nebo i vrh Saborne crkve. Sve je kao u 19. Kazu da je ovde sedeo Vuk Stefanović Karadzic, Đura Jaksic, da je poeziju ovde pisao i Branko Radicevic. A i danas, ovde se uvek moze videti neki savremeni priznati umetnik. Mnogi prepoznaju da ova kafana ima i neguje dasak istorije.

Dusa kafane.
Znak pitanja kafana mog grada,
Nekad obicna,a znamenita sada,
Atlantida koja jos uvek pluta,
Korisna da se u nju udje,kada se zaluta.
Pijana i luda od straosti svoje,
Ima svoje goste koji je boje,
Tonovima vina,smeha i pesme,
A moralista koji sve ume i sme,
NJen znak sadrzi i nas glas,
A kada nestanemo,
Ona ce pricati umesto nas.

 

[Nina]

Prvi bioskop u Beogradu

Samo nekoliko meseci nakon prve javne bioskopske premijere u Parizu 28.decembra 1895 g.. zastupnik brace Limijer na putu ka Istanbulu zastao je u Beogradu i u kafani „Zlatni krst“ koja vise ne postoji a nalazila se na Terazijama na mestu danasnjeg Dusanovog grada, prvi put prikazao zive slike 26 maja 1896 g..Predstavi su prisustvovali kralj Aleksandar Obrenovic i kraljica majka Natalija.

..

O prvoj predstavi pisale su "Male novine" prvi dnevni list u Srbiji koji je uredjivao niz godina Pera Todorovic, publicist. U broju 145 1896 g.zabelezeno je: Od danas ce u gostionici kod "Zlatnog krsta" na Terazijama g.g. Ogist i Luj Limijer iz Liona (francuske), prikazivati najveci i skoro neverovatni uspeh u fotografiji. To je tako zvano "ozivljeno" fotografisanje pomocu kinematografa. Tu ce se moci videti snimci stvorova i predmeta u najrazlicitijim kretanjima videce se pokret kako dete igra; pokreti koje cini zeleznicki voz kad ide, i to je sve tako zivo predstavljeno, da se cini kao da gledate stvarnost a ne fotografije. Beogradjani ne treba da propuste ovu priliku da vide ovaj doista najveci uspeh, a ulazna je cena od osobe 1 dinar. Pocetak je svakog dana u 4 sah. po podne i traje do 9 sah. u vece, a nedeljom i praznikom ima prikazivanja i pre podne."

Posle polumesecnog prikazivanja filma Promio je otputovao i Beograd nije imao bioskopskih predstava sve do 1900. godine. Tada su se pojavili putujuci bisokopi, "žive slike" pod satorima. Predstave su obicno davane na poljanama kod Zelenog venca, Malog Kalemegdana, Tasmajdana i Trkalista, gde su putujuce trupe Henria, Suboticanina, Lifke i drugih svetskih lutalica zabavljale ondasnje Beogradjane.

Prvi stalni bioskopi u Beogradu nastali su 1906. godine poput prvog uredjnijeg bioskopa, kod „Hajduk-Veljka“ na mestu danasnje velike palate u pocetku Knez Mihailove ulice, kod „Starog Petrograda“, kod „Crne mačke“ prostor na uglu Nemanjine i Garašaninove ulice, zatim elitni „Moderni bioskop“ brace Savica,danas palata banke u Kolarcevoj ulici i 1911. godine „Koloseum“, kasnije bioskop „Zvezda“.
Prvi filmski producent bio je Svetozar Botoric, vlasnik bioskopa „Grand“ u hotelu „Pariz“.

Hotel "Pariz" bio je moderan i otmen po standardima sa pocetka 20. veka, imao je parno grejanje, elektricno osvetljenje, ventilaciju i telefon. Bioskop je smesten u kafanu u parteru, sa 120 stolova, za kojima se tokom projekcije posluzivala hrana i pice. Kako je prostorija bila duga, platno je postavljeno po sredini, a publika je sedela sa obe strane.

