Змајеви у српској традицији

Postoji li stvarno panteon srpskih bogova ili pokusavamo vestacki da pravimo sistematizovanu mitologiju po ugledu na grcku?

Ово друго, само што се не ради само о угледу на Грке, него и на Римљане, Германе, Индусе... па и Русе и Западне Словене, где се за Русе отприлике тачно и зна који је пантеон био. Ако се и хипотетише, ради се са разлогом јер нема основа да се мисли да Јужни Словени ту чине неки изузетак.

Мада, по мени, толико мало података о баш српском пантеону може да се тумачи и малобројношћу Словена у односу на староседеоце који су већ вековима били хришћани и под утицајем монотеистичких религија, попут митраизма. А и сами Словени су већ у првим налетима били у одређеној мери покрштавани, а било их је и са истока и са запада. Можда тај пантеон није постојао као јединствена вера свих Срба на Балкану, али се у извесној мери може говорити о њему као о нечему у шта су веровали наши преци. Сад, да ли сви и да ли у исто време, то већ не знам ни да ли је могуће утврдити. Зато се углавном и говори о словенском пантеону и словенској вери, са посебним освртима на Русе и Западне Словене.
 
By the wau Woslavy mogaoi bi da otvoriš temu i da detaljni objasniš srpski poantenon bogova.

Postoji tema o slovenskoj religiji i mitologiji na pdf. Religija

A ne znam kakvo objašnjenje pantenona očekuješ pošto u slovenskoj mitologiji nema rodbinskih odnosa, ženidba razvoda i sličnih stvari među bogovima ... Bogovi nisu u potpunosti antropomorfni ... više predstavljaju sile prirode ... kasnije su se krenuli graditi kumiri (totemi), ali onda je već i pokrštavanje uzelo maha i saseklo sve na šta je našlo...

Milanne:
Postoji li stvarno panteon srpskih bogova ili pokusavamo vestacki da pravimo sistematizovanu mitologiju po ugledu na grcku?
Ne bih ja delio našu mitologiju na srpsku, ukrajinsku, češku ili šta slično već jednostavno slovenska mitologija.
Tako da u tom slučaju ne postoji srpski pantenon
 
Evo Bogova Rodnoverskih

y.svarog.JPG
y.svetovid.JPG
y.dajbog.JPG
y.perun.JPG
y.veles.JPG
y.gerovit.JPG
y.jarilo.JPG
y.lada.JPG
y.mokos.JPG
y.morana.JPG
y.praved.JPG
y.pripegala.JPG
y.radgost.JPG
y.rod.JPG
y.rozanice.JPG
y.stribog.JPG
y.triglav.JPG
y.vesna.JPG
y.vodan.JPG
y.ziva.JPG


na ovom sajtu su predstavljeni (kliknite na bilo kog Boga i procitajte o njemu sve sto Vas interesuje)
http://www.srpskavera.comoj.com/s_vera_bozanstvo.htm
 
Poslednja izmena:
Ciju to ,,nasu'' mitologiju?

Gde se u srpskom predanju pominje neko od tih bozanstava slovenske mitologije?

Našu, slovensku ...

Vojevao Beli Vide, koledo!
Tri godine s kleti Turci,
A četiri s crni Ugri.
Kad Vide s vojske dođe,
Sede Vide da večera.
Stade gromot, stade tropot
Oko dvora Vidojeva.
Al' govori beli Vide:
- Iziđ', ljubo, te pogledaj
Šta je gromot, šta je tropot
Oko dvora Vidojeva! -
Kad iziđe verna ljuba:
Konji mu se kopitaju,
Raduju se gospodaru
Da je skoro s vojske doš'o;
I golubi kril'ma biju,
Raduju se gospodaru
Da je skoro s vojske doš'o.

Da zarosi sitna rosa,
oj dudula mili Bože!
Oj lija daj Bože daj!
Oj Ilija moj Perune!
Daj Bože daj, daj Ilija daj!


Toponimi:
http://www.svevlad.org.rs/toponimi_files/toponim.html

itd...
 
Inače glavni bog među Lužičkim Srbima je verovatno Svetovid tj. Swjantowit

Не баш. Срби су из Полабља, а тамо је врховни бог Сварог. Рујани су Световида имали за врховног.

Иначе, ако је Световид са Д, онда мора и Рујевид, Поревид, Геровид, Јаровид. Тамошњи Словени их све зову са Т, ако ћемо ми да уводимо Д, онда морамо за све, не само за једног.
 
