Змајеви у српској традицији

iz dusanovog zakonika o rasi

ЗАКОНИК РАСE...

Наш крвни змај је голем, здрав и моћан. Добро је у телу повезан и складан, изгледом нам уравнотежен и грађом снажан. Раса је донекле дугља него вишља у телу, али мора се чинити једнаком и усклађеном. Постоје му двије врсте по величини и висини, три врсте по дуљини и саставу длаке, и четири врсте у обојености. У изгледу змаја су оситне неправде дозвољене, пошто нам је ово работна раса, где је здраво и племенито срце надалеко важније од лажне лепоте. Лозе нечистог порекла чија је расност најмање три пута истинита, а да им је изглед и особеност у сходности са расним нам мерилима се никако не смију сматрати џукелама, уколико су њихове радне врлине задовољавајуће. Нечисте лозе што у себи имају више стране крви него што је у претходној реченици прописано, али што поседују истинске одлике се морају доказати у нашим работама и затим пречистити и ослабити њихову страну крв парењем са истинитим змајевима. Изворне и крајинске врсте, као и наше змајеве што их расејаних има свуда по Божијем свијету се морају ценити у сходу са њиховијем истинским одликама и никако у поређењу са вољеним нам лозама, биле нам по традицији или личном нахођењу. Крвних змајева нам не остаде много, што због ратовања, што због мировања, према томе дозволити се мора парење међу вољеним нам лозама, барем док се не накоти довољан број истинитих змајева да би се старе поделе могле наново испоштовати. Бог наш му даде големо знање и истински дух, а мајка га земља обдарила ватром и храброшћу, па нема места незмајскоме кукавичлуку и неборбености у овој нам раси. Не верује никоме, припада себи и не да своје, а брату витезу је одан до смрти. Змај се мора држати подалеко од туђинаца и бранити нас од њих по потреби, али не смије бити слабог ума или зао. Будан је и муњевит у брзини кад брани од неправде, али му није у срцу да казни невине у туђини. Другим змајевима и псима јесте непријатељ, а страног човека не воли никако, док му неће наудити без изазова или из страха и злобе. Стоку мора чувати и добро поступати са истом, али се никако не смије устручавати да њоме влада и, ако затреба, гони и тера онде где му је газди мило. Они међу змајевима који зубима штету начине стоци или је усмрте ће бити упослени другде, а пожељно је да нам чувају имање и буду у приплоду са бољима од себе. Издајицама свога рода што храбрости немају да бране нам земљу, живот и стоку нашу мора бити забрањено да својим злом заразе расу. Ако који од њих усмрти и наједе се икакве стоке, тај ће и сам под ножем да страда. А доброг змаја који није за работу са стоком треба доказати као честитог ратника, заштитника огњишта, верног пријатеља и разумног љубимца, у супротном само постојање ће му бити виђено као увреда старој слави целе расе нашег змаја. Где год се змај пусти ту и сија, према томе они међу њима што светло не познају не смију ни приплода познавати. Који воли бројеве нека броји нешто друго, јер бројност наших змајева није то богатство које нам су наши стари дали. Треба поштовати традицију, а тиме ценити дух и срце далеко више од онога што је оку драго.
 
