Život posle smrti

[Disko Kauč]

A i energija nije posledica kretanja, beć kretanje posledica energije.
Al šta ja znam, brate mili.

 

[JA KOJI JESAM]

A i energija nije posledica kretanja, beć kretanje posledica energije.
Al šta ja znam, brate mili.

Pa ne znaš. Treba znati pravi redosled odvijanja filma. Ne možeš znati šta pokreće slike na filmskom platnu bivajući jedna od slika. Moraš transcendirati volju bar u projektor, a onda u onog koji pokreće projektor u akciju... i dalje, ultimatno, u izvor svih stvari.

 

[JA KOJI JESAM]

Joj ne znam je l si ti posvedočio svemu tome pa tago sa sigurnošću pričaš.
Bilo kako bilo, na put tu stajati neću.
Prijatan dan želim ispunjen sujetom.

Da nisam svjedočio ne bih to pričao.
Jesam.
A sujeta... je tvoja.

 

[JA KOJI JESAM]

Energija ne postoji u apsolutu.
Energija je dio postajuće stvarnosti.
U Bogu nema energije ali dakako postoji znanje-o-sebi-energiji.

 

[gost 391595]

Pusti pticu srca nek' polijeti
Od nečeg' se mora UMRIIIIIIIIIIIJETI

 

[Sunday1]

Uverio sam se u razne paranormalne pojave, a sad postoji li život posle smrti...

 

[KPCTAHK]

Zamislimo život kao jednu od četiri prirodne pojave - vodu … Nebo, samo ono, spaja izvor i konačano, ovzemaljsko, uviranje te životne reke … Uzmimo za primer jedan planinski, hiroviti i hučeći, potočić koji se, takvo je i naše odrastanje i umski razvoj, uliva u neku reku, ta reka u još veću, a na kraju, ako pre ne ispari, u more … Tamo taj planinski potočić, ako je imao sreću da dospe do tog svog životnog cilja, ispari i preko Neba se opet vrati na isto mesto i ponovi sve to … To je najbolji dokaz da se ne treba bojati smrti, rode plemeniti …

 

[nešo.malinar YT]

filozofija nema prave odgovore na pitanja ono-zemaljskog

 

[Ljubo2]

filozofija nema prave odgovore na pitanja ono-zemaljskog

NI nauka, ni filozofija, samostalno, svaka za sebe, ne mogu imati prave odgovore, ali obe zajedno, mogu. Nauka je iskustvo (čulno i vančulno), a filozofija je logičko izvođenje zaključaka baziranih na nauci, tj. na iskustvu čulnom i vančulnom. I šta se dobije kad se nauka i filozofija udruže? Koje iskustvo (čulno i vančulno) nauka može da dadne filozofiji kao predmet za izvođenje logičkog zaključka uvezi života i smrti, uopšte?

Fizika i biologija, kao nauke, na primer, mogu da dadnu argument da samo energija i informacija postoji i da se energija manifestuje kao fizička radnja naprezanja i kretanja.

Što se informacije tiče, ona nije nekakv poseban i od energije odvojen oblik postojanja. Informacija je samo sposobnost energije da opaža svoje naprezanje i kretanje, oseća, pamti, misli o njemu i razume ga. Ovo se najbolje može proveriti i razumeti na primeru "jaje-koka". U jajetu imamo samo energiju (belanjak i žumanjak) i DNK informaciju o piletu i koki kao organizovanim oblicima naprezanja, kretanja i rada energije. DNK informacija nije nešto posebno i odvojeno od energije. DNK je takođe energija, u obliku molekula u jajetu, kao što su to i belanjak i žumanjak u jajetukao, ali energija koja ZNA kako energija žumanjka i belanjka treba organizovano da počne da se kreće i radi, da bi to kretanje i rad poprimili oblik pileta, a zatim i koke. Koja to svoje ZNANJE u jajetu prenosi na žumanjak i belanjak, koji počnu da se kreću i rade po tom znanju kao šablonu, da bi to organizovano kretanje i rad poprimili oblik pileta, a zatim i koke. I celi taj organizovani proces kretanja i rada energije, po određenom iskustvu, tj. znanju je ono što se u nauci podrazumeva pod pojmom "ŽIVOT". Da bi posle određenog vemena organizam koke ostario i raspao se i to je ono što se u nauci podrazumeva pod pojmom "SMRT".

I koje sada logičke zajljučke može filozofija da izvede u vezi života i smrti iz ovih gore navedenih naučno dokazanih činjenica u vezi postojanja energije i informacije?

U vezi života može da izvede zaključak da je život, zapravo, SPOSOBNOST vršenja 7 fizičkih i psihičkih radnji - naprezanja, kretanja, opažanja, osećanja, pamćenja, mišljenja i razumevanja. Odnosno, da je život sama energija od koje je celi univerzum sagrađen, koja je u svemu ista, jer ona je JEDINA koja postoji, koja sa tih 7 fizičkih i psihičkih sposobnosti raspolaže. Koja pomoću njih gradi sve moguće materijalne oblike - i one koje smatram o živim i koje smatram o neživim. Koji se međusobno razlikuju samo po INFORMACIJAMA, tj. ZNANJIMA po kojima energioja, tj. život treba organizovano i smisleno da se napreže, kreće i radi.

Uzmimo za primer 5 ljudi različiitih zanimanja, od kojih je jedna fudbaler, drugi violinista, treći zemljoradnik, četvrti slikar i peti hirurg. Rezultati njihovog rada se drastično razlikuju, a ipak svi oni pri vršenju svojih različitih radnih zadataka rade isto - naprežu se i kreću i opažaju, osećaju, razumeju i pamte svoje naprezanje i kretanje i o njemu misle. U čemu je onda razlika između njih? Razlika je samo u INFORMACIJI, tj. ZNANJU kao ŠABLONU po kojem oni treba da se naprežu, kreću i rade da bi rezultati njihovog kretanja i rada bili toliko drastično različiti.

U celom Univerzumu je isto. Drastične razlike između mnoštva materijalnih oblika iz kojih se Univezum sastoji, kako u njihovoj veličini i različitim efektima njihovog kretanja i rada koji ostvaruju u svojim međusobnim odnosima i uzajamnim i zajedničkim delovanjima, samo je u INFORMACIJAMA, tj. ZNANJIMA po kojima se oni naprežu, kreću i rade. Iz čega sledi filozofski, tj. logički zaključak da je sve u Univerzumu ŽIVOT i da je celi Univerzum živ.

A kakav filozofski, tj. logički zaklučak može da se izvede u vezi SMRTI?

Može da se izvede zaključak da SMRTI NEMA. Odnosno, zaključak da je smrt samo trenutak prelaska života iz jednog svog materijalnog i organizovanog oblika kretanja i rada u drugi. Što podrazumeva da život nikada niti nastaje, niti može nastati iz neživota, već samo iz života, i da život nikada ne može nestati, tj. preći u neživot, već uvek i samo u život.

