Злочини четника у Другом светском рату

[banebeograd]

Највећи терор равногораца у време рата над припадницима НОП-а био је на подручју бившег трнавског среза,
се повремено налазио и Окружни комитет КПЈ, који је усмеравао ову активност. Ту је деловао, некад у илегали, више јавно, и малобројни Чачански НОП одред под командом Раденка Мандића,
---------------------------------------------
Према списку извршиоца ових гнусних злочина, стиче се утисак да четници ништа друго нису радили већ клали Србе по Србији. Списак извршиоца је стварно позамашан. Као да су се утркивали ко ће пре да окрвави руке српском крвљу.

prema spisku se vidi da su se cetnici kao jedina legalna vojna formacija u to vreme u okupiranoj kraljevini bavili svojim duznostima , tj unistavali neprijatelje srba i srbije gde su i koliko mogli.

 

[Добро дошли]

prema spisku se vidi da su se cetnici kao jedina legalna vojna formacija u to vreme u okupiranoj kraljevini bavili svojim duznostima , tj unistavali neprijatelje srba i srbije gde su i koliko mogli.

Ако под ,,легалном војном формацијом'' подразумеваш легализоване четнике, онда је уреду!
A прећутао си да су ЛЕГАЛИЗАЦИЈОМ ЧЕТНИЦИ ПОСТАЛИ НАОРУЖАНА ВОЈНА СИЛА УКЉУЧЕНА У ОКУПАТОРСКИ СИСТЕМ. Значи, окупаторска војска!
Тако су несметано вршљали по Србији и међусобно се утркивали ко ће веће злочине да почини.

 

[banebeograd]

Ако под ,,легалном војном формацијом'' подразумеваш легализоване четнике, онда је уреду!
A прећутао си да су ЛЕГАЛИЗАЦИЈОМ ЧЕТНИЦИ ПОСТАЛИ НАОРУЖАНА ВОЈНА СИЛА УКЉУЧЕНА У ОКУПАТОРСКИ СИСТЕМ. Значи, окупаторска војска!
Тако су несметано вршљали по Србији и међусобно се утркивали ко ће веће злочине да почини.

po hiljaditi put ovde ti pises nesto sto bi voleo da je tako napisano, i iz te svoje opsesije izvlacis kao neke zakljucke koji naravno nemaju veze sa istinom nego sa bolesnom mrznjom prema svemu srpskom.
elem,
nemam ja sta da precutkujem ja citiram ono sto si ti napisao od reci do reci,
a tamo se opisuje borba protiv tzv partizana koju su odradjivali drazini cetnici a ne pripadnici nedicevaca ili ljoticevaca.
prema tome jasno je da je jedina legalna vojna formacija u to vreme na teritoriji kraljevine jugoslavije radila ono sto spada u delokrug njenih prava i duznosti ,
a to je unistenje neprijatelja , kako stranih tako i domacih .

od ovoga nema prostije objanjenje a to uostalom i pise u tekstu koji si navodno procitao , citirao i komentarisao.

 

[cronnin]

Па што онда на овај начин кроз коментар вршиш некакву анлизу мене као корисника а не коментар везан за тему?

Mислиш да је мени то забавно? Да објашњавам теби, одраслом човеку, колико су данас битна идеолошка препуцавања? Нису их интересовала ни пре 70 година. Скоро нико није ни имао појма шта је марксизам. Никада.

Мени је нејасно да ти још увек имаш потребу да водиш дискусију на тај апстрактни ниво и причаш о практично непостојећим стварима.

 

[banebeograd]

Мени је нејасно да ти још увек имаш потребу да водиш дискусију на тај апстрактни ниво и причаш о практично непостојећим стварима.

ma covek se prepario u 45-oj i veruje da je ********* i njegova doktrina jos ziva i prisutna.
to je neki visi transcedentalni oblik zivota, druga dimenzija, mikro kosmos, zovi to kako hoces,
najbitnije je da je ipak sve to samo nasa tuzna proslost koja se hvala bogu vise nece vratiti u srbiju.

 

[Добро дошли]

СРБИН УБИЈА СРБИНА
http://www.znaci.net/00001/44_14.pdf
ЧАЧАНИ
Четници су од 1941. до 1944. у Чачку усмртили 42 припадника НОП-а и грађана: 19 клањем, а 23 ватреним оружјем. Међу њима било је 14 женских особа, од којих је тринаест заклано. Чачак је у току рата живео у специфичној ситуаицји у односу на села. Овде су биле лоциране окупаторске јединице, делови јаких полицијских снага, Недићеве и Љотићеве јединице. Сви су они радили на уништењу комуниста и других прииадника НОП-а, али је и међу њима постојала и одређена нетрпељивост, па су четници мање приступа имали у Чачку. Све ове војне и полицијске службе свакодневно су приводиле и саслушавале особе за које су знале да нису расположене према окупатору и квислиншким властима. Они су највећи број осумњичених упућивали у логор на Бањици, одакле су се многи нашли у другим логорима окупиране Европе, одакле се нису вратили. Четници су један број бораца НОР-а побили у јесен 1941. године. Међутим, највише је партизана ликвидирано од четничких „црних тројки", који су се почетком 1943. године почеле увлачити у град. Оне су постале страх и мора за грађане. Убијале су припаднике НОП-а, али и многе друге грађане, оне који нису удовољили њиховим захтевима да им дају новац или драгоцености. Због „црнотројкаша" грађани су напуштали град да би сачувлаи своје животе. Неки су се добровољно пријављивали и одлазили на ра ду Немачку, други су се привремено склањали у друга места. „Црнотројкаши" су највише жртава заклали по кућама или на улици.
Имена убијених налазе се у поднасловима овог линкa: ХЕРОЈ ДАРА, „НЕ ПЛАШИТЕ СЕ!" , ВОДА ЦРВЕНА ОД КРВИ , УБИЈТЕ ГА ИЗ ПУШКЕ , КОСАРА , СТАМЕНА СТОЈА , ..........
****************************************
„Црнотројкаши" нису правили питање кога су клали, убијали, до смрти пребијали, ....а претежно или скоро искључиво жртве су били Срби. Прпаднике НОП-а збогидеолошке припадностаи а недужне грађане због пљачке новца, злата, драгоцености, .....
И наследници тих и таквих четника, 90-тих прошлог века, силовали су, убијали недужне грађане због пљачке, ........ Иста прича се понавља када су у питању четници.

 

[banebeograd]

http://www.znaci.net/00001/44_14.pdf

Четници су од 1941. до 1944. у Чачку усмртили 42 припадника НОП-а
Сви су они радили на уништењу комуниста и других прииадника НОП-а
Четници су један број бораца НОР-а побили у јесен 1941. године.
највише је партизана ликвидирано
Убијале су припаднике НОП-а

regularna vojska se bavila unistavanjem neprijatelja, uobicajeno za svaku normalnu vojsku pogotovo tokom ratnog stanja!

Неки су се добровољно пријављивали и одлазили на ра ду Немачку,

nemoz ti da me ne nasmejes svojim budalastinama,
srbi se dobrovoljno prijavljivali da idu u logore ,
pa koja je budala pisala ove vase zbornike trebalo je da zaglavi goli otok

а претежно или скоро искључиво жртве су били Срби

isto kao sto su u italiji bili italijani, u rumuniji rumuni, u nemackoj nemci
tvoja moc zapazanja je ingeniozno zapanjujuca

 

[Добро дошли]

Radoslav S. Nedovic, Pantelija Vasovic:ZATAMNJENA ISTINA
Razotkrivanje neistina i falsifikata u trotomnom delu sa nazivom
"Zatamnjena prošlost - istorija ravnogoraca čačanskog kraja"
autora Miloša Timotijevića i Gorana Davidovića
http://www.znaci.net/00001/38.htm
POČETAK SUKOBA ČETNIKA I PARTIZANA
Pre nego što pređemo na utvrđivanje međusobnih zločina da bi dokazali ko je otpočeo građanski rat na našem području, da vidimo šta napisaše autori. Na stranici 115. oni otkriše da je građanski rat na čačanskom području počeo 9. jula 1941. godine ubistvom dvojice žandarma na granici Trbušana i Vranića, koje izvršiše partizani pod komandom Slavka Krupeža. Znači, građanski rat je počeo ubistvom osoba koje su bile u službi okupatora. Oni, dakle, ubistvo onih koji su u teškom vremenu služili tuđinu proglasiše za početak građanskog rata na području čačanskog kraja. Čudno! Neverovatno!

Nije poznato da neki narod, u bilo kojoj državi na svetu, nije kažnjavao svoje građane koji su se u nekom teškom vremenu za svoj narod stavili na stranu onoga ko je taj narod tlačio i ugrožavao.

Takvo praštanje u prošlosti nije činio ni naš narod. Da podsetimo autore, da je Karađorđe Petrović u vreme Prvog srpskog ustanka preduzimao najdrastičnije kazne protiv onih koji su pokušali da čine usluge Turcima. U članu 24. svog Zakona, da bi onemogućio saradnju sa Turcima uhoda i špijuna, predvideo je kazne:
"Koji bi se Srbin uhvatio i osvedočio da... špiunluk da... narod svoj izda, taj se kaštiguje, da mu se prebiju obe noge na dva mesta i obe ruke, i tako živ da se digne na kolo i da se ne skida dok kost traje".

Za ovakve drastične kazne niko Karađorđa nije osućivao, niti mu je pripisivao da je vodio bratoubilački rat. Suprotno od toga, naši istoričari ubistvo ovih saradnika okupatora okarakterisaše kao zločin i početak bratoubilačkog i građanskog rata, čime pokušvaju da amnestiraju saradnike okupatora i da ih prikažu kao komunističke žrtve.

Ako su autori želeli da utvrde prave činjenice mećusobnih sukoba, nisu morali to da traže meću onima koji su stradali kao saradnici okupatora. Mogli su to da potraže meću dve ustaničke formacije. Sigurno da bi tu mogli naći odgovarajući i suštinski odgovor.

Pošto to oni nisu učinili, voljni smo da im mi tu pomognemo da bi začetak tih mećusobnih sukoba na pravi način otkrili. Evo nekih slučajeva začetka tih sukoba:

U selu Planinici kod Mionice, u noći izmeću 30. i 31. avgusta 1941. godine, jedna četnička jedidnica, kojom je komandovao lično Draža Mihailović, napala je vod partizana Valjevskog odreda, koji se nalazio u zgradi osnovne škole. U tom napadu ubijena su dva partizana. Povodom tog slučaja, a da ne bi došlo do većih mećusobnih sukoba, Miloš Minić, kao predstavnik partizana, 11. septembra posetio je Vrhovnu četničku komandu i tom prilikom se razgovaralo o tom slučaju.
U vezi sa tim napadom Dragiša Vasić, tada član Vrhovne četničke komande, u jednoj svojoj izjavi je rekao da je to bio "početak građanskog rata".

Na dan 22. septembra 1941. godine na mestu Ruja u Dučalovićima četnički vojvoda Milutin Janković, na svirep način, ubija Vojislava Pajića, zamenika komesara Dragačevske čete Odreda "Dr Dragiša Mišović". Autori u svojim kazivanjima ovo ubistvo pravdaju urođenom naravi Jankovića, ali i njegovom osećajnošću zbog nepotrebnog stradanja njegovog sela, koje su Nemci bombardovali zbog napada na njihove jedinice od strane partizana prilikom njihovog povlačenja iz Požege, konstatujući: "Vojno gledano akcija partizana bila je nepotrebna". Tragikomična je konstatacija da je ovaj zločinac izvršio ubistvo zbog stradanja njegovog sela, ako se zna da je on u tom svom selu palio domove svojih seljaka i ubijao svoje komšije i srodnike.

Bili su to ekscesi koji su od strane četnika izazvani u prvim danima ustanka iako su već bili postignuti sporazumi o zajedničkoj borbi protiv okupatora. Rukovodstva partizanskih odreda gasila su ove pojave i vodili računa da ne dođe do većih sukoba. Zna se da su povodom ovog slučaja Bogdan Kapelan i Milojko Ćirjaković održali sastanak sa Jovanom Bojovićem, komandantom Jeličkog četničkog odreda, da situaciju oko ubistva Pajića smire. Međutim, očito je, smirivanje da ne doće do međusobnih sukoba nije moglo dugo da se održi.74 Ti sukobi nisu postojali samo zbog toga što su ova dva pokreta imali različite političke ciljeve i idejna stremljenja. Njihova razmimoilaženja bila su mnogo veća oko strategije borbe protiv okupatora. Poznato je da rukovodstvo četničkog pokreta nije bilo za aktivnu borbu. Njima je više odgovarala pasiva, uz, očekivanje da velike sile reše pitanje rata sa Nemačkom, pa i sudbinu naše zemlje. Nije im smetala ni postojeća vlast, koja je u službi okupatora. Čak su sa predstavnicima ove vlasti imali do-bre odnose i u svojim planovima ako bi došlo do oslobođenja nisu hteli tu vlast menjati. Suprotno tom stavu, partizani su služenje okupatoru smatrali izdajom naroda i hteli su da prilikom oslobođenja biraju druge organe vlasti.
**************************************************
И Карађорђе и четници из Балканских ратова, убиства која су починили је у функцији одбране српског народа од окупатора. Четници Равногорци су били сушта супротност. Уместо да оружје окрену ка окупатору, окренуше га ка сопственом народу. Окупаторе су поштовали!

 

[cronnin]

Pre nego što pređemo na utvrđivanje međusobnih zločina da bi dokazali ko je otpočeo građanski rat na našem području, da vidimo šta napisaše autori. Na stranici 115. oni otkriše da je građanski rat na čačanskom području počeo 9. jula 1941. godine ubistvom dvojice žandarma na granici Trbušana i Vranića, koje izvršiše partizani pod komandom Slavka Krupeža. Znači, građanski rat je počeo ubistvom osoba koje su bile u službi okupatora. Oni, dakle, ubistvo onih koji su u teškom vremenu služili tuđinu proglasiše za početak građanskog rata na području čačanskog kraja. Čudno! Neverovatno!

