Zivot vecni = savrsena ljubav

*Mihal*

Domaćin
Poruka
4.181
U zavisnosti na koji je nivo dosla svest pojedinca,
razumece - ili nece, da savrsena ljubav meri se upravo kroz zivot bez kraja.
Kao znakove paznje dobijamo razne poklone kojima nam neko izrazava svoju ljubav,
no zamislite jedan savrsen poklon - pokonite nekome zivot, zivot koji je beskonacan.
Zar to nije najvece delo ljubavi?

E, a onda stupaju na snagu religije koje se pozivaju na ljubav,
i za uzvrat dozivotne poslusnosti i sluzenja, nude vecni zivot,
dok cinjenice kazu da religije upravo uzimaju zivote i svega ostalog cega se docepaju.
Pitam se, gde je ta religija koja je makar i mrvicu zivota nekome poklonila,
pocevsi od malisana sirom sveta kojih pacenicka smrt uzima svake ~4 sekunde po jednog,
pa sve do besprekornih vernika koji ceo svoj zivot zrtvuju nekoj religiji a umiru u najtezim mukama pogodjeni raznim teskim bolestima.
Kako neko obecava vecni, kad ne moze da dokaze svoje tvrdnje poklonivsi nekome pa makar i jednu sekundu zivota?

???

:)
 
U zavisnosti na koji je nivo dosla svest pojedinca,
razumece - ili nece, da savrsena ljubav meri se upravo kroz zivot bez kraja.

Ne razumem...niti postoji savršena ljubav, niti život bez kraja.

Kao znakove paznje dobijamo razne poklone kojima nam neko izrazava svoju ljubav,
no zamislite jedan savrsen poklon - pokonite nekome zivot, zivot koji je beskonacan.
Zar to nije najvece delo ljubavi?

Bold-pogrešno.
Ako nekome želiš zlo...daj mu večni život...šta bi radio sa njim?

E, a onda stupaju na snagu religije koje se pozivaju na ljubav,
i za uzvrat dozivotne poslusnosti i sluzenja, nude vecni zivot,
dok cinjenice kazu da religije upravo uzimaju zivote i svega ostalog cega se docepaju.

:ok:

Pitam se, gde je ta religija koja je makar i mrvicu zivota nekome poklonila,
pocevsi od malisana sirom sveta kojih pacenicka smrt uzima svake ~4 sekunde po jednog,
pa sve do besprekornih vernika koji ceo svoj zivot zrtvuju nekoj religiji a umiru u najtezim mukama pogodjeni raznim teskim bolestima.
Kako neko obecava vecni, kad ne moze da dokaze svoje tvrdnje poklonivsi nekome pa makar i jednu sekundu zivota?

„Кога Бог воли, тога и кара“............


Šta je pitanje? :)
 
Ne razumem...niti postoji savršena ljubav, niti život bez kraja.
Ni ja nisam video, mada pretpostavljam da potencijalna mogucnost postoji.

Ako nekome želiš zlo...daj mu večni život...šta bi radio sa njim?
Zlo upravo nastaje od straha od smrti.
Ako je zivot vecni, prestaje ovaj nacin razmisljanja i zapazanja, pravila postaju onda sasvim drugacija.
Kad i kazemo zlo, mislimo na uskracivanje komforta ili u krajnjem zlu - zivota.
Naravno, neko ima i 'strah od zivota', od malena naucen da ne zivi svoj vec neciji tamo tudji zivot, vremenom to postaje izuzetno tesko breme, i zamisli takav teret u beskraj.

:)

„Кога Бог воли, тога и кара“............

Kaznjavati znaci nanositi bol, bol je signal da je neka funkcija odrzavanja optimalnog zivota ugrozena, ako neko ko obecava zivot oduzimanjem od zivota vraca coveka na ispravan put, onda tu nastaje jos jedno pitanje, - da li se oduzimanjem od zivota nekome moze sacuvati zivot?

Šta je pitanje? :)

Generalno pitanje bi bilo, koliko zaista religija nudi ljubav i zivot jednom pojedincu?
 
Poslednja izmena:
Ni ja nisam video, mada pretpostavljam da potencijalna mogucnost postoji.

Sumnjam...:lol:

Zlo upravo nastaje od straha od smrti.
Ako je zivot vecni, prestaje ovaj nacin razmisljanja i zapazanja, pravila postaju onda sasvim drugacija.
Kad i kazemo zlo, mislimo na uskracivanje komforta ili u krajnjem zlu - zivota.
Naravno, neko ima i 'strah od zivota', od malena naucen da ne zivi svoj vec neciji tamo tudji zivot, vremenom to postaje izuzetno tesko breme, i zamisli takav teret u beskraj.

:)

Ne razumem strah od smrti...
Postoje mnogo strašnije stvari...npr-život...smrt je prirodan proces...
Ako je život neki komfor u odnosu na ono što nas čeka posle...onda ybg...ako tako gledaš na stvari, logično je da se plašiš smrti.
Iskreno, veći me je strah od života...strah od bola, ne mislim na fizički, strah za druge...ali ne toliko da to postaje breme...znači, kada nevolja zakuca, javi se strah...nikako unapred.
I to je valjda, normalno...ne može biti loše ako živiš za trenutak, tog trenutka...sa povremenim preispitivanjima svojih postupaka...i uvek može da bude gore nego što jeste...
Ako je život večan i patnja je večna...ljudi se plaše smrti jer ne znaju šta ih čeka "posle"...ne vidim kako večni život ima bilo kakve veze sa tim...produžiti agoniju, ako je to cilj.
Ne mislim bukvalno, ja uživam u životu...ali nikome ne cvetaju ruže. :)

Kaznjavati znaci nanositi bol, bol je signal da je neka funkcija odrzavanja optimalnog zivota ugrozena, ako neko ko obecava zivot oduzimanjem od zivota vraca coveka na ispravan put, onda tu nastaje jos jedno pitanje, - da li se oduzimanjem od zivota nekome moze sacuvati zivot?