I još jedna važna naučna činjenica i napomena, da b i sve ovo moglo na pravi način da se razume, jeste da se energija, koja je sam život ili pak, sama SVEST, fizički uvek manifestuje kao elektromagnetno polje, tj. kao elektricitet i kao svetlost. Tesla je, na primer, uvek tvrdio da samo energija postoji, koja se uvek manifestuje kao elektricitet i kao svetlost i da sem energije ničeg drugog nema. Mi ovom Teslimom možemo još samo da dodamo da se enegija ne manifestuje samo kao elektricitet i kao svetlost, već i kao ŽIVOT, tj. kao SVEST, koja raspolaže sa sedam fizičkih i psihičkih sposobnosti - naprezanja, kretanja, opažanja, osećanja, pamćenja, mišljenja i razumevanja, pomoću kojih ona i POSTOJI i pomoću kojih dovodi sebe u stanje SVESNOSTI i pomoću te svoje svesnosti sva čuda ovog sveta, od sebe same, čini.

Naravno, samo u vreme kad koristi svojih 7 fizičkih i psihičkih sposobnosti i radnji. A šta sa njom biva kad ove svoje fizičke i prihičke sposobnosti ne koristi?

Ona tada miruje, spava i odmara se i ne manifestuje se ni fizički izvan sebe, ni prihički u sebi ni na jedan mogući način i ona je tada isto što i NIŠTA. Ovo ništavno stanje energije, odnosno stanje života ili svesti, u fizici se zove imenom "KVANTNI VAKUUM". Kvantni vakuum je polje u kojem nema materije i materijalnih formi, iz kojeg, kojeg, kad se probudi, napregne i pokrene, nastaju materija, život i Univerzum. Kvantni vakuum je, dakle, polje mirujuće, nepokrenute, nematerijalne SVESTI. Koja je jedina koja POSTOJI, sama po sebi, kao svoj i uzrok i posledica, od uvek i zauvek, sve uz pomoć svojih 7 fizičkih i psihičkih sposobnosti i radnji. Na način što se, kao jaje, pile i koka, uvek pretače kroz svoja TRI prirodna oblika i stanja iz razloga što se kretanjem i radom umara, pa uvek iznova mora da se zaustavlja, miruje i odmara. Kad miruje, odmara se i spava, tj. kad ne koristi svojih 7 fizičkih i psihičkih radn ji, ona je isto što i NIŠTA. A kad počne da ih koristi, ona se pretvara i postaje NEŠTO. Jedan od starih grčkih filozofa, zaboravio sam koji, mislim da je to bio Tales, je tvrdio da su Nšta i Nešto, isti.

A evo šta o tome kaže Mahariši, indijski fizičar, a ujedno i jogin, tvorac svetskog pokreta za transcendentalnu meditaciju:

”U osnovi sveta stoji ujedinjeno polje svih prirodnih zakona. To je nešto nematerijalno, vanvremensko, nemanifestovano, neaktivno. To je veliko ništa koje je početak i uzrok svega. U njemu postoji sve, sve velike i male stvari, svi svetovi, svi oblici, svi odnosi, ali samo kao princip, kao ideja, kao latentnamogućnost. To je čista svest. I kad se dio te čiste svesti, makar i najsitnija njena čestica, izdvoji i stupi u aktivno stanje, kad postane dinamična, pretvara se u konkretnu stvar, u materiju, u biće, u svemir. To ništa ima potpunu svest o sebi jer je čista svest. Ima ogromnu, beskonačnu moć samoorganizovanja, jer je kreativno, jer je ujedinjeno polje svih sposobnosti, svih mogućnosti. Njegova priroda je savršenstvo, sklad, harmonija, blaženstvo, i sve sto nastaje iz toga zadržava tu osobinu, ostaje blaženstvo.”

Eto, dakle, nauka i filozofija imaju konačne odgovore u vezi postojanja materije, života i Univerzuma. Poroblem su samo naša stara verovanja, tradicije i moralni ideološko-politički i verski sistemi, koji, da bi se i dalje održali i vladali svetom, držeći ga i dalje u mraku neznanja, ne dozvoljavaju da Konačna Istina u vezi postojanja mateije, života i univerzuma ispliva na površinu.

 

[nešo.malinar YT]

NI nauka, ni filozofija, samostalno, svaka za sebe, ne mogu imati prave odgovore, ali obe zajedno, mogu. Nauka je iskustvo (čulno i vančulno), a filozofija je logičko izvođenje zaključaka baziranih na nauci, tj. na iskustvu čulnom i vančulnom. I šta se dobije kad se nauka i filozofija udruže? Koje iskustvo (čulno i vančulno) nauka može da dadne filozofiji kao predmet za izvođenje logičkog zaključka uvezi života i smrti, uopšte?

Fizika i biologija, kao nauke, na primer, mogu da dadnu argument da samo energija i informacija postoji i da se energija manifestuje kao fizička radnja naprezanja i kretanja.

Što se informacije tiče, ona nije nekakv poseban i od energije odvojen oblik postojanja. Informacija je samo sposobnost energije da opaža svoje naprezanje i kretanje, oseća, pamti, misli o njemu i razume ga. Ovo se najbolje može proveriti i razumeti na primeru "jaje-koka". U jajetu imamo samo energiju (belanjak i žumanjak) i DNK informaciju o piletu i koki kao organizovanim oblicima naprezanja, kretanja i rada energije. DNK informacija nije nešto posebno i odvojeno od energije. DNK je takođe energija, u obliku molekula u jajetu, kao što su to i belanjak i žumanjak u jajetukao, ali energija koja ZNA kako energija žumanjka i belanjka treba organizovano da počne da se kreće i radi, da bi to kretanje i rad poprimili oblik pileta, a zatim i koke. Koja to svoje ZNANJE u jajetu prenosi na žumanjak i belanjak, koji počnu da se kreću i rade po tom znanju kao šablonu, da bi to organizovano kretanje i rad poprimili oblik pileta, a zatim i koke. I celi taj organizovani proces kretanja i rada energije, po određenom iskustvu, tj. znanju je ono što se u nauci podrazumeva pod pojmom "ŽIVOT". Da bi posle određenog vemena organizam koke ostario i raspao se i to je ono što se u nauci podrazumeva pod pojmom "SMRT".

I koje sada logičke zajljučke može filozofija da izvede u vezi života i smrti iz ovih gore navedenih naučno dokazanih činjenica u vezi postojanja energije i informacije?

U vezi života može da izvede zaključak da je život, zapravo, SPOSOBNOST vršenja 7 fizičkih i psihičkih radnji - naprezanja, kretanja, opažanja, osećanja, pamćenja, mišljenja i razumevanja. Odnosno, da je život sama energija od koje je celi univerzum sagrađen, koja je u svemu ista, jer ona je JEDINA koja postoji, koja sa tih 7 fizičkih i psihičkih sposobnosti raspolaže. Koja pomoću njih gradi sve moguće materijalne oblike - i one koje smatram o živim i koje smatram o neživim. Koji se međusobno razlikuju samo po INFORMACIJAMA, tj. ZNANJIMA po kojima energioja, tj. život treba organizovano i smisleno da se napreže, kreće i radi.

Uzmimo za primer 5 ljudi različiitih zanimanja, od kojih je jedna fudbaler, drugi violinista, treći zemljoradnik, četvrti slikar i peti hirurg. Rezultati njihovog rada se drastično razlikuju, a ipak svi oni pri vršenju svojih različitih radnih zadataka rade isto - naprežu se i kreću i opažaju, osećaju, razumeju i pamte svoje naprezanje i kretanje i o njemu misle. U čemu je onda razlika između njih? Razlika je samo u INFORMACIJI, tj. ZNANJU kao ŠABLONU po kojem oni treba da se naprežu, kreću i rade da bi rezultati njihovog kretanja i rada bili toliko drastično različiti.

