Život posle smrti ??

[Sveta685]

Imali narode zivota posle smrti? Kad se kasika baci, surfujemo dalje ili je to- to..
Neko nekada bio u onome cuvenom tunelu?

Smrt je definisana kao KRAJ zivota.
Dakle, tehnicki gledano - nema zivota posle smrti.
To je odgovor.
Sad,
ako je pitanje bilo:
da li je smrcu zaista kraj (potpuni)?
odgovor je - NIJE.
Postoji nesto sto se u nasem jeziku zove - Dusa i sto cini svako ljudsko bice samosvesnim i zivim.
Jer, jedino je ona u stanju da organizuje materiju (telo) u zivo bice.
Ona je deo Tvorca koji se "nakaci" na tu mrtvu materiju - telo.
I da joj zivot.
Smrcu, ona se "raskaci" od mrtvog tela.
I odlazi ponovo tamo odakle je dosla - u okean inteligentne energije, U Tvorca.
Kako to izgleda, videcemo svi jednog dana.

 

[loki74]

A nisam ja baš siguran da naučnici sve znaju, a posebno ne tajne života ili kakav je svemir bio pre par milijardi godina, ili kakav će biti za koju milijardu godina... a još manje verujem popovima, hodžama i sličnim pastirima što bi da drže u pokornosti stado...
Niko ko je umro dosad, nije se vratio da nam ispriča kako je tamo u raju, ili paklu...
I nešto mi se javlja da se ni dalje niko otuda neće javljati
E sad, pošto ja ionako ne verujem u te hrišćanske koncepte , mislim da smrt jeste kraj, ali samo kraj jednog određenog života, ličnosti, ali da se postojanje nastavlja, npr. Marko Marković nakon smrti više neće postojati kao Marko Marković. Ako postoji povezanost svih stvari, života, smrti, beskrajnog kruženja materije i energije, dolazim do nekog koncepta sličnog reinkarnaciji- dotični M.M. više neće postojati, niti će imati sećanje na raniji život, ali će duh-duša-svest šta god, nastaviti postojanje, recimo kao Anang Hadared u Kalkuti npr.
Previše je toga povezanog, previše je deja vu, puno svedočenja, ljudi koji pod hipnozom govore jezikom koji nikad nisu učili, ili do detalja opisuju mesta, događaje i ljude do kojih nisu mogli doći nikakvim svedočanstvima... nešto postoji, i u takvu mogućnost pre verujem nego u ta iskustva kliničke smrti ( mozak može proizvesti ono što ŽELI da vidi ; anđele, bića svetlosti. U ratu sam doživeo blažu halucinaciju ; na straži na skoro -20, i ja drugar smo videli ogromni plamen koji se dizao usred hangara. Kad je on otišao da proveri pa da se ugrejemo na smenu- ništa. Nema vatre. Obojica smo videli isto- ono što smo zapravo želeli da vidimo u sred te hladnoće. )

Opet ne mogu to nazvati verom, niti znam da li sam u pravu. Niti ću ikad saznati- i ako budem živeo novu inkarnaciju, neću se sećati ovog života ... U stvari mislim da to NIKO neće saznati. Sve je stvoreno sa nekim ograničenjima, svako živo biće, pa i čovek. Ma koliko da se upinje, mislim da čovek nikada neće otkriti tajne vremena i prostora, života i smrti... a i verovatno je i bolje tako, nije to bez razloga.

Lepe snove želim vam

 

[Sveta685]

Sve informacije o proslim i buducim dogadjajima su pohranjene u tom okeanu duhovne energije i svako moze tamo da pristupi i dodje do njih.
Tako i o informacijama o svom (ili tudjem) zivotu.
A u normalnim okolnostima i ne treba da se niko "seca" neceg takvog.
Svaki zivot je zivot za sebe.