Тешко ти било да будеш окупиран, па онда хајде да будемо окупирани, силовани и убијани?

Доста те "Суљо, имаш ли ти акваријум?" логике. Шта бре ово постављаш... ово је чиста демагогија.Ови дебили, Недовић и Васовић, у служби своје идеологије пореде Немачки и Отомански третман Срба, тек тако; само линија директно кроз време и паралела која везе с мозгом нема.

 

[Добро дошли]

Radoslav S. Nedovic, Pantelija Vasovic:ZATAMNJENA ISTINA
Razotkrivanje neistina i falsifikata u trotomnom delu sa nazivom
"Zatamnjena prošlost - istorija ravnogoraca čačanskog kraja"
autora Miloša Timotijevića i Gorana Davidovića
http://www.znaci.net/00001/38.htm
POSLEDICE SUKOBA
U noći izmeću 1. i 2. novembra, po naredbi Vrhovne četničke komande, sve njihove jedinice napuštaju zajedničko ratište u blokadi Kraljeva, ali i na drugim mestima gde su do tada vodili zajedničku borbu protiv Nemaca. Umesto na okupatora, sada sva vojna dejstva četnici usmeravaju na zauzimanju gradova. Žestoke borbe počinju da se vode za osvajanje Užica, Čačka, Požege, Gornjeg Milanovca, Guče, Kosjerića... U isto vreme jedan broj partizanskih odreda se povlači sa fronta kod Kraljeva radi sprečavanja da četnici preuzmu ove gradove. Posle nekoliko dana žestokih borbi četnici bivaju poraženi i svi ovi gradovi ostaju u rukama partizana. U tim mećusobnim borbama bilo je mrtvih na obe strane, kao i zarobljenih. I dok partizani sve zarobljene četnike po razoružanju puštaju kućama, četnici za zarobljene partizane organizuju zatvore, koji postaju prava mučilišta. U mnogim mestima dolazi do masovnog ubijanja zarobljenih partizana, a jedan veći broj se predaje Nemcima u zamenu za municiju i naoružanje. Neobuzdani četnički komandanti vršili su masovan pokolj i nad partizanskim borcima. Brajići, Kosjerić, Venac u Lisi su prava mučilišta i stratišta partizanskih boraca. Pored tih mesta, na čitavoj teritoriji u novembru vrše se pojedinčna ubistva; naročito su stradali pozadinski radnici.

O ovim zločinima koje su četnici izvršili prema borcima Čačanskog partizanskog odreda u novembru kao i decembru 1941. godine autori nisu hteli da pišu. Zbog toga, radi istine i rasvetljenja "Zatamnjene prošlosti", osvrćemo se na te žrtve, radi naših građana, da saznaju pravu istinu, a da pomognemo autorima da dođu do prave istine, jer više puta rekoše da im je to jedini cilj - istina.

Krvavi pir nad zarobljenim partizanima počeo je žandarmerijski narednik Filip Ajdačić.
On je 31. oktobra, pet dana posle sporazuma o zajedničkoj borbi protiv okupatora koje su u Brajićima potpisali Tito i Draža Mihailović, zauzevši Kosjerić, zarobio 80 partizana. Grupu od 70 boraca je sproveo u Brajiće, gde je bio zatvor četničke Vrhovne komande, a njih 10 je osudio na smrt. Njih je streljao u Mionskim Ridovima 2. novembra. Posle nekoliko dana, kada su partizani ponovo zauzeli Kosjerić, leševi pobijenih su pronađeni. Posebna komisija građana sačinila je zapisnik koji svedoči kakav je masakr izvršen nad streljanim.
U zapisniku piše:
"Po telima žrtava bile su vidljive modrice, tela izbodena, primećuju se tragovi paljenja kod žena po vratu i dojkama, izbijeni zubi, otsečeni nosevi i uši, kosti ruku i nogu prebijane, slomljene vilice, izbijene oči..."
Tu su ubijeni: (ПС: Имена се могу прочитати у приложеном линку).

Ajdačić je ponovio zločin 9. novembra ubivši u Divčića potoku kod Kosjerića još osam boraca. To su: Vladeta Rosić, obućar, komesar čete, rodom iz Užica; Tanasije - Tasa Milosavljević, učitelj, komandir čete u Račanskom odredu, rodom iz Brestovca kod Negotina, živeo u Bajinoj Bašti; Milomir Dimitrijević, zemljoradnik, borac Užičkog NOP odreda iz Borotine kod Bajine Bašte; Milomir Kovačević, trgovac, borac, rodom iz Čigote kod Kosjeri-ća; Svetozar Savić, trgovac, saradnik NOP-a iz Kostojevića; Dobrinko Vukašinović, zemljoradnik, borac Užičkog NOP odreda iz Dragosine kod Bajine Bašte, i Milomir Mićović, učitelj, borac Užičkog NOP odreda, rodom iz Godovika.

Autori u svojim kazivanjima a na strani 358 saopštiše da je ovde streljano samo devet osoba, umesto 18!
U jesen 1941. godine Brajići su bili središte za pravu stravu u mučenju zarobljenih partizana. To je bio zatvor Četničke vrhovne komande, kojim je rukovodio Ilija Orelj. Sa njim su bili oficiri koji su u tim prvim danima činili najveće zločine prema zarobljenicima: Milojko Borovnjak iz Brezne, Milomir Maksimović iz Užica, Sreten Čutović iz Pranjana i Milisav Radović iz Ljubića. Prve žrtve na ovom stratištu bili su zarobljeni partizani u bolnici u Gornjoj Gorevnici, i deo partizana zarobljen u takovskom kraju. Njih ukupno 14 streljano je 5. novembra na Drenovom vrhu, u neposrednoj blizini Brajića. Autori na stranicama svoje knjige napisaše da su streljana samo osmorica. S obzirom na ovu razliku, nužno je videti ko su streljani: (ПС: Имена стрељаних се могу прочитати у прилооженом линку).

Četvrtog novembra četnici su na putu od Mionice ka Ravnoj gori presreli jednu grupu boraca koja je upućena iz Beograda na slobodnu teritoriju da bi popunila sanitetsku službu u partizanskim odredima. Grupa je brojala 33 borca, među kojima i 19 žena. Neki su bili ranjenici, a drugi su obezbeđivali grupu na putu. Čitavu ovu grupu su sproveli na Ravnu goru, a zatim u Brajiće. Posle saslušanja izdvojeno je 14 žena, koje su na Drenovom vrhu streljane. Njihova imena su: Ljubinka Atanacković - Dikić, tekstilna radnica - bolničarka, rođena u Ritopeku kod Grocke; Olivera Banjak - doktorka Olja, student - borac - bolničarka u Posavskom NOP odredu, rođena u Beogradu; Milena Velimirović - Ilić Milena Bosanka, učiteljica, rođena u Jahovcu kod Vlasenice, bolničarka u Kosmajskom NOP odredu; Lota Ejdus, lekar, rođena u Beogradu, lekar u Kosmajskom NOP odredu, živela u Beogradu: Olga - Olava - Jojić, službenica, borac kosmajskog NOP odreda; Ljubica Rakić - Korošec, tekstilna radnica iz Beograda, bolničarka u Kosmajskom NOP odredu, Draginja - Draga Todorović - Milošević, profesor iz Velike Gradiške, bolničarka u Kosmajskom NOP odredu; Zora Čalenić, krojačka radnica iz Srbobrana, živela Beogradu, bolničarka Kosmajskog NOP odreda; Beba, tekstilna radnica iz Beograda, bolničarka; Boba, učenica gimnazije, bolničarka u Kosmajskom NOP odredu; Dara Tadić - Popović, službenik, rođena na Kosovu, živela u Beogradu, bolničarka u Posavskom NOP odredu. Sa njima je streljan i Dragoljub Dobošarev Ilić, učitelj iz Valjeva, komesar Komande mesta u Mionici.
Na ovom stratištu su 9. novembra usmrćeni: Dragiša Radović Kalajdžija, limarski radnik iz Berkovca kod Mionice, borac Kolubarskog NOP odreda; Boško Stojanović, železničar iz Gorića kod Valjeva, komesar čete u Kolubarskom NOP odredu; Milan Stojanović - Brka, potkivač iz Mionice, predsednik NOO u Mionici; Miodrag Dragan Stuparević, lekar iz Mionice, saradnik NOP-a; Milutin Ćosić, zemljoradnik, član NOO u Mionici, Šerif Husrefović, bravarski radnik iz Smederevske Palanke, borac Drugog šumadijskog NOP odreda, i Despot Sekulić, opančarski radnik, iz Mionice, član NOO u Mionici.

Teško je opisati načine mučenja kroz koje su prošli zatvorenici u Brajićkom zatvoru. Preživeli su svedočili:
"Najpre su sa svakog na kome je bilo šta od vredne odeće sve skinuli, a zatim su tukli,tukli do besvesti, divljački, satanski. U tome se isticao četnički oficir Reljić. On je uz svako pitanje tukao motkom. Premlaćene su potom opet vraćali u podrum... Zarobljeni kojima je posle saslušanja skinuta skoro sva odeća drhtali su u blatnjavom podrumu od novembarske hladnoće i od straha pred neizvesnošću. U jednom malom podrumu gde je najpre jedva stalo šest zarobljenih "školaca" (đaka i studenata), naknadno je ubačeno još sedam. Njih 13 u tom prostoru nisu mogli ni stojeći da se okrenu.
...Četvrtog dana četnici su otvorili podrum i isterali sve napolje. Odnekud se pojavi četnik Milisav Radović iz okoline Čačka, doneo je mokre konopce i počeo da vezuje zarobljene i isprebijane.
Razmeću se meću zarobljenim partizanima četnički oficiri Dušan Topalović i Ilija Orelj."

Krvavi tragovi četničkih zlodela ostali su iz tih dana i u Dragačevu, na Vencu u selu Lisi, gde se, posle povlačenja sa Kraljeva i poraza na Čačku, sa svojim odredom povukao Miloje Mojsilović. Tu je formiran zatvor, koji je, po onome što se u njemu činilo nad zarobljenim partizanima, bio poznat u ovom kraju. Ovde su vršena neviđena mučenja i grupna i pojedinačna ubistva.
U borbama izmeću partizana i četnika na području Kaone 18. novembra 1941. četnici su uspeli da zarobe grupu od 18 partizana. Odmah po završenoj borbi zarobljene partizane su sproveli na Venac u Lisu. Tu je usledila odluka Mojsilovićevog štaba da se svi zarobljenici pobiju, što je i učinjeno 19. novembra. Štab Kopaoničkog NOP odreda, pošto je kod njih bilo zarobljenih četnika, 19. novembra, po kuriru šalje ponudu štabu četničkog odreda u Lisi da izvrši zamena zarobljenika. Štab četničkog odreda iz Lise odgovara: "Mi smo vaše pobili, vi radite sa našim šta hoćete".
Tu je život na svirepi način okončan borcima Kopaoničkog NOP odreda. Streljani su: (ПС: Имена се могу прочитати у приложеном линку).

Opisujući pojedinosti ovog zločina, Nikola Šuluburić navodi da je bio prisutan kada se ubica Milan Milićević vratio posle zločina, opisivao prizor koji je ugledao posle pucnja u glavu zarobljenika. Šuluburić mu je, na njegovo traženje, doneo rakije, a smirivali su ga i tešili pop Šolajić i otac Milić. Pop je govorio: "Nisi učinio nikakav greh što si ubio komunistu, već dobro delo za hrišćansku veru, gospoda Boga i kralja". A otac ga je prekorevao: "Šta ti je, šta si se zbog toga uzbudio... Pa ti si vojnik!"
**********************************************

 

[banebeograd]

Pre nego što pređemo na utvrđivanje međusobnih zločina da bi dokazali ko je otpočeo građanski rat na našem području, da vidimo šta napisaše autori. Na stranici 115. oni otkriše da je građanski rat na čačanskom području počeo 9. jula 1941. godine ubistvom dvojice žandarma na granici Trbušana i Vranića, koje izvršiše partizani pod komandom Slavka Krupeža. Znači, građanski rat je počeo ubistvom osoba koje su bile u službi okupatora.
Oni, dakle, ubistvo onih koji su u teškom vremenu služili tuđinu proglasiše za početak građanskog rata na području čačanskog kraja. Čudno! Neverovatno!

