Zivot zeli da umre

?
Стварно не разумијем о чему ти причаш,какве ово има везе са оним што сам ја рекао, гдје сам ја негирао било шта од овог што наводиш?

Budizam govori.Zelja za zivljenjem.je pravo zlo.Nuzno gasenje svake zelje za zivotom vodi te u nirvanu.U nebice.Time je ukinut i covek i zivi bog.
Никакве ово везе са хришћанским учењем нема јер жеља за живљењем није зло. То што се ми спремамо за Царство небеско, не значи да мрзимо овај свет.
 
Poslednja izmena:
Да ли ти је познато?

Да видимо шта каже мудри Сирин:

како каже свети Јефрем Сирин, не може се угасити велики пожар ако ниси научио да гасиш малу ватру. Ако желиш да се ослободиш велике муке, кажу свети Оци, угуши ситне жеље. Немој мислити да се једна може одвојити од друге – све те ситне жељице нанизане су једна на другу, као неки дугачак ланац или мрежа.
Не може се човек ухватити у коштац са великим пороцима које је тешко савладати као и са лошим стеченим навикама, а да у исто време не савлађује мале, “безазлене” слабости: жељу за слаткишима, многоглагољивост, радозналост, сплеткаренје… На концу, све наше жеље изникле су на једној заједничкој основи, а то је наша необуздана навика да угађамо само и једино себи.
Какве ово има везе са првом поруком ?
Сирин говори о жељи за живљењем ? О гашењу жеље за животом ? Нирвана се постиже кроз низ реинкарнација по учењу будизма, стога та прича о нирвани нема везе са хришћанством.
 
Никакве ово везе са хришћанским учењем нема јер жеља за живљењем није зло. То што се ми спремамо зљ Царство небеско, не значи да мрзимо овај свет.
Прво: Ја нисам тврдио да је то хришћснско учење, већ сам само повукао паралелу.
Друго: Није ријеч о мржњи, него о одрицању од жеља као што сам навео, уосталом види шта даље каже Свети Јован Лествичник

Смрти се сећа само онај који је умро за све што је земаљско. А онај коме је до нечега још стало, не може ни да се навикне на мисао да му предстоји смрт, јер својим жељама самога себе спутава.
 
Какве ово има везе са првом поруком ?
Сирин говори о жељи за живљењем ? О гашењу жеље за животом ? Нирвана се постиже кроз низ реинкарнација по учењу будизма, стога та прича о нирвани нема везе са хришћанством.
Ух гдје ти оде, каква нирвана, нисам мислио буквално, мој коментар се односио на одрицању жеља у будизму и сличност са неким од "монашких техника" о којима говоре Лествичник, Сирин...
 
Mozda je problem u pojmu zelja...
Zelja, potreba, nagon, htenje, naum, plan, ideja, zudnja, strast, imaju razlicita znacenja...

Uzmite osobu koja ima svoje potrebe i ne naglasava ih nego ih obezbedjuje....Toliko ce naviknuti na potrebe da ce njihovo ispunjenje spustiti na nizi nivo vaznosti od osobe koja ima zelje.
Nivo vaznosti postaje znacajan pa se moze uzeti obrnuto , da preko nivoa prioriteta odlucujemo da li je nesto zelja ili potreba ili strast ili htenje....tj odjednom uvodimo novu paralelnu tabelu , koja nam kazuje vaznost i spremnost da ostvarujemo nesto...

To tacno znaci mac sa dve ostrice...tj znaci da ljudi mogu u normalnom zivotu zanemariti vrlo vazne potrebe i tako dovesti sebe u nehigijenu , raspad, nezravlje, ali moze znaciti i da svoju potrebu moze toliko pojacati u znacaju da postaje opsesivan jednim aspektom svojeg zivota...

Uzmimo odnos takve osobe sa potomcima....Dolazimo do pojma rivalitet, na vise nivoa..
Bioloski rivalitet, Ako otac ima potrebu za hranom, da li oteti od deteta i bioloski ga ostetiti ili ga i unistiti....
Polni rivalitet, Naizgled moguc samo kod incesta, ali nije bas tako , postoji sakriven jer su ljudi rod a ne samo pol.....Tu se psihicki spusta znacaj sina u odnosu na oca..
Porodicni rivalitet, znacaj u hijararhiji porodice....Iako mnogi misle da je tu normalno stanje stvari da je otac u hijararhiji dominantan, to uopste nije normalno stanje stvari cak je jasno i oznaceno da postoje 4 generacije, ranije u seoskim domacinstvima je to bilo i ocigledno , gde svaka generacija ima svoje obaveze i ulogu, te je hijararhija netotalna nego po ulogama...
Egzistencijalni rivalitet koji se preplice sa svim ovim, to je kad je ugrozenost toliko velika, npr bukvalno ko ce da krece u bitku , matori otac ili mladi sin....drustveni konstrukt...ili obojica..