Prvi srpski film snimljen je 1911.g.; „Zivot i delo besmrtnog Vozda Karadjordja u reziji Cica Ilije Stanojevica. Dokumentarni filmovi snimani su u doba Balkanskih i Prvog svetskog rata. Veliki deo te filmske gradje nalazi se u arhivu Kinoteke u Beogradu.

Plakat prvog srpskog igranog filma

 

[Nina]

Cvetni trg

Sredinom 19.veka svoje prve obrise dobija 1843. godine kada je po odluci komisije za dodelu placeva na ovom, tada nenaseljenom delu Beograda, nazivan Cvetna pijaca. Plac za pijacu je bio pokriven hrastovom sumom, i prostirao se do konjickih stala i vezbalista konjickog eskadrona, danasnjeg parka Manje , izmedju ulica ulica Kralja Milana,Njegoseve i Svetozara Markovica.Lokacija je opisana kao „Vise velike kasarne kod stare barutane na putu Kragujevackom“

Hrast luznjak koji se danas nalazi na Cvetnom trgu, poreklom je iz te hrastove sume, star je blizu 200 godina i nalazi se pod zastitom drzave.

Krajem 19.veka 1884. kada je osnovano Drustvo za ulepsavanje Vracara, pocela je planska izgradnja trga, ukljucujuci i podizanje pijacne zgrade, 1889.g prema projektu Grgura Milenkovica.Time je ovaj deo grada dobio svoju pijacu, a lokalno stanovnistvo nije vise moralo da ide na pijacu Zeleni venac ili Veliku pijacu.

Tada je otvorena i apoteka M.Protic preko puta Oficirskog doma, stalna filijala poste u ulici Kralja Milana a uradjeno je i kaldmisanje ulica i sadnja ukrasnog rastinja i drveca.
Godine 1886 otvorena je na Cvetnom trgu fijakerska stanica sa deset fijakerista.
U poslednjoj deceniji 19.veka pijaca je podeljena zidano-gvozdenom ogradom.Cvetni Trg je bio prethodnica sto se tice tematike uredjenja pijacnih prostora. .

Godine 1958. prema projektu Slobodana Janjica preuredjena je i dogradjena stara pijacna zgrada.Tada je otvorena prva samoposluga u Beogradu i po velicini bila je najveca radnja toga tipa u Beogradu .Ta zgrada je menjala namenu da bi se danas posle rekonstrukcije trga ponovo vratila smoposluga u tu zgradu,a 2.marta 2016.g u sklopu rekonstrukcije na Cvetnom trgu otkriven je spomenik Borislavu Pekicu

 

[Nina]

Manjež

Dvorski Manjez u sta su spadali konjusnica i skola jahanja za obuku oficira Knezevine Srbije podignut je 1867 g. u vreme vladavine Mihaila Obrenovica,
a na placu oivicenom ulicama Kralja Milana, Resavskom, Nemanjinom i Svetozara Markovica, bile su konjušnice i park Manjez

Zgrada Manjez smestena duz danasnje ulice Kralja Milana, bila je jednostavna , jednospratna gradjevina, vise nalik velikom magacinu , napravljen gotovo ceo od drveta.
Celokupna konstrtukcija,gledaliste, loze, galerije, stepeniste, sve ograde, svi podovi i sva sedista bili su od drveta izuzev cetiri osnovna zida jahacke skole.

Posle prvog svetskog rata zgrada je adaptirana za potrebe pozoriste pa je od januara 1920 u njoj bilo smesteno i Narodno pozoriste jer je zgrada na ondasnjem Pozorisnom trgu bila razorena za vreme I svetskog rata.
1921.odigrao se najveci dogadjaj u analima starog Manjeza i jedna od najznacajnijih pozorisnih manifestacija u istoriji beogradskog kulturnog zivota: gostovanje Moskovskog hudazestvenog teatra sa predstavama Ujka Vanja,Tri sestre,Kola mudrosti, Braca Karamazivi i dr.. Dah oktobarske revolucije prvi put je ovladao jednom beogradskom scenom..