Nije poznato da neki narod, u bilo kojoj državi na svetu, nije kažnjavao svoje građane koji su se u nekom teškom vremenu za svoj narod stavili na stranu onoga ko je taj narod tlačio i ugrožavao.
**************************************************
И Карађорђе и четници из Балканских ратова, убиства која су починили је у функцији одбране српског народа од окупатора. Четници Равногорци су били сушта супротност. Уместо да оружје окрену ка окупатору, окренуше га ка сопственом народу. Окупаторе су поштовали!

uobicajena demagogija za nepismene mase koju sprovodi nasilnik sa oruzjem u rukama...pa ko takvom ne bi verovao

prvo,
ako su hteli da se bore protiv nemaca , pa sto ne ubise nemce nego srbe ???

drugo
postoje svetski zakoni kojima je regulisana obaveza da odredjene drzavne institucije i organi funkcionisu i pod okupacijom,
tim zakonima i okupator se obavezuje da takvim institucijama recimo izmedju ostalog dozvoli i nosenje i upotrebu oruzja , isto kao sto omogucava nekim drugim organima da se bave svojim poslom recimo koji se bave izdavanjem dokumenta, zdravstvo, skolstvo , i da ne nabrajam.
i to je potpuno normalno, jer i u ratu se desavaju i ubistva i kradje i svi drugi oblici kriminala za koje je zaduzena upravo policija , zato je neophodna bila i tada da postoji takva institucija,
to je prava istina a ne lupetanje o pravu da se ubije neko jer radi svoj posao,
pa kako niste ubijali doktore ili pekare ili mesare jer lece i hrane narod ???

trece
tekst iz jedne presude srpskog suda pre par godina govori o pravnoj valjanosti te price i pravu nekakvih bandita da ubijaju bilo koga...
"Komunistička partija, koja je bila po zakonima Kraljevine Jugoslavije ilegalna i zabranjena, nije mogla da vodi sudske procese i da izvršava kazne, naročito smrtne. Presuda koju su izvršili nad XXXXXXX bila je usmena i bez ikakvog formalnog postupka - po kratkom postupku čin likvidacije političkog protivnika - piše u rešenju.

cetvrto
tzv partizani tj komunisti nisu se borili protiv okupatora nego su situaciju u kojoj se nasla drzava iskoristili da upravu tu legalnu i legitimnu vlast i poredak oteraju i sami prigrabe svu vlast ,
prema tome oni su ubistva samo pravdali nekakvom borbom protiv okuptora dok je iza svega stajala samo borba za vlast.

peto
ko je uopste bio taj "Slavko Krupež " koji je ubio te srbe ,
evo nekoliko momenata iz njegove biografije...
http://www.znaci.net/00001/38_14.htm
Toga 1. maja, dok je omladina proslavljala Praznik rada na planini Jelici, Nemci i žandarmi su u Preljini uhapsili
Uhapšeni su: Novica Ilić, Radovan Jovanović i Miloš Jovašević iz Preljine i Slavko Krupež iz Rakove, članovi KPJ, i sprovedeni u nemački zatvor u Čačku
znaci ovde vidimo da su ga nemci digli i sproveli u zatvor 1 maja, ali on kao sto vidimo, tamo se nije zadrzao, bas cudno za takvog komunca...ili mozda nije jer postoji jos jedan komentar na netu o tom liku...
u Čačku su se ljudi sećali kako je Slavko Krupež, partizan koji i danas ima ulicu u Čačku, došao iz Kraljeva na nemačkom tenku aprila'41. Baš su to velike patriote koje okupatoru priređuju svečani doček prilikom ulaska na teritoriju svoje zemlje a posle po naređenju iz sssr-a počinju -poštenu- borbu za slobodu..
a onda jos jedan momenat koji isto tako lepo govori o kome se ovde radi...
kao svedok se javio starina Nebojša Brković, savremenik zločina u Miokovcima.
Jednom prilikom video sam Dojčila Klasanovića, Ivana Nedića i još jednog čoveka koje je po njega poslao partizanski komesar Slavko Krupež iz sela Rakove, da im preda karabin - svedočio je Brković. - Klasanović mi je kasnije ispričao da su Ognjena držali zatvorenog nekoliko dana, a onda su ga jedne noći komesar Krupež i njegov saradnik poveli navodno na neki sastanak i ubili s tri hica u potiljak.
Klasanović je do kraja života bio komunista, ali ga je mučila savest zbog ubistva nevinog čoveka.

vidimo da njemu nije uopste bio problem da ubije nevinog coveka bez suda i bez pravde...

sesto
porediti karadjordja koji je stvorio srbiju sa nesojima i ustasama koji su se upravo protiv jednog kaardjordjevog naslednika borili u prvom svetskom ratu i koji su u drugom svetskom ratu upravo njegove naslednike oterali sa vlasti da bi je za sebe prigrlili je izraz totalnog nepoznavanja istorije ,
prosto mi je neverovatno kako iz dana u dan vasa mrznja prema srbima i srbiji sve vise izbija na svetlo dana,
hvalaaa dragom bogu da ste nestali sa ove planete i da se nikada vise necete vratiti.

Pošto to oni nisu učinili, voljni smo da im mi tu pomognemo da bi začetak tih mećusobnih sukoba na pravi način otkrili. Evo nekih slučajeva začetka tih sukoba:

U selu Planinici kod Mionice, u noći izmeću 30. i 31. avgusta 1941. godine, jedna četnička jedidnica, kojom je komandovao lično Draža Mihailović, napala je vod partizana Valjevskog odreda, koji se nalazio u zgradi osnovne škole. U tom napadu ubijena su dva partizana. Povodom tog slučaja, a da ne bi došlo do većih mećusobnih sukoba, Miloš Minić, kao predstavnik partizana, 11. septembra posetio je Vrhovnu četničku komandu i tom prilikom se razgovaralo o tom slučaju.
U vezi sa tim napadom Dragiša Vasić, tada član Vrhovne četničke komande, u jednoj svojoj izjavi je rekao da je to bio "početak građanskog rata".

Na dan 22. septembra 1941. godine na mestu Ruja u Dučalovićima četnički vojvoda Milutin Janković, na svirep način, ubija Vojislava Pajića, zamenika komesara Dragačevske čete Odreda "Dr Dragiša Mišović". Autori u svojim kazivanjima ovo ubistvo pravdaju urođenom naravi Jankovića, ali i njegovom osećajnošću zbog nepotrebnog stradanja njegovog sela, koje su Nemci bombardovali zbog napada na njihove jedinice od strane partizana prilikom njihovog povlačenja iz Požege, konstatujući: "Vojno gledano akcija partizana bila je nepotrebna". Tragikomična je konstatacija da je ovaj zločinac izvršio ubistvo zbog stradanja njegovog sela, ako se zna da je on u tom svom selu palio domove svojih seljaka i ubijao svoje komšije i srodnike.

Bili su to ekscesi koji su od strane četnika izazvani u prvim danima ustanka iako su već bili postignuti sporazumi o zajedničkoj borbi protiv okupatora.

ovo sve sto su tzv komunisti napisali o tome ko je i kako zapoceo bratoubilacki rat je rasvetljeno do tancina ,
i tacno je dokumeNtovano da je ********* u svojim tiradama na tu temu SVE SLAGAO...
jedan deo price na tu temu moze da se procita i ovde
http://savremenaistorija.com/?p=1487

 

[banebeograd]

http://www.znaci.net/00001/38.htm
POSLEDICE SUKOBA
U noći izmeću 1. i 2. novembra, po naredbi Vrhovne četničke komande, sve njihove jedinice napuštaju zajedničko ratište u blokadi Kraljeva, ali i na drugim mestima gde su do tada vodili zajedničku borbu protiv Nemaca.

umesto budalastina i dokazano falsifikata , da sad malo citamo istinu...

1. A.Bajt navodi: ”Pisanje Edvarda Kardelja i Josipa Broza 17.novembra 1941, Brozov članak za američki časopis ‘Slobodan svet’ (Free World) 1944, njegovo izlaganje na Petom kongresu njegove kompartije 1948, OTKRIVA ISTINU: partizani su prvi napali snage četnika, 2.novembra 1941 u 4.00 ujutro.“ (Vojnostručnom analizom, pregledom situacije na vojnoj karti i operativne situacije na Kraljevačkom frontu (Kraljevačka operacija VČJ JV), došli smo do stvarnih činjenica o toku borbenih dejstava: Vojnički ne stoji njihov ‘kontranapad’ na četnike na 10 km od Užica, koje su tu bile razmeštene, a ne u borbenom poretku. Tvrdnja da je Komanda VČJ povukla jedinice iz opsade Kraljeva je vojnički ne moguća: to je razdaljina od 100 km do Užica. Tako je istovremeni opoziv četnika od Kraljeva i njihov napad na Užice fizički ne moguć. Drugo, izveštaj Brozovog GŠ od 4.novembra dokazuje da su četnici svoje čete kraj Kraljeva opozvali tek posle Brozovog zauzimanja Požege 3.novembra. A Broz je napao 2.novembra. Takođe, major Radoslav Đurić, komandant u opsadi Kraljeva, dobija naređenje da podigne opsadu četničkih trupa 2.novembra u 14.00 časova, dakle posle početka napada na Užice, a trebao je krenuti noću 3/4.novembar. Jasno se vidi da je Brozov izveštaj od 17.novembra – TROSTRUKO NEISTINIT. Uvidevši da mu je LAŽ vojnički potpuno providna, u svom opisu iz 1944, Broz ne pominje dizanje VČJ sa Kraljeva, već kao razlog napada na VČJ navodi „jako važne četničke dokumente“ iz komande u s.Kremna.kom.ŽRP)A.Bajt iznosi i nove činjenice i zaključuje: „Te dokumente Broz i njegovi NIKADA nisu pokazali. Ni istoričari (do danas!) ne znaju ništa o njima. Broz u toj izjavi (1944) sada šalje i VČJ sa Kraljeva, u napad na Čačak. Dakle, NE na Užice kako je pisao 1941. Broz, toliko KRIVOTVORI istinu, da sam sebi skače u usta. Njegova desna ruka, E.Kardelj, piše 1941. suprotno od svog šefa Broza: ‘partizani napad očekivali i odgovorili kako treba’. Jedan od njih, ili obojica na različite načine su – LAGALI. Time se stavlja tačka na pitanje: Ko je otpočeo bratoubilački rat među Srbima? To je – Josip Broz. Broz LAŽE i kada kaže 1941, da su u napadu učestvovali vojnočetnički odredi povučeni sa opsade Valjeva, da u svom članku iz 1944. to NE pominje. Naprotiv, piše da je naredio da njegove jedinice sa opsade Valjeva, napadnu VČJ. Izvukavši se sa Valjeva, Broz je ostavio VČJ da se SAME bore protiv NEMACA.“ (Broz bi istrajavao na toj LAŽI, ali je te noći u obilasku položaja na Valjevu bio Dragoljub Mihailović i BRITANSKI oficir misije Bil Hadson. Zato je brzo odustao od svoje LAŽI. Onda su brozovci ubacili i LAŽda su kod četničkog oficira, koga su uhapsili dok je pio kafu u kafani (!?) u Užicu, našli, navodno, planove vojnih četnika za napad na Užice. NITI su ikada naveli ime i prezime oficira, NITI su pokazali „nađeni“ plan vojnočetničkog odreda za napad na Užice. Vrhunac koji otkriva svu laž Broza i njegovih saradnika da su vojnočetničke jedinice i D.Mihailović, napali Užice, jeste izveštaj GŠ partizana od 7.novembra 1941, u kome doslovce stoji: „..preventivne mere, koje je po naređenju tog štaba izveo štab Užičkog partizanskog odreda…“. Ovo je dokumentovani dokaz da je postojao partizanski plan za napad na vojne četnike, a NE obratno. Preventivno, znači preduzimanje nečeg – PRE. Dakle, Broz je napao četnike PRE nego su vojnočetničke jedinice „napale“ brozovce. Da je Josip Broz stvarno držao do Sporazuma, dovoljno je bilo, budući da je u rejonu Užice bio višestruko jači, da svoje snage samo stavi u – punu borbenu gotovost. Utoliko pre, što ni jednom oficiru VČO u tom rejonu nije bilo ni na kraj pameti da – napada. Znali su za naređenje D.Mihailovića da se Sporazum mora – poštovati. Takođe, bili su višestruko slabiji. Glavne snage VČO su i dalje vodile borbe protiv Nemaca u opsadi Kraljeva u Kraljevačkoj operaciji Komande VČJ JV.kom.ŽRP) Aleksander Bajt zaključuje: „Broz i komunisti su počinili izdaju i otpočeli bratoubilački građanski rat. Zašto je početkom decembra 1941, E.Kardelj (i Broz) poslao pismo (i LAŽ) baš Glavnom štabu partizanskih odreda Slovenije? Kardelj je hteo da Slovence uplaši od ‘četništva’. Još pre 2.novembra, Broz je naredio napad na četničke jedinice u Loznici i rudniku Zajači 28.oktobra 1941. Broz je ne samo PRVI započeo borbe s četnicima, nego se na te borbe pripremao unapred i veoma sistematično. Začetnik bratoubilačke borbe je bio on, Broz, a ne Mihailović.“ (v.A.Bajt, s.311-318, 337; MORS-VA, ČA, 50, 5, 1; brozovski falsifikati: ČA, 50, 2, 1; 50, 6, 1; NAV, Periodika..; arhiv Hronologije, autor; Peti kongres..) [FALSIFIKAT:Uvidom u dokumenta koje navodi g.A.Bajt, može se svaki čitalac uveriti u to, ko je u stvari otpočeo građanski rat u Jugoslaviji. Takođe, uvidom u, za ovo vezani, dokumenat u Zborniku dokumenata, tom 14, knjiga 1, str.44, dokumenat br.13[1], jasno se pokazuje da je čisti, bez skrupula – falsifikat. Navodni dokumenat, kako navode sami komunistički autori, je bez datuma, bez potpisa, bez završetka. To onda uopšte nije dokumenat? Pogotovu ne vojni i ne izvršni. To je običan komad papira koji je mogao napisati bilo ko. Autor ove Hronologije utvrdio je da je, u istoj knjizi, falsifikat i dokumenat 14[2] na s.46-47. Cilj falsifikata je bio da se u komunističku propagandu da su VČJ otpočele građanski rat, uvuku i dva aktivna oficira JV, inače dva komandanta odreda Ignjatović i Filipović (prema dokumentaciji Komande VČJ, njega su još 5.oktobra komunisti zverski mučili, a potom zaklali). Odakle ovakav zaključak. Pomenuti «dokumenat» je naređenje Ignjatovića za Filipovića, o napadu i razoružanju komunista. I laiku je jasno, ako je samo odslužio vojni rok, da ne može komandant istog ranga naređivati drugom komandantu istog ranga, a bez učešća višeg nivoa komandovanja. To je moguće samo u situaciji ako pretpostavljena komanda svojim naređenjem da ovlašćenje jednom od njih, da je operativno, samo operativno, pretpostavljeni onom drugom. To se radi samo kao privremeno rešenje za određenu borbu, boj ili operaciju. Takvo naređenje za ovaj slučaj Komanda VČJ – nije izdala. Dakle, čak i da je kapetan 2.kl. Vučko Ignjatović izdao to naređenje, ono za poručnika Stojka Filipovića je bezpredmetno i – neobavezujuće. I ove činjenice do kojih smo analizom sadržaja spisa, došli, još više potvrđuje zaključak A.Bajta. Dakle, svojim, gore citiranim naređenjem, Josip Broz[3] je otpočeo prvi međusrpski građanski rat. Da se radi o ISTINI, govore dokumenti Josipa Broza, Edvarda Kardelja i komandi partizanskih jedinica i vojnostručna analiza tih njihovih dokumenata. Broz je opozvao svoje snage, zajedničke sa VČJ JV, sa opsade Kraljeva, Valjeva, Novog Pazara. Time su Broz, njegov Štab i CKKP JB, počinili izdaju. I ne samo to. Tim je snagama napao VČJ i otpočeo bratoubilački, građanski rat. Sa Kraljeva diže jedinice 24.oktobra i njima, 2.novembra, napada VČJ na Trešnjici (Užice). Broz je optuživao D.Mihailovića za Kraljevo, a Mihailović je trupe VČJ povukao TEK 3.novembra, pošto su brozovci zauzeli Požegu (koju su VČJ oslobodile od Nemaca) i pošli u napad na Štab VČJ JV na Ravnoj Gori. Broz, bez i malo skrupula, pregovara sa tim istim komandantom VČJ 26.oktobra u s.Brajići. Samo osam dana pre opšteg napada na četnike. I sedi za stolom prekoputa Mihailovića, a već, prema datumima na spisima, ima spreman plan za napad na njega. Uz pregovore, koji su samo trebali da zamajavaju Mihailovića, dovršava razmeštaj i pripremu jedinica za OPŠTI, VEROLOMNI, napad na vojnočetničke jedinice – svoje Saveznike. Broz time čini da jedino korist od toga imaju – Nemci, Italijani, Bugari, Hrvati. Inače, Vojnočetnički odredi su pre Užičkog boja uvek prvi ulazili i oslobađali mesta Užice, Požega, Ivanjica, Čačak, Gornji Milanovac, uz velike žrtve vojnočetničkih odreda u tim borbama protiv nemačkog okupatora. Dokumenta pokazuju, da bi se komunističke jedinice jednostavno ušetali u već oslobođena mesta i tražili pola svega plena, ali i vlast svojih protivzakonitih tzv. Narodno oslobodilačkih odbora. Pošto bi VČJ, zauzete borbama na frontu prema Nemcima, u gradovima ostavljali samo slabe teritorijalne jedinice, brozovci bi ih mučki napadali, pokušavajući da ih zarobe ili unište. Na kraju su, uprkos sporazumu Mihailović-Broz, izvršili mučki, iznenadan opšti napad na Jugoslovensku vojsku u gradu Požega. Pošto su pod svojom kontrolom držali fabriku oružja u g.Užice, iz okolnih mesta nasilno su mobilisali, pod pretnjom smrtne kazne, vojnosposobne muškarce, dovozili u Užice, tu ih naoružavali i zadržavali u gradu. Tako su lukavo gomilali svoje snage u g.Užice. Od 10.000 pušaka, za Jugoslovensku vojsku su dali samo 500, a po sporazumu morali dati 5.000. Takođe, od više desetina hiljada metaka za Vojsku su dali samo 24.000! Otvoreno su brozovci govorili: «U Zapadnoj Srbiji samo nam Požega smeta pa da svoju odluku sprovedemo u delo.» Da je ovo bio samo odgovor na komunističko kršenje sporazuma Mihailović-Broz, vidi se iz naredbe komandanta Požeškog odreda, kapetana 2.kl. Vučka Ignjatovića. Komunisti JB su napali na VČJ JV 31.oktobra (na Ribaševinski odred kod s.Trnava) i 1.novembra (na isti Odred), a na Užice 2.novembra u 4.00 časa. Ignjatović je svoju zapovest O.br.1 izdao 1.novembra u 17.00 časova u Požegi, za kontranapad u cilju pomoći Ribaševini. Dakle, očigledno kao odgovor na brozovski napad na odrede u rejonu s.Ribaševina (severno od v.Užice). Ignjatović tek uveče, 1.novembra, polazi iz Požege za s.Ribaševina. Ali kasno. Brozovci ujutru već otpočeše, iznutra (na grupe VČO u samom gradu) i spolja, napad na Užice. Požeški VČO se morao okrenuti pravcu za Užice. Slično je tada nastalo stanje za sve vojnočetničke jedinice u Užičkoj zoni – svi u pomoć Užicu. kom.ŽRP]