Moraš malo konkretnije da kažeš na šta misliš...ovako mogu samo da nagađam.
Nanositi bol, primiti udarac, kako hoćeš...opet ne mislim na fiz.bol....ne može da bude loše, čovek se na taj način formira i sazreva...ko izdrži.
Nije to nikakva kazna...samo je neko "bogatiji" za iskustvo više...dok neko drugi uzme pištolj i puca sebi u glavu...kako ko shvati lekciju, u skladu sa tim prihvata i "kaznu".
Oduzimanje od života...to ne postoji...šta ko može da ti oduzme?
Ako bol kroz iskustvo shvataš kao kaznu, ništa nisi naučio.

Generalno pitanje bi bilo, koliko zaista religija nudi ljubav i zivot jednom pojedincu?

Religija je obmana, nudi samo iluzije...
Ljubav i život traži sam...ako si sposoban, ako ne, tu je religija. ;)
 
Ne razumem strah od smrti...
Postoje mnogo strašnije stvari...npr-život...smrt je prirodan proces...
Ako je život neki komfor u odnosu na ono što nas čeka posle...onda ybg...ako tako gledaš na stvari, logično je da se plašiš smrti.
Iskreno, veći me je strah od života...strah od bola, ne mislim na fizički, strah za druge...ali ne toliko da to postaje breme...znači, kada nevolja zakuca, javi se strah...nikako unapred.
I to je valjda, normalno...ne može biti loše ako živiš za trenutak, tog trenutka...sa povremenim preispitivanjima svojih postupaka...i uvek može da bude gore nego što jeste...
Ako je život večan i patnja je večna...ljudi se plaše smrti jer ne znaju šta ih čeka "posle"...ne vidim kako večni život ima bilo kakve veze sa tim...produžiti agoniju, ako je to cilj.
Ne mislim bukvalno, ja uživam u životu...ali nikome ne cvetaju ruže. :)

Nisam mislio na neki patoloski strah, vec onaj instiktivan,
bojis se na primer da izgubis posao, jer neces zaraditi za zivot,
i to ce mnogostruko povecati rizik od umiranje.
I onda da bi sacuvao posao, primenices i silu ako treba,
a ta sila ce neminovno nekome naneti zlo.
Smrt je prirodan proces, no ko kaze da se mi moramo pokoravati prirodi,
priroda je tu da se osvoji i pokori. ;)
Sta podrazumevas pod pojomom 'nevolja'?
Sta je to sto 'uvek moze biti gore'?
Sta mislis da je patnja?
A agonija?
Da, cinjenica je da svako zeli da zivi, kako god da je strasno i nepodnosljivo,
ipak svakodnevno nailazimo na trenutke vredne zivljenja.
I opet, na sta se misli kad se kaze da 'nikome ne cvetaju ruze'?[/QUOTE]

:)
Moraš malo konkretnije da kažeš na šta misliš...ovako mogu samo da nagađam.
Nanositi bol, primiti udarac, kako hoćeš...opet ne mislim na fiz.bol....ne može da bude loše, čovek se na taj način formira i sazreva...ko izdrži.
Nije to nikakva kazna...samo je neko "bogatiji" za iskustvo više...dok neko drugi uzme pištolj i puca sebi u glavu...kako ko shvati lekciju, u skladu sa tim prihvata i "kaznu".
Oduzimanje od života...to ne postoji...šta ko može da ti oduzme?
Ako bol kroz iskustvo shvataš kao kaznu, ništa nisi naučio.

Postoji fizicka i emotivna bol,
fizicka nastaje od telesnih povreda,
a emotivna od gubitka nama stvari koje mi smatramo da su deo naseg zivota.
Telesna povreda je sama po sebe rizik po zivot, i zato to boli,
gubitkom stvari, koje nam sacinjavaju nas zivot, isto tako nastaje potencijal za sve manje zivota, pa to isto tako boli.
Kad nastane bol, mi pronalazimo nacine da ga se resimo, ako uspemo, stekli smo iskustvo za doticni problem, i nas zivot ce se zbog toga produziti, a to vec sa druge strane pricinjava zadovoljstvo.

Religija je obmana, nudi samo iluzije...
Ljubav i život traži sam...ako si sposoban, ako ne, tu je religija. ;)
Da, religija umesto da upucuje ljude u 'problematiku',
ona im kaze da se treba prepustiti sluzenju Bogu, a nauku, znanje i sve ostalo ostaviti na stranu, jer ce to Bog na kraju samo puknuti prstom, i svi problemi ce zauvek nestati.

Da, ljubav i zivot treba traziti sam, i to svojim licnim individualnim putem :)
 
U zavisnosti na koji je nivo dosla svest pojedinca,
razumece - ili nece, da savrsena ljubav meri se upravo kroz zivot bez kraja.
Kao znakove paznje dobijamo razne poklone kojima nam neko izrazava svoju ljubav,
no zamislite jedan savrsen poklon - pokonite nekome zivot, zivot koji je beskonacan.
Zar to nije najvece delo ljubavi?