Pozorisni zivot Manjeza trajao je sve do 1927.g. kada je doslo do pozara i Manjez je izgoreo.
Projektom ruskog arhitekte A. Krasnova. zgrada je prezidana u stilu neoklasicizma i dodat joj je sprat.

U jednom krilu ove zgrade 1931.g. zasedao je parlament Kraljevine Jugoslavije sve do preseljenja u novu zgradu sadasnjeg Doma narodne skupstine. Za ustavnopravnu istoriju Srbije zgrada Manjeza je značajna jer je u njoj doneta odluka da se drzava SHS preimenuje i nazove Jugoslavijom.

Nakon Drugog svetskog rata 1947.g. izvrsena je nova adaptacija zgrade za pozoriste po projektu arhitekte Momcila Belobrka.Zgrada Jugoslovenskog dramskog pozorista , od tada dobija zvanicno svoje novo ime.

Zgrada pozorista izgorela je 1997.g. a obnovljena je prema projektu arhitekata Zorana Radojcica i Dejana Miljkovica. Rekonstrukcijom fasade Nikole Krasnova i njenim ikonopiranjem u staklenu osnovu , kao i zadrzavanjam osnovne ideje Momcila Belobrka u ulaznom tremu, podjednako je vrdnovano nasledje pomenutih arhitekata u novi arhitektonski izraz.
Ove 2016.g pokrenuta je inicijativa postavljanja spomenika arhitekti Nikoli Krasnovom u parku Manjez

 

[Nina]

Trg Slavija

..

Malo je Beogradjana koji mogu da kazu da su njihovi preci lovili patke na Slaviji, nekadasnjem Simicevom majuru, jer sve do kraja 19.v. na mestu danasnjeg trga , nalazila se bara gde su Beogradjani dolazili u lov na patke. Za ono vreme bila je to periferija Beograda.Danas, jedan od najpoznatijih trgova u Beogradu oivicen je sa 7 ulica i to: Kralja Milana, Beogradska, Makenzijeva, Bulevar oslobodjenja,Svetog Save,Deligradska.
Trg se nalazi manje od 1,5 km juzno od Terazija (sredista grada), a nadmorska mu je visina 177 metara. Prostor koji pokriva dug je 130 m, a sirok 110 m. Veci deo pripada opstini Vracar, dok manji deo pripada opstiniSavski Venac. Slavija je ime dobila po istoimenoj kafani koja se nalazila na mestu nekadasnjeg bioskopa „Slavija”, a danas je tu Parking servis

Prve urbanisticke radove izvrsio je Frensis Makenzi, za vreme boravka u Beogradu od 1876. do 1895. godine, kada je kupio ovaj komad zemljista 1886 g. od Stojana Simica za 5000 dukata ,sto je izazvalo podsmeh na racun kupca. Makenzi tu nije nista sadio ni sejao, vec je prosekao ulice i isparcelisao placeve, uz uslov da vlasnici podignu kucu od tvrdog materijala. Cena kuca na tom prostoru ubrzo je dostigla 1.000 dukata,a ceo taj kraj dobio je ime Englezovac i 1890 g. i postao je deveti beogradski kvart.

Godine 1890. Beograd je imao 54.000 stanovnika i devet kvartova : Varoski, Vracarski, Terazijski, Dorcolski, Savamalski, Palilulski, Topciderski, Grad (Tvrdjavu) i Englezovac.

..

Mekenzi je umro 1895. godine, ali je pre toga zapisao i ovo :
" Terazijska, Milanova i Kragujevacka ulica produzuje se pravom linijom kroz moju zemlju. Pa kako se ista zemlja povlaci u ovom pravcu i postepeno podize do nivelacije sokaka varoskog oko 13 metara do blizu vrha brda, to razlozi za harmoniju i lepotu zahtevaju da se glavna ulica izvede do na vrh brda koje bi se takodje , imalo prikljuciti varosi, pa da se na njemu podigne jedna lepa zgrada kao sto je u Parizu Sanz Elize. Tako bi se ucinio lep zavrsetak glavne ulice, da se podigne lepa javna zgrada na tom mestu, za koju bih ja dragovoljno dao plac ".