Našu, slovensku ...

Da je naša, znali bismo je s kolena na koleno, a ne bismo morali da prevrćemo po ruskoj literaturi da je učimo.

Nisu svi Sloveni delili istu mitologiju.

Vojevao Beli Vide, koledo!
Tri godine s kleti Turci,
A četiri s crni Ugri.
Kad Vide s vojske dođe,
Sede Vide da večera.
Stade gromot, stade tropot
Oko dvora Vidojeva.
Al' govori beli Vide:
- Iziđ', ljubo, te pogledaj
Šta je gromot, šta je tropot
Oko dvora Vidojeva! -
Kad iziđe verna ljuba:
Konji mu se kopitaju,
Raduju se gospodaru
Da je skoro s vojske doš'o;
I golubi kril'ma biju,
Raduju se gospodaru
Da je skoro s vojske doš'o.

Mislim da ti je Menjamse, već odgovorio na ovo.

Da zarosi sitna rosa,
oj dudula mili Bože!
Oj lija daj Bože daj!
Oj Ilija moj Perune!
Daj Bože daj, daj Ilija daj!

Ispravi me, ako grešim, ali meni ovo liči na neku neopagansku izmišljotinu. :think:


Pogledao sam toponime i jedino što mi na prvi pogled pije vodu je ,,Perunika’’. Uglavnom je tu neko popisao sve što je imalo makar isto prvo slovo kao neko slovensko božanstvo.

Inače, ovo su ti npr. dve dodolske pesme, prilično slične iako su zapisane verovatno (pošto za Vukovu nisam siguran) u različitim krajevima i u rasponu od 109 godina, pa uporedi sam sa ovom prethodnom:

Srpske narodne pjesme’’, Vuk Karadžić, 1841.

Mi idemo preko sela, oj, dodo, oj, dodo le!
a oblaci preko neba, oj, dodo, oj, dodo le!
a mi brže, oblak brže, oj, dodo, oj, dodo le!
oblaci nas pretekoše, oj, dodo, oj, dodo le!
žito, vino porosiše, oj, dodo, oj, dodo le!

Ne znam iz kog kraja je prva pesma, a druga je sa Kosmeta.

Jugoslovenski muzički folklor”, M.S. Vasiljević, 1950.

Oblak brže, doda brže, oj, dodo, oj, dodo le!
rosna kiša ponajbrže, oj, dodo, oj, dodo le!
da orosi žito naše, oj, dodo, oj, dodo le!
žito naše i livade, oj, dodo, oj, dodo le!

Dakle, ova priča sa slovenskim božanstvima među Srbima je hvatanje za slamku.

Skokni do nekog planinskog sela u Srbiji, pa priupitaj stare ljude da ti kažu ko je Svarog, Perun, Dažbog itd. , pa ih onda pitaj za karakondžule, čume, vampire i vukodlake da vidiš šta će im biti poznato, a šta ne. ;)
 
Poslednja izmena:
Словенски бог или историјска личност? :dontunderstand:
Zanimljivo, ja nikad nisam video ovaj podatak , em Bačvanin, em Srbin, pa još i Vid :D lepo


Milanne:
Da je naša, znali bismo je s kolena na koleno, a ne bismo morali da prevrćemo po ruskoj literaturi da je učimo.
I znali bi smo da nije hrišćanstvo stiglo u naše krajeve :D Onda su se stvari "malo" promenile...

no nije ni rusija mnogo bogatija po tom pitanju ... niti bilo koja druga slovenska država...
Milanne:
Skokni do nekog planinskog sela u Srbiji, pa priupitaj stare ljude da ti kažu ko je Svarog, Perun, Dažbog itd. , pa ih onda pitaj za karakondžule, čume, vampire i vukodlake da vidiš šta će im biti poznato, a šta ne.

pa naravno da im neće biti poznata ta imena , jer su prikrivena ispod nekih novih ...

nisu li i vukodlaci i vampiri dokaz slovenske mitologije ?
njih nije trebalo iskoreniti, jer se jednostavno moglo reći da su sluge djavola...

inače za onu dodolsku pesmu imam samo podatak da je iz okoline Gnjilana

može li jedna običajna iz Hrvatske ?
Moj božiću Svarožiću,
ti pohodi naše dvore,
naše dvore i obore.
Moj božiću Svarožiću, lunaj le, lunaj le.

Moj božiću Svarožiću.
Zlatno Sunce , bijeli svijet!
Moj božiću Svarožiću.
Lunajlije, lunaj le!
Pjesma zapisana 1952 godine u Cigleni.
 