 

[villaret]

Smrt je definisana kao KRAJ zivota.
Dakle, tehnicki gledano - nema zivota posle smrti.
To je odgovor.
Sad,
ako je pitanje bilo:
da li je smrcu zaista kraj (potpuni)?
odgovor je - NIJE.
Postoji nesto sto se u nasem jeziku zove - Dusa i sto cini svako ljudsko bice samosvesnim i zivim.
Jer, jedino je ona u stanju da organizuje materiju (telo) u zivo bice.
Ona je deo Tvorca koji se "nakaci" na tu mrtvu materiju - telo.
I da joj zivot.
Smrcu, ona se "raskaci" od mrtvog tela.
I odlazi ponovo tamo odakle je dosla - u okean inteligentne energije, U Tvorca.
Kako to izgleda, videcemo svi jednog dana.

moze da se kaze da je fizicko telo krajnji produkt suptilnih informativnih polja koja oblikuju nase fizicko telo kao i svu fizicku materiju(ovu zivotnu energiju indijci u svetim knjigama nazivaju prana a mi valjda aura)

 

[adeptus]

A nisam ja baš siguran da naučnici sve znaju, a posebno ne tajne života ili kakav je svemir bio pre par milijardi godina, ili kakav će biti za koju milijardu godina... a još manje verujem popovima, hodžama i sličnim pastirima što bi da drže u pokornosti stado...
Niko ko je umro dosad, nije se vratio da nam ispriča kako je tamo u raju, ili paklu...
I nešto mi se javlja da se ni dalje niko otuda neće javljati
E sad, pošto ja ionako ne verujem u te hrišćanske koncepte , mislim da smrt jeste kraj, ali samo kraj jednog određenog života, ličnosti, ali da se postojanje nastavlja, npr. Marko Marković nakon smrti više neće postojati kao Marko Marković. Ako postoji povezanost svih stvari, života, smrti, beskrajnog kruženja materije i energije, dolazim do nekog koncepta sličnog reinkarnaciji- dotični M.M. više neće postojati, niti će imati sećanje na raniji život, ali će duh-duša-svest šta god, nastaviti postojanje, recimo kao Anang Hadared u Kalkuti npr.
Previše je toga povezanog, previše je deja vu, puno svedočenja, ljudi koji pod hipnozom govore jezikom koji nikad nisu učili, ili do detalja opisuju mesta, događaje i ljude do kojih nisu mogli doći nikakvim svedočanstvima... nešto postoji, i u takvu mogućnost pre verujem nego u ta iskustva kliničke smrti ( mozak može proizvesti ono što ŽELI da vidi ; anđele, bića svetlosti. U ratu sam doživeo blažu halucinaciju ; na straži na skoro -20, i ja drugar smo videli ogromni plamen koji se dizao usred hangara. Kad je on otišao da proveri pa da se ugrejemo na smenu- ništa. Nema vatre. Obojica smo videli isto- ono što smo zapravo želeli da vidimo u sred te hladnoće. )

Opet ne mogu to nazvati verom, niti znam da li sam u pravu. Niti ću ikad saznati- i ako budem živeo novu inkarnaciju, neću se sećati ovog života ... U stvari mislim da to NIKO neće saznati. Sve je stvoreno sa nekim ograničenjima, svako živo biće, pa i čovek. Ma koliko da se upinje, mislim da čovek nikada neće otkriti tajne vremena i prostora, života i smrti... a i verovatno je i bolje tako, nije to bez razloga.

Lepe snove želim vam

Ovo je prilično kontradiktorno.
S jedne strane iskazuje se veliko nepoverenje prema drugima, dok s druge ego buja ko prolećna kopriva koja žari sve što dotakne "njene" koncepte, iako ih je neko davno pre dokučio. Jer i reinkarnaciju je neki pastir morao opaziti, usled priliva određenih informacija.
Ne, ne postoje nove koncepcije, kao što se ne može javiti onostrani glas i tvrditi da se niko sa one strane neće oglasiti.
Isto tako, diskutabilno je poricanje onoga što lično nismo videli jer se i tu može videti stavljanje ega u ulogu neprikosnovenog. Dakle onoga koji će stagnirati zarad privida.
Toliko mu je iluzija bitna da ni demonstraciju, uz prisustvo svedoka, neće priznati pa će je pripisati sopstvenoj kreaciji, koju naziva halucinacija, samo da bi nastavio sa započetim bujanjem. Jer samo ja stvaram.
Onda je tu jasan i cilj tvrdnje da niko neće saznati jer neću ja.
Velika je to zamka, i čini mi se najveća prepreka u sagledavanju jedne ovako kompleksne teme.

 

[Lol-Warr]

Veoma je moguce. Kao sto sam rekao na starom profilu. JA mislim da dusa napusti materijalno tijelo koje umre i nastavi da trazi novu formu. Sto bi znacilo da svi imamo Astralna Tijela koja ne mogu umrijeti.