Makenzi je tada poklonio gradu zemljiste za izgradnju buduceg hrama Sv. Save.

Za pocetak je sazidanaomanja Crkva Sv. Save, pa taj kraj pocinje i da se zove Savinac, da bi i taj naziv danas tako reci bio zaboravljen.

Makenzi je i sebi za zivota na Slaviji podigao kucu a koja je od 1910. godine sluzila kao Socijalisticki narodni dom i steciste radnickog pokreta i dogadjanja. i nazvana je Sala Mira

...

Kada je realizovana pocetkom aprila 1889. godine (zapoceta je 20. 06. 1888. godine), ova zgrada nalazila se na adresi Oraška ulica br.3. Arhitekta ovog objekta bio je inz. Svetolik Popović koji je projektovao i apoteku ''Kod crvenog krsta'' Koste M. Nikolica na uglu Beogradske i Oraške ulice, u neposrednoj blizini Sale mira.

Dok je trajala izgradnja ovog objekta, neki dnevni listovi huskali su javnost da ''Englez zida Nazarensku crkvu u sred grada'' sto je svakako doprinosilo senzacionalizmu. Nakon realizacije, Mekenzi je poceo sa odrzavanjem predavanja o astronomiji i biologiji dok su se ovde odrzavala i predavanja profesora Uciteljske skole. Godine 1890. Mekenzi je sa desne strane sale dozidao jos jedan objekat u kome je otvorio musku vecernju skolu za nepismene kao i privatnu skolu za zenski rucni rad. Kako to biva u nasem narodu, ovaj objekat je po automatizmu stoga nazvan ''Ženska radenička škola'' ili ''Radenička škola na Englezovcu''. Od Mekenzijeve smrti, 22. 08. 1895. godine u Londonu, skola je postala Srpska crtacko-slikarska skola Kirilo Kutlika nakon cije smrti i malog prekida postaje Spska slikarska skola ciji su direktori i osnivaci bili Beta i Rista Vukanović. Vlasnici su se menjali kao i namena ovog objekta sve do 1929. godine kada je zabranjeno delovanje Socijalisticke Partije, ciji je epicentar dogadjanja u Beogradu i Srbiji predstavljala upravo ova zgrada.

I bas protiv cega se Mekenzi borio i tezio, postalo je stvarnost od 1930. godine kada je Sala mira pretvorena u kafanu-pivnicu. Od 1934. godine novi vlasnik ''lokala'' Ilija Djordjevic izvrsio je korenitu rekonstrukciju ovog objekta u kome je otvorio cuveni bioskop ''Vračar'' a potom nazvan ''Slavija''. Rekonstrukciju objekta u modernistickom duhu izveo je inž. Svetomir Lazić krajem 1934. godine. Prva filmska projekcija pustena je na Uskrs 28. 04. 1935. godine filmom ''Ali baba i 40 razbojnika''.

Preko puta na uglu ulica Kralja MIlana i Beogradske postoji cuveni plac nazvan Miticeva rupa ciji je vlasnik bio poznati beogradski trgovac Vlada Mitic koji je na tom mestu hteo da sagradi jos jednu robnu kucu ali ga je u tome omeo II sve.rat, tako da je do danasnjih dana ostala Miticeva rupa.

 

[Nina]

Na sred Slavije postojao je poveci otvoren bunar. Bio je nasred ledine, pun neciste vode i zabokrecine, a odmah do njega nalazio se manji, drveni most – propust, kroz koji je oticala voda posle kisa i slivala se niz tesnu i neregulisanu danasnju Nemanjinu ulicu na prostran i blatnjav prostor. gde je 1884. sazidana Zeleznicka stanica.