E, a onda stupaju na snagu religije koje se pozivaju na ljubav,
i za uzvrat dozivotne poslusnosti i sluzenja, nude vecni zivot,
dok cinjenice kazu da religije upravo uzimaju zivote i svega ostalog cega se docepaju.
Pitam se, gde je ta religija koja je makar i mrvicu zivota nekome poklonila,
pocevsi od malisana sirom sveta kojih pacenicka smrt uzima svake ~4 sekunde po jednog,
pa sve do besprekornih vernika koji ceo svoj zivot zrtvuju nekoj religiji a umiru u najtezim mukama pogodjeni raznim teskim bolestima.
Kako neko obecava vecni, kad ne moze da dokaze svoje tvrdnje poklonivsi nekome pa makar i jednu sekundu zivota?

???

:)

Hmmmmm. Danas sam sreo ženu koja je bila u poseti stricu koji je već četiri godine paralizovan i nepokretan. Zamisli kakva bi tek to bila ljubav pokloniti mu večni život.:(
 
Nisam mislio na neki patoloski strah, vec onaj instiktivan,
bojis se na primer da izgubis posao, jer neces zaraditi za zivot,
i to ce mnogostruko povecati rizik od umiranje.
I onda da bi sacuvao posao, primenices i silu ako treba,
a ta sila ce neminovno nekome naneti zlo.
Smrt je prirodan proces, no ko kaze da se mi moramo pokoravati prirodi,
priroda je tu da se osvoji i pokori. ;)
Sta podrazumevas pod pojomom 'nevolja'?
Sta je to sto 'uvek moze biti gore'?
Sta mislis da je patnja?
A agonija?
Da, cinjenica je da svako zeli da zivi, kako god da je strasno i nepodnosljivo,
ipak svakodnevno nailazimo na trenutke vredne zivljenja.
I opet, na sta se misli kad se kaze da 'nikome ne cvetaju ruze'?

:)

Nisam ni ja mislila na patološki strah...to je već bolest.
Ako moraš nešto da preduzmeš, recimo, taj primer o poslu...ne razumem kakvu silu, ali recimo da ćeš preduzeti sve što je moguće da sprečiš taj gubitak, pazeći da niko ne bude povređen.
Ako, pak neko nastrada...pa, bože moj, to je život...bolje on, nego ja, jel tako?
Možda sebično zvuči, ali većina ljudi tako razmišlja.
Ili biti pasivan, pa pustiti stvari da idu svojim tokom, po cenu da umreš od gladi...sumnjam da bi iko ovako postupio.
Za sve do čega ti je stalo moraš da se boriš....ništa ne pada sa neba.

Nevolja...bilo koje vrste..opet gubitak: posao, ljubav, brak, bolest...uživaš dok traje i ne razmišljati mnogo unapred...to je utopija.

Ako izgubiš posao, imaš zdravlje...gore je nemati zdravlje.
Ako doživiš nesreću, izgubiš oko, ili nogu...opet imaš drugo/u....mogao si bez glave ostati.
Malo banalni primeri, ali ne znam kako drugačije da objasnim...:lol:

Patnja...nema patnje, nema ni mudrosti...bitan je uzrok.
Sreća i patnja se smenjuju...relativna i prolazna osećanja.
Želiš nešto-patiš...ne želiš nešto-opet patiš...
Uzmi šta želiš-sreća...odbaci neželjeno-sreća...i tako u krug.

Agonija...bukvalno, samrtne muke.
Živeti u stalnom strahu da nešto ne izgubiš...i tako lagano, ali sigurno ubijaš sebe, nesvesno.
Duboka patnja i nemogućnost čoveka da je odbaci...

Postoji fizicka i emotivna bol,
fizicka nastaje od telesnih povreda,
a emotivna od gubitka nama stvari koje mi smatramo da su deo naseg zivota.
Telesna povreda je sama po sebe rizik po zivot, i zato to boli,
gubitkom stvari, koje nam sacinjavaju nas zivot, isto tako nastaje potencijal za sve manje zivota, pa to isto tako boli.
Kad nastane bol, mi pronalazimo nacine da ga se resimo, ako uspemo, stekli smo iskustvo za doticni problem, i nas zivot ce se zbog toga produziti, a to vec sa druge strane pricinjava zadovoljstvo.

Ne boli isto...više boli duhovna/emotivna patnja...
Ne razumem ovo produžavanje života...stiče se iskustvo, poboljšava kvalitet života...ne vidim nigde kvantitet.

Da, religija umesto da upucuje ljude u 'problematiku',
ona im kaze da se treba prepustiti sluzenju Bogu, a nauku, znanje i sve ostalo ostaviti na stranu, jer ce to Bog na kraju samo puknuti prstom, i svi problemi ce zauvek nestati.

Da, ljubav i zivot treba traziti sam, i to svojim licnim individualnim putem :)

Religija upućuje ljude u problematiku, na neki način...kome taj način odgovara, neka izvoli...samo, teško je čoveka "napamet" uputiti...mora da koristi svoje iskustvo i razum...ako je moguće.
Ne mislim da baš ovako uče vernike: "jer ce to Bog na kraju samo puknuti prstom, i svi problemi ce zauvek nestati"...mislim da je to vodič za nesigurne...one koji prihvataju da je sve od Boga, pa i patnja...i ne očekuju da je on reši, mogu samo da se nadaju...i tako im život prolazi, u nadi da će neko drugi otkloniti uzroke i voditi ih kroz život....to je poluživot.
 
Poslednja izmena od moderatora:
Hmmmmm. Danas sam sreo ženu koja je bila u poseti stricu koji je već četiri godine paralizovan i nepokretan. Zamisli kakva bi tek to bila ljubav pokloniti mu večni život.:(

Jel ja to ovde pricam sa prvacima :D
Kakav bi to zivot bio ako bi odjednom sve u svemiru stalo,
sve odjednom postane kao zaledjeno i u svu vecnost ni jedan atom ne mrdne sa svog mesta. Pa to je savrsen opis smrti.
A zivot je napredak, usavrsavanje, progres, i u jednoj tacki usavrsavanja za strica ce se izumiti lek, i u trecoj-cetvrtoj tacki usavrsavanja, i sam stric ce napraviti neki novi lek, mozda bas za neku do tada 'neizlecivu' bolest.