Sve ovo dovodi do razlicitih resenja, npr jedno vrlo glupo je lapot, ubijanje staraca...drugo koje sam ja video u praksi je samrt...
To je situacija kad se stara osoba povlaci u sebe i svoje odaje, i pocinje pripreme za smrt da bi olaksali porodici , smanjili troskove, unapredili potencijal porodice da napreduje....
Tada pocinju da unose smanjene kolicine hrane, ili cak da ne jedu nista, i onda sacekaju da ih ubije upala pluca, unutrasnja krvarenja od mononukleoze ili nekog nefunkcionisanja jetre ili otkaz bubrega....
Tiho samoubistvo....

Time se povecavaju sanse za opstanak ili napredovanje porodice , naslednika i u interesu, osim sto nije emotivan ili logican, nego bioloski , pojedinca da tako ucini za svoje potomke...
Ukoliko je zelja za zivotom velika, a nije nuzda, nista se strasno nece desiti, jer ta zelja nece biti naglasena, tj osoba nema antagonizam, pa ni zelja nije jednostrana..
Medjutim ako postoji antagonizam, onda nastupa naglasenje pojma zelja....
Mislim da ona serija lud zbunjen normalan , pokazuje upravo to , jer insistira da postoji emocionalna veza izmedju dede , oca i sina, ali stalno insistira da postoji i steta koju nanose jedni drugima ako stave a uvek stave, svoje zelje iznad porodicnog interesa..
 
Будући да је вера есхатолошка, узимамо следеће - есхатон ће за неке бити сусрет са Господом.
Како ће људи изгледати у есхатону ? Тако што ће приликом сусрета доћи до стајања свега. Осим врлина. Врлински људи наставиће да се усавршавају до бесконачности тако да нема краја њиховом усавршавању.
Očigledno nisi ni pročitao šta piše u citatu koji komentarišeš. Tu se ne govori
ni o vrlinskim ljudima, ni o usavršavanju. To je prosto opis Boga.
 
Какве ово има везе са првом поруком ?
Сирин говори о жељи за живљењем ? О гашењу жеље за животом ? Нирвана се постиже кроз низ реинкарнација по учењу будизма, стога та прича о нирвани нема везе са хришћанством.
Ni ti ne razlikuješ gašenje želje za životom od gašenja života.

Pomešao si hinduizam i budizam. U hinduizmu se nirvana dostiže postepeno,
kroz niz reinkarnacija u kojima se čovek postepeno usavršava, u budizmu se
nrvana dostiže sada u ovom životu, kroz duhovne prakse i probuđenje.

Slično kao što u pravoslavlju za cilj imaš oboženje, a u nekim drugim pravcima
hrišćanstva toga nema. Tebi bi izgleda adventizam bolje pasovao..
 
Ух гдје ти оде, каква нирвана, нисам мислио буквално, мој коментар се односио на одрицању жеља у будизму и сличност са неким од "монашких техника" о којима говоре Лествичник, Сирин...
Gde sme sličnosti da bude? :lol:
Meni je žao što nema budista ovde na forumu, da vidiš koliko bi se tek oni
protivili i deji o bilo kakvoj sličnosti. Samo moj tim je jači od tvog, a suština
i cilj su nebitni..

Ono što pričam od početka teme je, žudnja za životom nikome nije život
produžila ni za jedan dan. To prosto nije u našoj moći da takve odluke
donosimo. Evo sad ću da živim milion godina ili evo sad ću da umrem.
Ko te pita..
 
Otac Tadej kaže, kakve su ti misli, takav ti je i život. Pa, ako su ti misli pune
žudnji, želja, onda ti je i život takav i tu mira nema. ''Kradljivci duša'' ljude
sasvim jednostavno pecaju na želje ega. Nisu oni mudri, već lukavi.