 

[loki74]

Ovo je prilično kontradiktorno.
S jedne strane iskazuje se veliko nepoverenje prema drugima, dok s druge ego buja ko prolećna kopriva koja žari sve što dotakne "njene" koncepte, iako ih je neko davno pre dokučio. Jer i reinkarnaciju je neki pastir morao opaziti, usled priliva određenih informacija.
Ne, ne postoje nove koncepcije, kao što se ne može javiti onostrani glas i tvrditi da se niko sa one strane neće oglasiti.
Isto tako, diskutabilno je poricanje onoga što lično nismo videli jer se i tu može videti stavljanje ega u ulogu neprikosnovenog. Dakle onoga koji će stagnirati zarad privida.
Toliko mu je iluzija bitna da ni demonstraciju, uz prisustvo svedoka, neće priznati pa će je pripisati sopstvenoj kreaciji, koju naziva halucinacija, samo da bi nastavio sa započetim bujanjem. Jer samo ja stvaram.
Onda je tu jasan i cilj tvrdnje da niko neće saznati jer neću ja.
Velika je to zamka, i čini mi se najveća prepreka u sagledavanju jedne ovako kompleksne teme.

Ja ne znam stvarno da li ti imaš neki problem sa slovima, ili čitanjem, evo pojasniću ti ponovo.
OPET TO NE MOGU NAZVATI VEROM, NITI ZNAM DA LI SAM U PRAVU- NITI ĆU IKAD SAZNATI...
Dakle, to sam napisao- ako je to bujanje ega, onda aferim. Jasno je iz onog što sam napisao da je to neki moj osećaj, i nijednog
momenta ne predentujem da to MORA biti apsolutna istina, već i kažem da NE ZNAM da li jeste. Što se tiče koncepta, nigde ne tvrdim
da sam ga ja smislio.
Prestani da učitavaš ono čega nema u postu.

 

[adeptus]

Ja ne znam stvarno da li ti imaš neki problem sa slovima, ili čitanjem, evo pojasniću ti ponovo.
OPET TO NE MOGU NAZVATI VEROM, NITI ZNAM DA LI SAM U PRAVU- NITI ĆU IKAD SAZNATI...
Dakle, to sam napisao- ako je to bujanje ega, onda aferim. Jasno je iz onog što sam napisao da je to neki moj osećaj, i nijednog
momenta ne predentujem da to MORA biti apsolutna istina, već i kažem da NE ZNAM da li jeste. Što se tiče koncepta, nigde ne tvrdim
da sam ga ja smislio.
Prestani da učitavaš ono čega nema u postu.

Nema potrebe za ostrašćenim reakcijama (a nije prvi put), samo diskutujemo. Ovim se pokazalo da je moje zapažanje bilo itekako tačno.
Vratimo se sada temi... Život posle smrti?

 

[Lol-Warr]

Ja samo znam da se ne umire stvarno. Nema smisla samo da nestanes. Glupo je misliti tako.

 

[Selkhet]

Kada je u pitanju ova tematika mislim da kao najbolji odgovor može da se primeni čuveno Sokratovo ‚‚Znam da ništa ne znam''. Naivno je iznositi bilo kakve tvrdnje... niko od nas ne zna (iako vidim da su mnogi ubeđeni da znaju) definitivno da li postoji nešto posle smrti ili ne... Ja lično ne verujem da postoji, ali ko zna... bilo bi super da postoji...

 

[coviax1]

Ovo je prilično kontradiktorno.
S jedne strane iskazuje se veliko nepoverenje prema drugima, dok s druge ego buja ko prolećna kopriva koja žari sve što dotakne "njene" koncepte, iako ih je neko davno pre dokučio. Jer i reinkarnaciju je neki pastir morao opaziti, usled priliva određenih informacija.
Ne, ne postoje nove koncepcije, kao što se ne može javiti onostrani glas i tvrditi da se niko sa one strane neće oglasiti.
Isto tako, diskutabilno je poricanje onoga što lično nismo videli jer se i tu može videti stavljanje ega u ulogu neprikosnovenog. Dakle onoga koji će stagnirati zarad privida.
Toliko mu je iluzija bitna da ni demonstraciju, uz prisustvo svedoka, neće priznati pa će je pripisati sopstvenoj kreaciji, koju naziva halucinacija, samo da bi nastavio sa započetim bujanjem. Jer samo ja stvaram.
Onda je tu jasan i cilj tvrdnje da niko neće saznati jer neću ja.
Velika je to zamka, i čini mi se najveća prepreka u sagledavanju jedne ovako kompleksne teme.