:)
 
Jel ja to ovde pricam sa prvacima :D
Kakav bi to zivot bio ako bi odjednom sve u svemiru stalo,
sve odjednom postane kao zaledjeno i u svu vecnost ni jedan atom ne mrdne sa svog mesta. Pa to je savrsen opis smrti.
A zivot je napredak, usavrsavanje, progres, i u jednoj tacki usavrsavanja za strica ce se izumiti lek, i u trecoj-cetvrtoj tacki usavrsavanja, i sam stric ce napraviti neki novi lek, mozda bas za neku do tada 'neizlecivu' bolest.

:)

Mislim da bi u ovom slučaju smrt došla kao olakšanje. :)
Ima li napretka...jedino neko čudo da se desi...ako je to definicija za "tačke usavršavanja".
Malo si nejasan...daj suštinu.
Šta, u stvari hoćeš da kažeš? :)
 
Jel ja to ovde pricam sa prvacima :D
Kakav bi to zivot bio ako bi odjednom sve u svemiru stalo,
sve odjednom postane kao zaledjeno i u svu vecnost ni jedan atom ne mrdne sa svog mesta. Pa to je savrsen opis smrti.
A zivot je napredak, usavrsavanje, progres, i u jednoj tacki usavrsavanja za strica ce se izumiti lek, i u trecoj-cetvrtoj tacki usavrsavanja, i sam stric ce napraviti neki novi lek, mozda bas za neku do tada 'neizlecivu' bolest.

:)

Ja nikako ne bih želeo nečiji izliv ljubavi da mi pokloni večiti život a nepokretan, pa makar znao da ću možda biti izlečen.
 
Ako moraš nešto da preduzmeš, recimo, taj primer o poslu...ne razumem kakvu silu, ali recimo da ćeš preduzeti sve što je moguće da sprečiš taj gubitak, pazeći da niko ne bude povređen.

To je racionalno razmisljanje, no jesi brojala na prste koliko se takvih racionalnih moze nabrojati u danasnje v vreme :)

Ako, pak neko nastrada...pa, bože moj, to je život...bolje on, nego ja, jel tako?
Možda sebično zvuči, ali većina ljudi tako razmišlja.
Ili biti pasivan, pa pustiti stvari da idu svojim tokom, po cenu da umreš od gladi...sumnjam da bi iko ovako postupio.
Neko zivot izmedju ostalog prihvati i kao povremeno stradavanje, i tako je, to je njegov zivot.
Sebicnost, opet je strah da ce nam nesto biti uskraceno, a zivot 'leti', ne vredi neke stvari 'propustati' u zivotu ...

Za sve do čega ti je stalo moraš da se boriš....ništa ne pada sa neba.
Ne pada bukvalno sa neba, no otkud ti ideja da se mora bas boriti,
jer u trenutku kad prihvatis ovo receno za istinu, ono ce i postati tvoja stvarnost. :)


Nevolja...bilo koje vrste..opet gubitak: posao, ljubav, brak, bolest...uživaš dok traje i ne razmišljati mnogo unapred...to je utopija.
U zavisnosti sta covek voli, u tome ce i uzivati,
neko ce uzivati pored mora na havajima u veselom drustvu,
a drugi ce uzivati dok bombarduje nevine i nezasticene gradjane siromasnih zemalja.
Uzivaj dok traje, jedino sto ce nekome necija uzivancija doprineti mnogo bola.
A on samo zeli da izivi svoj zivot, jer je zivot kratak,
a izmedju ostalog boziji poslanici su ti koji mu omogucuju tu uzivanciju.


Patnja...nema patnje, nema ni mudrosti...bitan je uzrok.
Sreća i patnja se smenjuju...relativna i prolazna osećanja.
Želiš nešto-patiš...ne želiš nešto-opet patiš...
Uzmi šta želiš-sreća...odbaci neželjeno-sreća...i tako u krug.
Da, krug zivota, zivot - smrt,
no iako patnja ubrazva pronalazenju resenja, to nikako ne znaci da resenje nije moguce pronaci i pre nego nastane patnja.


Agonija...bukvalno, samrtne muke.
Živeti u stalnom strahu da nešto ne izgubiš...i tako lagano, ali sigurno ubijaš sebe, nesvesno.
Duboka patnja i nemogućnost čoveka da je odbaci...

Patnja, agonija, nesreca, nevolja ... sve su to razni nacini da kazemo ponestaje nam zivota i priblizava nam se smrt.
Patimo jer smo izgubili vazan predmet naseg zivota, i osecamo kako zivot polako ponestaje,
u agoniji smo jer vidimo da nam se zivot srusio, i smrt prakticno kuca na vratima,
nesrecni smo jer ne zivimo celinu zivota, imamo samo polu-zivot, a to je mnogo blize smrti od punog-zivota.
u nevolji smo jer ne mozemo da izmirimo sve zivotne prohteve, i zivot polako krece nizbrdo.

Ne mogu na sve da ti odgovorim danas,
i stvarno si pravi dragulj za ovakve razgovore,
srdacan pozdrav.
:)
 
Ja nikako ne bih želeo nečiji izliv ljubavi da mi pokloni večiti život a nepokretan, pa makar znao da ću možda biti izlečen.

Savko ima pravo na svoj izbor,
tako i nesrecnik na svoj veciti pocinak,
niko nema pravo da mu namece zivot, ljubav, ili bilo sta,
ni sama religija ne bi smela da ima pravo na to.