Sva ''čuda'' koja se čoveku dešavaju po volji Božijoj, dolaze po veri, a ne
po želji ega. Isus daje primer onda kada se poslednji put molio i pitao
Oca može li ga ta čaša zaobići. Može li biti po želji? Ne može. Pa se
pokorava volji Božijoj i onda se desilo najbolje moguće i za njega i za
sve nas. Ovima koji o želji pričaju, Isus valjda u tom trenutku deluje
kao samoubica.. :confused: Odustao je od želje za životom. Ali, tim odustajanjem
nije izgubio život, nego je dobio život večni. Od vere nije odustao. Od
beskrajnog poverenja u Oca.

I još.. Isus kada je molitvu davao, tu se kaže ''neka bude volja tvoja''.
Ne kaže ''neka bude po željama mojim''. I ja bih do sutra mogla da pišem
o ovome i navodim primere.. Ali ću da stanem. :kafa:
 
Kao što jedan leukocit u biološkom telu ne može pojmiti želje i smisao delanja organizma, tako smo i mi kao pojedinačne duše ćelije u trenutnoj "in karme" odvojenoj od celine fazi, uglavnom nesvesni ukupne slike i pripadnosti većem "organizmu" kome pripadamo i kome se neumitno vraćamo nakon kratkotrajne zabavnoedukativne igrice u kojoj neko zaglavi nešto duže, neko kraće.

Velika većina duša to intuitivno oseća i zna.
Manjina ne oseća, ali naposletku se svi zajedno vozimo na ringišpilu materije dok jednom ne odemo u svest iz koje smo došli .
....i tako....
 
Mislim da su vecini razmisljanja stetna.....jer kad razmisljaju , a oseca se da nisu ponizni , onda su bozanski , a tada sve sto misle je nastavak sopstvenog uverenja, a ne rad na otkrivanju....
Cak i kad nije otrkivanje rad na otkrivanju je razlicit od display logike....

Mozda ima veze sa stavom prema autoritetima....jer vecina osoba trazi sigurne autoritete, proverene, valjda zbog nesigurnosti...
A kad vec imaju autoritete onda nemaju slobodu trucanja sa naglaskom na maksimalnom rezultatu koji mogu da postignu u tom trenutku...

Ako bi uradili analogiju sa sportistima, onda bi sportista uvek bio ogranicen iskustvom trenera, te bi skok uvis bio jos uvek raznozno, nikako kakav je danas...
Jedna od prednosti nekih religija i ideologija je sto imaju razradjene principe koji od glupih naprave pametne osobe....tj imaju sablone koji ne zahtevaju inteligenciju da bi covek imao pametan zivot..
 
За будисту и они који га вређају и пријатељи нису чак ни пси, они су празнина, ништа. Целокупна аскеза потчињена је тоталном одрицању – одрицању Бога, одрицању људског рода, одрицању света, одрицању и мржње и љубави – ради „самоусавршавања“, ради достизања стања коме, тобож, „чак и богови завиде“ (Дхаммапада, 14.181), таквом стању када је „ум налик угашеном пламену“ (Дигха Никаија, 2.15), „када се чак према појму „истина“ односе са равнодушношћу јер [и] оно уноси немир“ (Ланкаватара-сутра, 13). На ум долазе речи Светог Николаја Српског: „Вечно ништа и вечну смрт дисањем увлачили су и још и данас увлаче у себе милиони људских бића од најбоље расе на свету, с циљем да и они постану вечно ништа и вечна смрт, речју – Нирвана.“[17]

У будизму је „аскеза ради уништења живота уопште, док је аскеза код хршићана ради задобијања бољег живота, вечног у царству
pravoslavlje-razlikuje-od-budizma-
 
На највишем нивоу Будизма, верује се да добро и зло, као моралне категорије, једноставно не постоје. Они припадају сфери постојања, а Будиста мора искоренити из себе сваку жељу за постојањем.
Хришћанство, напротив, не гледа на жељу као на зло. Сам Бог је у нас поставио тежњу да будемо креатвини, да побољшамо себе, да се радујемо у животу.
 