U celom Univerzumu je isto. Drastične razlike između mnoštva materijalnih oblika iz kojih se Univezum sastoji, kako u njihovoj veličini i različitim efektima njihovog kretanja i rada koji ostvaruju u svojim međusobnim odnosima i uzajamnim i zajedničkim delovanjima, samo je u INFORMACIJAMA, tj. ZNANJIMA po kojima se oni naprežu, kreću i rade. Iz čega sledi filozofski, tj. logički zaključak da je sve u Univerzumu ŽIVOT i da je celi Univerzum živ.

A kakav filozofski, tj. logički zaklučak može da se izvede u vezi SMRTI?

Može da se izvede zaključak da SMRTI NEMA. Odnosno, zaključak da je smrt samo trenutak prelaska života iz jednog svog materijalnog i organizovanog oblika kretanja i rada u drugi. Što podrazumeva da život nikada niti nastaje, niti može nastati iz neživota, već samo iz života, i da život nikada ne može nestati, tj. preći u neživot, već uvek i samo u život.

I još jedna važna naučna činjenica i napomena, da b i sve ovo moglo na pravi način da se razume, jeste da se energija, koja je sam život ili pak, sama SVEST, fizički uvek manifestuje kao elektromagnetno polje, tj. kao elektricitet i kao svetlost. Tesla je, na primer, uvek tvrdio da samo energija postoji, koja se uvek manifestuje kao elektricitet i kao svetlost i da sem energije ničeg drugog nema. Mi ovom Teslimom možemo još samo da dodamo da se enegija ne manifestuje samo kao elektricitet i kao svetlost, već i kao ŽIVOT, tj. kao SVEST, koja raspolaže sa sedam fizičkih i psihičkih sposobnosti - naprezanja, kretanja, opažanja, osećanja, pamćenja, mišljenja i razumevanja, pomoću kojih ona i POSTOJI i pomoću kojih dovodi sebe u stanje SVESNOSTI i pomoću te svoje svesnosti sva čuda ovog sveta, od sebe same, čini.

Naravno, samo u vreme kad koristi svojih 7 fizičkih i psihičkih sposobnosti i radnji. A šta sa njom biva kad ove svoje fizičke i prihičke sposobnosti ne koristi?

Ona tada miruje, spava i odmara se i ne manifestuje se ni fizički izvan sebe, ni prihički u sebi ni na jedan mogući način i ona je tada isto što i NIŠTA. Ovo ništavno stanje energije, odnosno stanje života ili svesti, u fizici se zove imenom "KVANTNI VAKUUM". Kvantni vakuum je polje u kojem nema materije i materijalnih formi, iz kojeg, kojeg, kad se probudi, napregne i pokrene, nastaju materija, život i Univerzum. Kvantni vakuum je, dakle, polje mirujuće, nepokrenute, nematerijalne SVESTI. Koja je jedina koja POSTOJI, sama po sebi, kao svoj i uzrok i posledica, od uvek i zauvek, sve uz pomoć svojih 7 fizičkih i psihičkih sposobnosti i radnji. Na način što se, kao jaje, pile i koka, uvek pretače kroz svoja TRI prirodna oblika i stanja iz razloga što se kretanjem i radom umara, pa uvek iznova mora da se zaustavlja, miruje i odmara. Kad miruje, odmara se i spava, tj. kad ne koristi svojih 7 fizičkih i psihičkih radn ji, ona je isto što i NIŠTA. A kad počne da ih koristi, ona se pretvara i postaje NEŠTO. Jedan od starih grčkih filozofa, zaboravio sam koji, mislim da je to bio Tales, je tvrdio da su Nšta i Nešto, isti.

A evo šta o tome kaže Mahariši, indijski fizičar, a ujedno i jogin, tvorac svetskog pokreta za transcendentalnu meditaciju:

”U osnovi sveta stoji ujedinjeno polje svih prirodnih zakona. To je nešto nematerijalno, vanvremensko, nemanifestovano, neaktivno. To je veliko ništa koje je početak i uzrok svega. U njemu postoji sve, sve velike i male stvari, svi svetovi, svi oblici, svi odnosi, ali samo kao princip, kao ideja, kao latentnamogućnost. To je čista svest. I kad se dio te čiste svesti, makar i najsitnija njena čestica, izdvoji i stupi u aktivno stanje, kad postane dinamična, pretvara se u konkretnu stvar, u materiju, u biće, u svemir. To ništa ima potpunu svest o sebi jer je čista svest. Ima ogromnu, beskonačnu moć samoorganizovanja, jer je kreativno, jer je ujedinjeno polje svih sposobnosti, svih mogućnosti. Njegova priroda je savršenstvo, sklad, harmonija, blaženstvo, i sve sto nastaje iz toga zadržava tu osobinu, ostaje blaženstvo.”

Eto, dakle, nauka i filozofija imaju konačne odgovore u vezi postojanja materije, života i Univerzuma. Poroblem su samo naša stara verovanja, tradicije i moralni ideološko-politički i verski sistemi, koji, da bi se i dalje održali i vladali svetom, držeći ga i dalje u mraku neznanja, ne dozvoljavaju da Konačna Istina u vezi postojanja mateije, života i univerzuma ispliva na površinu.

Sve je to ok. Barataš stručnom terminologijom tipa informacija i energija. Ali to nema veze sa filozofijom nego sa fizikom, hemijom i biologijom dakle prirodne nauke. A ovo je forum pod nazivom filozofija. Dakle, tema je filozofija. Radi se upravo o tome da filozofija nema odgovore na pitanja ono-zemaljskog, kako sam i napisao.
Ova tvoje klasifikacije i objašnjenja nisu baš podesni.
Kažeš "NI nauka, ni filozofija, samostalno, svaka za sebe, ne mogu imati prave odgovore, ali obe zajedno, mogu." Ne postoji podjela na nauku i filozofiju jer je i filozofija nauka. Društvena nauka. Postoji podjela na prirodne i društvene nauke.
Kažeš dalje "Ovo se najbolje može proveriti i razumeti na primeru "jaje-koka". U jajetu imamo samo energiju (belanjak i žumanjak) i DNK informaciju o piletu i koki kao organizovanim oblicima naprezanja, kretanja i rada energije."
Filozofija se prije bavi pitanjem kokošjeg jajeta u kontekstu određenja primarnog uzroka, da li je starije jaje ili koka. Ne bavi se hemijskim sastavom belanjka i žumanjka nego temama kao postojanje, smisao, život, smrt, vrijeme itd. To i ja znam kao pravnik.
Čak i u slučaju da se filozofija udruži sa drugim naukama, nema odgovora na pitanje zašto sve ovo?
Objašnjenje da molekul DNK u živoj ćeliji, nosi uputstvo (ili ti informaciju) za pravilan razvoj i funkcionisanje jedinke, da bi se vršile date sposobnosti naprezanja, kretanja, opažanja, osećanja, pamćenja, mišljenja, razumevanja, razvijanja i razmnožavanja ... je nešto što čini život, NE određuje ga u suštini. Malo se zna o životu. Da ne idem dalje, biologija - nauka o životu, kroz svoje definicije se jedino bavi funkcionisanjem živog organizma. A svako može shvatiti da čovjek nije samo tijelo. Posjeduje nešto što ga razlikuje od svih drugih živih bića i nežive prirode. Razum-Ratio. A to je suviše kompleksno da bi moglo nastati iz nekakve eksplozije zvane Veliki Prasak. Eksplozija kao što znamo ne stvara život, naprotiv, uništava ga. Minimalna vjerovatnoća da bi nešto moglo ipak nastati iz ničega, ne postoji, samim činom događaja vjerovatnoća je istrošena. Drugim riječima, Veliki Prasak se desio jednom prije 14 milijardi godina. Ne dešava se svaki dan, da bi zanemariva vjerovatnoća porasla na veći procenat.
Ne, nema odgovora a pogotovo ne konačnih. Da, mi smo svesna bića i kao svesna nismo svesni koja nam je svrha. Ispada da nam je svrha kazna. Nismo u stanju videti kod očinja vida. Porijeklo života uglavnom određujemo evolucionizmom ili kreacionizmom, ipak to ne znači da ne postoji treća opcija. E to je pravo pitanje. Šta bi moglo biti to treće? Znamo od čega se sastoji živi organizam, građu ljudskog tijela, energija i informacija ALI ne znamo sa sigurnošću šta je TO što je pokrenulo život. Ako krenemo od evolucionizma, dolazimo do paradoksa jer živo nastaje samo od živog. Kamen ne može roditi život. Ako li pak krenemo od kreacionizma, takođe dolazimo do paradoksa. Postavlja se pitanje ko je stvorio Kreatora.
Svaka čast Maharišiju I Talesu ali bojim se da nisu ponudili prave odgovore.
Lijep Pozdrav od Neša

