Život posle smrti

[KPCTAHK]

Pa onda to uopšte nije SMRT ako iza nje sledi ŽIVOT pobogu! I ti nekog nazivaš glupim -.-

Telo je ousija, a duša entelehija života … Pročitaj šta sam o tome napisao i onda ćeš moći da shvatiš smisao toga što sam definisao kao besmrtnost duše čovekove …

 

[luda nasta]

Telo je ousija, a duša entelehija života … Pročitaj šta sam o tome napisao i onda ćeš moći da shvatiš smisao toga što sam definisao kao besmrtnost duše čovekove …

Budalaštine. Baš si ti ''ousija'', ta reč ni ne postoji. Jedino ako si hteo da kažeš Rusija.

 

[gost 422686]

Lepo, ali koje su to otvorene mogućnosti?

To ćeš ti sama da otkriješ kao i svi ostali.

 

[luda nasta]

To ćeš ti sama da otkriješ kao i svi ostali.

Malo sutra.

 

[gost 422686]

Malo sutra.

Ako odeš pre mene javi mi se da znam da li ima bilo čega.

 

[luda nasta]

Ako odeš pre mene javi mi se da znam da li ima bilo čega.

Ne mogu ništa da ti javim, jer ću biti mrtva genije.

 

[gost 422686]

Ne mogu ništa da ti javim, jer ću biti mrtva genije.

Videćemo.

 

[luda nasta]

Videćemo.

Nećemo.

 

[gost 422686]

Nećemo.

Ljudska telesna energija je neuništiva i ona negde nalazi svoj put.

 

[luda nasta]

Ljudska telesna energija je neuništiva i ona negde nalazi svoj put.

Pričam ti priču.

 

[kojeimedadam]

Evo malo za promenu, jedne originalne teme. Naime, šta mislite, da li postoji život posle smrti? I kako može da postoji kad joj samo ime kaže da je to SMRT, dakle suprotnost života, onda to uopšte zapravo i nije bila smrt ako nakon ''nje'' ima života?
Molim za civilizovanu i uljudnu diskusiju, bez uvreda i protoplanetarne insuficijencije! Budimo Srbi iako smo ljudi. Hvala.

ПОСТОЈИ...али само док трају сећања најближих, породице и пријатеља...

Када сећања престану ...идеш у НИШТАВИЛО

 

[luda nasta]

ПОСТОЈИ...али само док трају сећања најближих, породице и пријатеља...

Када сећања престану ...идеш у НИШТАВИЛО

Tako i ja mislim.

 

[kojeimedadam]

Постоји још један " Наставак " живота, а то су пренесени гени твојим потомцима...

 

[oziman]

Које дефиловање сирових материјалиста овде и играње њихових трансакционих игара. Сваком се аутомастки одговара као нека "деус ех машина" "тело се распада после смрти", крај расправе, а свако ко тврди супротно само се теши.

Како покушати истима објаснити открића идеализма а да они то разумеју?
Скоро па немогуће, како каже Шопенхауер.

Ne treba pobijati ničije mišljenje, nego treba pomisliti da, kada bismo nekome hteli da izbijemo iz glave sve gluposti koje veruje, mogli bismo dostići Metuzalemov vek, i da ne budemo sa njima gotovi.

Или

Zato, kao što su na turnir puštali samo međusobno ravne, učen čovek ne treba da raspravlja sa neznalicom, jer protiv njega ne može da upotrebi svoje najbolje argumente, pošto ovom nedostaje znanje da ih razume i proceni. Ako u toj bezizlaznoj situaciji ipak pokuša da ih ovom drugom objasni, to će najčešce ostati bez uspeha. Oni će, štaviše, uz upotrebu nekog lošeg i glupog protivargumenta, ostati u pravu u očima isto tako neukih slušalaca.

Ипак, хајде да покушам.

Ваш основни став о свету и животу јесте да је објективан свет реалан. Да он постоји независно од човекове свести.
То је ваша парадигма.

Епа видите. Тај став је погрешан.

Ваш реалан свет је представа у свести сазнајућег субјекта. Слике око вас, слике које се мењају обликом и величном како се померате, а које зовете "реалност" јесу ваш продукт. Боја, укуси, мириси, чврстоћа, топлота, све је то продукт ваше сазнајуће свести. Сами облици, просторност и време такође су продукти ваше сопствене свести.