Ciju to ,,nasu'' mitologiju?

Gde se u srpskom predanju pominje neko od tih bozanstava slovenske mitologije?

Има индиција. Имамо Дабога/Дајбога и његово повезивање са Даждбогом није произвољно, јер је стслов. дажд нпр. у Оченашу, дало у српском дај. Имамо лично име Перун, што наравно не значи да је оно надевано као име у исто време док се штовао бог са истим именом, али одређену везу ипак показује. Затим, именовање сточара власима, без обзира радило се о словенским сточарима, или староседелачким, да избегнем сада залажење у то. Ту се можемо спорити једино око имена, можда је Велес на југу био познат као Волох, али узимамо устаљено име. Такође, ако су и ови записи о Сварожићу тачни, и то има смисла, јер је Сварожић поштован у Полабљу.

Главни проблем су овде фалсификатори. На сву срећу, то није узело маха као код Албанаца - подсећам, откако су одлучили да буду потомци Илира у време када су се формирали као нација и у време када нису имали претходну писану књижевност, масовно су кренули својој деци да дају илирска имена и данас их је немогуће убедити да то није "одувек", јер је већ прошло 5-6 генерација, што је сасвим довољно да народ поверује да му је нешто у традицији много старије. Милојевић је имао склоност да измишља детаље везане за историју Срба и, као лаику, чини ми се могућим да неку песму или сам склепа, или је измени и објави као аутентичну српску народну песму из неке забити. Такве ствари је немогуће проверити, нарочито данас након 100 година.

Збрка настаје и са Видом. У нашој популарној лаичкој науци и међу хобистима, као и у "праисторији" наше друштвене науке у 19. веку, доста српских аутора је повезало светог Вида из нашег Видовдана са Световитом са Балтика, пригодно мењајући Т у Световит са Д и тумачећи му име као "онај који све(т) види". Са друге стране, сличне идеје имају и хрватски романтици, само са свешћу да свети Вид итекако постоји у хришћанству и да је његов култ у јужној Европи био један од најјачих светитељских култова. Дакле, у старту имамо две тезе. Једну, да је примањем хришћанства свети Вид заменио Световида и другу, да је име "Световид" на неки волшебан начин опстало међу Србима 1000 година, као и дан његовог прослављања на Балтику, Видовдан (иначе, у питању је дан који је у римском календару посвећен св. Виду још пре него што су Словени примили хришћанство). А никоме није пала на памет могућност да Световитов култ, као култ младог бога, уопште није био раширен на Балкану и да је могуће да се на Балтику развио у време док су Словени већ увелико били на Балкану (ипак се ради о неколико векова) и да се италијански св. Вито код нас назива Вид из простог разлога што се у локалним романским дијалектима северне Италије и западног Јадрана називао Гвидо и Видо.

Проблематика словенске митологије и религије на Балкану је доста сложена. Не због тога што су Словени примили хришћанство, па заборавили, него због тога што и савремена генетска истраживања показују да су Словени били мањина у односу на староседеоце, а да смо ми можда у језичком смислу и по имену потомци Словена, али смо у крвном и културном смислу потомци и Словена и староседелаца. А староседеоци су хришћани још од 4. века, а из ранијег периода нам могу преносити многе елементе митраизма, римских култова или којечега другог што може опстати у нашем наслеђу, а да неко то брзоплето припише Словенима. Миланов пример са додолама и Додоном је веома интересантан у том смислу. Наравно, све ово исто важи и у случају да су алтернативне теорије тачно и да су и ти староседеоци били Словени у језичком смислу. То не мења чињеницу да нам и као такви оставе у наслеђе историју Римског царства и његових вера.

Највероватније због тог мешања имамо толико слабе трагове словенске вере. Није да их немамо, имамо их, али су некако слаби и упућују да та религија није дуго и масовно практикована чим се тако брзо претворила у митологију, па пала у заборав. Највероватније због тога што је староседеоцима била туђа и што су из ње узимали само оно што им се допадало.

Ма, сложено је то све и што се дубље гребе по томе, све сложеније испада. Незгодно је само када неко то све покушава да поједностави и направи модерну идеологију. То је немогуће, а да се макар делом не огреши о истину. Понекад чак и огрезне у директну лаж.
 