Nekad i mene ponese moj ego,ali sam pregurao s njim toliko toga da ga znam ko staru kantu,ko svoj đep...Moram da ga malo umirim kad hoću samo neutralni svoj (koliki -toliki)intelekt da koristim...Malo je takva meditacija sedirajuća,ali bolje i to nego buknuti...I osnovno-ne valja biti lično zainteresovan...
Elem...Pitanje čačka i moju zabrinutost za ja pa motiviše,ali da vidimo šta je tu zaista...
Neki hantrak tu ima iako,šta kaže,niko se zaista nije javio...Čak ni onom popu...Ja pričao s jednim iskreno...NIŠTA OD TE PRIČE...
Međutim,taj dejavu,sinhronizacija,recimo serija mojih fotografija na šest nedelja majci mog druga na kojoj iz više uglova svetlosni pramen
-stub-kao oblak bele pare,neki fenomeni pamčenja (jezika,događaja-čak i budućih) govore da nije sve baš definitivno...
Međutim,stvar stoji baš kao i za Bogove i duše-NIJE RELEVANTNO...Nije jer na to ne možemo uticati...Ni na Boga,ni na duše,ni na
pominjane pojave TE BI VALJALO BAVITI SE STVARNOŠĆU u kojoj itekako imamo uticaja na dešavanja i u kojoj skoro sve to možemo kreirati,
pogotovu kako nam narastaju mudrost,moć i dugovećnost...

 

[Sveta685]

moze da se kaze da je fizicko telo krajnji produkt suptilnih informativnih polja koja oblikuju nase fizicko telo kao i svu fizicku materiju(ovu zivotnu energiju indijci u svetim knjigama nazivaju prana a mi valjda aura)

Fizicko telo nastaje kao produkt fizickih procesa (spajanja DNK oca i majke), a dusa kasnije moze da ga (mozda) oblikuje (valjda zato kazu da je "lice ogledalo duse").

 

[JA KOJI JESAM]

Fizicko telo nastaje kao produkt fizickih procesa (spajanja DNK oca i majke), a dusa kasnije moze da ga (mozda) oblikuje (valjda zato kazu da je "lice ogledalo duse").

Fizičko tijelo nastaje kao projekcija onog što je na duhovnom nivou već stvoreno.
Dakle, svi 'fizički procesi' nisu ništa drugo do čulne predstave onog duhovnog...zato možeš reći da je 'lice' ogledalo duše.
Duša znači ne oblikuje ništa 'kasnije'...kasnije...za dušu NE POSTOJI. Duša živi i jeste samo u sada a sve što je prije ili poslije (kasnije) postoji samo u Raz-Umu koji ima funkciju da analizira to što je stvoreno (što jeste) u sada i da ga sintetikuje u čulnu verziju istog. 'Fizički' procesi su zakašnjele slike duhovnih procesa. Stoga, gledajući svijet kao predstavu i živjeći život po zakonima predstave čovjek konstantno preskače SADA te stoga, uistinu, preskače momenat kreacije te zato, umjesto Života u SADA, on živi film o tom životu koji je već uveliko prošao 'editing', filtriranje Raz-Umom... To je stvarna 'nevolja' ovog 'svijeta'. Ta osobina (da se koncentrišemo na predstavu) čini čovjeka nemoćnim da upravlja svojim životom jer mu je Izbor, koji je osnova kreacije a koji se jedino može desiti u SADA, nepojmljiv. Izbor mu je nepojmljiv jer, kao što rekoh, u 'fizičkom' svijetu, u predstavi, čovjek je već prežvakana , zakašnjela slika ONOGA ŠTO 'ČOVJEK' UISTINU JESTE-Slika SEBE...uistinu, ta slika je slika onoga Sebe za kojeg 'čovjek' (Biće), onaj koji je doživljava kao svoju stvarnost, MISLI da čovjek jESTE.

 

[JA KOJI JESAM]

Duh (Biće KOJE JESMO) je taj koji se kreće kroz živote a ne duša.
Duša je skup namjera kroz koje DUh pokušava da doživi Sebe.
Jednom, kada se te namjere realizuju, Duh se pokreće izvan tog realizovanog, stvarajući NOVU dušu, koju će opet pokušati realizovatii i naravno (kad-tad) uspjeti realizovati.
Za to su potrebne inkarnacije, dakle, prenošenje svih neostvarenih namjera (jedne duše) iz jednog nepotpuno realizovanog života u drugi, u drugo tijelo preko kojeg će Duh opet pokušati da ostvari svoj inicijalni plan.