kao sto vidimo, riba smrdi od repa, u ovom slucaju lazi krecu od samog feldvebela pa se dalje sire po dubini tzv komunistickog lanca komande...

 

[Добро дошли]

umesto budalastina i dokazano falsifikata , da sad malo citamo istinu...

1. A.Bajt navodi: ”Pisanje Edvarda Kardelja i Josipa Broza 17.novembra 1941, Brozov članak za američki časopis ‘Slobodan svet’ (Free World) 1944, njegovo izlaganje na Petom kongresu njegove kompartije 1948, OTKRIVA ISTINU: partizani su prvi napali snage četnika, 2.novembra 1941 u 4.00 ujutro.“ (Vojnostručnom analizom, pregledom situacije na vojnoj karti i operativne situacije na Kraljevačkom frontu (Kraljevačka operacija VČJ JV), došli smo do stvarnih činjenica o toku borbenih dejstava: Vojnički ne stoji njihov ‘kontranapad’ na četnike na 10 km od Užica, koje su tu bile razmeštene, a ne u borbenom poretku. Tvrdnja da je Komanda VČJ povukla jedinice iz opsade Kraljeva je vojnički ne moguća: to je razdaljina od 100 km do Užica. Tako je istovremeni opoziv četnika od Kraljeva i njihov napad na Užice fizički ne moguć. Drugo, izveštaj Brozovog GŠ od 4.novembra dokazuje da su četnici svoje čete kraj Kraljeva opozvali tek posle Brozovog zauzimanja Požege 3.novembra. A Broz je napao 2.novembra. Takođe, major Radoslav Đurić, komandant u opsadi Kraljeva, dobija naređenje da podigne opsadu četničkih trupa 2.novembra u 14.00 časova, dakle posle početka napada na Užice, a trebao je krenuti noću 3/4.novembar. Jasno se vidi da je Brozov izveštaj od 17.novembra – TROSTRUKO NEISTINIT. Uvidevši da mu je LAŽ vojnički potpuno providna, u svom opisu iz 1944, Broz ne pominje dizanje VČJ sa Kraljeva, već kao razlog napada na VČJ navodi „jako važne četničke dokumente“ iz komande u s.Kremna.kom.ŽRP)A.Bajt iznosi i nove činjenice i zaključuje: „Te dokumente Broz i njegovi NIKADA nisu pokazali. Ni istoričari (do danas!) ne znaju ništa o njima. Broz u toj izjavi (1944) sada šalje i VČJ sa Kraljeva, u napad na Čačak. Dakle, NE na Užice kako je pisao 1941. Broz, toliko KRIVOTVORI istinu, da sam sebi skače u usta. Njegova desna ruka, E.Kardelj, piše 1941. suprotno od svog šefa Broza: ‘partizani napad očekivali i odgovorili kako treba’. Jedan od njih, ili obojica na različite načine su – LAGALI. Time se stavlja tačka na pitanje: Ko je otpočeo bratoubilački rat među Srbima? To je – Josip Broz. Broz LAŽE i kada kaže 1941, da su u napadu učestvovali vojnočetnički odredi povučeni sa opsade Valjeva, da u svom članku iz 1944. to NE pominje. Naprotiv, piše da je naredio da njegove jedinice sa opsade Valjeva, napadnu VČJ. Izvukavši se sa Valjeva, Broz je ostavio VČJ da se SAME bore protiv NEMACA.“ (Broz bi istrajavao na toj LAŽI, ali je te noći u obilasku položaja na Valjevu bio Dragoljub Mihailović i BRITANSKI oficir misije Bil Hadson. Zato je brzo odustao od svoje LAŽI. Onda su brozovci ubacili i LAŽda su kod četničkog oficira, koga su uhapsili dok je pio kafu u kafani (!?) u Užicu, našli, navodno, planove vojnih četnika za napad na Užice. NITI su ikada naveli ime i prezime oficira, NITI su pokazali „nađeni“ plan vojnočetničkog odreda za napad na Užice. Vrhunac koji otkriva svu laž Broza i njegovih saradnika da su vojnočetničke jedinice i D.Mihailović, napali Užice, jeste izveštaj GŠ partizana od 7.novembra 1941, u kome doslovce stoji: „..preventivne mere, koje je po naređenju tog štaba izveo štab Užičkog partizanskog odreda…“. Ovo je dokumentovani dokaz da je postojao partizanski plan za napad na vojne četnike, a NE obratno. Preventivno, znači preduzimanje nečeg – PRE. Dakle, Broz je napao četnike PRE nego su vojnočetničke jedinice „napale“ brozovce. Da je Josip Broz stvarno držao do Sporazuma, dovoljno je bilo, budući da je u rejonu Užice bio višestruko jači, da svoje snage samo stavi u – punu borbenu gotovost. Utoliko pre, što ni jednom oficiru VČO u tom rejonu nije bilo ni na kraj pameti da – napada. Znali su za naređenje D.Mihailovića da se Sporazum mora – poštovati. Takođe, bili su višestruko slabiji. Glavne snage VČO su i dalje vodile borbe protiv Nemaca u opsadi Kraljeva u Kraljevačkoj operaciji Komande VČJ JV.kom.ŽRP) Aleksander Bajt zaključuje: „Broz i komunisti su počinili izdaju i otpočeli bratoubilački građanski rat. Zašto je početkom decembra 1941, E.Kardelj (i Broz) poslao pismo (i LAŽ) baš Glavnom štabu partizanskih odreda Slovenije? Kardelj je hteo da Slovence uplaši od ‘četništva’. Još pre 2.novembra, Broz je naredio napad na četničke jedinice u Loznici i rudniku Zajači 28.oktobra 1941. Broz je ne samo PRVI započeo borbe s četnicima, nego se na te borbe pripremao unapred i veoma sistematično. Začetnik bratoubilačke borbe je bio on, Broz, a ne Mihailović.“ (v.A.Bajt, s.311-318, 337; MORS-VA, ČA, 50, 5, 1; brozovski falsifikati: ČA, 50, 2, 1; 50, 6, 1; NAV, Periodika..; arhiv Hronologije, autor; Peti kongres..) [FALSIFIKAT:Uvidom u dokumenta koje navodi g.A.Bajt, može se svaki čitalac uveriti u to, ko je u stvari otpočeo građanski rat u Jugoslaviji. Takođe, uvidom u, za ovo vezani, dokumenat u Zborniku dokumenata, tom 14, knjiga 1, str.44, dokumenat br.13[1], jasno se pokazuje da je čisti, bez skrupula – falsifikat. Navodni dokumenat, kako navode sami komunistički autori, je bez datuma, bez potpisa, bez završetka. To onda uopšte nije dokumenat? Pogotovu ne vojni i ne izvršni. To je običan komad papira koji je mogao napisati bilo ko. Autor ove Hronologije utvrdio je da je, u istoj knjizi, falsifikat i dokumenat 14[2] na s.46-47. Cilj falsifikata je bio da se u komunističku propagandu da su VČJ otpočele građanski rat, uvuku i dva aktivna oficira JV, inače dva komandanta odreda Ignjatović i Filipović (prema dokumentaciji Komande VČJ, njega su još 5.oktobra komunisti zverski mučili, a potom zaklali). Odakle ovakav zaključak. Pomenuti «dokumenat» je naređenje Ignjatovića za Filipovića, o napadu i razoružanju komunista. I laiku je jasno, ako je samo odslužio vojni rok, da ne može komandant istog ranga naređivati drugom komandantu istog ranga, a bez učešća višeg nivoa komandovanja. To je moguće samo u situaciji ako pretpostavljena komanda svojim naređenjem da ovlašćenje jednom od njih, da je operativno, samo operativno, pretpostavljeni onom drugom. To se radi samo kao privremeno rešenje za određenu borbu, boj ili operaciju. Takvo naređenje za ovaj slučaj Komanda VČJ – nije izdala. Dakle, čak i da je kapetan 2.kl. Vučko Ignjatović izdao to naređenje, ono za poručnika Stojka Filipovića je bezpredmetno i – neobavezujuće. I ove činjenice do kojih smo analizom sadržaja spisa, došli, još više potvrđuje zaključak A.Bajta. Dakle, svojim, gore citiranim naređenjem, Josip Broz[3] je otpočeo prvi međusrpski građanski rat. Da se radi o ISTINI, govore dokumenti Josipa Broza, Edvarda Kardelja i komandi partizanskih jedinica i vojnostručna analiza tih njihovih dokumenata. Broz je opozvao svoje snage, zajedničke sa VČJ JV, sa opsade Kraljeva, Valjeva, Novog Pazara. Time su Broz, njegov Štab i CKKP JB, počinili izdaju. I ne samo to. Tim je snagama napao VČJ i otpočeo bratoubilački, građanski rat. Sa Kraljeva diže jedinice 24.oktobra i njima, 2.novembra, napada VČJ na Trešnjici (Užice). Broz je optuživao D.Mihailovića za Kraljevo, a Mihailović je trupe VČJ povukao TEK 3.novembra, pošto su brozovci zauzeli Požegu (koju su VČJ oslobodile od Nemaca) i pošli u napad na Štab VČJ JV na Ravnoj Gori. Broz, bez i malo skrupula, pregovara sa tim istim komandantom VČJ 26.oktobra u s.Brajići. Samo osam dana pre opšteg napada na četnike. I sedi za stolom prekoputa Mihailovića, a već, prema datumima na spisima, ima spreman plan za napad na njega. Uz pregovore, koji su samo trebali da zamajavaju Mihailovića, dovršava razmeštaj i pripremu jedinica za OPŠTI, VEROLOMNI, napad na vojnočetničke jedinice – svoje Saveznike. Broz time čini da jedino korist od toga imaju – Nemci, Italijani, Bugari, Hrvati. Inače, Vojnočetnički odredi su pre Užičkog boja uvek prvi ulazili i oslobađali mesta Užice, Požega, Ivanjica, Čačak, Gornji Milanovac, uz velike žrtve vojnočetničkih odreda u tim borbama protiv nemačkog okupatora. Dokumenta pokazuju, da bi se komunističke jedinice jednostavno ušetali u već oslobođena mesta i tražili pola svega plena, ali i vlast svojih protivzakonitih tzv. Narodno oslobodilačkih odbora. Pošto bi VČJ, zauzete borbama na frontu prema Nemcima, u gradovima ostavljali samo slabe teritorijalne jedinice, brozovci bi ih mučki napadali, pokušavajući da ih zarobe ili unište. Na kraju su, uprkos sporazumu Mihailović-Broz, izvršili mučki, iznenadan opšti napad na Jugoslovensku vojsku u gradu Požega. Pošto su pod svojom kontrolom držali fabriku oružja u g.Užice, iz okolnih mesta nasilno su mobilisali, pod pretnjom smrtne kazne, vojnosposobne muškarce, dovozili u Užice, tu ih naoružavali i zadržavali u gradu. Tako su lukavo gomilali svoje snage u g.Užice. Od 10.000 pušaka, za Jugoslovensku vojsku su dali samo 500, a po sporazumu morali dati 5.000. Takođe, od više desetina hiljada metaka za Vojsku su dali samo 24.000! Otvoreno su brozovci govorili: «U Zapadnoj Srbiji samo nam Požega smeta pa da svoju odluku sprovedemo u delo.» Da je ovo bio samo odgovor na komunističko kršenje sporazuma Mihailović-Broz, vidi se iz naredbe komandanta Požeškog odreda, kapetana 2.kl. Vučka Ignjatovića. Komunisti JB su napali na VČJ JV 31.oktobra (na Ribaševinski odred kod s.Trnava) i 1.novembra (na isti Odred), a na Užice 2.novembra u 4.00 časa. Ignjatović je svoju zapovest O.br.1 izdao 1.novembra u 17.00 časova u Požegi, za kontranapad u cilju pomoći Ribaševini. Dakle, očigledno kao odgovor na brozovski napad na odrede u rejonu s.Ribaševina (severno od v.Užice). Ignjatović tek uveče, 1.novembra, polazi iz Požege za s.Ribaševina. Ali kasno. Brozovci ujutru već otpočeše, iznutra (na grupe VČO u samom gradu) i spolja, napad na Užice. Požeški VČO se morao okrenuti pravcu za Užice. Slično je tada nastalo stanje za sve vojnočetničke jedinice u Užičkoj zoni – svi u pomoć Užicu. kom.ŽRP]