Словени су били мањина у односу на староседеоце, а ми смо у језичком смислу и по имену потомци Словена, али смо у крвном и културном смислу потомци и Словена и староседелаца. А староседеоци су хришћани још од 4. века, а из ранијег периода нам могу преносити многе елементе митраизма, римских култова или којечега другог што може опстати у нашем наслеђу, а да неко то брзоплето припише Словенима. ... да нам и као такви оставе у наслеђе историју Римског царства и његових вера.

У прилог овоме имамо директно и поименично помињање ликова везаних за историју и митологију предсловенске историје Балкана. У нашој традицији се по имену помињу цареви Константин, Дуклијан/Дукљан и Трајан и за њих су везане многе приче и легенде, а помиње се и некакав "проклети Арије" за кога народ не зна ко је, али зна да је проклет. Наравно, у питању је оснивач аријанизма, хришћанске јереси која је била распрострањена на Балкану пре доласка Словена. Имамо легенде о светом Сави које су везане за догађаје из Старог завета у којима Сава мења Мојсија, имамо приче из Илијаде и Одисеје, које нису могле доћи са севера. Занимљиво је да у нашој традицији није остала тако јасна успомена на неког српског владара или личност пре Немањића, као што је остала успомена на Константина, Диоклецијана, Трајана и Арија који су значајни за историју балканских народа пре доласка Словена.
 
Ма, сложено је то све и што се дубље гребе по томе, све сложеније испада. Незгодно је само када неко то све покушава да поједностави и направи модерну идеологију. То је немогуће, а да се макар делом не огреши о истину. Понекад чак и огрезне у директну лаж.

Lepa poruka, osvrnuću se na ovo zadnje ...
Lično se trudim da proverim izvore koliko mogu, ali veoma je tužno da se tom tematikom ne bavi mnogo ljudi na ovim prostorima... Tako da je čovek osuđen na nekolicinu knjiga.

A ovo oko Vidovdana je stvarno komplikovano i da li je u pitanju Świętowit, Svantovít, Svetovid ili Vitus , Gvido, sv. Vid ili ko zna šta, ne verujem da će se ikada 100% razlučiti
 
Lepa poruka, osvrnuću se na ovo zadnje ...
Lično se trudim da proverim izvore koliko mogu, ali veoma je tužno da se tom tematikom ne bavi mnogo ljudi na ovim prostorima... Tako da je čovek osuđen na nekolicinu knjiga.

A ovo oko Vidovdana je stvarno komplikovano i da li je u pitanju Świętowit, Svantovít, Svetovid ili Vitus , Gvido, sv. Vid ili ko zna šta, ne verujem da će se ikada 100% razlučiti

Онај Видовдан што је у календару је хришћански Видовдан по светом Виду. А Језус у Шпанији броји милионско становништво и сви су повезани са Језусом Назарећанином. А колико је то стварно повезано толико је и Сваки Вид, Вит и слично са Светим хришћанским Видом. Али подесно за експлоатисање у анитисрпске и антихришћанске сврхе.
 
Poslednja izmena:
Svaka cast. :ok:

Gde ovo iskopa?

Али пази докле иде та фалсификаторска манија... да човека глава заболи.

Погледај страницу о Световиту на Википедији на енглеском, највероватније дело наших аутора, јер нико други није толико докон и толико упоран у свом непознавању сопствене историје и наслеђа. Ем инсистирање на СветовиД, иако је на свим осталим германским и словенским језицима Световит, ем још убацили на самом почетку како је био познат и под именом Бели Вид и као пример, наравно, општепозната и свесрпска песма о богу Световиду "Војевао Бели Виде".

Тотална перверзија. Још када светог Вида, који се на јужнословенским језицима управо тако зове, "свети Вид", а не ни Витус ни Вит ни Вито, упорно зову "Витусом" како би га одвојили од "нашег" Световида по којем се, наводно, зову и Видовдан и сви топоними и цркве са именом св. Вида, па и само лично име Вид, да се човеку стомак преврне.

Они глуви Немци што су пре 1000 година извалили да су Рујани побркали лончиће, па светитеља светог Вида (који се на немачком и пољском зове св. Вит) прогласили за бога Световита, били су у праву, само су омашили за 1000 година и мало више од 1000 километара.
 
свесрпска песма о богу Световиду "Војевао Бели Виде".

"Војевао Бели Виде, КОЛЕДО"

Коледарска песма = обредна песма у којој се обраћа вишим силама

Према томе, у питању је Бог Вид. :kafa:

А ти слободно настави да подржаваш ватиканске фалсификате, на твоју душу.

http://*****************/viewtopic.php?f=4&t=17

junvid4-1.jpg
 

Back
Top