Naravno, i poslie realizacije duše, ono inicijalno Znanje o Sebi (JA) oko kojeg se formira duša, se vraća u apsolut (gdje uvijek i jeste) i odatle Biće (Duh) ponovo formira neki Novi SKUP Namjera oko tog istog jednog JA...zato i jeste normalno da gdje god da jesmo, u ma kojem obliku, uvijek Sebe doživljavamo kao to nepogrešivo jedno JA.

 

[adeptus]

Duh (Biće KOJE JESMO) je taj koji se kreće kroz živote a ne duša.
Duša je skup namjera kroz koje DUh pokušava da doživi Sebe.
Jednom, kada se te namjere realizuju, Duh se pokreće izvan tog realizovanog, stvarajući NOVU dušu, koju će opet pokušati realizovatii i naravno (kad-tad) uspjeti realizovati.
Za to su potrebne inkarnacije, dakle, prenošenje svih neostvarenih namjera (jedne duše) iz jednog nepotpuno realizovanog života u drugi, u drugo tijelo preko kojeg će Duh opet pokušati da ostvari svoj inicijalni plan.

Naravno, i poslie realizacije duše, ono inicijalno Znanje o Sebi (JA) oko kojeg se formira duša, se vraća u apsolut (gdje uvijek i jeste) i odatle Biće (Duh) ponovo formira neki Novi SKUP Namjera oko tog istog jednog JA...zato i jeste normalno da gdje god da jesmo, u ma kojem obliku, uvijek Sebe doživljavamo kao to nepogrešivo jedno JA.

Ovo je tačno. Duh je mentalno, a duša astralno. Astralno je podređeno mentalnom, a materijalno astralnom (i mentalnom).

 

[JA KOJI JESAM]

Kada govorimo o životu poslije smrti, pretpostavljam da većina koji o tome razmišljaju misle na život čovjeka (ličnosti) poslije smrti njegovog tijela.

Ako na to mislimo onda odgovor na to već možemo naći u ovoj dimenziji.

U našoj, trećoj dimenziji, tijelo pripada dimenziji i tu i ostaje.


Šta je tijelo?

Tijelo je energetsko polje, određeno da bude nosilac, vozilo, duše kojim se Biće služi da bi tu specifičnu dušu 'provozalo' kroz iskustva i s tim doživjelo manifestaciju svojih namjera. Tijelo je sastavljeno od probuđenih informacija iz memorije Raz-Uma. Inicijalno, te informacije, koje su sada u memoriji Raz-Uma, bile su projektovane kao prve namjere. Svojom manifestacijom, te namjere su ostavile proživljena iskustva Sebe-duše (u memoriji dimenzije) u Raz.-Umu, odakle, Biće s potpunim pravom i internim dogovorom (samo sa Sobom...u apsolutu), pozajmljuje te uspavane informacije i ponovo ih oživljava.

A kako ih oživljava?

Jednostavno: One bivaju aktivirane frekvencijom duše.

Dakle, izabiranjem Namjera, stvara se ODNOS (Inicijalnog Znanja o Sebi sa izabranim Znanjima o Sebi), duša. Aktiviranjem duše (tog odnosa) Umom se stvara inicijalna frekvencija, vibracija, ISKRA, Iskra je u Sebi stvarni nosilac 'Života'. Iskra je pokretač Životnih iskustava. Bez Iskre Život ne može da se manifestuje u svoj vibracioni aspekt. Sve dotle dok postoji neostvarena namjera...postoji i duša kao takav Izbor Bića KOJE JESMO. Jednom kada se taj Izbor realizuje u potpunosti, prestaje potreba Bića da vitalizuje Iskru. Bez Iskre Život se ponovo vraća, DA, VRAĆA SE, u Sebe-apsolut gdje uvijek JESTE. Međutim, Život, koji je donešen (projektovan) u dimenziju putem duše, ne nestaje iz dimenzije samim prestankom vibracije jedne duše. Dimenzija nastavlja da postAje sve dotle dok se i njena duša, kao cjelina, ne manifestuje u svojoj potpunosti, i onda nastaje dezintegracija...povratak apsolutu....odakle, ponovo, istim žarom, Biće počinje da stvara osnovu iste dimenzije, gradeći tako kontinium kontiniuma iskustava karakterističan određenom Raz-Umu.
Stoga, Raz-Um je uistinu DIMENZIJA. Preciznije: Karakter Raz-Uma određuje karakter dimenzije.