 

[oziman]

filozofija nema prave odgovore na pitanja ono-zemaljskog

Нема их не зато што филозофи не могу доћи до њих, или што још нису дошли, или пак зато што су они негде другде, већ зато што тих одговора нема уопште, нису доступни нама људима. Трансцендентно (изван могућности сазнања) јесте изван могућности људског сазнања и то је то.
Како каже Шопенхауер:

" Šta je stvar po sebi to nisam rekao nikada, jer to ne znam. Ali u njoj je volja za život. A šta je оno sem, kad оvo više nije, ili još nije - to je transcendentni problem, tj. takav čije rešenje oblici našeg intelekta, koji su proste funkcije mozga određenog za službu pojavama individualne volje, uopšte nikad ne mogu da shvate i misle. Tako da mi, i kada bi nam se oni zaista otkrili, ne bismo od toga ništa razumeli."
Te forme intelekta uopšte nisu prikladne ovde-postavljenim problemima, i čak ako bi njihovo rešenje bilo dato, ono ne bi bio takvo da ga možemo shvatiti. Zato se mi sa svojim intelektom, tim pukim oruđem volje, svuda sudaramo s nerešivim problemima kao sa zidovima svoje tamnice.
Тakva pitanja ili, tačnije, odgovori na takva pitanja, u stvari su transcendentni, što će reći, mi o njima ne možemo misliti pomoću oblika i funkcija našeg intelekta, oni se u njih ne uklapaju. Prema tome, naš intelekt se odnosi prema njima kao naša čulnost prema nekakvim svojstvima tela za koje mi nemamo čula.

Шопнехауер

Али далеко од тога да зато што је ствар по себи трансцендентна, филозофија нема баш никакве одговоре пред тиме. Како је говорио Бергсон:

Odakle dolazimo? Šta radimo mi ovde na Zemlji? Kuda idemo posle smrti? Kadа filozofija ne bi imala nikakav odgovor na ova pitanja od najvećeg značaja, kad bi filozofija bila nesposobna da ove probleme postepeno rasvetljava, kadа bi morala da se ograniči samo na beskrajnu svađu između onih koji tvrde besmrtnost duše i onih koji to poriču, i to na osnovu dokaza izvedenih iz hipotetične bitnosti duše ili tela, onda bi gotovo bilo istinito reći, preokrenuvši smisao one Paskalove misli, da cela filozofija ne vredi ni jednog časa truda.
Бергсон

Можемо дефинитивно знати шта "ствар по себи" није иако не знамо шта јесте. А знати шта нешто није велико је знање.
Такође, истој се можемо бар делимично приближити интуицијом.

Тако да филозофија итекако има одговоре.

 

[nešo.malinar YT]

Нема их не зато што филозофи не могу доћи до њих, или што још нису дошли, или пак зато што су они негде другде, већ зато што тих одговора нема уопште, нису доступни нама људима. Трансцендентно (изван могућности сазнања) јесте изван могућности људског сазнања и то је то.
Како каже Шопенхауер:


Али далеко од тога да зато што је ствар по себи трансцендентна, филозофија нема баш никакве одговоре пред тиме. Како је говорио Бергсон:



Можемо дефинитивно знати шта "ствар по себи" није иако не знамо шта јесте. А знати шта нешто није велико је знање.
Такође, истој се можемо бар делимично приближити интуицијом.

Тако да филозофија итекако има одговоре.

Dragi Oziman
čitao sam tvoje tekstove s početka ove diskusije. I mogu reći samo jedno: ZADIVLJEN sam tvojom oštroumnošću.
Amaterski se bavim filozofijom, nisam izučio tu školu, tako da ne mogu parirati tvom znanju. Naravno da su mjerodavni veliki mislioci kao što su Šopenhauer, Bergson, Hegel, Kant, Lok, Niče i dr.
Filozofija je majka nauke.
Ovaj prethodni odgovor sam više napisao zbog bojazni da ćemo zauvijek tragati a nikad dostići to za čim tragamo.
Ako pak nekad budemo više nego blizu objektivne istine, tome će glavni doprinos dati Filozofija.
Lijep Pozdrav

 

[Ljubo2]

Sve je to ok. Barataš stručnom terminologijom tipa informacija i energija. Ali to nema veze sa filozofijom nego sa fizikom, hemijom i biologijom dakle prirodne nauke. A ovo je forum pod nazivom filozofija. Dakle, tema je filozofija. Radi se upravo o tome da filozofija nema odgovore na pitanja ono-zemaljskog, kako sam i napisao.

Nauka je iskustvo, a filozofija je sposobnost logučkog mišljenja i zaključivanja. Ako bi filozofiju odvojio od nauke, tj od iskusva, onda ona ne bi raspolagala nikakvim predmetom svog mišljenja i logičkog zaključivanja. Mogla bi jedino da se bavi apstraktnim mišljenjem i zaključivanjem, tj. mogla bi da izmišlja pedmete (premise) i njima se bavi i izvodi logičke zaključke, ali takva filozofija onda ne bi ni bila filozofija, već religija. Hoću da kažem da bi bez promišljanja čvrstih, iskustveno i naučno proverenih činjenica, filozoifija bila bezvredna. Kao što to ona u stvarnosti i jeste jer se pretežno bavi apstrakcijama. Zato filozofija još uvek i nema gotovo nikakvu praktičnu vrednost, isto kao i religija. Zato i treba zanemariti svaku filozofiju koja je odvojena od nauke, kao i neke druge društvene nauke, politologiju, na primjer, koja sa zdravom pameću nema nikakve veze. Svi odgovori na sva moguća nerešena egzistencijalna pitanja koja ljudi još uvek nisu rešili, u prirodi već postoje i mogu se dobiti samo naučnim istraživanjem prirode. A nikako istraživanjem nesavršenog ljudskog društva, u kojem su sve dosadašnje generacije živele u patnji, upravo zato je nisu poznavale i živele po zakonima prirode. Što znači, samo kad dobri naučnici postanu i dobri logičari, tj. filozofi, život ljudi na planeti će krenutu nabolje. Što još uvek nije slučaj, jer još uvek, dok polovina naučnika radi na tome da svojim izumima unaprede svet, polovina njih rade na tome da ga unazade i unište. Sve zbog toga jer se u životu rukovode lažnim i lošim svetskim filozofijama, ideologijama, politikama i religijama.