Видите ли сада колико је питање смрти заправо комликованије када имате ова знања на уму.

Наравно, ви у њих гледате као теле у шарена врата. Верујем да први пут овако нешто чујете, као да су Лок, Баркли, Кант итд. живели на Месецу, али ето за вашу информацију, тако је како је.

Ако је неком овде да знања уместо до играња трансакциноих игара, нека погледа овај мој блог о Локовим секундарним квалтиетима. То ће бар мало начети непоколебљиву реалност драгог вам објективног света. Показати бар делимично колико је он завистан о свести.

https://forum.krstarica.com/threads/primarni-i-sekundarni-kvaliteti.846176/

Остали нека наставе са указивањем на распадајућа телеса.

 

[kojeimedadam]

Верујем да први пут овако нешто чујете, као да су Лок, Баркли, Кант итд. живели на Месецу, али ето за вашу информацију, тако је како је.

Ето " моји " су чопоративно кренули на одмор са Марса на Венеру, али им се покварила навигација па слетеше на Земљу
Како је гравитација Земље јача од венерине ..слупали су се ко **чке и хтели нехтели морали су да се ту настане...
Тако да... инсистирам да нисам настао од мајмуна... ... ( )

 

[luda nasta]

Ваш основни став о свету и животу јесте да је објективан свет реалан. Да он постоји независно од човекове свести.

Odakle ti ovo? Zašto pričaš napamet a pojma nemaš šta ja mislim i koji su moji stavovi i ko sam i šta sam? Naravno da to nije moj stav, naravno da objektivni svet ne postoji bez subjektivne svesti koja ga saznaje, i ja sam proučila mnoge filozofe, ne brini, samo što mi je ostalo i ponešto kritičkog mišljenja a ne samo da upijam ko sundjer šta je ko rekao, nego umem da razmišljam sopstvenom glavom za razliku od tebe. Dakle, naravno da znam da bez svesti nema postojanja, ali kakve to ima veze sa takozvanim životom posle smrti? Vidi se da ti koristiš ''saznanja'' iz Šopenhauerove filozofije i drugih kako bi sebe utešio da smrt nije kraj jer ne možeš da podneseš tu pomisao pa lupaš o nekakvoj transcendenciji, transakcijama i sličnim glupostima. Poenta: to što je ovaj čitav svet u neku ruku ''iluzija'' tj ne postoji bez naše svesti,bar ne ovakav kakav je, jer ga svest kreira, ne znači da TI TAKAV,znači sad ko si i šta si,oziman (ako ti je to pravo ime) nastavljaš u tom obliku da postojiš nakon smrti,nego suprotno.Dakle što se TEBE tiče,TEBE više nema kad umreš,gasi ti se svest,svet ZA TEBE prestaje da postoji.

 

[Nervirator]

Prestaje TVOJ život, a to je jedino bitno ZA TEBE. A ovo o nekakvim ''projekcijama'' itd radije ne bih komentarisala jer me opasno podseća na nekakvu sektu a i ti mi ne deluješ baš najnormalnije sa takvim razmišljanjima, bez uvrede.

А ти звучиш престрашено, вероватно под утицајем (православне) цркве. Или, пре ће бити, комунистичке догме?
Да ли си читала или гледала случајеве људи који су обамрли, тј умрли па се вратили назад у живот?

 

[luda nasta]

А ти звучиш престрашено, вероватно под утицајем (православне) цркве. Или, пре ће бити, комунистичке догме?
Да ли си читала или гледала случајеве људи који су обамрли, тј умрли па се вратили назад у живот?

Čini ti se. Kakav komunizam te spopao Čoveče.
Da,obične očigledne izmišljotine i foliranja na koja mogu da nasednu samo maloumnici.