iz dusanovog zakonika o rasi

У змаја има истинитих врста од давнина, од њих свака драга витезу за гледати, али без битних разлика у особености и духу. Подела овијех врста и њихових праведних одлика нам у змају стоји овако: Долинска врста је јаких је костију и велике моћи, а да је сваки у њој складан и полетан. У покрету је овог змаја приметити као усклађеног, окретног и брзог... Још о овоме..., али никако прелаког и нејаког. Ова нам је височија врста у змаја, мада омањи међу њима и највећи међу планинцима могу бити исте висине. Леђа су долинцу права, некад меко спуштена ка репу, али такви нису цењени колико су они са равним или благо издигнутим сапима. Овом змају је глава од Бога уска, али не и танка, него моћна и пуна, иако је на око мала спрам тела. Врат му је подуг, но није као у оних за хајку, јер је и снажан као у лава. Прса се овом змају спуштају до лактова, али не ваља имати таквог где пређу даље но што треба. Складни међу њима се чине ногатима у свакој висини. Упоредити ову врсту змаја са братом му планинским је најпростије по дужини леђа, јер јесте ту краћи и складнији од њега. Планинска врста нам даде надасве тежег змаја, али никако не смије бити дебео и претежак да му засмета кретњи, брзини и работи. Челичних је костију овај планински сој и има му два обична пса у прсима и међу ребрима, али није као туђински брдски изроди, јер нашем змају је тело јако и моћно, а не претешко и меко. Наспрам долинске врсте овај нам змај има Богом дана леђа, која могу и до три мушке шаке бити дугља, јер они што се не могу окренути на планини и нису за планину. Леђа су му широка и права, са нешто вишим сапима упоред средине леђа код бољих међу њима. Глава је у овог змаја широка, али не преголема или тешка. Врат има нешто краћи од долинске врсте, али га ипак има, јер му је за видети и јесте оснажен. Ноге су му подугачке, мада изгледају краће од оних на којима му стоји његов долински брат, али ово је ради прса што знају висити испод лактова, иако има и по који ногатији се наћи. Овијех нам змајева има мање од осталих и морају се очувати, без цепидлачења у мерилима. Дуге длаке нам има више међу планинским змајевима, али је радо виђена у обје врсте. Дужина штитне длаке може бити од четири прста до осам прстију, док змајеви са длаком дужом од ширине седам прстију нису по мери, јер им се длака лако упетља и ућеба. Ова врста нека је или равно или валовито одлакана, али не смије бити коврџава. Под штитом, длака ће му бити густа и мека, а они који је немају нису за приплод. Најбројнија врста длаке је кратка у свих змајева, али уобичајена за долинску врсту по природи, а оваква длака може бити од једног палца до четири прста у дужини. Кратка одлаканост у штиту мора бити равна, густа и чврста. Без подштитне длаке, овакви змајеви да се не множе. Змајева коврџаве длаке нам понајмање има, а овој је врсти длака осреднје дугачка, вунаста и по који пут зна бити упетљана. Брада, брци и чупаве обрве на глави змаја ове врсте морају постојати, јер они којима је тело коврџаво, а глава ћосава нису истинити у својој раси, мада има и невољених налик овима међу дугодлаким нам змајевима. Брадатим змајевима под штитом може, а и не мора длака постојати. Мало их је, па какви да јесу нека их има, док год су истинити. У било које врсте змаја, црнима је боја чисто црна, без и једне мрље других боја и жутомркља на читавом телу. Длака под штитом је овој, као и свим врстама нашег змаја, у обојености црна, камена, кестењаста или крвава, док му кожа мора бити угљена. Табани да су црни као и сви нокти. Има нам у раси и белина, а ова је обојеност таква да се на црном змају нађу беле мрље, што на лицу и прсима, што на ногама, трбуху и репу. Црни змајеви са белим лицем нису никоме мили, али ако белина већ има, нека су такве да не поруже очи. Беле чарапе на ногама покривају шапе, али могу се наћи и неке што скоро до лакта се простиру, мада такви и гори змајеви од њих нису за понос. Табани да су црни, али ако има људске коже и ноктију, нека их не буде више од четири по змају.
 