U ondasnje vreme na Slaviji su bile poznate kafane "Tri seljaka" "Rudnicanin", i "Vracar",a malo vise uz Kragujevacki put i cuvena kafana „Orac“, „Zvezda“ i „Mala Astronomija“, koje su bile poznate po cevapcicima za koje se prica da su bili najbolji u gradu, posebno u kafani „Orac“

Kafana"Rudnicanin" desno na mestu danasnje Miticeve rupe, a levo preko puta je kafana "Kod tri seljaka"

Stari hotel "Slavija" podignut je izmedju . 1882. i 1888 g.. Hotel je, naravno, imao kafanu, trpezariju, salu za priredbe, pa cak i mjuzik hol. Oglas iz daleke 1907. godine obavestava Beogradjane da u basti hotela svako vece Rajflerov orkestar svira odabrane srpske pesme i strane kompozicije. Pred Prvi svetski rat u hotelu su stalno gostovali cuveni sabacki sviraci Cicvarici. Jos ranije, jedno vreme tu se hranila i Draga Masin dok je jos stanovala u neposrednoj blizini. Godine 1919. od 20. do 23. aprila u hotelu je osnovana i "Socijalisticka radnicka partija Jugoslavije", kao preteca KPJ, odnosno kasnije SKJ. Hotel je srusen za vreme bombardovanja 6.aprila 1941. godine.

Trg Slavija 1947. dobija novo ime Trg Dimitrija Tucovica, a u sredistu je podignut spomenik u cast ovom srpskom socijalisti, rad vajara Stevana Bodnarova.

Godine 1962. otvoren је novi hotel Slavija a povodom Prvenstva Evrope u atletici, jednoj od znacajnih i vecih sportskih manifesatacija u Beogradu toga vremena.Godine 1989 je prosiren delom u Makenzijevoj, da bi u novije vreme bio izgradjen i hotel "Slavija lux", preko puta u Svetosavskoj. Iste te godinena ovom trgu otvoren je prvi Mekdonalds na podrucju Istocne Evrope. Pocetkom 2000-ih godina trgu je ponovo vraceno ime Slavija .

Pre nekoliko decenija 1979.g.Slavijom je harao i cuveni beogradski fantom ili Vasa opel,koji je stvarao glavobolju saobracajnoj , a i ostaloj policiji, svojim nocnim munjevitim voznjama, bravurama i neuhvatljivoscu, a na radost brojnih Beogradjana, koji su se okupljali da posmatraju duel sa policijom, o cemu je snimljen i film.

Najnovija rekonstrukcija trga Slavija pocinje premestanjem posmrtnih ostataka Dimitrija Tucovica i njegove biste

 

[Милунка Савић]

Ima i apsurda. Meni nije normalno da se Bulevar kralja Aleksandra tako zove kada je bilo vise kraljeva pod tim imenom. To bi moglo tako da ostane da je bio samo jedan kralj Aleksandar i da se podrazumeva o kome je rec.
U ovom slucaju je rec o Aleksandru Obrenovicu.

Кад је први пут улици дато то име - Улица краља Александра, 1896, био је само један краљ Александар, а овај други, Карађорђевић, је тада био тек осмогодишњи кнежевић, и далеко од српског престола.

 

[Nina]

Milunka,drago mi je da si se pojavila na temi..jer ti pises o Beogradu i znas puno toga iz istorije Beograda

 

[Nina]

Topcider

Topciderski park se prostire na 111.336 m2 u dolini Topciderske reke i vec 150 godina je omiljeno izletiste i park Beogradjana.
Topcider je turska rec i znaci tobdzijska dolina,gde su Turci imali artiljeriski logor i lili topove za napad na Beograd 1521.

Za vreme svoje vladavine Milos Obrenovic 1831 g. daje nalog za uredjenje parka Atanasiju Nikolicu koji je formirao prvu parkovsku povrsinu sa vijugavim stazama,bujnim rastinjem i vodom u vidu potoka i jezerceta,za sta postoji i pisani trag u vidu pisma ,od 24. februara 1831.godine u kome se izmedju ostalog kaze: „Nikakva kola ne pustajte da preko Topcidera idu, da livade ne kvare“.
Oko Konaka izmedju 1831 i 1833 g. zasadjeni su platani koji su do danas sacuvani.Kasnije je park dopunjavam ukrasnim fontanama,cesmamai skulpturama.