Ova tvoje klasifikacije i objašnjenja nisu baš podesni.Kažeš "NI nauka, ni filozofija, samostalno, svaka za sebe, ne mogu imati prave odgovore, ali obe zajedno, mogu." Ne postoji podjela na nauku i filozofiju jer je i filozofija nauka.

Naravno da postoji podela na nauku i filozofiju i naravno da bi filozofi želeli da je i filozofija, nauka, ali ona to nikad neće biti. Nauka ima vrednost, a filozofija, nema. Kad bi uništili sva svetska filozofska, ideološko-politička i verska dela, svet ne bi ništa izgubio. A kad bi uništili sva naučna dela, svet bi se vratio u kameno doba. Filozofi, ideolozi, političari i teolozi, nikada niti i jedno filozofsko, ideološko-političko ili versko pitanje neće uspeti da reše do kraja. A naučnici će uspeti i kad se to desi sve će da bude nauka, a filozofije i svetskih ideologija, politika i religija više neće ni biti. Sa naučnim otkrićem i dokaziom da samo energija i informacija postoji i da se energija uvek fizički manifestuje kao fizička radnja i proces naprezanja i kretanja, a informacija kao psihički proces te iste energije u vidu opažanja, osećanja, pamćenja, mišljenja i razumevanja tog naprezanja i kretanja, nauka je na pragu da pomoću tog otkrića i dokaza reši sva moguća do sada nerešena filozofska, ideološko-politička i religijska pitanja. I to će da bude kraj svetske filozofije i svetskih ideologija, politika i religija. To meže već sada, ovog trenutka da se desi.

Društvena nauka. Postoji podjela na prirodne i društvene nauke.Kažeš dalje "Ovo se najbolje može proveriti i razumeti na primeru "jaje-koka". U jajetu imamo samo energiju (belanjak i žumanjak) i DNK informaciju o piletu i koki kao organizovanim oblicima naprezanja, kretanja i rada energije."Filozofija se prije bavi pitanjem kokošjeg jajeta u kontekstu određenja primarnog uzroka, da li je starije jaje ili koka. Ne bavi se hemijskim sastavom belanjka i žumanjka nego temama kao postojanje, smisao, život, smrt, vrijeme itd. To i ja znam kao pravnik.

Na sva ta pitanja filozofija nikada neće uspeti da dadne odgovor, a nauka, sa svojim otkrićem da samo energija i informacija postoji, je već dala. Zato što energija i informacija stoje u uzajamnoj uzročno-posledičnoj vezi i odnosu isto kao koka i jaje. Zato sam i dao primer jajeta i koke, na kojem najbolje može da se razume da bez iformacije ne može da bude energije, niti bez energije, informacije i da su to dvoje naizmenično uslovljeni, bez Početka i Kraja. Ovo može do kraja da se razume tek kad se shvati da su i energija i informacija samo fizičke i psihičke radnje, koje ne mogu postojati bez VRŠIOCA koji ih vrši, a to je naravno ono što zovemo imenom SVEST. Koja večito postoji sama po sebi, kao svoj uzrok i posledica, tako što kao koka i jaje, večito kao fizička pojava i proces, tj. kao energija, uzrokuje sebe kao informaciju, tj. kao psihičku pojavu i proces, da bi kasnije kao informacija, u vidu psihičke pojave i procesa uzrokovala sebe kao fizičku pojavu i proces, tj. kao energiju.

Ovo što sam sada objasnio je neoboriva nauka, koja jednim potezom, na vrlo jednostavan način otkriva i objašnjava tajnu večnog, naizmeničnog samouzrokovanja i postojanja i materije, i života i Univezuma, a takođe i tajnu postojanja Svesti, sem koje nikakvog drugog Boga nema. Poslije ovog otkrića filozofija i svetske religije više nemaju čime da se bave. Kao ni svetske ideologije i politike, jer ovo otkriće u sebi sadrži i ravnopravan društveni i ekonomski poredak, kao najbolje prirodno i univezalno rešenje kako da se izbegne svaki haos i zlo, a ostvari trajna harmonija i dobro. Sa prilogom i primerom ljudskog organizma kao dela prirode, koji je nastao po tom prirodnom i univerzalnom rešenju. Tako da ljudi više ne moraju da ideologiziraju i politiziraju o tome kako i po kojim pravilima, principima i zakonima da urede ljudsko društvo, već samo prekopiraju pravila, principe i zakone po kojima je Priroda napravila ljudski organizam i ta ista pravila, principe i zakone primene i na ljudsko društvo i problem za sva vremena rešen.

Čak i u slučaju da se filozofija udruži sa drugim naukama, nema odgovora na pitanje zašto sve ovo? Objašnjenje da molekul DNK u živoj ćeliji, nosi uputstvo (ili ti informaciju) za pravilan razvoj i funkcionisanje jedinke, da bi se vršile date sposobnosti naprezanja, kretanja, opažanja, osećanja, pamćenja, mišljenja, razumevanja, razvijanja i razmnožavanja ... je nešto što čini život, NE određuje ga u suštini. Malo se zna o životu.

O životu, ne samo da se malo zna, već se ne zna apsolutno ništa. Zato jer do danas o Svesti-Bogu nismo znali ništa. A sada, zahvaljujući nauci, znamo sve. Znamo da samo Svest postoji, koja sebe zove imenom JA. I znamo da ona raspolaže sa sedam fizičkih i psihičkih sposobnosti i radnji - naprezanja, kretanja, opažanja, osećan ja, pamćenja, mišljenja i razumevanja - pomoću kojih postoji sama po sebi, kao svoj uzrok i posledica, tako što se večito, kao jaje-pile-koka, u svim mogućim primerima, ponavlja, tj. pretače se kroz svoja TRI prirodna oblika i stanja, kojom prilikom uvek iznova, naizmenično i ciklično, kao psihička pojava i proces, uzrokuje sebe kao fizičku pojavu i proces, da bi zatim kao fizička pojava i proces uzrokovala sebe kao psihičku pojavu i proces. I to je sve što treba znati da sve svetske filozofije, ideologije, pitike i religije padnu, a umesto njih ostane samo NAUKA O SVESTI ili NAUKA O NAGOU SAMOODRŽANJA koju do danas nismo imali.

Da ne idem dalje, biologija - nauka o životu, kroz svoje definicije se jedino bavi funkcionisanjem živog organizma.

Biologija se bavi živim organizmom samo kao strojem, bez znanja da bez psihičkih procesa u sebi taj organizam kao fizički proces o kao stroj, ne bi bio moguć.

A svako može shvatiti da čovjek nije samo tijelo. Posjeduje nešto što ga razlikuje od svih drugih živih bića i nežive prirode. Razum-Ratio.