iz dusanovog zakonika o rasi

Црних са жутомркљем је змајева Бог раси подарио највише и од старина су нам ови вољени. Некима је лице отворено, а некима затворено, док онима што имају по још два ока изнад очију се највише славе даје. Црна боја нека је истинито црна, а жутомркље може бити од жита до крви. Шаре по ногама нису за ругање, јер је и ово старинско. Табани и нокти да су... Још о овоме... црни. Тробарвна је врста истоветна црној са жутомркљем, али да има и по коју белину на глави, прсима, ногама, трбуху и репу. Беле чарапе једнаке дужине се цене, али не до лакта. Змају ове врсте коме реп није сечен има да се види бели знак на крају репа. Табани да су црни, али ако има људске коже и ноктију, нека их не буде више од четири по змају. Све истините врсте змајева се одличу здрављем, снагом и складном грађом, без икаквих претераних мерила што кретање кваре. У нашој раси има истинитих змајева високих нам тек преко врха кољена, а и по природи оних који нам раменима дорасту, а богме и прерасту наше појасе. По врстама им величину делимо како следи: Мушки змај планинскога соја је у рамену висок један лакат и три фртаља истог, не смије бити испод једног лакта, два фртаља и два палца, а није га ни по жељи имати у висини преко једног лакта, три фртаља и два палца. Планинске змајице су најдобрије у висини од једног лакта, два фртаља и два палца, а да нису височије од једног лакта и три фртаља. Змајице које су мање од једног лакта и два фртаља нека иду у работу, али нека се не множе. У долинском соју мушкоме је змају на Божијој вољи које висине он може бити, докле год му големост не успорава трк и окретност, а нама су најмилији они старински мужјаци што у рамену стоје два лакта високи. Мужјаке не би ваљало имати ниже од једног лакта и три фртаља, што је уједно и мера за најбољу висину сазреле му змајице. Женке које су височије за који палац од те висине и нису превелике, али која је у рамену нижа од једног лакта и два фртаља нам није на част и боље је за расу да се овакве не множе. Змај рођен у светлу је од Бога и његову истину морамо поштовати. Дозволити којекаквим изродима и издајицама расе да нам од змаја начине спрдачину је велики грех, према томе оне међу нама за које знамо да овакве држе треба правовремено опоменути, прије него што се огреше и упаре их са истинским змајевима. Змај по изгледу, а псето по особености и није змај. Није ни сваки витез светао нити је сваки сељак будала, значи оно што сељаку није за дозволити није ни витезу за опростити, као и што се оним сељацима што се нашијех правила држе једнака част мора указати као и праведним витезима. Што се тиче драгих нам лоза у раси, док год су истините нека су нам драге. У нашег је змаја више врлина но мана, али ћуд му не знати нити је праведно ни паметно. Они међу нама што држе ватрене змајеве и са њима побеђују звјери и злотворе, а удеси их да се огреше о нечије дјете или невиног туђина нам нису на част. Није ово пас, па да му се прашта слаба памет. Који змаја не зна, тај га ни не мора знати. Али они који знају правила, врлине и мане што их треба држати на уму, ти имају и ума да се ману икаквог посла са змајевима ако им се нашијех правила мрско придржавати или мешају мане за врлине. Уколико чине зло, а познају истину, њихов је грех седам пута већи од греха обичне будале. Од оних ратника међу змајевима што су земљу отачанства нашег бранили, а који се не опоравише од боја и насрћу и на старо и младо, и на своје и туђинско, да се везују и чувају, јер као и код људи, некима се из рата разум не поврати. Ако их је таквих и тисућу остало, нека их онда свих тисућу буде везано и да се ослободе икаквих работа. Срчаност и племенитост да се цене у оваквих змајева, али као што и витезу који је на крв навикао, тако и нашем змају коме се борба осладила може време мира бити и пакленије од бездушности. Нека им је сваки супружник доступан, јер ће нам одржати славну истину у раси, али ако који од оваквих усмрти нечије дјете, мора му се судити као и обичноме псу или каквој звјери. А ми што нашу расу знадемо, не смемо се спрдати ни Рашким, ни Маћедонским, ни Грчким, ни Приморским, па ни Арнаутским псима, јер све до једне су то племените расе и на част својим крајевима и нашем роду.
Не ваља заборавити да у свију њих су наши змајеви уденули злата у давнини, па су нам и те расе миле, јер ако није змај, онда јесте лав, а наши су лавови бољи од сваког туђинског пса. Има нам на свакој планини у царству добрих народних и крвних лавова што огњишта и стоку бране од давнина, па ако их и не воли, е нека их онда сваки змајар поштује, јер... Још о овоме... су срчани и честити, а наши су колико и змајска нам раса. Крајишницима да се не замери што су им пси, лавови и змајеви омањи, јер у нјиховијех зна срце бити и веће и племенитије него у нашијех овамо. Западним крајишницима што нам тамо море чувају ако устреба послати по којег змаја, нека им се најбољи од нашијех шаљу, јер нам земљу чувају и славу старинску од јереси латинске. Восточним нам крајишницима што нам тамо море чувају, а са Бугарима деле и пању и земљу, да се змајеви не дају док се са Бугарима наново не поратује, јер то нам је братство са њима нејако, а тамо нашем Карпатском роду да се радо помогне и змаја пошаље. У јужним крајинама нам Грчка браћа славу и оно море чувају од црног зла, па зато кад им понестане змајева, да им се одведе онолико добрих колико им срце пожели. Докле год нам се простиру равнице на сјеверу, мора ту бити и змајева, јер тим нам се крајишницима увек неко латинско зло спрема од којеликих полувјераца. Сваки наш духовник, био он игуман или поп, па и калуђер коме устреба змај, да му се не прода, него да се поклони. али само мушки. Свим нам војводама и кнежевима у туђини се мора по један љути змај у службу дати, а уколико пожеле и тисућу, и тисућу да им се да. Који змајар подари и једнога змаја отровнику или мађијнику, томе да се сви змајеви одузму. Који се нађе да се змајем помаже у разбојништву, да му се змај одузме и суди за два злочина. Са приселицама о нашем змају не ваља зборити, али кад им унуци отроке добију и расу пожеле, да им се добар прода. Свакоји поштен работник, ратар или сточар, па и Влах и присни Арнаут који пожели змаја, нека им се прода, али уколико се докаже њихово држање да је нечастиво, змаја да им властелин одузме. Змају коме је газда погинуо или умро да се нађе нови, као и газди коме је змај погинуо или угинуо да се подари нови. Селима што уз псе држе и змајеве да се забрани икакво парење међу њима без властелинске дозволе. Уколико се ничијом кривицом по који змај отме са имања газдиног и озлати туђег пса, да се потомство пошаље у работу и од њих проберу добри и упаре са истинитим змајевима. Трговцима нашим што и псе воде у свијет на продају странцима, ваља се забранити држање змајева, јер су нам их и превише расејали по туђини у старим данима. Који трговац из свијета доведе неког отуђеног нам змаја, мора га дати у работу да се покаже и докаже, а ако ваља мора му се крв пречистити и истините врлине повратити. Од сељака што држе више од два змаја за поштену работу се добри међу њима морају узети кад нам војска зарати и у бој их ваља послати. Змајевима што битку преживе, а не врате се из битке, да се уђе у траг прије него што се у шуму врате и забораве своје људе. Сељаку чији змај главу изгуби у боју има да се нови нађе и то од добре лозе. Овај законик да се свима жто држе змајеве у ум постави и довјека поштује, јер змајеви су уз нас од давнина, од прије него што смо и слово имали, па их ваља поштовати и чувати, јер су од Бога. Као што нас без змајева не би ни било, тако нас без змајева неће ни бити. Свако лето је Господње.
 