Na prostoru parka kao najstarije uredjene celine Topcidera nalazi se 6 spomenika:
Konak Kneza Milosa kao kulturno dobro od izuzetnog znacaja,Topciderska crkva, Crkveni konak , skluptura Zetelica,Obelisk i spomenik Arcibaldu Rajsu.

-Konak Kneza Milosa,kao njegova rezidencija izgradjen je u periodu 1831-1834.g. Za izgradju Konaka Milos je zaduzio svog glavnog neimara Hadzi Nikolu Zivkovica koji je sagradio Konak prema projektu Janje Mihajlovica i Nikole Djordjevica.

-Topciderska crkva Svetih apostola Petra i Pavla izgradjena je istovremeno sa Konakom od 1832 – 1834.g.

-Crkveni konak gradjen je od 1830-1832.g.u stilu sumadijske kuce sa podrumom i prizemljem.
Ovde je bilo sediste prvih mitropolita Knezevine Srbija,Milentija Pavlovica i Petra Jovanovica

-Sklupturu Zetelica kao jedini primer parkovske ukrasne sklupture iz 19.v.izradio je vajar Fidelis Kimel 1852.g.koja predstavlja zenu sa zitom kao simbolima plodnosti i izobilja

Obelisk je podignut u cast povratka Kneza M ilosa u Srbiju 1859.g.koji je izradio kamenozrezac Franc Loran i jedna je od najranijih javnih spomenika u Beogradu.

-Spomenik Arcibaldu Rajsu izradio je Marko Brezanin 1931.g. u znak zahvalnosti srpskog naroda dr.Rajsu koji je najveci deo svog zivota prpoveo u Srbiji i koji se posvetio istrazivanju zlocina nad srpskim narodom za vreme I svetskog rata.Za sobom je ostavio pisani testament pod naslovom „Cujte Srbi“

U okviru Topcidera postoji i suma Kosutnjak koja je u vreme Milosa Obrenovica predstavljala dvorsko loviste i uzgajaliste srna i kosuta. Kosutnjak je bio okruzen drvenom ogradom sve do 1908 g. kada je ograda srusena.U Kosutnjaku je 1868.g. ubijen knez Mihailo i na tom mestu se nalazi ogradjen spomenik .Sredinom 19.veka u Topcideru je nastalo Topcidersko groblje a tuda je prosla i pruga normalnog koloseka Beograd- Nis 1892.g.Godine 1894. proradila je i tramvajska linija Terazije-Topcider.1850.g. izgradjen je u Topcideru parni mlin, fabrika secera 1898.g.a kod Careve cuprije 1911.g. i Hipodrom.Tu je podignuta kuca Arcibalda Rajsa, Dvorski kompleks Karadjordjevica,Dom garde , Letnji paviljon, a u periodu od 1928-1930.g.podignuta je Kovnica novca.Kasnije su u sklopu Topcidera i Kosutnjaka podignuti i mnogi sportski objekti.

 

[Nina]

Beograd, od zamande slavan, srećan i nesrećan. Na sutoku Save i Dunava borili su se narodi za sudbu i gospodstvo. Beograd je sa okolinom svojom istorično klasična zemlja, kakve u Evropi malo ima. Tu je tle više ljudskim pepelom i ubojnih konja izmešano, nego ma čim drugim; trava, vegetacija sadanja je plod njihov. I kad tad će Beograd dočekati dane negdašnje slave, i opet slave, jer Beograd je po sreći ma čijoj slavi uvek dosuđivan bio, i on je besmrtan, iz zgarišta svog uvek se podigne na krilima sudbe kao feniks tica iz pepela svog.

(1886. Jakov Ignjatović)

 

[Nina]

Zeleni venac

Danas se Zeleni venac nalazi vecim delom na teritoriji opstine Savski venac i manjim delom na teritoriji opstine Stari grad, u samom centru grada i povezuju ga Prizrenska ulica sa Terazijama i nekada Gospodske ulice, danas Brankove, preko Brankovog mosta povezuje sa Novim Beogradom.

