Misterija najbogatije Beogradjanke svih vremena
To je Draga Mitričević o kojoj je Živojin Žika Petrović napisao knjigu “Do viđenja” koja je ujedno i prvi je srpski dokumentarni triler koji se bavi misterioznim čudnim nestankom i smrću najbogatije Beograđanke svih vremena.
Ovaj, najmisteriozniji slučaj beogradske policije desio se pre 87 godina januara 1933. kada je usred Beograda nestala ćudljiva milionerka Draga Mitrićević a kasnije pronadjena ubijena u podrumu svoje vile u kojoj je živela. Preka, škrta i povučena, živela je sama u ogromnoj vili u centru grada, uz svoje čuvare: gusana, nemačke ovčare i kokoške. Kada je dobio zadatak da reši misteriju, Rade Popović, načelnik Odeljenja beogradske kriminalističke policije, čupao je sebi kosu od muke.
Draga je bila opsednuta time da će da je ubiju i da će da joj otmu njene milione i njeno blago.
Imala je oružni list za 12 komada oružja i to
ištolji, revolveri, puške, karabini, dvocevke. Jedan revolver je stalno nosila za pojasom.
Živela sama u velikoj kući u centru Beograda u ulici Kralja Milana 5. U toj kući je imala samo jedan ormar i jedan krevet. Imala je i jednog gusana koji je bio prva linija odbrane. Znate za priču da su guske odbranile Rim.One imaju neverovatan osećaj da na daljinu primete nekog ko dolazi i počnu da gaču. Tako je Draga šest godina držala tog gusana kao alarm. On je živeo sam u prvih 300 kvadrata njene vile. U sledećih 300 kvadrata su bila dva nemačka ovčara, a u trećem delu kokoške i pilići, niste mogli da prođete a da ih ne uzbunite. Tek u četvrtom delu kuće je živela ona sama
Bila je ćerka Jovana Dimitrijevića Mitrićevića koji je bio poreklom iz Kragujevca. Njegov otac je bio bogataš pri dvoru, kao i Jovan. Bili su velike škrtice, neverovatno su umeli da oplode kapital, ali sve su čuvali, ništa nisu trošili. Posle njihove smrti sve je pripalo Dragi i njenoj sestri. Međutim, one su se toliko posvađale oko nasleđa da nisu progovorile do kraja života. Čak su i jednu fotelju testerom presekle napola.
Od oca državnog savetnika i supruga-upravitelja dvora Karađorđevića, ime gđe Dimitrijević-Mitrićević bilo je s početka prošlog veka među poznatijim u beogradskoj varoši. Porodični imetak, potom i udajom učvršćene veze sa dvorom predodredili su joj gotovo nimalo bojazni za kakvu tešku sudbinu. Držala se ova beogradska dama dostojanstveno i sa stilom. Sugrađani su je poznavali po otmenosti i lepoti, sve do trenutka kad je doznala za muževljevo neverstvo.
Cenjeni dvorski upravitelj isprozivan je nasred Terazija. Lična njegova svojina izbačena je iz zajedničkog doma, a razočarenje u dok-nas-smrt-ne-rastavi ogrnulo je otmenu gospođu u duge, crne kapute ishabanog krzna. Osudivši sebe na izolaciju, povukla se u vilu u Ulici kralja Milana 5, i jedino društvo pravila su joj dva psa i gusan.
Smrt nekadašnjeg supruga gurnula ju je u još dublju osamu. Niti ju je ko posećivao, niti je ona kome išla u kuću. Čak je i drva sama cepala. Uz ušteđevinu od 3 miliona dinara i dragocenosti u banci, bivša gospođa upraviteljeva sada je prihodovala od rentiranja.
Retkog prijatelja pronašla je u gospodinu dr Vojislavu Rašiću, pravniku i diplomati takođe bliskom dvoru. Dece nije imala, a jedva da je govorila i s rodbinom. I kada bi prošla varoškim ulicama, Beograđani su je poznali po dugom, crnom štapu.Njime bi se razmahala ukoliko se ko usudio da je provocira. Po neobičnom su portretu Beograđani pamtili gđu Dragu Dimitrijević-Mitrićević; i mada bi joj mnogi našli mane, malo je ko slutio da se nekome toliko mogla zameriti.
Koliko je zapravo Draga bila bogata govori i to što je u svojoj kući imala 16 štednih knjižica.Koliko je banaka tada bilo u Beogradu, toliko je knjižica imala, a u njima upisani milionski iznosi.