 

[oziman]

Odakle ti ovo? Zašto pričaš napamet a pojma nemaš šta ja mislim i koji su moji stavovi i ko sam i šta sam? Naravno da to nije moj stav, naravno da objektivni svet ne postoji bez subjektivne svesti koja ga saznaje, i ja sam proučila mnoge filozofe, ne brini, samo što mi je ostalo i ponešto kritičkog mišljenja a ne samo da upijam ko sundjer šta je ko rekao, nego umem da razmišljam sopstvenom glavom za razliku od tebe. Dakle, naravno da znam da bez svesti nema postojanja, ali kakve to ima veze sa takozvanim životom posle smrti? Vidi se da ti koristiš ''saznanja'' iz Šopenhauerove filozofije i drugih kako bi sebe utešio da smrt nije kraj jer ne možeš da podneseš tu pomisao pa lupaš o nekakvoj transcendenciji, transakcijama i sličnim glupostima. Poenta: to što je ovaj čitav svet u neku ruku ''iluzija'' tj ne postoji bez naše svesti,bar ne ovakav kakav je, jer ga svest kreira, ne znači da TI TAKAV,znači sad ko si i šta si,oziman (ako ti je to pravo ime) nastavljaš u tom obliku da postojiš nakon smrti,nego suprotno.Dakle što se TEBE tiče,TEBE više nema kad umreš,gasi ti se svest,svet ZA TEBE prestaje da postoji.

Болдовано, објективан свет престаје да постоји после гашења свести, јер је као такав постојао само у њој. Оно што остаје није овај свет кога ти зовеш "реалност" већ ткз., ствар по себи. Нешто што не познаје боје, мирисе, укусе, чврстоћу, облике, простор, време.

Ето, то остаје после гашења твоје свести а запитај се да ли то личи на овај твој драги свет.

Шта је ствар по себи трансценденто је питање које интелкт не може уклопити у свеје форме, али интуцијом наслућујемо да је то блиско ономе што налазимо у самосвести и зовемо ЈА. Јер то је у томе, у "ствари по себи" а не у појави.

Ако си се ти идентификовала са својим телом па њега зовеш ЈА, немој то пројектовати на друге. Јер има и оних који под својим ЈА налазе оно што оно јесте, животну силу која је у основи појавног света или представе, која је креирала тело као своје оруђе.. очњаке и канџе за одбрану, желудац за варење хране, руке и ноге за кретење, МОЗАК за опажајне слике у свести које ћеш ти звати "реалност". Све је то креирала животна сила као своје оруђе.

Епа видиш.. ја под ЈА налазим непосредном интуицијом урпаво ту животну силу а не њена оруђа, а ти настави да се идентифкујеш са сликама у својој свести и њих зови ЈА.

 

[BLAJBI]

Posle smrti zivot ne postoji.

A da li postoji zivot posle zivota - niko ne zna....

 

[skriboman]

Postoji naravno zivot nastavlja bujat smrt jedinke je statistika

 

[luda nasta]

Болдовано, објективан свет престаје да постоји после гашења свести, јер је као такав постојао само у њој. Оно што остаје није овај свет кога ти зовеш "реалност" већ ткз., ствар по себи. Нешто што не познаје боје, мирисе, укусе, чврстоћу, облике, простор, време.

Ето, то остаје после гашења твоје свести а запитај се да ли то личи на овај твој драги свет.

Шта је ствар по себи трансценденто је питање које интелкт не може уклопити у свеје форме, али интуцијом наслућујемо да је то блиско ономе што налазимо у самосвести и зовемо ЈА. Јер то је у томе, у "ствари по себи" а не у појави.

Ако си се ти идентификовала са својим телом па њега зовеш ЈА, немој то пројектовати на друге. Јер има и оних који под својим ЈА налазе оно што оно јесте, животну силу која је у основи појавног света или представе, која је креирала тело као своје оруђе.. очњаке и канџе за одбрану, желудац за варење хране, руке и ноге за кретење, МОЗАК за опажајне слике у свести које ћеш ти звати "реалност". Све је то креирала животна сила као своје оруђе.

Епа видиш.. ја под ЈА налазим непосредном интуицијом урпаво ту животну силу а не њена оруђа, а ти настави да се идентифкујеш са сликама у својој свести и њих зови ЈА.