NEDOSTAJE IZVOR (LINK) zabtvrdwu da je citat dokazano falsifikat! Da vidimo ko je to dokazao!
Naknadno ga priloži!

 

[banebeograd]

NEDOSTAJE IZVOR (LINK) zabtvrdwu da je citat dokazano falsifikat! Da vidimo ko je to dokazao!
Naknadno ga priloži!

prilozeno je vec u predhodnoj poruci, znaci bukvalno dva cm iznad ,
sto dokazuje da ti citas samo ono sto mislis da ti odgovara , automatski i potpuno bez razumevanja !!!!

ovo sve sto su tzv komunisti napisali o tome ko je i kako zapoceo bratoubilacki rat je rasvetljeno do tancina ,
i tacno je dokumeNtovano da je ********* u svojim tiradama na tu temu SVE SLAGAO...
jedan deo price na tu temu moze da se procita i ovde
http://savremenaistorija.com/?p=1487

ali evo u veri da ce te to stvarno zanimati i da ces zeleti da procitas ucinicu dodatni napor i pokazati dobru volju i ukazacu ti na jednu interesantnu knjigu gde ima dosta teksta vezanog za dogadjaje iz tog vremena
"BERMANOV DOSIJE " Aleksander Bajt

 

[Добро дошли]

prilozeno je vec u predhodnoj poruci, znaci bukvalno dva cm iznad ,
sto dokazuje da ti citas samo ono sto mislis da ti odgovara , automatski i potpuno bez razumevanja !!!!

ali evo u veri da ce te to stvarno zanimati i da ces zeleti da procitas ucinicu dodatni napor i pokazati dobru volju i ukazacu ti na jednu interesantnu knjigu gde ima dosta teksta vezanog za dogadjaje iz tog vremena
"BERMANOV DOSIJE " Aleksander Bajt

Значи, нема извора (Линк) само има твоје манипулације.
Шта ћеш, нео-четничка посла!

 

[banebeograd]

Значи, нема извора (Линк) само има твоје манипулације.
Шта ћеш, нео-четничка посла!

sad vec ozbiljno ugrozavas ukrajinca na poziciji pobednika dana ...
jesi li probao da procitas celu poruku sa sve linkom ili su ti se naocare zamutile pa ne vidis dobro ekran

 

[Лекизан]

NEDOSTAJE IZVOR (LINK) zabtvrdwu da je citat dokazano falsifikat! Da vidimo ko je to dokazao!
Naknadno ga priloži!

Па дао ти је зар си слеп.

 

[Добро дошли]

Radoslav S. Nedovic, Pantelija Vasovic:ZATAMNJENA ISTINA
Razotkrivanje neistina i falsifikata u trotomnom delu sa nazivom "Zatamnjena prošlost - istorija ravnogoraca čačanskog kraja" autora Miloša Timotijevića i Gorana Davidovića
http://www.znaci.net/00001/38.htm
FAMOZNO SLOVO "Z" I CRNE TROJKE (1)
Autori napraviše kratak osvrt na odluku Draže Mihailovića o uvođenju famoznog slova "Z". Oni pišu o načinu i razlozima uvođenja ovog slova i na koga će se ono primeniti. Pozivajući se na istoričara Kostu Nikolića, navedoše razloge uvođenja ovog slova: ...
"Ko svesrdno radi u korist neprijatelja, a protiv interesa naroda, odmah se isti javno stavlja pod slovo "Z" i biva zaklan u roku od nekoliko sati, ili nekoliko dana..." Dalje: "Pod slovo "Z" stavljaju se: špijuni, korupcionaši, okupatorski plaćenici, svi oni koji rade za svoj lični interes u ciljustvaranja kapitala, kao i svi oni koji odbiju da izvrše naredbu svojih komandanata".

Radi sprovođenja ove odluke, Mihailović donosi odluku o fomiranju crnih trojki, čiji je zadatak da vrše egzekuciju nad onima koji se stave pod slovo "Z". Mihailović je sebe imenovao za šefa tih trojki. U odluci o formiranju trojki rečeno je da se one formiraju tajno i dobrovoljno, nisu se mećusobno smele poznavati. Polagale su posebnu zakletvu pred komandantom brigade - nad kamom. U naredbi o formiranju trojki posebna je odredba:
"Trojka koja ne izvrši svoj radni zadatak osuđena je na smrt, koja se mora odmah izvršiti".

Crnotrojkaši su se raspoznavali tako što su posebno skriveno nosili obeležje - četvorolisnu detelinu.

Obe ove odluke Mihailovića - prva, o uvođenju slova "Z", i druga, o formiranju crnih trojki - ostaviće teške posledice za narod, ali i za čitav četnički pokret. Ogroman broj građana, među kojima je bilo staraca, žena (među njima i porodilja i trudnih žena) i dece, usmrćeni su u najtežim mukama. Na drugoj strani, sprovođenjem ovih odluka proizveden je veliki broj zločinaca, koje su se pretvorili u krvoloke i zveri, a narod je po tim zločinima čitav četnički pokret prozvao koljačkim.

Žrtve ovih famoznih Mihailovićevih odluka nisu bili narodni neprijatelji, ili saradnici okupatora, kako je u obrazloženju odluke o uvođenju slova "Z" predvideo. Na udaru ove neprimerene i zločinačke odluke bili su komunisti, borci i simpatizeri NOP-a i članovi njihovih porodica. Očito je da je u obrazloženju ove odluke Mihailović obmanuo domaću i svetsku javnost, jer se odmah po primeni famoznog slova "Z" videlo kome je ono namenjeno. Narod je na svakom mestu prepoznavao koljaše i batinaše, jer su oni bili zaduženi i za batinjanje onih koji su izbegli da njihova imena ne budu stavljena pod to famozno slovo. Njih je narod uočavao i po neurednom oblačenju, bahatom ponašanju, konzumiranju alkohola, a mnogi su se, pod teretom zločina koje su vršili, ponašali kao psihopate i neurotičari. Izležavali su se u dokolici uz čašicu alkohola, mećusobno su se hvalili nebuloznim izjavama kojima su iskazivali svoje "junaštvo"
Čulo se: "Kama mi se krvi poželela" "Noćas mora nekog pomračina da proguta", "Dete od litre ću u kolevci zaklati"...
Narod je izbegavao susrete sa njima. Izbegavali su ih i u četničke mobilisani seljaci.

Šef crnih trojki na području Drugog ravnogorskog korpusa bio je po zlu poznati Bojan Ristanović, pod čijom komandom se okupio veći broj zločinaca. Oni su na području ljubićkog, trnavskog i žičkog sreza na divljački način usmrtili veliki broj osoba. U Dragačevu Milutin Janković je okupio oko sebe isto tako veći broj zločinaca, koji kamu i batinu nisu ispuštali iz ruku. I sam Janković znao je da uzme kamu u svoje ruke, dok mu je batina bila stalno na usluzi, jer je njom "vaspitavao" Dragačevce. Da bi dobili potpunu sliku o svom "junaku" kako ga autori u svojim kazivanjima prikazaše, nužno je navesti jedan njegov "podvig", mada se on ne izdvaja od mnogih drugih, koji su se dešavali na našem području.

Na suđenju Draži Mihailoviću kao svedok se pojavio Milentije Živković iz Mrčajevaca. On je pred sudskim većem svedočio o načinu na koji je pogubljen jedan partizan koji je zarobljen u Kosjeriću prvih dana maja 1944. godine. Pogubljenje je izvršeno pred postrojenim korpusom četnika u prisustvu oko 300-400 nemačkih vojnika. Egzuktor nad ovim zarobljemim partizanom bio je Milutin Janković. Živković navodi da su za vreme klanja mnogi nemački vojnici okretali glavu na drugu stranu. Verovatno je da ti fašisti, koji su mnoge zločine počinili nad Srbima, tako nešto nisu do tada videli. Za Jankovića je ovo bila više rutinska stvar i nije se zastideo da javno prikaže pred nekoliko hiljada vojnika JVUO i pred okupatorskim vojnicima kako se to radi kad se primeni slovo "Z", izum svog vrhovnog komandanta.104 Ne zna se broj ovako od Jankovića usmrćenih. Ali se zna da je mnogo više pretučenih, silovanih žena, obezčašćenih devojaka, a nije izostalo ni paljenje kuća svojim komšijama, niti ubijanje bližih srodnika. Milutin Janković je slučajno uzet kao primer. Mećutim, nesreća je za naš narod što je ovakvih zločinaca na našem području bilo mnogo, koji su nastali kao proizvod famoznog slova "

Uvođenjem slova "Z" zvanično je na prostorima gde su vladali četnici ozvaničen način usmrćenja ljudi klanjem, što je nedostojno ljudskom biću, a nije postojao ni kod najprimitivnijih naroda. On je kasnije masovno primenjivan. Postoji mnoštvo naredbi Vrhovne četničke komande, ali i nižih komandi kojima je potčinjenim naređivano klanje i samo klanje. Taj su metod četnici odabrali radi zastrašivanja naroda.

Kako je vreme rata odmicalo, u četničkim jedinicima broj crnotrojkaša je stalno rastao. Naročito se njihov broj povećao kada su u 1943. i 1944. godini mobilisani seljaci napuštali četničke jedinice i bežali svojim kućama, odbijajući da vode borbu protiv partizana. Tada su crne trojke, okupljene oko štabova, dobile zadatak da u vreme borbi nastupaju iza fronta i da love dezertere. Mnogi mobilisani seljaci su kasnije isticali da je strah od crnotrojkaša bio mnogo jači od njihove želje da napuste bojište, jer su se plašili da ne nabasaju na ove trojke pa bi tako doživeli neizbežnu smrt. Milutin Janković je crne trojke slao po selima, gde su hvatali begunce i privodili ih. Uhvaćeni su podvrgnuti žestokim kaznama, najčešće premlaćivanjem, a bilo je klanja i streljanja.

Primetno je i to da su Davidović i Timotijević izbegli da rasvetle i da čitaocima nešto kažu o sadističkim torturama nad usmrćenim osobama. Opšte je poznato da je u većim razmerama kod vršenja tih zločina bilo prisutno iživljavanje i sadističko mučenje osuđenih.