Da, samo što taj Razum-Ratio kod čoveka nije razvijen, a u ostatku prirode, jeste. Ljudi još uvek nisu sposobni da svoje međusobne odnose usklade i dovedu do savršenstva da bi tako mogli konačno da pređu iz stanja haosa i zla u stanje harmonije i dobra, dok je u celoj Prirodi to savršenstvo i harmonija postignuto. Cela priroda deluje savršeno precizno kao satni mehanizam. Tela ćelija, biljaka, životinja i ljudi su takođe dovedena do savršenstva i deluju kao satni mehanizmi. Ljudsko društvo i organska priroda su trenutno na tom stupnju razvoja da mogu da shvate Prirodu i da se ugledaju na nju i urade to isto. Ostaje im još samo da spoznaju pravila, principe i zakone Pridode i po njima postupe, kao i sve drugo u Prirodi. Bez tog spoznanja čovekov Ratio će i dalje da bude mala beba koja još uvek ništa ne zna.

 

[Ljubo2]

NASTAVAK

A to je suviše kompleksno da bi moglo nastati iz nekakve eksplozije zvane Veliki Prasak. Eksplozija kao što znamo ne stvara život, naprotiv, uništava ga. Minimalna vjerovatnoća da bi nešto moglo ipak nastati iz ničega, ne postoji, samim činom događaja vjerovatnoća je istrošena. Drugim riječima, Veliki Prasak se desio jednom prije 14 milijardi godina. Ne dešava se svaki dan, da bi zanemariva vjerovatnoća porasla na veći procenat.

Veliki prasak je samo momenat buđenja i samopoketanja Univerzalne Svesti sa namerom da uz pomoć svojih sedam fizičkih ipsihičkih sposobnosti, po informaciji o Univerzumu kakav je ranije bio, pa ostario, iznemogao i srušio se, sada ponovo, od sebe same, napravi isti takav Univerzum. Dakle, nema tu nikakvog slučaja, sve se unapred zna i ceo razvoj sadašnjeg Univerzuma se odvija namerno, svesno i sve ide svojim uobičajenim tokom, kao i bezbroj puta što je do sada bilo i kao što će bezbroj puta i u budućnosti da bude. Sve po principu "jaje-pile-koka". Jaje uvek iznova nastaje iz koke i koka uvek iznova nastaje iz jajeta.

Ne, nema odgovora a pogotovo ne konačnih. Da, mi smo svesna bića i kao svesna nismo svesni koja nam je svrha. Ispada da nam je svrha kazna. Nismo u stanju videti kod očinja vida.

Odgovor postoji i to KONAČAN. Sve sam ti napred objasnio, a kao dodatno objašnjenje možeš da pogledaš i ovaj moj video dole.

Porijeklo života uglavnom određujemo evolucionizmom ili kreacionizmom, ipak to ne znači da ne postoji treća opcija.

Postoji i treća opcija. Život je Svest koja nema svoje poreklo. Ona postoji večno, bez početka o kraja, kao svoj i uzrok i posledica, tako što se kao koka, pile i jaje, večito ponavlja, tj. pretače se kroz svoja tri prirodna oblika i stanja, sve uz pomć svojih sedam fizlkih i psihičkih sposobnosti i radnji. U celom Univezumu ništa drugo ne postoji, niti se dešava, do samo Svest i njenih 7 fizičkih i psihičkih sposobnosti i radnji.

E to je pravo pitanje. Šta bi moglo biti to treće? Znamo od čega se sastoji živi organizam, građu ljudskog tijela, energija i informacija ALI ne znamo sa sigurnošću šta je TO što je pokrenulo život.

Život, to su 7 fizičkih i psihičkih sposobnosti i radnji. Vršilac svih tih radnji je ono što zovemo imenom Svest, koja sebe zove imenom "JA". I to je sve. U Univerzumu, ma koliko veliki da je, na svim njegovim nivoima, od najmanjeg do najvećeg, ničeg drugog nema do samo TO.

Ako krenemo od evolucionizma, dolazimo do paradoksa jer živo nastaje samo od živog. Kamen ne može roditi život.

Rekoh, život je sposobnost vršenja 7 fizičkih i spisihičkih radnji. I kamen je takođe živ, koji nikada ne bi mogao da nastane i postoji, da građa kamena nije rasplagala sa sedam sposobnosti da pomoću njih poprimi oblik kamena. Da nije tako, čestice kamena koje biljka usisava u sebe kao minerale, nikada ne bi bile u stanju da po informaciji o biljci koju biljka nosi u sebi, postanu građa tijela biljke. A kasnije, i građa tijela jagnjeta, kada jagnje popase boljku ili građa ljudskog organizma kada čovek pojede jagnje. Kao što vidiš, iz kamena se može roditi i nastati život, kao što i iz života opet na kraju može nastati kamen. Sve to uz pomoć 7 fizičkih i psihičkih sposobnosti i radnji kojima raspolaže SVEST od koje je sve napravljeno - i elementarna čestica i atom i nebesko telo i galaksija i Univerzum i ćelija i telo biljke, životnje ili čoveka.

Ako li pak krenemo od kreacionizma, takođe dolazimo do paradoksa. Postavlja se pitanje ko je stvorio Kreatora.Svaka čast Maharišiju I Talesu ali bojim se da nisu ponudili prave odgovore.

Naravno da nisu. Nedostaje im odgovor na pitanje KAKO JE SVE TO MOGUĆE. Koji glasi: uz pomoć 7 fizičkih i psihičkih sposobnosti i radnji MOGUĆE JE SVE. A bez njih - NIŠTA. Sedam fizičkih i psihičkih sposobnostgi i radnji, to je ono što fizičari i biolozi zovu imenom "energija" i "informacija". A psiholozi omenom "Svest". A vennici imenom "Bog".

Lijep Pozdrav od Neša

I tebi, Nešo, lep pozdrav od mene. Znaš postavljati prava pitanja. Onaj ko zna postaviti prava pitanja nije daleko ni od pravih odgovora.

 

[Mystic+]

Философи, метафизичари и верници имају интуицију која им говори: "знам, али не знам како знам, да субјект постоји"

 

[Metronomy]

Smrt mozemo da gledamo i kao negaciju zivota, ali i kao nultu tacku. Matematicki receno ako imamo zivot od 0 do konacne vrednosti, posle smrti je zivot od 0 do minus konacne vrednosti.
Filozofski gledano postojanje entiteta je neunistivo ( bilo verski ili materijalisticki) prostim dokazivanjem postojanja duse dokazuje se postojanje zivota posle smrti.
Jedan od pokusaja dokazivanja je teorija o monadama, ali i fizicko dokazivanje postojanja bozona koji dodeljuje karakteristiku svakoj osnovnoj cestici u mikrokosmosu.
Bilo od cega da se dusa sastoji ona je nosilac zivota i kao takva neunistiva.
Intuitivno shvatanje da dusa postoji potpuno eliminise potrebu za naucnim dokazivanjem njenog postojanja.

 

[Ljubo2]

Философи, метафизичари и верници имају интуицију која им говори: "знам, али не знам како знам, да субјект постоји"

Dekart je bio precizan kada je objašnjavao kako zna da postoji, kada je rekao: "Mislim, dakle, postojom".

S obzirom da, po fizičarima, sem energije i informacije ništa drugo ne postoji i da se energija i informacija fizički i psihički manifestuju u obliku sedam fizičkih i psihičkih radnji - naprezanja, kretanja, opažanja, osećanja, pamćenja, mišljenja i razumevanja - to podrazumeva da subjekt, a to je uvek onaj koji postoji, može na sedam različitih načina da dokaže svoje postojanje. Bilo koju od ovih sedam radnji da vrši, subjekt je svestan da je vrši i svestan je da postoji. Jer da ne postoji, ne bi mogao da je vrši. To i jeste smiso Dekartove metode dokazivanja postojanja sebe kao subjekta uz pomoć svoje radnje mišljenja. Ili bilo koje druge fizičke i psihičke radnje od mogućih sedam.