Znam, ali ta tkz ''stvar po sebi'' nema nikakve veze sa tobom čoveče. Jer ti jedino i poznaješ te forme intelekta,prostor,vreme,mirise,ukuse itd to što si nabrojao.Iako si ti TEHNIČKI u pravu kad kažeš da je ''ja'' nešto što sve opaža i misteriozno,životna sila,opet,slaba vajda od toga ako nakon smrti nema više tvog intelekta,tvoje svesti,tvoje LIČNOSTI,tako da u tom smislu nema TEBE, tkd za tebe ''postoji'' nakon smrti jedino ''ništa''. Ne znam šta ti tačno očekuješ nakon smrti,kažeš nešto totalno ali totalno,bukvalno dijametralno suprotno od ovog sveta,e pa pametnjakoviću ŠTA je to što je ''totalno bukvalno dijametralno suprotno od ovog sveta'' ako ne ''NIŠTA''?! Šah-mat

Kad sam rekla da sam se identifikovala sa svojim telom i da je to ono ''ja''?! O.o Ne čitaš pažljivo tudje postove ili, što je još gore,otvoreno lažeš..

 

[louiskrstic]

...pojma nemaš šta ja mislim i koji su moji stavovi i ko sam i šta sam? ...

Tamara,
Svako od nas ima pravo na svoje razumevanje i viđenje života, njegove manifestacije, 'trajanja' u ovom svetu i povlačenja posle prestanka postojanja fizičkog tela.
Shvatio sam tvoju osnovnu postavku kao želju za otvorenom diskusijom kada će svako izaći sa svojim razumevanjem i viđenjem ili poimanjem života. U svemu tome ostali mogu, ali ne moraju, bilo šta prihvatiti ili bar ne u celosti odbaciti. Ukratko, pitanje poimanja i razumevanja života je pitanje stanja svesti jedne osobe. Budući da čak ni dve osobe na ovoj planeti ne žive u istom stanju svesti to je malo verovatno naći bar dve osobe da se u celosti podudare sa svojim viđenjem i razumevanjem.
Ukratko, Život niti nastaje niti nestaje sa rođenjem male bebe, odnosno sa nestajanjem fizičkog tela, ali se život preko fizičkog tela iskazuje u ovom svetu i preko njega, kroz mnoga iskustva, uči o sebi i spoznaje sebe kao večito i besmnrtno Biće koje najzad, jednoga dana dosegne i visoka stanja svesti koja daleko nadmašuju našu, trenutnu, humanu svest, koja sebe identifikuje sa fizičkim telom, ili možda sa svojim emocijama ili, možda malo bolje, sa svojim umom.
Podsetiću te na stihove iz knjige Kahlila Gubrana, "Vaša deca nisu vaša deca, ona su sinovi i kćeri života koji teži samom sebi. Iako dolaze kroz vas ona nisu od vas..."
Bez objašnjavanja i međusobnih ubeđivanja, svako onaj ko ozbiljno traži odgovor na pitanje opstajanja života i posle telesne smrti pažljivo će proučavati milionsku literaturu ovih dana. Filozofija kakvom je znamo već je odavna nadrašćena kao put i način spoznaje istine o samom postojanju.
Za ozbiljno istraživanje, nažalost, potreban je bar jedan od stranih jezika da bi se zavirivalo u mnogobrojnu i nepresušnu literaturu.
Newton M. inače psihijatar po struci uradio je dosta toga što može najobičnijem čoveku iz naroda, dati dobra objašnjenja. Nisam zanešen njegovim pričama ali su mi poznate pa evo bez i sa prevodom:

.
Mimo toga, i mimo Majkla Nutna svaki pojedinac ima mogućnost da sam sebi nađe dokaze i u skladu sa njima živi, bez da mu iko dokazuje, sa naglaskom da se postojanje nikome ne može dokazati. To je stvar vlastitog dosezanja, saznanja, spoznaje i realizacije. U tome i jeste draž života.
Život uistinu postoji neprekidno i večito jer ne nastaje u ovom svetu i ne nastaje sa nastajanjem fizičkog tela niti nestaje sa nestajanjem fizičkog tela.
Da li je ova moja priča pokušaj da pobijam bilo čije viđenje uključujući i tvoje? Ne, i apsolutno ne. Ti imaš prava na svoj stav a ovo je samo doprinos započetoj temi, bar za one koji žive sa unutarnjim, intuitivnim, osećajem da je život nešto daleko više i znasčajnije od obične fizičke pojavnosti.
Niko od nas nije ni lud niti blesav ako ima svoj jedinstveni stav koji ne želi napustiti - što je i normalno jer se svako pomera ka dubljem razumevanju i poimanju života brzinom 'topljenja kamena u vodi'.