Gotovo da nije bilo žrtve nad kojom pre klanja nije vršeno sadističko nasilje i mučenje, silovanje i sečenje dojki ženama, vađenje očiju, sečenje polnih organa, a lomljenje kostiju na nogama i rukama, dranje žrtve pre klanja i vešanje, sečenje pojedinih delova tela i primoravanje žrtve da jede odsečene delove svoga tela. Naročito su žene bile podvrgnute mučenjima. Sve ovo nisu radili pojedinci, samoinicijativno, već po odobrenju i naređenju četničkih komandi, a leševi su često iznošeni na javna mesta da ih tako unakažene vide građani. Želja je bila da se tako narod zastraši. Postoje mnoga svedočenja o takvim zločinima. Nejasno je zašto Davidović i Timotijević u ovoj "knjizi istine", kako rekoše na jednom mestu, prećutaše da saopšte istinu o tome kako se umiralo na ovim prostorima i ko su dželati koji su na ovaj način usmrćivali ljude. Zašto čitaoci ove publikacije nisu mogli da znaju kako je usmrćen Miloš Anđelić iz Ostre, na kome je sadističko mučenje osmišljavao i rukovodio mučenjem lično komandant korpusa Predrag Raković? Ili: zašto se nije moglo znati kako je mučena pre klanja Ljubinka Popović iz Vape, majka devetoro dece, ili učiteljica Radojka Filipović iz Prijevora, ili, pak, Grozda Toroman Sretenović, koju su zaklali iako je bila pred porođajem. Uskraćeno je čitaocima da saznaju kako su usmrćeni Mihailo-Mišo Đurić, učitelj, rezervni potpukovnik i stari ratnik iz Mojsinja i mnogi drugi, da ih sve ovde ne nabrajamo, a zna se da je klanjem na našem prostoru samo iz redova pripadnika NOP-a usmrćeno 209 osoba, meću kojima je 61 žena.
************************************

​

 

[Добро дошли]

Radoslav S. Nedovic, Pantelija Vasovic:ZATAMNJENA ISTINA
Razotkrivanje neistina i falsifikata u trotomnom delu sa nazivom "Zatamnjena prošlost - istorija ravnogoraca čačanskog kraja" autora Miloša Timotijevića i Gorana Davidovića
http://www.znaci.net/00001/38.htm
FAMOZNO SLOVO "Z" I CRNE TROJKE (2)
U redovima četničkih koljaških trojki u Srbiji našao se i jedan broj bivših partizana, koji su se posle razbijanja njihovih odreda 1941. godine našli u četničkim jedinicama. Može se zapaziti da su Davidović i Timotijević ovaj podatak dosta dobro koristili, jer, često, posle pominjanja imena nekih od ovih zločinaca, navode: "bivši partizan". Očito je da je postojala želja da se tako ukaže u kojoj sredini su rođeni zločinci, što uopšte ne odgovara činjeničnom stanju. Zbog toga, potrebno je da se neki događaji rasvetle, ne da bi se zločinci branili, jer se oni ne mogu amnestirati, pošto za njima ostaju nedela koja se ne mogu brisati.

Tragičnu sudbinu su doživeli mnogi borci posle rasturanja partizanskih odreda u jesen 1941. godine. Zbog pripadnosti tom pokretu nad onima koji su izbegli pogubljenje, vršeni su strašna tortura i nasilje. Traženo je pokajanje i javno odricanje pripadnosti tom pokretu - da bi im život bio poštećen, uz to i zahtev da pristupe četničkom pokretu. Kada su se našli u toj sredini, traženo je da pokažu odanost. Ta odanost je dokazivana njihovom sposobnošću da vrše nasilje nad pripadnicima pokreta kome su do juče pripadali. Normalno, najpre je to činjeno kroz sitnije ispade, a zatim mnogi su prihvatili da tu vernost iskažu ubijanjem i klanjem i drugim zločinima. Tako su od'tih ljudi presijom stvarani zločinci i dželati. Sve se ovo događalo u vreme stvaranja crnih trojki, čiji su oni postajali članovi. Neosporna je činjenica da su ovakvim pritiscima podlegle osobe labilnog karaktera, ljudi koji nisu imali jasno izraženo političko opredeljenje. Imajući sve ovo u vidu, sa sigurnošću možemo tvrditi da od tih zločinaca, bivših partizana, takve zločine nije činio dok je pripadao partizanskom pokretu, jer takav način usmrćenja ljudi u ovom pokretu nikada nije prihvaćen.

Takav izum usmrćenja ljudi je plod Draže Mihailovića, vrhovnog četničkog komandanta, direktivom uvoćenja slova "Z" i stvaranjem Crnih trojki, čime je odgajeno na hiljade zločinaca koji su kamom sejali smrt u našoj zemlji. Pokušaj Davidovića i Timotijevića da kažu kako su ovi zločinci u četničke redove došli iz drugih sredina više je nego zlonameran.

Projektanti uvoćenja slova "Z" i formiranja crnih trojki nisu razmišljali da ovim činom, ne samo što su omogućili i bili inicijatori usmrćenja na svirep način hiljade nevinih građana u našoj zemlji, već je sa tim usmrćeno i nekoliko desetina ljudi koji su izvršavali ove sulude odluke. Ti nesretnici, koji su kamom u ru. kama oduzimali živote drugima, brzo su postajale osobe sa pomračenom svešću. Oni su, pored usmrćenja ljudi klanjem i na drugi način, batinama svirepo mučili i oduzimali živote nevinim građanima. Neki od njih, ogrezli u te zločine, osećali su potrebu za svakodnevnim klanjem i ubijanjem. Postojali su nervozni ako to nisu mogli da rade. Mnogi od njih te zločine su vršili sa zadovoljstvom. Kao takve, narod ih je brzo prepoznavao, pa ih je prezirao i izolovao iz svojih sredina. Izbegavali su sa njima susrete i mobilisani seljaci u četničkim jedinicama. Za većinu ovih bezumnika, zbog broja zločina koji su izvršili, nije postojala nikakva mogućnost da se vrate normalnom životu.

Ne znamo da li su protagonisti i stvaraoci ovih ličnosti razmišljali o tome šta će sa tim ljudskim nakazama, koji su klali stare osobe, žene i decu, raditi kada se rat završi i kakvoj će opasnosti tada biti izloženi građani u sredinama u kojima ti zločinci budu živeli. Bili su to većinom mladi ljudi koji su morali da nastave život u vreme kada neće biti klanja, ubijanja i na neki drugi način iživljavanja nad ljudima.

Podsetimo da su ove ljudske nakaze na čačanskom području od 1941. do 1945. godine usmrtile 702 pripadnika NOP-a. Od tog broja njih 209 su zaklali.106 Broj usmrćenih klanjem na čačanskom području mnogo je veći, jer su oni klali i pripadnike drugih formacija, sledbenike Ljotića i Nedića, bez obzira da li su oni bili civili, ili uniformisani. Neki podaci ukazuju da je na našem području oko stotinu ovih zločinaca kamom okrvavilo svoje ruke. Uz njih zna se da je još jedan broj ljudi pripadao crnim trojkama, ali se ne zna da li su i oni klali, ili su samo pomagali u tom zločinačkom poslu. Davidović i Timotijević su, po nekom svom saznanju, sačinili spisak koljaša u svojoj publikaciji.

S obzirom da je njihov broj znatno veći od broja koji su ovi autori naveli, u nastavku dajemo podatke, prema našim saznanjima, o onima koji su klali i ubijali, mada i oni nisu potpuni.

U ljubićkom srezu:
Bojan Ristanović (Gornja Gorevnica),
Žarko Borišić (Trbušani),
Miodrag Kozoderović Kozoder (Trbušani),
Miloš Gavrilović (Gornja Gorevnica),
Ljubisav Nikolić (Donja Trepča),
Adam Adžemović (Donja Gorevnica),
Radojko Jeremić Jermela (Donja Trepča),
Previslav Milovanović Ebir (Trbušani),
Radailo Vidojević (Donja Trepča),
Aleksa Kovačević (izbeglica iz Bosne),
Miloljub Jelisijević Gininac (Gornja Gorevnica),
Ljubo Obradović Kotur (Miokovci),
Mirko Sertić (izbeglica iz Bosne),
Milorad Bojović Škipa (Donja Trepča),
Radivoje Radulović Tulum (Mrčajevci),
Milisav Radović (Ljubić),
Hristivoje Stojanović (Mrčajevci),
Rajko - Rajica Ilić (Sokolići),
Ljubiša Tomašević (Konjevići),
Radomir Mladenović (Konjevići),
Toma Pavlović (Mrčajevci),.
Milan Novaković Ciganin (Mrčajevci),
Milosav Vasiljević - Brkovac (Donja Trepča)...

Iz trnavskog sreza:
Miloš Ćirković (Atenica),
Božidar Božo Vasiljević (Čačak-Kulinovci),
Stanko Jovanović-Crni Bosanac (Atenica),
Slaviša Đurović (Atenica),
David Kojović Čupo (Loznica),
Vićentije Mišović (Kulinovci),
Ilija Mangović (Atenica),
omislav-Tomo Vasović (Kulinovačko polje),
Petar Vukomanović (Srezojevci-Atenica),
Milisav Marinović (Kulinovačko polje),
Slobodan Pejović (Mršinci),
Slobodan Vuković (Goričani),
Radoje Tomić (Baluga),
Ljubiša Grujanac (Banjica),
Rade Brašanović (izbeglica sa Kosova - Lazac),
Žarko Anćelković (Lazac),
Radosav Radonjić Lukinac (Jezdina),
Dragoslav Vučićević-Crnjak (Pridvorica),
Radosav Blagojević (Pakovraće),
Petar Vujović (Trnava),
Dragutin-Drago Poluga (Parmenac),
Petar Milojević (Rićage),
Milan Vukosavljević - Valjevac - Zver (Čačak),
Miloš Rečević (Ježevica)...

U Dragačevu:
Milutin Janković (Dljin),
Sreten Kovačević (Dučalovići),
Ratkb Kovačević (Dučalovići),
Milorad Sudimac (Dučalovići),
Božidar Obrenović (Negrišori),
Simo Dramlić (Guča),
Dragan Stanisavljević - Ćoro (rodom iz Rajca),
Miodrag Šolajić (sveštenik, Goračići),
Milan Milićević (Lisa),
Mito pebić (Dljin),
Milosav Čopica (Guča),
Dobrivoje Vukajlović Kaluša (Guberevci),
Slobodan Dragović (Rogača),
Mihailo Nikolić (Beli Kamen),
Milutin Lazarević Žućo (Krstac),
Radisav Nikolić (Lisice),
Miloje Vukašinović (Krstac),
Aleksandar Vujović (Lisice),
Branislav Pantelić (Lučani)...

U takovskom srezu:
Sreten Čutović (Pranjani),
Radovan Tović Canovac (Pranjani),
Milomir Bradonjić (Pranjani),
Miodrag Zelenović (Pranjani),
Svetolik Pavlović (Lozanj),
Milosav Nikolić (Rudnik),
Milutin Ignjatović Miljur (Gornji Banjani),
Svetolik Popović Purnjo (Takovo),
Predrag Nikolić Gebo (Leušići),
Dragoslav Mrkeljić (tarani),
Dobrivoje Avramović (Svračkovci),
Milovan Milovanović (Ljutovnica),
Radovan Obradović (Donji Branetići)...

Ovo su bili istaknuti zločinci, koji su direktno klali, ubijali, batinali i na drugi način usmrćivali ljude. Tu su i mnogi drugi, koji su bili članovi crnih trojki, ili na neki drugi način učestvovali u ubijanju ljudi. Pored njih, koji su neposredno usmrćivali ljude, tu su i oni koji su donosili odluke i davali naloge koga treba zaklati, ubiti, ili na drugi način likvidirati. Bili su to najčešće komandanti četničkih korpusa, brigada i bataljona, koji nisu ništa manje odgovorni od onih koji su klali i ubijali. Sigurno su na našem području najodgovorniji Zvonko Vučković i Predrag Raković kao komandanti korpusa. Zatim komandanti brigada: Dragomir-Gagi Topalović, Krsta Kljajić, Dačo Simović, Milutin Janković, Dragiša Pelivanović, Radiša Čeković, Žiko Katanić, Vladimir Martinović i mnogi komandanti bataljona, kao što su Žarko Borišić, Krsta Babić, Novica Cogoljević...
*****************************************
Списак кољача у Чачанском крају је заиста подугачак. Стиче се утисак да је сваки четник-равногорац хтео да окрвави своју каму или је то морао да учини.
Ви, који оспоравате постојање ,,Црних тројки'' и значење слова ,,З'', прочитајте списак кољача, можда ћете препознати неког свог.

 

[Лекизан]

Овај не престаје да загађује теме комунистичким глупостима.

Ало стручњак има ли тамо потерница за Брозом из 1941 волео бих да је видим, или директна везе Драже и Хитлера.

На те глупости о слову З и Тројкама ти је већ одговорено што ниси пазио на часу.

 

[Cosmopolite]

Овај не престаје да загађује теме комунистичким глупостима.

Ало стручњак има ли тамо потерница за Брозом из 1941 волео бих да је видим, или директна везе Драже и Хитлера.

На те глупости о слову З и Тројкама ти је већ одговорено што ниси пазио на часу.

Najvecu reviziju istorije smo doziveli upravo kada su DOsovci dosli na vlast , vi bi trebali da im budete zahvalni jer su vam vratili Drazu u bukvaru ...