Imala je brojne nekretnine, akcije, preduzeća, skoro polovinu akcija Narodne banke Kraljevine Jugoslavije. A ostajala je dužna dinar, dva pekaru preko puta svoje kuće, nije imala kod sebe. I tako iz dana u dan. Imala je samo jednu crnu haljinu, šešir, jednu bluzu, ništa nije trošila na sebe
Najveći sef u Izvoznoj banci na Terazijama bio je njen. Kada je policija posle njene smrti ,otvorila taj sef, rasuli su se dijamanti, rubini, safiri, zlato, srebro, novac. Celih 12 sati je trajao popis tog sefa.
Nisu samo domaći mediji svakodnevno izveštavali već i svetski koji su pisali o nestanku čuvene milionerke.
Policija je danima bila u ćorsokaku, da su neki islednici rešili da pomoć potraže od telepate Luja Rozenštajna kome su u policiji dali samo jednu cedulju na kojoj je pisalo „18-26. januar 1933“. Rekao im je da se radi o ubistvu jedne bogate starice, kao i da se ubica već nalazi u rukama vlasti. Na osnovu policijskih fotografija prepoznao je Kolomana Rajtera. poznatog beogradskog džentlmena lopova koji je u to vreme služio kaznu u Sremskoj Mitrovici.Medjutim ministar je kaznio islednike, a cenzura je zabranila listu Politika da se ovom temom dalje bavi.
Koleman je saslušan, priznao je da je poznavao ubijenu, ali njegova veza sa zločinom nikada nije dokazana. Ubica Drage Mitrićević je, uprkos dugogodišnjoj istrazi, izmakao pravdi.
Znalo se, doduše, da joj druželjubivost nije bila jača strana, ali još nije bio slučaj da je danima niko ne sretne. Dr Rašić bi je katkada viđao iza kapija njene vile, stoga mu je prazno dvorište susetkino nakon nekoliko dana probudilo sumnju.
Po prijavi nestanka, nadležni se odmah daju u potragu. Sumnjajući na otmicu, kriminalistička policija u tri maha pretresa Draginu kuću. Nedostatak dokaza ostavio ih je u još većoj neverici: ni jedan jedini trag nije pronađen, ništa što bi ih odvelo do usamljene udovice.
Peto februarsko jutro godine 1933. osvanulo je uz dotad retko zaprepašćenje na licima Beograđana. Očiju prikovanih za izdanje “Politike”, saznavali su detalje zločina koji će postati jednim od najzagonetnijih koje Beograd pamti
“U podrumu te prazne i zloslutne zgrade, u prašini i memli, nađeno je telo pokojne Drage. Ispod gomile nabacanih sanduka, ispod isečenih drva i letava, nađen je juče u podne njeno telo.”
Vest o njenom nestanku za to vreme postaje senzacija koja puni stupce dnevne štampe. Jer, ne biva često da vremešne gospođe teške nekoliko miliona tek tako propadnu u zemlju. Otuda je pronalazak beživotnog tela prilično uzdrmao prestonicu, cak i državni vrh koji je tih dana bio besan
Naime, spekulisalo se da je sam drzavni vrh umešan u Dragino ubistvo, s tim da takve sumnje zvanično nikada nisu potvrđene. Štaviše, do kraljevskog dvora policija je stigla još tokom istrage ubistva, i tek se godinama kasnije saznalo o detalju koji je vodio u tom pravcu. Nekoliko dana pre no što joj se gubi svaki trag, gđa Mitrićević se na dvoru sastala sa kraljem Aleksandrom i direktorom banke. Razlog njene posete nikada nije obelodanjen, ali ono što se zna jeste da je njena ušteđevina od 3 miliona dinara neposredno pre toga ukradena.
Da li je stoga Dragino ubistvo tek puka slučajnost, budući da se dogodilo ubrzo nakon posete dvoru?
I da li je, shodno tome, moglo biti počinjeno po nalogu nekih uticajnih ljudi, koji su za cilj imali da namerno ometaju istragu?
Ubica je, u neku ruku, na svojoj strani mogao imati i faktor sreće. Na primer, DNK analize – danas nezaobilaznog saveznika istražitelja – 30-tih godina u Beogradu nije bilo ni u najavi. Stoga i mnoga pitanja u vezi zločina do dana današnjeg ostaju bez odgovora, ostavljajući beskrajan prostor za nagađanja i varijacije na temu.
84 godine kasnije, originalna dokumentacija i dalje se čuva u Institutu za sudsku medicinu “Dr Milovan Milovanović”. Na mestu nekadašnjeg zločina, u kući gde je Draga provodila svoje samotne dane, danas stoji zgrada poreske uprave.
Na sahrani Draga imala najskuplji sanduk koji se pojavio na prostoru bivše Jugoslavije, od orahovine, ukrašen zlatom i dijamantima. Težak 450 kilograma, "bez pokojnice", toliko da je 12 radnika je moralo da ga nosi.
Ona koja nije imala ni prijatelja ni poznanika, na njenoj sahrani je bilo 10.000 ljudi.