 

[oziman]

Znam, ali ta tkz ''stvar po sebi'' nema nikakve veze sa tobom čoveče. Jer ti jedino i poznaješ te forme intelekta,prostor,vreme,mirise,ukuse itd to što si nabrojao.Iako si ti TEHNIČKI u pravu kad kažeš da je ''ja'' nešto što sve opaža i misteriozno,životna sila,opet,slaba vajda od toga ako nakon smrti nema više tvog intelekta,tvoje svesti,tvoje LIČNOSTI,tako da u tom smislu nema TEBE, tkd za tebe ''postoji'' nakon smrti jedino ''ništa''. Ne znam šta ti tačno očekuješ nakon smrti,kažeš nešto totalno ali totalno,bukvalno dijametralno suprotno od ovog sveta,e pa pametnjakoviću ŠTA je to što je ''totalno bukvalno dijametralno suprotno od ovog sveta'' ako ne ''NIŠTA''?! Šah-mat

Kad sam rekla da sam se identifikovala sa svojim telom i da je to ono ''ja''?! O.o Ne čitaš pažljivo tudje postove ili, što je još gore,otvoreno lažeš..

Болдовано. Али управо има везе. Оно што зовем ЈА, је у томе. То није у објективном свету. Не можеш показати простом не своје ЈА, јер га нема у појави.
То је трансецендентно искуство. То је оно Бергсоново "урањање у чисто трајање".

На то мислимо када кажемо ЈА. И то је реално. Наравно, и то је упрљно формама интелекта, али кроз те форме се наслућује суштина. И нема никакве мистике у томе, како каже Бергсон.

Kao odgovor onima koji uzimaju "realno trajanje" kao nešto nejasno i misteriozno, reći ću da se radi o najasnijoj stvari na svetu: realno trajanje je upravo ono što smo oduvek zvali vreme, ali nedeljivo vreme.
To da vreme pretpostavlja sukcesiju ne poričem. Ali sukcesija prezentovana našoj svesti kao pre i posle poređano jedno do drugog, to je ono što ne prihvatam."

Бергсон

ЈА је у реалном трајању, у недељивом времену.

 

[cronnin]

Prestaje TVOJ život, a to je jedino bitno ZA TEBE.

На баш. Треба најпре дефинисатина шта мислиш кад кажеш твој.

Šta drugo da nađem pametnjakoviću?! Ta ja sam svoje telo, samo to i ništa više! Kao i ti, ti si TVOJE telo itd itd. Ti si taj koji je iritantan sa svojim samozavaravanjem i utehama kako smrt nije kraj i nekakvim prevaziđenim filozofijama ženomrzaca. Krajnje patetično i infantilno što ne možeš da prihvatiš najjednostavnije, ma kako surove činjenice. Kukavice.

1. На шта мислиш кад кажеш ја? Ти очигледно поистовећујеш себе са телесним агрегатом који тренутно окупираш.
2. Овде се подмеће једна прича о патетици и самозаваравању, што уопште није правило. Има људи који би се потпуно помирили са ништавилом и чак их иритира идеја да после смрти има наставак.

Poenta: to što je ovaj čitav svet u neku ruku ''iluzija'' tj ne postoji bez naše svesti,bar ne ovakav kakav je, jer ga svest kreira, ne znači da TI TAKAV,znači sad ko si i šta si,oziman (ako ti je to pravo ime) nastavljaš u tom obliku da postojiš nakon smrti,nego suprotno.Dakle što se TEBE tiče,TEBE više nema kad umreš,gasi ti se svest,svet ZA TEBE prestaje da postoji.

Не креира га свест. Искуство света које имамо у свести је условљено карактеристикама организма.
Он свакако не наставља да постоји у овом облику јер након смрти тог облика више нема. Зашто мислиш да се свест гаси после смрти?