dachijski drako, zmaj simbol dacije. jako jako vazno. to je kao neka vrsta zastave u obliku rukava (zmajev rep) sa psolikom glavom zmaja. kada vetar duva naduva i podigne zmajev rep koji se vijori. jedan od prikaza je na trajanovom stubu u rimu. znaci dacijski simbol od vremena rima do drakule. isti zmaj se vidi kasnije po celoj evropi, nose ga karolinski vitezovi na primer.ono sto je jako bitno za nas je da mi imamo zakonik o rasi koji direktno zmajeve identifikuje kao pse zastitnike i vodice rase. kakva je veza izmedju svega ovoga?

http://en.wikipedia.org/wiki/Dacian_Draco
 
Лекизан:
Какав ти је ово Душанов законик о раси?На ког Душана се мисли?
Kliknite za proširenje...

Законик Расе, чија се старост (према начину писања и самоме псу) процењује на XII или XIII век. Предање је да га је писао један Цар, а једини Цар тога доба који је имао везе са династијом Немањића, и са витешким Редом Црвеног Змаја био је Цар Стефан Душан. Не знамо да ли је тај документ био један од пратећих елемената Душановог Законика или пак засебно писано штиво, но како год да било, тај запис представља први икада забележени и то тако прецизан запис о једној раси паса и можемо га назвати Првим писаним стандардом за псе на целој земаљској кугли.
Kliknite za proširenje...

https://www.facebook.com/RedoviCrvenogZmaja/notes
 
akay

izvini zbog kopiranja.

sto se skretanje sa teme tice, ne mislim da skrecem sa teme. ovde se govori o zmajevima u srpskoj tradiciji. tradicionalna upotreba zmajeva kao simbola je jako stara i vezana je za sarmate i kao sto mozes da vidis dacane a i za arturijanske legende za koje se danas smatra da su sarmatske. svi izvori govore o tome da su ti zmajevi imali psece glave, ili glave koje lice na psece (psoglavi zmajevi). a kod nas u zakoniku o rasama se upravo detaljno objasnjava da su zmajevi ustvari psi i govori se o iskonskoj tradiciji ovih ratnih pasa u srba.
pitanje koje se namece je sarmati - dacani - artur - srbi - psoglavi zmajevi - red zmaja - transilvanija - drakul - madjarska

kakva je veza izmaedju svega ovoga? kako to da se samo u zakoniku o rasama daje detaljni opis zmajeva? ako cela prica o psoglavim zmajevima pocinje sa sarmatima, pa ide preko dacana do srba i madjara, da li je red zmaja uopste bio srpski, ili su srbi bili samo clanovi? itd. puno pitanja.