Dakle, Memorija Raz-Uma u Sebi sadrži 'prah', materiju (potencijalnu memoriju) iz koje Biće (po duši-dizajnu) bira koju od njih će da aktivira i s tim Sebi, a po tom dizajnu (duši), stvori odgovarajuće tijelo.

'Čovjek' je dakle, manifestujući dizajn, Izbor namjera kojima se BIće KOJE JESMO jedino može doživjeti kao takvim. Kada 'čovjek' umre, a umre, njegovo tijelo se vraća u 'prah' a duša, ukoliko nije realizovana u potpunosti, dobija novo tijelo, očigledno u istoj dimenziji (jer njen dizajn-namjera) još uvijek nije manifestovan-a te se ta ne-realizovana duša ponovo rađa, dakle opet u čovjeka (aktiviranjem novih informacija iz memorije Raz-Uma), sa istim onim Ja, ali najčešće sa izbrisanom memorijom prošlog života. Kažem nejčešće, jer se može desiti da sa dušom koja nije realizovcana Biće ponese i memoriju proživljenog života ili životaa...te se onda dešava da se taj novostvoreni 'čovjek' (uistinu Biće KOJE JESMO) sjeća svojih prošlih iskustava. Svaka duša, naravno, sa Sobom donosi i nešto novo u dimenziju, te se s tim dešava evolucija iskustva.

'Čovjek' dakle, umire sa smrću tijela.
Ovaj 'čovjek' koji jesam...nikada se više neće ponoviti ovakav kakav sam.
'Čovjek' kao što sada jesam, postojat' će i u memoriji Raz-Uma i poslije moje smrti...sve dotle dok i sama dimenzija ne doživi svoju smrt, dezintegraciju...i onda će sve početi iz početka...sa potpunom slobodom Izbora.

A kada kažem 'ONDA' htjedoh reći SADA... jer sve JESTE U SADA...simultano, i postojanje kao i sva postajanja.

'Čovjek' dakle, NIJE samo ovo moje tijelo...'čovjek' je moja duša, moje tijelo, i čitava ova stvarnost dimenzije u ovom momentu. Čovjek je sve to...u 'očima' Bića KOJE JESAM. JA, Biće KOJE JESAM, biram sve to da bih Sebe, a kroz dušu-Raz-Um-tijelo, doživio čovjekom.

Dakle, nikad više ovakav.

Ali dakako, postojat' ću u ovakvom tijelu bezbroj puta...ali u sasavim različitim 'trećim dimenzijama' nekih drugih individualnih Univerzuma.

Kako to?


Svako jedno Ja iz apsoluta uistinu JESTE svaki jEDAN individualni Univerzum. Univerzum je dakle, duša koja u Sebi posjeduje sve ostale duše.
I Ja sam duša koja u Sebi sadrži sve ostale duše...ali ne u ovom tijelu čovjeka. U ovom tijelu čovjeka, Ja sam duša unutar jedne druge duše, duše koja sve nas koji ovo čitamo sadrži u Sebi.

 

[Džek svih zanata]

Ovo je tačno. Duh je mentalno, a duša astralno. Astralno je podređeno mentalnom, a materijalno astralnom (i mentalnom).

Jes', tvrdnja ti je verodostojna kao i ona da se na Veneri pravi sladoled.
Ova moja tema bi se trebala baviti špekulacijama, razradi istih, svojevrstan masovni brainstorming a ne nametanju ličnih afiniteta kao apsolutnost.

Preferirani model ličnih kontova a koji nisu zasnovani na empirijskim zakonitostima ovog univerzuma i sveta kojeg percepciramo bi trebalo da započnu "Ja mislim..." ili "Smatram..." ili "Uveren sam..." itd.

Nadam se da će se moja sugestija uvažiti u duhu zdrave diskusije i uzajamno poštovanje diskutanata, sve sa ciljem predupređenja konfrontacija u negiranju suprotstavljenih stavova.

 

[JA KOJI JESAM]

Jes', tvrdnja ti je verodostojna kao i ona da se na Veneri pravi sladoled.
Ova moja tema bi se trebala baviti špekulacijama, razradi istih, svojevrstan masovni brainstorming a ne nametanju ličnih afiniteta kao apsolutnost.