За будисту и они који га вређају и пријатељи нису чак ни пси, они су празнина, ништа. Целокупна аскеза потчињена је тоталном одрицању – одрицању Бога, одрицању људског рода, одрицању света, одрицању и мржње и љубави – ради „самоусавршавања“, ради достизања стања коме, тобож, „чак и богови завиде“ (Дхаммапада, 14.181), таквом стању када је „ум налик угашеном пламену“ (Дигха Никаија, 2.15), „када се чак према појму „истина“ односе са равнодушношћу јер [и] оно уноси немир“ (Ланкаватара-сутра, 13). На ум долазе речи Светог Николаја Српског: „Вечно ништа и вечну смрт дисањем увлачили су и још и данас увлаче у себе милиони људских бића од најбоље расе на свету, с циљем да и они постану вечно ништа и вечна смрт, речју – Нирвана.“[17]

У будизму је „аскеза ради уништења живота уопште, док је аскеза код хршићана ради задобијања бољег живота, вечног у царству
pravoslavlje-razlikuje-od-budizma-
Samo copy/paste, a kad te se nešto pita, ni da bekneš.

Kaži mi, kada sveti Maksim Ispovednik govori o nadilaženju svega bivstvujućeg
o čemu on to priča? Šta ostaje kada nadiđeš sve bivstvujuće?
 
По речима Светог Александра, у будизму се „прославља највише самољубље које одриче Истинитог Бога и жели да постане бог уништивши своје постојање. Међутим, ово егоистично стремљење завршава се бесмислено: погружавањем у потпуну равнодушност према свим бићима, без мржње према једнима, без љубави према другима, потпуна равнодушности у којој нема ни било какве представе ни њеног одсуства. А такве Господ избацује из уста Својих (види Отк. 3:16).

Будиста се спасава сам и уопште, по будизму, спасење човека извршава се снагама тог истог човека. Зар то није највећа умишљеност, уздање у себе и самољубље?
 
По речима Светог Александра, у будизму се „прославља највише самољубље које одриче Истинитог Бога и жели да постане бог уништивши своје постојање. Међутим, ово егоистично стремљење завршава се бесмислено: погружавањем у потпуну равнодушност према свим бићима, без мржње према једнима, без љубави према другима, потпуна равнодушности у којој нема ни било какве представе ни њеног одсуства. А такве Господ избацује из уста Својих (види Отк. 3:16).

Будиста се спасава сам и уопште, по будизму, спасење човека извршава се снагама тог истог човека. Зар то није највећа умишљеност, уздање у себе и самољубље?
Sad ne valja što se spašavaju.. :zcepanje: Pa el se spašavaju il noće da se poubijaju?

Kritika puta je opravdana. Može svaki hrišćanin sa punim pravom reći da u budistički
put ne veruje. Da to prosto nije dobar način.
Ono gde se greši je kritika samog cilja. Kao hrišćanin ne možeš kritikovati cilj budista,
a da ne pljuneš na sopstveni cilj. Jer iz pozicije ega i ja mogu reći da hrišćani time
što teže da prevaziđu sve bivstvujuće zapravo hoće da izvrše kolektivno samoubistvo.
Iz pozicije ega mogu reći da je oboženje kao cilj uzdizanje sebe i samoljublje.
 
Будизам уопште не познаје моралну љубав према ближњем, коју је свету открио Исус Христос кроз Своју божанствену проповед, кроз Свој свети живот и кроз Своју саможртвену смрт. Будистичка љубав није истинска, јер то није љубав према човеку, пошто будизам не познаје безусловну самовредност људске личности.

I stvarno ovde na forumu pomenes licnost budisti dobiju rogove.Izgubili licnost sta da se radi.
 
Хришћански однос према лажним боговима одлично се може видети из речи Светог Николаја Српског: „Индија не може више остати при својим безбројним боговима, који су исто тако немоћни као и људи и потчињени бедама људским, акако је увидео и објавио Гаутама Буда: ‘Ја хоћу да спасем и људе и богове’, говорио је Буда. Па кад тако човек говори о боговима, онда ту и нема богова. И заиста их нема. Индијски богови не постоје… Један је Бог, свети, вечити, бесмртни, пречисти, свесилни, свемудри, свемилостиви. Изван Њега нема другог Бога ни на небу, ни на земљи, ни под земљом. Индијски богови су демонски призраци, адске авети, без милости и без љубави према људима. Није да индијски богови не постоје. Постоје они али не као богови него као демони под именом богова.“[4] „Сви богови Индије јесу демони, који држе људе у мрежи својих обмана и у оковима своје немилосрдне власти.
Свети Николај Српски, „Теодул“, гл. 5. (Ћутање
 

Back
Top