:)

Mozhe li malo nesavrshena ljubav , a da zhivot ne bude vechni , nego oko hiljadu godina ili tako neshto ???

Veruj mi da bi mi i to mnogo mnogo znacilo,
i ne samo meni, svako dovoljno inteligentan ce ti reci da bi nemao nista protiv jedno 1000 godina zivota,
a kad prodje tih 1000, onda jos jedna tura od 1000, pa jos, i tako dalje ... samo ne sve odjednom da zamisli jer ce biti puno.

:)
 
Poslednja izmena:
Veruj mi da bi mi i to mnogo mnogo znacilo,
i ne samo meni, svako dovoljno inteligentan ce ti reci da bi nemao nista protiv jedno 1000 godina zivota,
a kad prodje tih 1000, onda jos jedna tura od 1000, pa jos, i tako dalje ... samo ne sve odjednom da zamisli jer ce biti puno.

:)

Ajde sad da se navuchem na tu tvoju ideju "zivot vechni=savrshena ljubav" , imash li neku garanciju da mi dash , mislim kome je to uspelo i kako tachno?
 
To je racionalno razmisljanje, no jesi brojala na prste koliko se takvih racionalnih moze nabrojati u danasnje v vreme :)

Teorija je jedno...doživeti nešto sasvim drugo.
Tako bi trebalo, malo njih bi tako postupilo...ja prva ne bih, ako postoji mogućnost da se izbegne šteta, izbeći, ako ne...šta da se radi, takav je život.

Neko zivot izmedju ostalog prihvati i kao povremeno stradavanje, i tako je, to je njegov zivot.
Sebicnost, opet je strah da ce nam nesto biti uskraceno, a zivot 'leti', ne vredi neke stvari 'propustati' u zivotu ...

Život jeste povremeno stradanje, ne može sve da teče glatko...
Strah, ili ne, neke šanse se pružaju samo jednom u životu...i treba biti sebičan i iskoristiti ih...ne žaliti kasnije...to opet povlači za sobom niz drugih negativnih emocija.

Ne pada bukvalno sa neba, no otkud ti ideja da se mora bas boriti,
jer u trenutku kad prihvatis ovo receno za istinu, ono ce i postati tvoja stvarnost. :)

Ako nešto želiš, moraš da se boriš, ne mislim bukvalno...a možeš i da čekaš da ti samo dođe...i...šta ako ne dođe?
Onda sedi i plači što se nisi pokrenuo. :lol:
Stvarnost je surova, ali može da bude lepa, ako se kvalitetno iskoristi...ono malo lepih trenutaka.
Ne vidim zadovoljstvo u nečemu što mi se samo nudi...izazov je boriti se...važi za sve u životu.
Mučenje za nešto i borba nije isto.

U zavisnosti sta covek voli, u tome ce i uzivati,
neko ce uzivati pored mora na havajima u veselom drustvu,
a drugi ce uzivati dok bombarduje nevine i nezasticene gradjane siromasnih zemalja.
Uzivaj dok traje, jedino sto ce nekome necija uzivancija doprineti mnogo bola.
A on samo zeli da izivi svoj zivot, jer je zivot kratak,
a izmedju ostalog boziji poslanici su ti koji mu omogucuju tu uzivanciju.

Ima ljudi koji uživaju u mučenju drugih ljudi, u mučenju životinja...to je već patoligija.

Da, krug zivota, zivot - smrt,
no iako patnja ubrazva pronalazenju resenja, to nikako ne znaci da resenje nije moguce pronaci i pre nego nastane patnja.

Da bi sazreo, moraš se slomiti i plakati....više puta.
I sreća je suptilan oblik patnje...ako ne umeš da je uhvatiš, otići će.
Što više razmišljaš o sreći...to više shvataš koliko si nesrećan.
Traba je samo prepoznati i zgrabiti...ne razmišljat koliko će da traje...već uživati dok traje.

Patnja, agonija, nesreca, nevolja ... sve su to razni nacini da kazemo ponestaje nam zivota i priblizava nam se smrt.
Patimo jer smo izgubili vazan predmet naseg zivota, i osecamo kako zivot polako ponestaje,
u agoniji smo jer vidimo da nam se zivot srusio, i smrt prakticno kuca na vratima,
nesrecni smo jer ne zivimo celinu zivota, imamo samo polu-zivot, a to je mnogo blize smrti od punog-zivota.
u nevolji smo jer ne mozemo da izmirimo sve zivotne prohteve, i zivot polako krece nizbrdo.

Ne mora da znači...ako iskusiš nešto sa 20god, mnogo lakše ćeš preboleti i očvrsnuti nego sa recimo 50...
Mislim da godine igraju ključnu ulogu u sazrevanju, sve ima svoje vreme...u kasnijim godinama, nesrećan čovek može da doživi agoniju patnje za propuštenim...ako dozvoli, mada, lično mislim da za sreću nikada nije kasno....za promene, uopšte.
Život može da sruši, buvalno, patnja za detetom, ništa više, po mom mišljenju...ne postoji ništa slično što bi moglo da me baci na zemlju...samo to.
Ostalo...bude i prođe...ali prođe.
Bolje imati pun život i umreti srećan i mlad, nego doživeti duboku starost u vegetiranju...moje mišljenje.
Na neke stvari čovek ne može da utiče, ali mora da ih prihvati kao takve...i tek onda može da nastavi dalje.