E, sada, logičari, tj. filozofi iz ovoga mogu da izvedu zaključak da fizičari nisu u pravu kad tvrde da samo energija i informacija postoji. Plus energije i informacije postoji i SUBJEKT sposoban da vrši 7 fizičkih i psihičkih radnji, jer energija i informacija se u stvarnosti manifestuju u obliku 7 fizičkih i psihičkih radnji. Po Dekartovoj metodi svaki čovek samome sebi, u sebi može da dokaže da ON, SUBJEKT, kao vršilac tih 7 fizičkih i psihičkih radn ji, postoji. Pa se postavlja pitanje gde je taj Subjekt ili šta je on, jer empirijski, tj. naučno, njegovo postojanje do danas niko nije dokazao, niti će ikada da dokaža, jer to nije moguće. Zašto?

Da bi odgovorili na pitanje ZAŠTO empirijski nije moguće dokazati da Subjekt postoji, opet moramo pozvati u pomoć logičare, tj. filozofe. Koji će da se sete, jer to je logično, da niti i jedna od sedam fizičkih i psihičkih radnji ne može postojati sama po sebi i vršiti sama sebe, bez SUBJEKTA kao VRŠIOCA. I ne samo to. Logičari i filozofi će da se sete, jer oni su dobri mislioci, da se niti i jedna od tih sedam fizičkih i psihičkih radnji ne može odvojiti od subjekta koji ih vrši, što znači da, gde god opazimo neku od sedam mogućih fizičkih i psihičkih radnji, mi smo istovremeno opazili i Subjekta kao V RŠIOCA radnje koja je neodvojiva od Subjekta. Tako, na primer, gde god opazimo neko kretanje, mi uvek opazimo i kretača koji se kreće. Gde god opazimo neko trčanje, mi uvek opazimo trkača kao Subjekta koji trči. Ili, gde god postopji neka radnja mišljenja, tu je uvek i mislilac koji misli. Tako da logičar, tj. filozof, na kraju iz svega ovoga može da izvede zakljulak da fizičari i biolozi nisu u pravu kad tvrde da samo energija i informacija postoji, jer energija i informacija su 7 različitih fizičkih i psihičkih radnji. Nego da, zapravo, uistinu i apsolutno postoji samo SUBJEKT, a to je uvek ono što zovemo imenom SVEST, u svojstvu vršioca tih 7 fizičkih i psihičkih radnji, dok sve njegove fizičke i psihičke radnje, koje uvek iznova mogu i da nastanu i nestanu, postoje samo relativno.

Ovde je problem samo to što mi čulno možemo opaziti samo fizičku ili psihičku radnju, a ne i subjekra kao vršioca radnje. Prosto iz razloga što mi tog Subjekta gledamo čulno, iz vana, kao fizičku i psihičku radnju i on je za nas samo fizička i psihička radnja, tj. samo energija i informacija, a nismo u stanju da ga pogledamo iznutra niti iz jedne od fizičkih i psihičkih radnji, da vidimo šta je taj Subjekt u sebi, za samoga sebe, kao "stvar po sebi". To može samo on, Subjekt. Koji za sebe, uz pomoć svojih 7 fizičkih i psihičkih radnji, kad ih vrši, zna da postoji i zna da je on Svest. I on je taj koji u svim mogućim primerima fizičkih ili psihičkih radnji od kojih se Univerzum sastoji, deluje čulno neopažljivo iz nutrine tih svih radnji. Nebitno da li je reč o elementarnoj čestici, atomu, nebeskom telu, galaksiji, celom Univerzumu. Ili o samo jednoj ćeliji, telu biljke, životinje ili čoveka. Što znači da je Svest sve što god čulno može da se opazi, ali Svest viđena iz vana, a ne iznutra. Koju niko ne može da opazi iznutra, do ona samu sebe kao takvu, tj. kao Svest. A kad je gledamo iz vana, onda kažemo da je to energija, ili materija.

A šta se sa energijom, odnosno, Svešću Univerzuma desi kad ona prestane da se napreže, kreće i radi?

Desi se to da sva energija, život i celi Univerzum nestanu kao da ih nikad nije ni bilo. Ostane sami "crna jama", t. kvantni vakuum, polje u kojem nema materije i materijaln ih formi. Dakle, ostaje samo čista, nematerijalna i nepokrenuta, čulno nepažljiva Svest, koja spava i odmara se od naprezanja i kretanja prilikom gradnje Univerzuma. Koaja će, kad se naspava i odmori, ponovo da se napregne i pokrene i tako ponovo poprimi fizička svojstva sile i mase i ponovo počne fizički da se manifestuje kao energija, materija, život i Univerzu,

Indijski fizičar i jogin, Mahariši, je sve ovo proverio na dva načina - i kao fizičar poutem izučavanja materije, života i Univerzuma iz vana, a i kao jogin, uz pomoć meditacije, transcenirajući u samoga sebe, tj. u svoju vlastiti Svest, do samog njenog dna, sa namerom da je spozna onakvu kakva ona za samu sebe jeste u svojoj nutrini. I šta je otkrio kad je u tome konačno i uspeo?

Nije otkrio ništa. Rekao je samo reč "NIRVANA" (NIŠTA). Zato je na kraju i mogao da kaže da: "U osnovi stovi sveta stoji VELIKO SVESNO NIŠTA, koje je početak i uzrok svega. Čija i najmanja čestica, kad se pokrene, kad postane dinamična, pretvara se u konkretnu stvar, u materiju, u biće i Svemir.

Pa, to isto su i fizičari otkrili, da u osnovi sveta stoji nematerijalno Kvantno polje, koje kad se napregne i pokrene (Big-Bang), pretvara se u konkretnu stvar, u materiju, u biće u Svemir.

Uostalom i filozofski pravac panteizma već odavno stoji na stanovištu da su Bog i Univerzum jedno i isto. A sada već raspolažemo i dokazima i logičkim objašnjenjem da je to zaista tako.

I kad sve to danas znamo, kad je sve to danas već do kraja na razne načine i provereno i dokazano, pitamo se, zašto se o svemu tome i dalje ćuti i zašto se dozvoljava svetskim mutivodama, ideolozima, političarima i teolozima da nam i dalje prodaju muda za bubrege i prave nas budalama?

 

[sasasta]

strasan je covek strah od kraja

pa je izmislio svakakve varijante kojim dokazuje da taj kraj nece doci

iako vecina izuzetno protracuje ovaj zivot

nema bate nista ,impuls u mozgu stvara zivot, bez njega nema nista

 

[Ljubo2]

Filozofski gledano postojanje entiteta je neunistivo ( bilo verski ili materijalisticki) prostim dokazivanjem postojanja duse dokazuje se postojanje zivota posle smrti.

Filozofski, tj. logički gledano, posledice ne može da bude bez uzroka. S obzirom da u Univerzumu, čulno gledano, nema ničeg drugog sem energije i informacije i da se energija i informacija manifestuju u vidu 7 fizičkih i psihičkih radnji, sa zančenjem posledice, logično je da se postojanje ovih radnji može objasniti samo uz pomoć uzroka u svojstvu vršiosa tih radnji. A na nama je da ga otkrijemo i objasnimo kako i na koji način sam taj uzrok postoji, odnosno šta ili ko je njega izrokovao. Sve dok ne dođemo do PRVOG UZROKA kojeg nije uzrokovao niko, zato jer je on PRVI KOJI POSTOJI, koji da bi ga bilo, mora da bude sam uzrokom svog postojanja.