takodje se vide odakle razlika izmedju zmajeva (pasa, psoglavih), i azdaha (zmija, zmijoglavih)



bar ja mislim da je ovo interesantno.:)
 
dublin:
akay

izvini zbog kopiranja.

sto se skretanje sa teme tice, ne mislim da skrecem sa teme. ovde se govori o zmajevima u srpskoj tradiciji. tradicionalna upotreba zmajeva kao simbola je jako stara i vezana je za sarmate i kao sto mozes da vidis dacane a i za arturijanske legende za koje se danas smatra da su sarmatske. svi izvori govore o tome da su ti zmajevi imali psece glave, ili glave koje lice na psece (psoglavi zmajevi). a kod nas u zakoniku o rasama se upravo detaljno objasnjava da su zmajevi ustvari psi i govori se o iskonskoj tradiciji ovih ratnih pasa u srba.
pitanje koje se namece je sarmati - dacani - artur - srbi - psoglavi zmajevi - red zmaja - transilvanija - drakul - madjarska

kakva je veza izmaedju svega ovoga? kako to da se samo u zakoniku o rasama daje detaljni opis zmajeva? ako cela prica o psoglavim zmajevima pocinje sa sarmatima, pa ide preko dacana do srba i madjara, da li je red zmaja uopste bio srpski, ili su srbi bili samo clanovi? itd. puno pitanja.

takodje se vide odakle razlika izmedju zmajeva (pasa, psoglavih), i azdaha (zmija, zmijoglavih)



bar ja mislim da je ovo interesantno.:)
Kliknite za proširenje...

e tako je već bolje :super:

znači psoglavi i zmijoglavi
 
FORMICA:
A jeli ko viđeo originalni dokument ili ćemo vjerovati na neviđeno?
Kliknite za proširenje...

Не знам ко поседује оригинал а и скептичан сам да ли уопште постоји оригинал. Само сам проследио линк уместо новог колеге, док се ушета мало. Мене такође занима...
 
Akay:
Не знам ко поседује оригинал а и скептичан сам да ли уопште постоји оригинал. Само сам проследио линк уместо новог колеге, док се ушета мало. Мене такође занима...
Kliknite za proširenje...

Svakako sam zahvalan na tome nego i tamo nađoh treći link
https://www.facebook.com/notes/red-crvenog-zmaja/законик-расe-пас-силван-змај/514051761954510
gdje se opisuje rasa silvana koji su ilirski rimski lovački i ovčaski psi. I to je sve u redu. Zaista bi bilo lijepo da je dokument iz XII vijeka ali se to nemože nikako zaključiti iz teksta jer je tekst prije kraj XIX vijeka jer stilski i jezički odgovara upravo nejmu, a naročito po političkim porukama kojima tekst obiluje.
 
sasvim je moguce da je ovaj tekst falsifikat. medjutim cak i da je pisan u 19. veku, kako je moguce da bas opisuje pse zmajeve, kad imamo psoglave zmajeve u ratnickoj tradiciji od sarmata pa do kasnog srednjeg veka? malo mi je ovo mnogo konicidencije. sto se reda zmaja tice, svi pripadnici reda zmaja su bili vitezovi, znaci konjanici oklopnici. kod sarmata je zmaj bio vezan za tesku konjicu. artur, pendergast, je bio lider sarmatske konjice. gde god se po srednjem veku pominju srbi pominju se kao konjanici. meni je ovo jako znacajno.
 
dublin:
sasvim je moguce da je ovaj tekst falsifikat. medjutim cak i da je pisan u 19. veku, kako je moguce da bas opisuje pse zmajeve, kad imamo psoglave zmajeve u ratnickoj tradiciji od sarmata pa do kasnog srednjeg veka? malo mi je ovo mnogo konicidencije. sto se reda zmaja tice, svi pripadnici reda zmaja su bili vitezovi, znaci konjanici oklopnici. kod sarmata je zmaj bio vezan za tesku konjicu. artur, pendergast, je bio lider sarmatske konjice. gde god se po srednjem veku pominju srbi pominju se kao konjanici. meni je ovo jako znacajno.
Kliknite za proširenje...