Ne mogu na sve da ti odgovorim danas,
i stvarno si pravi dragulj za ovakve razgovore,
srdacan pozdrav.
:)

Takođe...:)

I, opet...nekim ljudima bi greota bilo dati večni život. :)
 
Poslednja izmena od moderatora:
Ne boli isto...više boli duhovna/emotivna patnja...
Ne razumem ovo produžavanje života...stiče se iskustvo, poboljšava kvalitet života...ne vidim nigde kvantitet.
To zavisi od vrste ozlede, emotivna bol zna da bude izuzetno dugotrajna, no fizicka zna da bude nepodnosljivo bolna,
a kvantiteta ce biti, i to bas onoliko koliko modernom drustvo i treba - a to je jako jako puno :)



Religija upućuje ljude u problematiku, na neki način...kome taj način odgovara, neka izvoli...samo, teško je čoveka "napamet" uputiti...mora da koristi svoje iskustvo i razum...ako je moguće.
Mislis na ono 'plata za greh je smrt', a grehom se uglavnom smatra nepravda, 'svaka nepravda je greh', i opet nepravda je upravo to kad nekome nanosimo nelagodnost, bol, patnju, ... uskracujemo zivot.


Ne mislim da baš ovako uče vernike: "jer ce to Bog na kraju samo puknuti prstom, i svi problemi ce zauvek nestati"...mislim da je to vodič za nesigurne...one koji prihvataju da je sve od Boga, pa i patnja...i ne očekuju da je on reši, mogu samo da se nadaju...
i tako im život prolazi, u nadi da će neko drugi otkloniti uzroke i voditi ih kroz život....to je poluživot.
To sam malo na duhovit nacin zeleo da prikazem ono pravilo - 'sve treba dati u Bozije ruke'.


Mislim da bi u ovom slučaju smrt došla kao olakšanje.
Ima li napretka...jedino neko čudo da se desi...ako je to definicija za "tačke usavršavanja".
Malo si nejasan...daj suštinu.
Šta, u stvari hoćeš da kažeš?
A sta misli on? mozemo kometarisati ovaj slucaj koliko zelimo, no jedino njegov odgovor je ovde zaista vazan.
Cudo danas - je nauka sutra.
Sustina je valjda to da ne postoji problem koji se ne da resiti, niti bolest koja se ne da izleciti, ako si na to mislila, naravno u kretivno orijentisam drustvu, i uz odredjeni vremenski interval.

Život jeste povremeno stradanje, ne može sve da teče glatko...
Strah, ili ne, neke šanse se pružaju samo jednom u životu...i treba biti sebičan i iskoristiti ih...ne žaliti kasnije...to opet povlači za sobom niz drugih negativnih emocija.
To je licno zapazanje ovog sto nazivamo stvarnost,
svako ima pravo na svoju verziju,
pa neka bude tako, u tvom slucaju ... :)


Ako nešto želiš, moraš da se boriš, ne mislim bukvalno...a možeš i da čekaš da ti samo dođe...i...šta ako ne dođe?
Onda sedi i plači što se nisi pokrenuo.
Stvarnost je surova, ali može da bude lepa, ako se kvalitetno iskoristi...ono malo lepih trenutaka.
Ne vidim zadovoljstvo u nečemu što mi se samo nudi...izazov je boriti se...važi za sve u životu.
Mučenje za nešto i borba nije isto.
Zasto se boriti, zasto plakati za nedostiznim, sem ako ne pridajemo previse vaznosti necemu a strahujemo da to necemo iskusiti dok smo zivi, jer zivot brzo prolazi a u smrti nece bit prilike.
Izazov je boriti se, osvajati, i zaposedovati - za jednoga, a za drugoga izazov je kreirati nesto, pokloniti kreirano i zajedno se radovati umetnickoj kreaciji. Svako uziva u necem drugom ...

Ima ljudi koji uživaju u mučenju drugih ljudi, u mučenju životinja...to je već patoligija.
Ima ljudi koji to cak cine u ime Bozijeg imena, nadajuci se vecnom zivotu.

Da bi sazreo, moraš se slomiti i plakati....više puta.
I sreća je suptilan oblik patnje...ako ne umeš da je uhvatiš, otići će.
Što više razmišljaš o sreći...to više shvataš koliko si nesrećan.
Traba je samo prepoznati i zgrabiti...ne razmišljat koliko će da traje...već uživati dok traje.
U zavisnosti sta sebi covek postavi za cilj, vise ili manje ce se lomiti i plakati.
Pa onda ceo zivot trcimo za srecom, - kroz patnju naravno. :)
I opet, za nekoga je jedva sreca kad dobije ogrlicu od dijamanata, a neko drugi je neizmerno srecan i zbog jedne case hladne vode.
Ako vec neko ima mnogo u zivotu, dobijanjem ce sve teze nalaziti srecu u zivotu, no uvek moze da ide obrnutim nacinom u potrazi za njom,
moze da krene da daje srecu, i bice srecan i on i onaj koji je dobija.

Bolje imati pun život i umreti srećan i mlad, nego doživeti duboku starost u vegetiranju...moje mišljenje.
Imati pun i bogat zivot na znaci biti i srecan,
ja jesam vegetarijanac, i tacno znam razlog zbog cega, postujem sve oblike zivota i smatram da svi imamo isto pravo postojanja na ovoj planeti, a to mi donosi srecu i zadovljstvo - bio star ili mlad.

:)
 
Ajde sad da se navuchem na tu tvoju ideju "zivot vechni=savrshena ljubav" , imash li neku garanciju da mi dash , mislim kome je to uspelo i kako tachno?

I ja sam se samo navuko,
ne postoji nikakva garancija,
no jos dok sam mlad vec krecem u potragu za zakopanim zivotnim blagom,
dug je zivot jos preda mnom, a blago je tu da se pronadje,
imam li ikakve sanse?
Ili je tu u pitanju puko samozavaravanje?
:D

ne mozes ziveti..vecno..ali mozda mozes vecno postojati
To se podrazumeva da nije cilj bas ovakav zemaljski vecni zivot,
bit je u postojanju, i u izboru postojanja onakvog kakvog nam odgovara.
 