 

[banebeograd]

Žrtve ovih famoznih Mihailovićevih odluka nisu bili narodni neprijatelji, ili saradnici okupatora, kako je u obrazloženju odluke o uvođenju slova "Z" predvideo.
Na udaru ove neprimerene i zločinačke odluke bili su komunisti, borci i simpatizeri NOP-a i članovi njihovih porodica.
Podsetimo da su ove ljudske nakaze na čačanskom području od 1941. do 1945. godine usmrtile 702 pripadnika NOP-a.

pa sta su bili komunisti , borci i simpatizeri nego narodni i drzavni neprijatelji !!!!

znas sta mi se kod tebe najvise svidja ??? nema dana da me ne nasmejes
ne odustajes sa citiranjem budalastina iako ti je u svakom , ali bukvalno u svakom citatu dokazano da ima nenormalno puno onoga zbog cega bi taj citat trebalo da NE koristis, ali jok ti ides dalje i samo jos vise tones u to svoje blato

elem , toliko si toga napisao o tom famoznom slovu Z rekao si nam i da su u njemu sami partizani , da nema drugih neprijatelja itd itd...a nigde neki spisak ljudi koji su pod to slovo stavljeni koji bi dokazao te tvoje tvdnje !!!!
pa da pomognem , drugu u nevolji

SPISAK LICA STAVLJENIH POD "Z" A KOJE JE PROCITAO "RADIO LONDON"

“1. Аћимовић Милан, Недићев министар (бр. 310, 15. јули 1942;30. јули, па 1, 7, 23 и 29. август);
2. Бабић Карло, наредник из Степојевца (бр. 521, 29. август; 1. септембар);
3. Богдановић Новак, полициски агент (бр. 385, 12. август; 29 и 31. август);
4. Браловић Раде из Краљева (бр. 395, 12. август; 23 и 29. август);
5. Булић Драгутин, професор у Чачку (бр. 202, 25. мај; 2 и 8. јуни);
6. Веселиновић Радослав,инжењер, Дирис (бр. 204, 25. мај; 2 и 8. јуни);
7. Вуковић Ђида, Хортијев посланик (бр. 203, 25. мај; 2 и 8. јуни);
8. Грбић Милован, председник општине Попучке код Ваљева (бр. 202, 25. мај; 2 и 8. јуни);
9.Грујић Милан, пуковник у пензији (бр. 396, 14. август; 29. август);
10.Губарев Никола, полициски агент (бр. 368, 8. август; 29 и 31. август);
11. Дедић Рафаило, нижи војни чиновник (бр. 452, 24. август; 11. септембар);
12. Динић Танасије, пуковник (бр. 203, 25. мај; 2 и 8. јуни);
13. Добричић Д. Никола, пеш. капетан II класе (бр. 369, 8. август; 29.август);
14. Докић Ђура, ђенерал, Недићев министар (бр. 310, 15. јули;7, 23 и 29. август);
15. Ђорђевић Душан, Недићев министар (бр. 310,15. јули; 7, 23 и 29. август);
16. Ђорђевић Цека, Аћимовићев помоћник МУД (бр. 201, 25. мај; 2 и 8. јуни, па 30. јули, па 1, 7, 23 и 29. август);
17. Живановић Мирко, шеф полиције у Нишу (бр. 366, 8. август; 23 и 29. август);
18. Здравковић Д. Милорад, арт. мајор (бр. 369,8. август; 29. август);
19. Зотовић Мирослав, новинар из Ниша (бр.366, 8. август; 23 и 29. август);
20. Јанковић др Велмар, Јонићев помоћник МП (бр. 204, 25. мај; 2 и 8. јуни, па 7, 23 и 29. август);
21. Јанковски Ђорђе, ваздух. капетан (бр. 452, 24. август; 1. септембар);
22.Јањић Страхиња, ражаловани потпоручник (бр. 522, 29. август; 11.септембар);
23. Јеремић Воја из Краљева (бр. 395, 12. август; 23 и 29.август);
24. Јонић Велибор, Недићев министар (бр. 310, 15. јули; 7, 23 и 29. август);
25. Којадиновић Бата, срески начелник у Љубовији (бр.203, 25. мај; 2 и 8. јули);
26. Коларевић Н. Милош, пеш. капетан (бр.369, 8. август; 29. август);
27. Костић Јосиф, ђенерал, Недићев министар (бр. 310, 15. јули; 7, 23 и 29. август);
28. Котур Ђура, Мијушковићев помоћник МСП (бр. 310, 15. јули; 7, 23 и 29. август);
29. Кузмановић Огњен, Недићев министар (бр. 310, 15. јули; 7, 23 и 29. август);
30. Кујунџић Богољуб, Недићев министар (бр. 310, 15. јули; 7, 23 и 29. август);
31. Лазаревић Момчило, срески начелник у Власотинцима (бр. 272, 28. јуни; 18. јули);
32. Марјановић Миљко, председник општине пожешке (бр. 202, 25. мај; 2 и 8. јуни);
33. Марјановић др Чеда,Недићев министар (бр. 310, 15. јули; 7, 23 и 29. август);
34. Марковић Жика, агент Специјалне полиције у Београду (бр. 368, 8. август; 31. август);
35. Матић Божа, из Ваљева (бр. 201, 25. мај; 2 и 8. јуни);
36.Матић Љубивоје, учитељ из Попучака, поред Ваљева (бр. 202, 25. мај; 2 и 8. јуни);
37. Мијушковић др Јован, Недићев министар (бр. 310, 15. јули; 7, 23 и 29. август);
38. Михаиловић Анђелко, трговац из Ваљева и б. Народни посланик (бр. 202, 25. мај; 2 и 8. јуни);
39. Младеновић Т. Борисав, пеш. поручник (бр. 369, 9. август; 29. август);
40. Недић Ђ. Милан, ђенерал (бр. 310, 15. јули; 7, 23 и 29. август);
41. Нововић Ђ. Војислав, пеш. капетан II класе (бр. 426, 22. август; 11. септембар);
42. Обућина Драгослав, свештеник у Краљеву (бр. 395, 12. август; 23 и 29. август);
43. Олћан Михаило, Недићев министар (бр. 310, 15. јули; 7, 23 и 29. август);
44. Пантовић Тадија, из Претока у Гружи (бр. 249, 17. јуни; 3 и 9. јули);
45. Папић Негован, из Мионице (бр. 201, 25.мај; 2 и 8. јуни);
46. Перић Ђорђе, Недићев шеф пропаганде (бр. 203, 25. мај; 2 и 8. јуни);
47. Першић Драго, из Краљева (бр. 395, 12. август; 23 и 29. август);
48. Петрић Живадин, срески начелник, Лебане (бр. 272, 28. јуни; 18. јули);
49. Петровић Милован, Председник Општине Бранковина (бр. 202, 25. мај; 2 и 8. јуни);
50. Поповић Драгутин, из Лебана (бр. 272, 28. јуни; 18. јули);
51. Поповић Душан, Начелник Среза крагујевачког (бр. 370, 8. август; 23 и 29. август);
52. Поповић Милан, б. сенатор, Хортијев посланик (бр. 203, 25. мај; 2 и 8. јуни);
53. Поповић Светислав, полициски агент (бр. 385, 12. август; 29 и 31. август);
54. Продановић Милован, из Кнића, арт. капетан I класе (бр. 369, 8. август; 29. август. Пре тога, дато само његово презиме, бр.249 од 17. јуна, а оглашено 3 и 9. јула);
55. Рајовић Богдан, шеф станице Иверак (бр. 201, 25. мај; 2 и 8. јуни);
56. Редић Драги, потпуковник (бр. 231, 9. јуни; 3 и 9. јули);
57. Ритиков Анатолије, свештеник у Краљеву (бр. 395, 12. август; 23 и 29. август);135
58. Савић Радован,полициски агент у Нишу (бр. 366, 8. август; 23 и 29. август);
59. Свеншек Ф. Рудолф, пеш. капетан (бр. 231, 9. јуни; 3 и 9. јули);
60. Срб А. Ђорђе, пеш. капетан II класе (бр. 426, 22. август; 11. септембар);
61. Стефановић С. Миодраг, арт. капетан I класе (бр. 369, 8. август; 29. август);
62. Стојановић Александар, ђенерал (бр. 203, 25. мај; 2 и 8. јуни, па 7, 23 и 29. август);
63. Стојићевић Јован, из Дражевца (бр. 521,29. август; 11. септембар);
64. Стојковић Драгић, судски чиновник у Власотинцима (бр. 272, 28. јуни; 18. јули);
65. Столе Врњачки, Пећанчев војвода, право име: Стојановић, кафеџија из Београда (бр. 360, 5. август; 23 и 29. август);
66. Стругаревић Емилија, из Врњаца (бр. 362,5. август; 23 и 29. август);
67. Тадић Драгић, трговац у Ваљеву (бр. 203, 25. мај; 2 и 8. јуни);
68. Тешић Рајко, капетан из Милановца (бр. 202, 25. мај; 2 и 8. јуни);
69. Тодоровић Алекса, из Краљева (бр. 395,12. август; 23 и 29. август);
70. Тојић Миодраг, пеш. мајор, Помоћник Команданта СДС у Крагујевцу (бр. 361, 5. август; 29. август);
71. Ћоројевић (?; или можда Ђорђевић) Буда, инспектор Министарства финансија (бр. 204, 25. маја; 2 и 8. јуни);
72. Филиповић Стојан, полициски агент (бр. 385, 12. август; 29 и 31. август);
73. Чолић Л. Михаило,жанд. поручник у пензији (бр. 404, 17. август; 11. септембар);
74. Швебел Рудолф, Потпредседник Општине крагујевачке (бр. 370, 8. август; 23 и 29. август);
75. Шкава Јован, Пећанчев војвода, из Ваљева (бр. 201, 25. мај; 2 и 8. јуни).”136

Поред ових седамдесет и пет имена, која су била оглашена преко радија Лондона, ђенерал Драгољуб Михаиловић је доставио још двадесет и пет имена за стављање под слово “З”. Међутим, та имена преко радија Лондона нису била оглашена (видеће се доцније зашто). То су ова имена:

“1. Анђелић Милисав, адвокат из Бијелог Поља, Потпредседник црногорске Скупштине од 12. јула 1941. (бр. 621, 12. септембар);
2.Божовић Божа, војни чиновник, Крушевачки округ (бр. 531, 4. септембар);
3. Бојевић Радивоје, војни чиновник, Крушевачки округ (бр. 581, 4. септембар);
4. Бурић Богдан, свештеник из Никшића (бр. 539, 1.септембар);
5. Вељковић Светозар, кројач, Крушевачки округ (бр. 581,4. септембар);
6. Вучинић Душан, адвокат из Подгорице, Дрљевићев МУД (бр. 620, 12. септембар);
7. Дрљевић Милан, Расински војвода (бр. 581, 4. септембар);
8. Дрљевић др Секула, (бр. 621, 12. септембар);
9. Ђуровић Машан, из Рашке (бр. 344, 5. август);
10. Јакшић Арсо, свештеник из Никшића (бр. 539, 1. септембар);
11. Јовановић Белов Јован, из Црнојевића Ријеке (бр. 620, 12. септембар);
12. Куловец Петар, резервни капетан, Крушевачки округ (бр. 581, 4. септембар);
13. Ломпар Петар, Дрљевићев министар (бр. 620, 12. септембар);
14. Матић Велибор, полицајац, Крушевачки округ (бр. 581, 4. септембар);
15. Милошевић Михаило, Председник Општине недокуске, Срез Бијело Поље (бр. 621, 12. септембар);
16. Митровић …, инжењер из “Аеропута” (бр. 357, 5. август);
17. Ненадић Воја, учитељ из Пљеваља, б. Народни посланик (бр. 621, 12. септембар);
18. Перовић Данило Тунгуз, професор из Берана, Дрљевићев министар (бр. 620, 12. септембар);
19. Петковић Петко, каменорезац, Крушевачки округ (бр. 581, 4. септембар);
20. Пламенац Петар, Дрљевићев министар (бр. 620, 12. септембар);
21. Поповић Лазар, из Београда (бр. 649, 16. септембар);
22. Сондермајер Тадија (бр. 357, 5. август);
23. Стефановић Милан, наредник, Крушевачки округ (бр. 581, 4. септембар);
24. Стругаревић Јордан, кројач, Крушевачки округ (бр. 581, 4. септембар);
25. Чвркић Војко, б. Народни посланик и министар (бр. 226, 6. јуни). “137


iiiiii , sta sad kaze drug DOBRO DOSLI
koliko je na ovom spisku komunista, partizana ili njihovih saradnika !!!!!!

da mi se ne zabrojis, evo ja cu da ti dam odgovor , ima ih 0
toliko o tvom famoznom slovu "Z". cisto da ne lupas ubuduce vise na tu temu i da ti se ne smeju deca .

 

[Добро дошли]

Radoslav S. Nedovic, Pantelija Vasovic:ZATAMNJENA ISTINA
Razotkrivanje neistina i falsifikata u trotomnom delu sa nazivom "Zatamnjena prošlost - istorija ravnogoraca čačanskog kraja" autora Miloša Timotijevića i Gorana Davidovića
http://www.znaci.net/00001/38.htm
CRNE TROJKE NA DELU
U februaru i martu 1943. godine u srezovima ljubićkom i trnavskom izvršeni su veliki zločini.

U Ostri su 17. februara četnici uhvatili Miloša Anćelića (39), strahovito su ga mučili, obesivši ga za noge, boli ga kamom, čupali mu brkove, lomili ruke i drali mu kožu sa glave i na kraju ga zaklali. Istragu nad Anćelićem je lično vodio Predrag Raković, koji je davao uputstva o zlostavljanju. U Mojsinju 23. februara četnici, pod komandom Predraga Rakovića, zaklali su Mihaila Miša Ćurića (56), učitelja, starog ratnika i rezervnog potpukovnika, jer nije odobravao njihove zločine nad stanovništvom. Tada su ubili i Srećka Đurića (34).

Devetog marta u Stančićima su zaklali Dragoljuba (51) i Radojicu (50) Petroviće. U Vapi, Slatini, Banjici i Ježevici u noći izmeću 13. i 14. marta četnici su zaklali: Sretena Terzića (36) iz Vape, Bogoljuba Jocovića (31), Stanimira Madžarevića (55) i Mihaila Madžarevića (49) iz Slatine, Ljubišu Simovića (40) i Milorada Borovića (38) iz Banjice, Miroslavu Miru Ćirić (30) i Miodraga Petrovića Ćopa (35) iz Ježevice. U noći izmeĐu 15. i 16. marta u Lipnici i Premeći četnici Treće žičke brigade uhvatili su Vojina Propadovića (23) i Radmila Joksića (40) iz Lipnice. Posle mučenja njih su u Premeći žive zakopali.