Da bi onda postavili pitanje KAKO USPEVA da postoji sam po sebi i bude svojim uzrokom? I da bi onda pronašli logičan odovor, kao i dokaze, u tome da on postoji uz pomoć 7 fizičkih i psihičkih sposobnosti, tako što se pomoću njih večito, bez početka i kraja, pretače kroz svoja TRI (sveto trojstvo) prirodna oblika i stanja, uvek iznova, uz pomoć sebe kao fizičke pojave i procesa, uzrokuje sebe kao psihičku pojavu i proces, da bi posle toga uz pomoć sebe kao psihičke pojave i procesa zrokovao sebe kao fizuičku pojavu i proces.

Bilo od cega da se dusa sastoji ona je nosilac zivota i kao takva neunistiva.Intuitivno shvatanje da dusa postoji potpuno eliminise potrebu za naucnim dokazivanjem njenog postojanja.

Samo Svest postoji i onajje istovremeno i duša i telo. Kad se duša napregne i pokrene, ona je za svakog posmatrača iz vana, fizičko telo, a za samu sebe u sebi, ona je psiha, tj. Duša ili Svest.

Ali... ali...ali...

Pozivajući se na Teslu, koji kaže da samo energija postoji, koja se fizički manifestuje kao elektricitet, odnosno, kao elektromagnetno polje i još i kao svetlost, a uzimajući u obzir i naučna saznanja iz obkasti fizike i biologije o oranizaciji kretanja i rada tih elektomagnetnih polja unutar Univezuma, gde imamo da prostorno manja elektromagnetna polja sa bržom vibracijom i većom gustinom, egzistiraju, tj. samoorganizuju se unutar većih elektromagnetnih polja sa sporijom vibracijom i manjom gustinom, kao na primjer elementarne čestice unutar atoma kao jednog većeg elektromagnetnog polja ili atomi unutar nebeskih tela obuhvaćenih jednim još većim elektromagnetnim poljem ili kao ćelje unutar ljudske aure kao jednog još većeg elektromagnetnog polja, itd, dolazimo do zaključka da i sve materijalne forme od kojih se Univerzum sastoji imaju svoje i duše i tela. Dakle i svaki atom ima svoju dušu i telo i svako nebesko telo i svaka ćelija u ljudskom organizmu, kao i sva tela biljaka, životinja i ljudi. Sva ta tela imaju svoje elektromagnetne omotače, tj. aure, čija je uloga da informatički povezuju mnoštvo onih nižih elektromagnetnih živih i svesnih polja (subjekata) koji se unutar njih nalaze i tako igraju ulogu njiohove, zajedničke, tj. kolektivne svesti. Što podrazmeva da čovekova svest nije telo, već samo aura koja obavikija i prožima telo, koja informatički povezuje sve ćelije i organe tela u jedinstvenu živu i svesnu celinu, pomoću koje rade telesna čula, mozak i nervni sistem. I da se ta čovekova duša (aura) može i spojiti i odvojiti od tela i preživeti smrt i raspad tela. Koje ne može kao organizovana celina ćelija i organa da preživi trenutak kada se aura odvoji od tela, jer tada se kida informatička povezanost izneđu ćelija i organa i istog trnutka telo umire i počinje da se raspada.

 

[Ljubo2]

Pohlepni, samoživi, egoisti, hedonisti, sadisti, glupaci i svi ostali degenerici mogu da se zamlaćuju ovom temom, prosečan normalan čovek se smori tokom života.

Ne bih se složio s tobom da su pohlepni, samoživi, egoisti, hedonisti, sadisti, glupaci i svi ostali degenerici, ljudi koje zanimaju filozofska i naučna pitanja poput pitanja života i smrti. A tebe. ako ta pitanja ne zanimaju, lako možeš da rešiš taj problem. Jednostavno prestaneš da posećuješ forum filozofije i smaraš se teškim filozofskim pitanjima i problemima i kao zanimaciju nađeš nešto drugo čime ćeš da se smaraš kad si besposlen i kad ti je dosadno. Na primer, možeš da igraš kozaračko kolo.

 

[Ljubo2]

nema bate nista ,impuls u mozgu stvara zivot, bez njega nema nista

To nije nikakav odgovor, ako ne znaš odgovor na pitanje ko i kako stvara mozak? Kao što nikakav odgovr nije ni to da Bog sve stvara, ako ne znamo odgovor na pitanje ko i kako je stvorio Boga? Jer, logično je da ništa ne može ni nastati, ni postojati bez UZROKA, pa ni sam Bog. A ako Boga nije uzrokovao niko, već je on sam svojim uzrokom, onda treba da pronađemo logiku kako u tome uspeva. I upravo smo je pronašli - uspeva iz pomoć svojih 7 fizičkih i psihiočih sposobnosti i radnji, pomoću kojih je samome sebi, od sebe samoga napravio sve - i noge i ruke i želudac i pluća i srce i glavu, pa na kraju i mozak u glavi, da može pomoću njega da misli, da bi mogao sebi na kraju da kaže: "Mislim, dakle, živ sam, dakle, postojim". A zatim, pomoću njega da se seti da je bio živ, svestan i da je postojao i pre tela i mozga. Jer da nije, ne bi bio u stanju od sebe samoga da napravi sebi telo i mozak. Kao što će i posle svoga tela i mozga da bude živ.

 

[mario80]

Jel vam toplo dok razmišljate kako vas čekaju rajski vrtovi, sto devica i slične perverzije malograđanstva?

 

[sasasta]

To nije nikakav odgovor, ako ne znaš odgovor na pitanje ko i kako stvara mozak? Kao što nikakav odgovr nije ni to da Bog sve stvara, ako ne znamo odgovor na pitanje ko i kako je stvorio Boga? Jer, logično je da ništa ne može ni nastati, ni postojati bez UZROKA, pa ni sam Bog. A ako Boga nije uzrokovao niko, već je on sam svojim uzrokom, onda treba da pronađemo logiku kako u tome uspeva. I upravo smo je pronašli - uspeva iz pomoć svojih 7 fizičkih i psihiočih sposobnosti i radnji, pomoću kojih je samome sebi, od sebe samoga napravio sve - i noge i ruke i želudac i pluća i srce i glavu, pa na kraju i mozak u glavi, da može pomoću njega da misli, da bi mogao sebi na kraju da kaže: "Mislim, dakle, živ sam, dakle, postojim". A zatim, pomoću njega da se seti da je bio živ, svestan i da je postojao i pre tela i mozga. Jer da nije, ne bi bio u stanju od sebe samoga da napravi sebi telo i mozak. Kao što će i posle svoga tela i mozga da bude živ.

evolucija i priroda

 

[mario80]

Realno ta evolucija mi je sumnjiva isto, ne vidim nikakve promene sem nekih vrsta koje su izumrle. Zanimljiva mi je sličnost svih sisara. Šarlatanstvo tipa velikog stvaratelja i ostalih žvaka nebih ni komentarisao.

 

[Metronomy]

Filozofski, tj. logički gledano, posledice ne može da bude bez uzroka.

a bre ljubo, citaj dok pises nesto...