Poslednja izmena:
U zavisnosti na koji je nivo dosla svest pojedinca,
razumece - ili nece, da savrsena ljubav meri se upravo kroz zivot bez kraja.
Kao znakove paznje dobijamo razne poklone kojima nam neko izrazava svoju ljubav,
no zamislite jedan savrsen poklon - pokonite nekome zivot, zivot koji je beskonacan.
Zar to nije najvece delo ljubavi?

E, a onda stupaju na snagu religije koje se pozivaju na ljubav,
i za uzvrat dozivotne poslusnosti i sluzenja, nude vecni zivot,
dok cinjenice kazu da religije upravo uzimaju zivote i svega ostalog cega se docepaju.
Pitam se, gde je ta religija koja je makar i mrvicu zivota nekome poklonila,
pocevsi od malisana sirom sveta kojih pacenicka smrt uzima svake ~4 sekunde po jednog,
pa sve do besprekornih vernika koji ceo svoj zivot zrtvuju nekoj religiji a umiru u najtezim mukama pogodjeni raznim teskim bolestima.
Kako neko obecava vecni, kad ne moze da dokaze svoje tvrdnje poklonivsi nekome pa makar i jednu sekundu zivota?

???

:)

cao Mihal

drago mi je te videti ovde :)

ti kazes "pokonite nekome zivot, zivot koji je beskonacan.
Zar to nije najvece delo ljubavi?"

i jeste

Bog ljudima poklanja vecni zivot kao dar ...

i to jeste najvece delo ljubavi...


evo sta kaze Biblijski stih Jovan 3:16

16 Jer Bog toliko voleo svet, da je Sina svoga jedinorođenoga dao, da niko ko iskazuje veru u njega ne bude unisten , nego da ima život večni. "


Izanaliziraj znacenje tog stiha...

Znaci Boge je dao svog Sina Isusa Hrista, zrtvovao je njegov zivot, da bi na osnovu te zrtve mi dobili oslobodjenje od greha i smrti... i tako kao savrseni dobili pravo na vecni zivot...

Takodje je potrebna vera u Boga Jehovu i njegovog Sina Isusa... jer kao sto stih kaze ko iskazuje VERU u SINA, veru u tu otkupnu zrtvu dobice vecni zivot...

VECNI ZIVOT jeste dar ali onima koji se podlazu Bozjem zakonu i Vodjstvu ...

kao sto kaze stih iz Rimljanima 6:23

23 Jer je plata za greh smrt, a dar Božji je život večni u Isusu Hristu, Gospodu našemu.


Izvini a koje to religije uzinmaju zivote?

Prava religija to ne radi...

Znas ti gde je ta religija... samo se trebas malo suociti sa nekim stvarima od kojih ocigledno bezis :D

Uverio si se u mnogo toga sto je dobro... pa nastavi...

Pra va religija vec sada daje zivot, duhovni zivot onima koji se podlazu Bozanskom vodjstvu...

i dace i vecni zivot u svoje vreme...

a to vreme je blizu i ne samo zato...

vredi upoznati Boga i ciniti ono sto je njemu ugodno...

na taj nacin cemo dobiti vecni zivot...

inace nam je SMRT perspektiva...

a jos uvek ljudi dans pate zbog nesavrsenosti - bolesti i smrti...

sve dok Bog ne unisti naseg glavnog neprijatelja...

Treba znati Bozju nameru i onda je sve jasno...

Rimljanima 16:20

20 A Bog mira satrće Sotonu uskoro pod noge vaše. Milost Gospoda našega Isusa Hrista s vama!

1. Korinćanima 15:26

26 kao poslednji neprijatelj bice uništena smrt.


i na kraju

Rimljanima 10:13

13 "Jer svako ko priziva Jehovino ime bice spasen "


:heart:



 
cao Mihal
drago mi je te videti ovde :)

I meni je drago, najlepsi pozdrav! :)


ti kazes "poklonite nekome zivot, zivot koji je beskonacan.
Zar to nije najvece delo ljubavi?"
i jeste
Bog ljudima poklanja vecni zivot kao dar ...
i to jeste najvece delo ljubavi...

evo sta kaze Biblijski stih Jovan 3:16
16 Jer Bog toliko voleo svet, da je Sina svoga jedinorođenoga dao, da niko ko iskazuje veru u njega ne bude unisten , nego da ima život večni. "

Nemam nista protiv toga, bice mi drago makar i na ovakav nacin neko dobio zivot - vecni.

Izanaliziraj znacenje tog stiha...
Znaci Boge je dao svog Sina Isusa Hrista, zrtvovao je njegov zivot, da bi na osnovu te zrtve mi dobili oslobodjenje od greha i smrti... i tako kao savrseni dobili pravo na vecni zivot...
Takodje je potrebna vera u Boga Jehovu i njegovog Sina Isusa... jer kao sto stih kaze ko iskazuje VERU u SINA, veru u tu otkupnu zrtvu dobice vecni zivot...
VECNI ZIVOT jeste dar ali onima koji se podlazu Bozjem zakonu i Vodjstvu ...
kao sto kaze stih iz Rimljanima 6:23
23 Jer je plata za greh smrt, a dar Božji je život večni u Isusu Hristu, Gospodu našemu.
I posle 20 godina analiziranja, i dalje ne mogu da razumem zasto bi neko morao umreti da bi se ostvarili uslovi za beskonacan zivot, nisam dovoljno pametan za razumevanje ovog.
Izvini a koje to religije uzinmaju zivote?
Prava religija to ne radi...
Znas ti gde je ta religija... samo se trebas malo suociti sa nekim stvarima od kojih ocigledno bezis :D
Ne veruj religijama - to je moj moto :D


vredi upoznati Boga i ciniti ono sto je njemu ugodno...

