Tamara,
Svako od nas ima pravo na svoje razumevanje i viđenje života, njegove manifestacije, 'trajanja' u ovom svetu i povlačenja posle prestanka postojanja fizičkog tela.
Shvatio sam tvoju osnovnu postavku kao želju za otvorenom diskusijom kada će svako izaći sa svojim razumevanjem i viđenjem ili poimanjem života. U svemu tome ostali mogu, ali ne moraju, bilo šta prihvatiti ili bar ne u celosti odbaciti. Ukratko, pitanje poimanja i razumevanja života je pitanje stanja svesti jedne osobe. Budući da čak ni dve osobe na ovoj planeti ne žive u istom stanju svesti to je malo verovatno naći bar dve osobe da se u celosti podudare sa svojim viđenjem i razumevanjem.
Ukratko, Život niti nastaje niti nestaje sa rođenjem male bebe, odnosno sa nestajanjem fizičkog tela, ali se život preko fizičkog tela iskazuje u ovom svetu i preko njega, kroz mnoga iskustva, uči o sebi i spoznaje sebe kao večito i besmnrtno Biće koje najzad, jednoga dana dosegne i visoka stanja svesti koja daleko nadmašuju našu, trenutnu, humanu svest, koja sebe identifikuje sa fizičkim telom, ili možda sa svojim emocijama ili, možda malo bolje, sa svojim umom.
Podsetiću te na stihove iz knjige Kahlila Gubrana, "Vaša deca nisu vaša deca, ona su sinovi i kćeri života koji teži samom sebi. Iako dolaze kroz vas ona nisu od vas..."
Bez objašnjavanja i međusobnih ubeđivanja, svako onaj ko ozbiljno traži odgovor na pitanje opstajanja života i posle telesne smrti pažljivo će proučavati milionsku literaturu ovih dana. Filozofija kakvom je znamo već je odavna nadrašćena kao put i način spoznaje istine o samom postojanju.
Za ozbiljno istraživanje, nažalost, potreban je bar jedan od stranih jezika da bi se zavirivalo u mnogobrojnu i nepresušnu literaturu.
Newton M. inače psihijatar po struci uradio je dosta toga što može najobičnijem čoveku iz naroda, dati dobra objašnjenja. Nisam zanešen njegovim pričama ali su mi poznate pa evo bez i sa prevodom:
.
Mimo toga, i mimo Majkla Nutna svaki pojedinac ima mogućnost da sam sebi nađe dokaze i u skladu sa njima živi, bez da mu iko dokazuje, sa naglaskom da se postojanje nikome ne može dokazati. To je stvar vlastitog dosezanja, saznanja, spoznaje i realizacije. U tome i jeste draž života.
Život uistinu postoji neprekidno i večito jer ne nastaje u ovom svetu i ne nastaje sa nastajanjem fizičkog tela niti nestaje sa nestajanjem fizičkog tela.
Da li je ova moja priča pokušaj da pobijam bilo čije viđenje uključujući i tvoje? Ne, i apsolutno ne. Ti imaš prava na svoj stav a ovo je samo doprinos započetoj temi, bar za one koji žive sa unutarnjim, intuitivnim, osećajem da je život nešto daleko više i znasčajnije od obične fizičke pojavnosti.
Niko od nas nije ni lud niti blesav ako ima svoj jedinstveni stav koji ne želi napustiti - što je i normalno jer se svako pomera ka dubljem razumevanju i poimanju života brzinom 'topljenja kamena u vodi'.
porediš san sa smrtom auh 