U Trbušanima u noći izmeću 18. i 19. marta četnici su zaklali: Iliju Zupca, izbeglicu iz Nevesinja, Miodraga Starčevića (42) i Vukosavu Čolović iz Ljubića i Radoslava Gluščevića iz Kamenice. U Ljubiću 20.marta zaklali su Dragišu Čolovića. U Donjoj Gorevnici 22. marta četnici, predvođeni Žarkom Borišićem, ubili su i zaklali 10 lica: Milenu Pavlović (42), Stojku Janković (55), Vuka - Miletu Aleksandrića (39), Svetislava-Svela Kuzmanovića (53), Bogdana Kuzmanovića (60), Budimira Radojevića (35) i devedesetogodišnjeg Stanojla Jelića, a iz Mojsinja celu porodicu: Sibinku (45) i Gojka (50) Paunovića i njihovu jedinicu Daru (19). Svi zaklani i ubijeni su pobacani u jamu rudnika, uz zabranu porodicama da ih preuzmu i sahrane.

Pored ovih ubistava nenaoružanog stanovništva, četnici pod komandom Predraga Rakovića, u zajednici sa Nedićevom Državnom stražom, 5. marta blokirali su borce Čačanskog partizanskog odreda i tom prilikom ubili 14 partizana, od kojih su nekoliko streljali kao teško ranjene. Ubijeni su: Radiša Poštić, Radoje Živković, Svetislav Babović - Ćećo, Vasilije Jovičić, Dragan Jovanović Šmit, Milan Paunović, Gvozden Paunović, Dobroav Miletić, Boba, Milija Jovanović, Mihailo Pavlović, Vladan Šićević, Radomir Novaković, Savo Savić i Vukadin Belić.

Ranjene partizane ubio je Hristivoje Stojanović, komandir mrčajevačke četničke čete.

U Dragačevu posle povratka iz Crne Gore, gde je pretrpeo poraz u borbi sa partizanima, za odmazdu, vojvoda Milutin Janković popalio je desetak kuća mobilisanim seljacima koji su dezertirali sa bojišta, a potom u noći izmeću 23. i 24. aprila njegovi četnici ubili su u srezovima dragačevskom i ariljskom 11 pripadnika NOP-a. Iz Dragačeva su ubijeni: u Donjoj Kravarici - Timotije Tomašević (45) i njegov sin Dušan (19), zatim Miloš Stefanović (33) iz Lisa, Bogosav Mladenović (63) iz Virova, Milun Joković (32) iz Lisica, a sutradan Miladin Marković (43) iz Dljina, koga je ubio Jankovićev pratilac - koljaš Branislav Pantelić.

Novi zločini se nastavljaju u Dragačevu i u maju. Na Golupcu je ubijen Miodrag Ičelić (20) iz Cerove. U Guči Milosav Stanić (20). U noći izmeću 3. i 4. maja "crna trojka" iz jedinice Davida-Dača Simovića, komandanta Dragačevske brigade, u Grabu je zaklala Gvozdena Šipetića (45), koji je bio komandir četničke jedinice u Grabu, a koji je odbio da vodi borbu i da čini zločine prema pripadnicima NOP-a. Njega je zaklao koljaš Dragan Stanisavljević - Dragan pekar, rodom iz Rajca kod Čačka. Šipetiću je po izvršenom klanju odsekao uvo i poneo da pokaže svom komandantu - da je svoj zadatak izvršio.

U Viljuši su 29. juna 1943. četnici zaklali Živku Mandić i Svetozara Mandića (bez dece i stare).

Četničke "crne trojke" su 20. jula upale u Guču, pohvatale i odvele šest žena i devojaka i dva muškarca, pripadnike NOP-a. Iste noći, u blizini Guče, "trojke" su zaklale: Milicu Ružić (37), Milunku Gavrilović (31), Milicu Raković (25), Mladena Prelića (40) i Sretena Ružića (18), a tri devojke su posle nekoliko dana svirepog mučenja pustili kućama.

Komandant Predrag Raković u svom pismu komandantu Trnavske brigade Živoradu Kataniću od 28. avgusta 1943. godine preporučuje:

"Treba sve bivše partizane koji su kod svojih kuća likvidirati, jer Mandić ima jaču obaveštajnu službu preko onih bivših partizana. Takoće bi trebalo likvidirati i porodice aktivnih komunista..."

Nije se mnogo čekalo na ostvarenje ove preporuke. Odmah je počeo pokolj.

Toga dana, 28. avgusta, grupa četnika Slobodana Pejovića i Žarka Anćelkovića u Mršincima je pohvatala pripadnike NOP-a: Nenada Kaplarevića (20), Filipa Kaplarevića (63) i njegovog sina Davida (31), Milana Karovića (45) i njegovu ženu Kosanu (39), Žarka Đorđevića (40) i Malinu Kovačević (39), odvela na obalu Morave, zaklala ih i pobacala u reku. Radomira Kaplarevića (44), koji je ležao bolestan, zaklali su u krevetu.

U Atenici, 29. avgusta, grupa četnika, sa zloglasnim Božom Vasiljevićem, uhvatila je 16 osoba. Posle teških mučenja na mestu Crkvinama zaklali su: Roksandu - Rosu Lišančić, (devojku od nepunih 20 godina), , Budimira Lišančića (38), Gvozdena Stevančevića (45) Radisava Đurovića (20) i Dušana Vasiljevića - Maćanina (47). Istoga dana, u Čačku, u kafani "Makedonija", četnici su zaklali Aleksandra Jovanovića, kod kuće Vladana Pavlovića u Čačku, a u Kačulicama sveštenika Milisava Bata Perišića.

Zločini se nastavljaju. U Goričanima, 2. septembra, četnici su zaklali: Momira Miladinovića iz Lasca, Jelenu-Jelu Bešević (55) i Ratka Veskovića (30). "Crne trojke" 5. septembra su u Vapi zaklale: braću Nikolu (33) i Miletu (24) Obradoviće, a zatim i Rada Vlastelicu (59), iz Baluge: Dragoslava Vučićevića (45), Sava Paunovića (40), Tomislava Majstorovića (35) i Milijanu Dolovac (36). Dva dana kasnije, 7. septembra, u Atenici i Kulinovcima pohvatano je deset građana, saradnika NOP-a. Trojicu su zaklali, a ostale posle batinjanja pustili kućama. Zaklani su: Jevrem Šolajić (38) i Milutin Luković (34) iz Kulinovaca i Petar Nikolić iz Beograda, koji je došao u posetu svojoj rodbini.

Grupa četnika, koju je predvodio komandant Druge žičke brigade Vlasta Antonijević, u Banjici je 14. septembra zaklala: Milijanu Vukolić (45) i Miodraga - Draga Vukolića (47), a ubila Tihomira Davidovića (20). Istoga dana četnici, koje je predvodio Miodrag Vasić, komandant Prve žičke brigade, u Ježevici su zaklali Ružu Kosovac (36) i Cmiljku Vučićević (32), a u Rajcu Radomira Majstorovića (35) i Milku Vlastelicu (21) iz Lipnice.

U Trnavi i Viljuši u noći izmeću 13. i 14. septembra četnici su zaklali: Radoslava Vlajkovića (41) i njegovu taštu Drinku Vučićević (60) iz Viljuše i Miloša Krsmanovića (36) iz Trnave. Iste noći četnička "crna trojka" Žarka Borišića, Dragoslava Vučićevića - Crnjaka i Miloša Ćirkovića u Slatini i Mršincima izvršila je pravi pokolj. Zaklani su: Milija Vučetić (54), učitelj u penziji, njegova poćerka Ljubica Aničić (19), Mladomir Tutunović (24) i Milojko-Mile Ranćić (23) iz Slatine Spiridon Spiro Smiljanić (57), Mijat Panić (43) i Radovan Rovinac (48) iz Mršinaca.

Bilans ovih četničkih zločina u trnavskom srezu od 28. avgusta do 14. septembra je: 45 osoba zaklano i ubijeno, meću njima je 12 žena. Napomenimo da su to sve bile osobe koje nisu pripadale ni jednoj oružanoj formaciji. Svi su pohvatani kod svojih kuća, izvedeni i zaklani, ili ubijeni.

Kako se bližio kraj rata i nazirao poraz četničkog pokreta, jer su im saveznici otkazali poverenje, četnici su bivali sve osioniji i pravili su zločin za zločinom na čitavom području čačanskog kraja.

U Dragačevu je 12. maja 1944. godine pohapšeno preko 40 pripadnika NOP-a. Oni su odvedeni u Kotražu, gde je preki četnički sud osudio na smrt i odmahstreljao: braću Pauna i Milutina Radičevića i Milojka Pajovića iz Kaone, Jovića - Jova Kneževića iz Vlastelica i Milovana Dostanića iz Turice.

Četnički preki sud, sa Bojanom Ristanovićem na čelu, u Preljini i Balugi, 22. maja, osudio je četiri omladinke pripadnike NOP-a: Lenku Krupež iz Rakove, Mariju Komadinić iz Sokolića, Zorku Gojković iz Prislonice i učiteljicu Francišku Novak, prognanicu iz Slovenije, koja je živela u Prislonici. Posle svirepih mučenja, njih su poklali i naga unakažena tela izložili na raskrsnici puteva Preljina - Baluga. Iznad tela je stavljen natpis: Ovako prolaze svi koji rade za partizane".

Četnici sa Bojanom Ristanovićem su 28. juna u Gornjoj Gorevnici zaklali Aleksandra Toromana, pripadnika NOP-a. Njegov leš su izložili na putu usred sela prislonivši ga uz jedno drvo u sedećem stavu, a u ruke mu stavili ceduljicu na kojoj je pisalo: "Čitaj Toromane, ide li ti sa istoka Crvena armija". Četvrtog avgusta, nad porodicom Toroman izvršen je novi zločin - kada se okupila rodbina radi sahrane tela pokojnog Vojimira, stigla je trojka koju je predvodio Bojan Ristanović, uskratila je da se telo sahrani na groblju, a u toku noći su četnici zaklali Vojimirovu sestru Grozdanu, koja je bila u drugom stanju, babu Stanku i njihovog radnika Svetislava Matijevića iz Vranića.

Četnički preki sud, posle strahovitog mučenja, u Rakovi, gde je bio četnički zatvor, osudio je na smrt 11 pripadnika NOP-a. Na smrt su osuđeni i zaklani: Ljubinka Popović (31), domaćica i majka devetoro dece, Tanasko Terzić (20), stolar, Svetolik Jakovljević (45), zemljoradnik, Savatije Jakovljević (53), zemljoradnik i Radomir Savić (34), zemljoradnik, iz Vape: Miloš Žagrić (40), zemljoradnik, i Đuro Aleksić (21), zemljoradnik, iz Zablaća: Vladeta Vlajko Radosavljević (23), zemljoradnik, i Perunika Petrović (39), domaćica iz Stančića: Janaćko Ćurčić (29), zemljoradnik, kao i Miloš Prelić iz Ježevice.

Povodom ovog zločina iz kancelarije Prekog vojnog suda komande Drugog ravnogorskog korpusa izdato je saopštenje u kome se posle imena streljanih pored ostalog kaže: "Skrećemo pažnju stanovništvu, da će se kazniti smrću svako lice koje bude sarađivalo sa terorističkom grupom komunista, ili radilo na neki drugi način protiv Jugoslovenske vojske u otadžbini".

To su bili samo neki od mnogobrojnih četničkih zločina, koje su počinili nad pripadnicima NOP-a, ali i nad velikim brojem mirnih i nedužnih građana od 1941. do 1944. godine, uz napomenu da i posle oslobođenja zemlje, četnici koji su bili u odmetništvu činili su zločine. Mnoge četničke zločine i njihove žrtve nismo mogli ovde prikazati, jer bi to zahtevalo mnogo veći prostor nego što je moguće da objavimo, pa se tim žrtvama i njihovim porodicama izvinjavamo. Imajući sve to u vidu, dajemo sumarne podatke o četničkim zločinima na čačanskom području.
******************************
Постоје многи извори и аутори који тврде исто: четници-равногорци су имали тзв. ,,Црне тројке'' које су свакодневно клале мирни и недужни српски народ. Негирање ту врсте злочина је такође злочин.

 

[banebeograd]

Ви, који оспоравате постојање ,,Црних тројки'' и значење слова ,,З'', прочитајте списак кољача, можда ћете препознати неког свог.

mi ne moramo da citamo spiskove iz "zbornika " sa "znaka" da bi se informisali ,
mi tacno znamo ko su i gde su nasi bili unazad mnogo decenija i vekova ....
i nemamo razloga da sporimo postojanje "crnih trojki" , to je jedna od osnovnih formacija tj deo taktike gerilske borbe ,
nista tu nije ni novo ni cudno....

 

[banebeograd]

Постоје многи извори и аутори који тврде исто: четници-равногорци су имали тзв. ,,Црне тројке'' које су свакодневно клале мирни и недужни српски народ. Негирање ту врсте злочина је такође злочин.

"Četnički preki sud, osudio je četiri omladinke pripadnike NOP-a:
Četnički preki sud, osudio je na smrt 11 pripadnika NOP-a.
nad pripadnicima NOP-a, "

iz kancelarije Prekog vojnog suda komande Drugog ravnogorskog korpusa izdato je saopštenje

"Skrećemo pažnju stanovništvu, da će se kazniti smrću svako lice koje bude sarađivalo sa terorističkom grupom komunista,
ili radilo na neki drugi način protiv Jugoslovenske vojske u otadžbini".

sve objasnjeno u jednoj recenici ,
"ko radi protiv drzave i naroda ili saradjuje sa teroristima , ima se kazniti smrcu "