Od ovog me odma hvata depresija,
kakav je to zivot sluziti nekome i to tako sto svoje humane potrebe stavis na stranu,
a Njemu koji je i onako svemoguc i moze sve da sam odradi, treba da cinis razne usluge, btw veoma zamorne i dosadne :confused:

a jos uvek ljudi dans pate zbog nesavrsenosti - bolesti i smrti...

Da, i tu se onda nadje religija koja nam kaze da sami nista ne preduzimamo,
jer ionako necemo nista uspeti, dok Bog ce to svojim vremenom u jednom treptaju oka sve resiti. :)

Treba znati Bozju nameru i onda je sve jasno...
Pa ja mislim da znam njegovu nameru, zeli nas uputiti u pogresnom pravcu, pridobiti nas i iskoristiti, na sve moguce nacine.


:heart:
i tebi!
 
*Mihal*;10419623]I meni je drago, najlepsi pozdrav! :)

Nemam nista protiv toga, bice mi drago makar i na ovakav nacin neko dobio zivot - vecni.

Bog je taj koji nam daje vecni zivot a kako, objasnjeno je u Bibliji... :)

I posle 20 godina analiziranja, i dalje ne mogu da razumem zasto bi neko morao umreti da bi se ostvarili uslovi za beskonacan zivot, nisam dovoljno pametan za razumevanje ovog.

Mozda, jer nisi dublje proucavao Bozju rec.... u Bibliji se kaze da ko trazi Boga svim srcem nacice ga...

ako ti je Bitno da upoznas Boga ucinices to... proucavaces Bibliju...

JS to svima nude...

Biblija lepo kaze da je Bog dao savrseni zivot Isusa Hrista da bi otkupio covecanstvo os SMRTI i GREHA...

jer savrseni covek Adam je izgubio savrsenost zgresivsi i jedino savrseni zivot Isusa bi mogao otkupiti taj greh...

trebas izuciti Bozji zakon da bi shvatio kako Bog deluje...



Ne veruj religijama - to je moj moto :D
Naravno ne treba verovati svakoj religiji...

al zna se koja religija iznosi ISTINU... ti si dobio dovoljno dokaza i u recima i na delu... znas ko ne ide u rat i ko ne uzima oruzje u ruke...

Znas da Jehovini Svedoci imaju razumevanje cele Biblije za razliku od drugih i da jedini upozoravaju na blizinu kraja, da jedini propovedaju hriscanstvo, i da se jedini pridrzavaju u svom zivotu Bozjih moralnih nacela.. :)

a previse se stiteci, zastitices se i od DOBRA



Od ovog me odma hvata depresija,
kakav je to zivot sluziti nekome i to tako sto svoje humane potrebe stavis na stranu,
a Njemu koji je i onako svemoguc i moze sve da sam odradi, treba da cinis razne usluge, btw veoma zamorne i dosadne :confused:

Zao mi je sto te hvata depresija od Bozjeg zakona koji je dat da bi imali duhovno ispunjenje i duhovni zivot tj SRECU...

Uzimajuci DUHOVNU hranu iz Bozje reci covek ispunjava svoje duhovne potrebe

i Bozji zakon nas cini humanima...

sve protiv Bozjeg zakona cini coveka sebicnim,, zlim i nesrecnim... sa puno losih posledica..

i bez buducnosti i nade u vecni zivot...

Bog moze sve da odradi sam i odradice... a covek koliko odradi svoj deo toliko ce i dobiti...

Bog je dao moralni zakon za coveka .... i ako covek ignorise to Bog nije kriv za posledice koje ce poznjeti...

"sto covek poseje , to ce i poznjeti" Galatima 6:7

Zna se da je jedini nacin da bi se dobio vecni zivot vrsenje Bozje volje, inace nas ceka sigurna SMRT

znaci svako sam bira svoju buducnost...

5. Mojsijeva 30:19

19 Svedočim vam danas nebom i zemljom, da sam stavio pred vas život i smrt, blagoslov i prokletstvo; zato izaberi život da budeš živ ti i potomstvo tvoje,*




Da, i tu se onda nadje religija koja nam kaze da sami nista ne preduzimamo,
jer ionako necemo nista uspeti, dok Bog ce to svojim vremenom u jednom treptaju oka sve resiti. :)

nije tako... i sam znas....

a ako znas Bozju nameru Bog ce unistiti uskoro zlo u Armagedonu...

i da li zelis preziveti i dobiti vecni zivot ili ne?

ako zelis preziveti i dobiti vecni zivot, preduzeces nesto...



Pa ja mislim da znam njegovu nameru, zeli nas uputiti u pogresnom pravcu, pridobiti nas i iskoristiti, ]na sve moguce nacine.
Ocigledno da ne znas ispravno Bozju nameru...

i da ne poznajes Boga ako mislis da bi te on iskoristio...

ne znam na osnovu cega tako nesto mislis...

Bog nam zeli najbolje i namerava da coveku vrati SAVRSENSTVO sa mogucnoscu VECNOG ZIVOTA...

da covek bude srecan... i da zivi na zemlji ociscenoj od zla vecno ....


:heart: i tebi!

pozdravljam te :heart:

nadam se da ces malo dublje razmisliti o svemu tome...dok jos ima vremena...

a malo ga ima...

zapamti... "ko trazi Boga svim srcem nacice ga "

od tebe zavisi :cao:
 

Back
Top