A inače...jesi li ti siguran da se na 'Veneri' ne pravi sladoled?

Ova moja tema bi se trebala baviti špekulacijama, razradi istih, svojevrstan masovni brainstorming a ne nametanju ličnih afiniteta kao apsolutnost.

Pa što to ne reče na početku da se ne javljamo (oni koji nešto znamo o tome), već samo oni koji špekulišu?

Preferirani model ličnih kontova a koji nisu zasnovani na empirijskim zakonitostima ovog univerzuma i sveta kojeg percepciramo bi trebalo da započnu "Ja mislim..." ili "Smatram..." ili "Uveren sam..." itd.

To što Ti 'misliš' ili 'smatraš' da bi trebalo....to bi 'trabalo' da zadržiš za sebe jer jedina Istina o tome što si rekao važi samo za tebe; ti ''misliš'...Ti 'smatraš' itd., a drugima dopustiš da budu ono što i kako oni jesu.

Nadam se da će se moja sugestija uvažiti u duhu zdrave diskusije i uzajamno poštovanje diskutanata, sve sa ciljem predupređenja konfrontacija u negiranju suprotstavljenih stavova.

Šta je to 'zdrava' diskusija?
Diskusija koja se odvija onako kako je ti želiš?

Ako je tako, onda nisi ni trebao da otvaraš temu, trebao si da zaposliš ljude da se ponašaju onako kako im naređuješ i zašto ih plaćaš da se ponašaju.
Ako želiš stvarno uzajamno poštovanje onda ne nameći svoje stavove i načine kao jedino ispravne...ne stvarj zakone!

Poštuj princip:
Dopusti svakome da kaže ono i onako kako ZNA ili misli da zna. Samo tako možeš da opravdaš ovu svoju zadnju rečenicu.
I bez obzira da li Ja recimo tvrdio (radije nudio) alternativu onome što ti recimo nudiš, ti i bilo ko drugi, nikada ni po čemu nećete biti ugroženi mojom ponudom...svi i u svakom momentu možete preskočiti to što sam rekao i nastaviti da živite u svijetu po svojim načelima.

U krajnjem slučaju...zašto ne poslušaš svoj sopstveni savjet koji nudiš drugima; shvati ovo što Ja pišem i ono što je adaptus potvrdio kao 'tačno' kao špekulaciju...s tim ćeš umiriti svoj ego.

 

[Džek svih zanata]

Eto ja jedno, a ovaj entuzijast iskuca ceo referat, bog te. Niam imao volje da ga pročitam, a i spamuje mi temu sa svojim ponašanjem. Neviđeni entuzijazam,!!!!

Slušaj, batko... idemo ovako, da te ispoštujem.

Elem, jedina istina je ta da kada umremo, naš dvojnik, ili dopelgenger, se seli u teletabilend, tj, ekvivalent istoga.
Zatvoren svet, gde obitavaju nebrojeno dopelgengera, svet koji se nalazi u paralaxu, i sam sebe širi kako novi dolaze.

U tom paralaxu, svaki pokojnik proživljava svoj život ponovo, ali drugim tokovima.


I to je jedina istina, jer znam, jednom sam poginuo, i tamo sam sada ali i ovde, a kako znam to?
Sasvim lepo. Živim svoj život identično kao prošli, tako da su poklapanja svesti u dlaku ista a samim tim i memorije na prethodni.

E tako, to je jedina i apsolutna istina. Sve drugo nije tačno.

 

[coviax1]

Ono šta je zaista misterija je samo POSTOJANJE...I to najmanje dva oblika postojanjavo nama "poznato" i inverzno u kompleksnom
postojanju koje samo slutimo...(Neki malo i prolutaju kad nabasaju na te kratice za inverzno-"iza ogledala")...
E sad problem je što nam se čini da je inverzno obhvatnije i zbog neistraženosti čak i večno...
Kratko i jasno-NIJE.
Umiru i nestaju u ODSUTNOST i bogovi i duše...Loša vest,ali valja ovaj život koristiti što bolje i lepše-onaj drugi koji isto nije večan-
nije ni blizu ovom...

 

[JA KOJI JESAM]

Eto ja jedno, a ovaj entuzijast iskuca ceo referat, bog te. Niam imao volje da ga pročitam, a i spamuje mi temu sa svojim ponašanjem. Neviđeni entuzijazam,!!!!