Naravno da se možda očuvalo nešto od legendi i zgodno uklopljeno u priču. Da Sarmati su imali konjički standard Drako koji su kasnije preuzeli Rimljani za svoju konjicu. Zaista u srednjem vijeku su vitezovi trenirali posebnu vrstu pasa ( tačno je nazivali su ih zmajvi) koji su učestvovali u bitkama i bili zaštita vitezova, čak su i sokolove trenuirali da učestvuju u bitkama. Vitez u oklopu sa dobro istreniranim konjem u pratnji zmajevga i sokola je bio ozbiljna snaga koja je mogla načiniti haos u neprijateljskoj pješadiji.
 
formica

problem je u tome sto se jako puno delova arturijanskih legendi nalaze u staro madjarskim i staro iranskim legendama, ali ne i u slovenskim odnosno srpskim. zato je meni cela ova prica o zmajevima interesantna jer mozda ukazuje na ratnicku konjicku elitu koja je gospodarila stepskim prostorima od irana do velsa jos od starog veka a koja kulturno nije bila slovenska.
 
ni jedna. upravo je to interesantno. a svi stari prikazi zmajeva (drakoa) imaju psecu glavu ili glavu koja lici na psecu.

220px-Specific_Dacian_Draco_weapons_and_trumpet.JPG


i onda imamo srpske srednjovekovne pse zmajeve. kako to ne znam. mislim samo da je interesanto kao jedan drugi ugao gledanja na temu zmajeva u srpskoj tradiciji.
 
VoSlavu:
Koja srpska legenda opisuje zmaja kao psoglavog, da li postoji jedna jedina, izvor? izvolite...
Kliknite za proširenje...

Nema psoglavog zmaja, ali ima pomena psoglavih.

Има помена у Ш. Кулишић, П. Ж. Петровић & Н. Пантелић (1970). Српски митолошки речник. Нолит: Београд.; описује се као демон у неким областима Црне Горе и Босне.

А међу фреске у околини Пирота, залутао је и псоглави Св.Христифор, опет из нечијег предања.(navodno je, pre hristijanizacije, pripadao ljudožderskom plemenu psoglavih ljudi)
http://www.blic.rs/Vesti/Reportaza/252486/Tajne-srpskih-fresaka
http://www.nacionalnarevija.com/tek...telji - Svetitelj sa zivotinjskom glavom.html

menjam.se:
Аждаја...

Аждаја је много интересантна такође. Аждаја готово увек живи на дну језера. Нема је у рекама, морима, планинама. Она не лети и нема крила. Одвратног је и гадног изгледа, ружна је. Често има више глава, али ниједна нема чудотворна својства - оне јој служе само за прождирање.
Сматра се да ова легенда има дубље корене и да је постојала и у претхришћанско доба, само да се односила на друге јунаке.
Kliknite za proširenje...

Понекад се склони у пећину и оглашава језивим звиждуком.
Описују је у језеру Ван (припадало је Јерменији, сад припада Турској), а има и прича из старе Персије о јунаку који је убија на планини.
Руско новије предање приписује убиство аждаје (катран-звери) Перуну.
 
Poslednja izmena:
voslavu

kako ti nije jasno: stari dacani imaju psoglavog drakoa (zmaja) kao vojni simbol koji "vodi" vojsku u rat. sarmatski konjanici imaju zmaja kao simbol. srpski pas zmaj, po zakoniku o rasi, je vodic srba u ratu i miru, red zmaja onaj iz transilvanije ima simbol zmaja i u njemu su clanovi srbi iz danasnje madjarske rumunije i srbije a tadasnjih sve srpskih zemalja. sediste u bivsoj daciji.
meni je ovo na neki nacin povezano. vredno citanja u svakom slucaju.
interesantno je da su zmajevi izgleda odavde stigli na sever evrope.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

pop80
Partizani u WW2
2 3 4
Odgovora
85
Pregleda
1.173
Лекизан
Лекизан
Belgradeboy
Piramide u Egiptu
Odgovora
7
Pregleda
271
Khal Drogo
K
M
Utapanje srpskog naroda u jugoslovensku naciju u Kraljevini Jugoslaviji
2 3
Odgovora
54
Pregleda
1.132
salko dinamitas
salko dinamitas

Back
Top