Zeleni venac je zauzimao prostor od Brankove, Lomine, Reljine, Prizrenske i Sremske ulice, bio je nekada prostrana ustajala bara, u koju su se odlivale vode sa Terazija i to preko Prizrenske ulice, koja je nekada bila blatnjava nizbrdica i koja vodi istim putem vec dva veka.

Voda se iz jezerceta izlivala nanize, ka Bara Veneciji, a cetrdesetih godina 19.veka isusena je barustina na cijem mestu se danas nalaze autobuska i zeleznicka stanica.
Sredinom 19. veka ovaj deo grada prvo se zvao Manojlova basta, i tu se nalazila dvokatna kuca, a u njoj manja gostionica, na kojoj se nalazio limeni venac, ofarban zelenom bojom,
pa je po tom vencu ces kraj nazvan Zeleni venac.

Kafana Zeleni venac 1934.g.

Najstarije srpsko groblje nalazilo se u kraju od Varoš kapije prema Zelenom vencu, sa obe strane Gospodske ulice, koja je posle ponela ime Brankova. Ovo groblje je 1835. godine preneto na Tašmajdan, gde je iste godine nastala prva, mala Crkva Svetog Marka.
Mnogo decenija kasnije, ovo mesto postalo je saobracajno cvoriste naseg grada. Stare beleske govore da je i nekada bilo sudjeno da oni koji dolaze u Beograd, ili izlaze iz njega, imaju neizbezni kontakt sa Zelenim vencem. Tako su, u Milosevo vreme, koriscena uglavnom volujska kola, jer je „sredstava za prevoz bilo sasvim malo“. Na ovakvim kolima su se prevozile, od svog konaka do Manojlove baste kneginja Ljubica, i Tomanija, zena Jevrema Obrenovica. U blizini je bila i Germanova basta, na samom kraju danasnje Brankove ulice, gde su njih dve umele da svrate na pivo.

Istorija belezi da je na tom mestu jos 1847.g. bio pazar, da bi se 1885.g. po odluci Uprave varosi Beograda , ta lokacija postala jedna od sedam fijakerskih stanica u gradu.
Godine 1918. tu je odrzana prva skupstina piljara Srbije.

Kada je "pazarište", kako su zvali, Veliku pijacu okoncalo svoj vek, otvorene su tri nove pijace: na Zelenom vencu, u Jovanovoj ulici i Kalenić.Pijaca Zeleni venac zvanično je otvorena u februaru 1926. godine na pocetku Abadzijske carsije.Pijaca Zeleni venac smatra se najstarijom aktivnom pijacom na Balkanu.

Zanimljivo je da je pijaca Zeleni venac podignuta na temeljima nesudjenog pozorista.
Kako je preko Zelenog venca isao glavni put od Varos kapije za Savamalu i Vracar, Pozorisni odbor koji je osnovan 1851.g.odlucio je da tu podigne stalnu pozorisnu zgradu
i poveri izradu planova italijanskom arhitekti Josifu Kasanu, za sta je odvojena je pristojna svota od 2.000 dukata.

Medjutim, teren je bio vrlo podvodan. Doneta je odluka da se temelji postave na sipovima, ali i posle zabadanja 2.000 hrastovih sipova pojavljivala se voda. Tako su 1853. godine radovi obustavljeni, a kako su temelji vec bili postavljeni odlucili su da se na mestu pazarista podigne pijaca umesto Narodnog pozorista koje Beograd nije imao a koje je podignuto 1868.g. na Pozorisnom trgu pored nekadasnje Stambol kapije, zahvaljujući knezu Mihailu Obrenoviću III.

Mihajlo Obrenovic bio je knez Srbije od 1839 do 1842.kada je zbacen sa vlasti i od 1860 do 1868 g.kada je ubijen u Kosutnjaku.Mihailo je bio drugi sin kneza Milosa i kneginje Ljubice Obrenovic