Slušaj, batko... idemo ovako, da te ispoštujem.

Elem, jedina istina je ta da kada umremo, naš dvojnik, ili dopelgenger, se seli u teletabilend, tj, ekvivalent istoga.
Zatvoren svet, gde obitavaju nebrojeno dopelgengera, svet koji se nalazi u paralaxu, i sam sebe širi kako novi dolaze.

U tom paralaxu, svaki pokojnik proživljava svoj život ponovo, ali drugim tokovima.


I to je jedina istina, jer znam, jednom sam poginuo, i tamo sam sada ali i ovde, a kako znam to?
Sasvim lepo. Živim svoj život identično kao prošli, tako da su poklapanja svesti u dlaku ista a samim tim i memorije na prethodni.

E tako, to je jedina i apsolutna istina. Sve drugo nije tačno.

Naime, u jednom univerzumu možeš samo da budeš JEDAN, a Ja lijepo, u detalje objasnih, da u drugom nekom univerzumu postojiš u istom tijelu a u različitim odnosima ne samo sa ljudima već i sa vremenom i prostorom.

Eto, toliko.

Živio ti meni u svakom jednom, po jednom.

A u tvom, i svi mi ćemo.

 

[Džek svih zanata]

Drugo, pouzdano znam da se na Veneri ne pravi sladoled, jer kada sam bio mrtav, bio sam na veneri da dođem sebi od šoka (obavezno šalju nove na okolne planete da se adaptiraju na nove uslove bitisanja) , jeo mi se sladoled i nigde nisam mogao da ga nađem. Tamošnji dispečer mi se nasmejao i pitao da nisam i pre smrti bio šašav... veli, čuj sladoled na veneri.

 

[Valeria]

Prestanite s prepucavanjem... hvala .

 

[coviax1]

Ma to su bili ćorci-nije opasno...Poneko nosi bojevu,ali mu stalno prebrojavaju...
Tema je ozbiljna-trebaju i ozbiljni učesnici koji znaju bar ponešto o inverznom tzv imaginarno-kompleksnom
postojanju...
Spiritualna saznanja nisu malobrojna kako se iz ove teme može videti,ali oni koji
znaju-nemaju neku potrebu da o tome sa svemirskim sladoleđijama i operaterima shi
aproksimacija raspravljaju...Jer to i nije baš za rasprave i-prepucavanja...

 

[Sveta685]

Fizičko tijelo nastaje kao projekcija onog što je na duhovnom nivou već stvoreno.
Dakle, svi 'fizički procesi' nisu ništa drugo do čulne predstave onog duhovnog...zato možeš reći da je 'lice' ogledalo duše.
Duša znači ne oblikuje ništa 'kasnije'...kasnije...za dušu NE POSTOJI. Duša živi i jeste samo u sada a sve što je prije ili poslije (kasnije) postoji samo u Raz-Umu koji ima funkciju da analizira to što je stvoreno (što jeste) u sada i da ga sintetikuje u čulnu verziju istog. 'Fizički' procesi su zakašnjele slike duhovnih procesa. Stoga, gledajući svijet kao predstavu i živjeći život po zakonima predstave čovjek konstantno preskače SADA te stoga, uistinu, preskače momenat kreacije te zato, umjesto Života u SADA, on živi film o tom životu koji je već uveliko prošao 'editing', filtriranje Raz-Umom... To je stvarna 'nevolja' ovog 'svijeta'. Ta osobina (da se koncentrišemo na predstavu) čini čovjeka nemoćnim da upravlja svojim životom jer mu je Izbor, koji je osnova kreacije a koji se jedino može desiti u SADA, nepojmljiv. Izbor mu je nepojmljiv jer, kao što rekoh, u 'fizičkom' svijetu, u predstavi, čovjek je već prežvakana , zakašnjela slika ONOGA ŠTO 'ČOVJEK' UISTINU JESTE-Slika SEBE...uistinu, ta slika je slika onoga Sebe za kojeg 'čovjek' (Biće), onaj koji je doživljava kao svoju stvarnost, MISLI da čovjek jESTE.

Sad, sve je vec programirano.
Covekov zivot je u bitnim delovima vec odredjen, ali manje bitne stvari su prepustene slobodnoj volji.
To je polje delovanja odredjene duse.
Svaka od njih deluje na svoj nacin u odredjenim situacijama.
A programirane situacije su posed nadduse - Tvorca.