Život pisan srcem

. JONEL.png. 🎶 .PlnT.gif..ZP.jpg.​
 
Poslednja izmena:
“ Najpametnije žene koje sam upoznao bile su ljubazne, nežne i predane. Njihova inteligencije nije merena samo akademskim dostignućima ili materijalnim uspehom, već sposobnošću da se nose sa izazovima života na uravnotežen i miran način.Biti pametan, znači imati emocionalnu inteligenciju, sposobnost razumevanja i saosećanje sa drugima, te biti svestan vlastitih snaga i slabosti. “

Žan - Pol Sartr
486120118_706687845019203_5109450932992144968_n.jpg
 
" Posle ljubavi " Momo Kapor

Je li to sve što ostaje posle ljubavi?

I šta, uopšte, ostaje posle nje?

Telefonski broj koji lagano bledi u pamćenju?

Čaše sa ugraviranim monogramima, ukradene u „Esplanadi“.

Posle ljubavi ostaje običaj da se belo vino sipa u te dve čaše i da crte budu na istoj visini.

Posle ljubavi ostaje jedan sto u kafani kod znaka ? i začuđeni pogled starog kelnera što nas vidi sa drugima.

Posle ljubavi ostaje rečenica: „Divno izgledaš, nisi se ništa promenila…“ I: – „Javi se ponekad, još imaš moj broj telefona“.

I neki brojevi hotelskih soba u kojima smo spavali, ostaju posle ljubavi.

Posle ljubavi ostaju tamne ulice kojima smo se vraćali.

Posle ljubavi ostaju melodije sa radija koje polako izlaze iz mode.

Ostaju tajni znaci, ljubavne šifre: „Ako me voliš, započni sutrašnje predavanje sa tri reči koje će imati početna slova mog imena…“

Posle ljubavi ostaje tvoja strana postelje i strah da će neko iznenada naići. Klak – spuštena slušalica kada se javi tuđi glas. Hiljadu i jedna laž.

Posle ljubavi ostaje rečenica koja luta kao duh po sobi: „Ja ću prva u kupatilo!“ – i pitanje: „Zar nećemo zajedno?“.

Ovaj put, ne.

Posle ljubavi ostaju saučesnici: čuvari tajni koje više nisu nikakve tajne.

Laka uznemirenost, kada u prolazu udahnem „Cabochard“ na nekoj nepoznatoj crnomanjastoj devojci.

Prepune pepeljare i prazno srce. Navika da se pale dve cigarete, istovremeno, mada nema nikog u blizini. Fotografije snimljene u automatu; taksisti koji nas nikada nisu voleli („Hvala što ne pušite!“ – a pušili smo), i cvećarke koje jesu.

Posle ljubavi ostaje povređena sujeta.

Metalni ukus promašenosti na usnama.

Posle ljubavi ostaju drugi ljudi i druge žene.

Posle ljubavi ne ostaje ništa.

Sranje!

Momo Kapor (1937-2010)
 
NIJE LAKO OSTATI SAM


Oduvijek sam panično strahovao od gubitaka ljudi koje sam volio. Nije ih bilo mnogo oko mene, samo otac i majka koji su bdjeli nadamnom kao da sam im najveća dragocjenost. Tijekom mog odrastanja među nama su se satkale tako čvrste spone da bi vrijeme koje sam provodio odvojeno od njih smatrao najgorim djelom dana.


Ne sjećam se kad su počeli moji strahovi da bi ih mogao izgubiti, ali bolno pamtim kakve su reakcije u meni izazivali. Ako bi to bilo u snu, budio bih se okupan znojem, dršćući cijelim tjelom. Noćne more koje su me proganjale katkad su se protezale i na javu pa bi mi se pričinjalo kako su stradali u nesreći ili naprosto umrli, bez nekog vidljivog znaka bolesti. Danas, nakon svega što se dogodilo, često se pitam jesu li njihove sudbine bile upisane u moju dušu i jesam li ja znao što će se dogoditi jednog dana.
Kako sam sazrijevao , strahovi su postojali sve manji, ali nikad me nisu u potpunosti napustili.
Često je to bio isti san: otvaram vrata stana i žurim u roditeljsku sobu. Sve je zamračeno, a njihov krevet je prazan.Otvaram ormare, ali i oni su prazni. Oko mene vlada grobna tišina, odjednom njihova soba postaje grobnica na kojoj užasnut čitam njihova imena. Pokušavam viknuti da su živi, ali nečija ruka mi uporno pokazuje na urezan datum. Ne usuđujem se ni pogledati, a onda čujem glasove: Pogledaj ! Pogledaj! Umrli su istoga danasamo u godinu dana razlike!
Tako je i bilo.


Jednog kišnog dana, to više nije bio san, ni najgora noćna mora, već najgora stvarnost. U daljinu sam čuo zvižduk koji je uskoro nestao, i onda bum, eksplozija, sjećam se samo da sam odbačen unazad i kroz maglu gledao u majku koja leži nekoliko metara dalje od mene. Pokušao sam je dozvati ali moj glasić nije izgleda dopirao do nje.Kad su došle komšije i dignuli je, ispod nje je bila velika lokva krvi, ja sam pao u nesvjest.Probudio sam se u bolnici, vidio sam svoju tetku čije su suze padale na moje lice.

Znao sam, ostao sam bez majke, ali nisam znao da će mi i otac preminuti od tuge, isti dan goinu dana kasnije. Kada su oni umrli , umro sam i ja i za mene je sve prestalo postojati. Utonuo sam u mrak iz kojeg nisam mogao ni htjeo izaći jer je svaki djelić mene neizdrživo patio. Moje se srce skamenilo u tugi i zatvorilo za sve osjećaje osim patnje. Nebo se zatvorilo nadamnom, a nevidljiv zid boli, odvojio me od ostatka svijeta.


Na sprovodu roditelja niti sam progovorio, niti sam čuo što drugi govore, samo sam ukočeno gledao u njihove lijesove s kojima je nestao i moj život. Srce mi je zamrlo. Bol se uvukao u svaki djelić mene i zbilja nisam ništa osjećao osim nje. Kad sam sa groblja došao kući, legao sam u krevet iz kojeg više nisam ustajao. Prolazili su dani a ja nisam izustio ni jednu riječ. Ležao bih zagledan u prazno a suze mi nisu prestajale teći. Svaku večer sklapao bih oči s nadom da se više neću probuditi. Htio sam nestati, prestati disati i zauvjek se stopiti sa onima koje sam izgubio. U mojim mislima su oni bili živi i nisam mogao pdnijeti što ih fizičkim očima ne mogu vidjeti.

Jednog dana, u nastupu najvećeg očajanja i mraka, odlučio sam svemu učiniti kraj. Izvadio sam iz ladice punu bočicu tableta i sve ih popio. Već sam počeo tonuti u posljednji san kad sam začuo glas svoje pokojne majke kako mi govori da moram živjeti. Smiješila se, a pokraj nje je stajao moj otac. Zadnjim snagama sam uspio doviknuti tetku koja me odvezla u bolnicu. Tamo su mi ispumpali želudac i vratili me u život za koji još nisam znao što bi s njim. Vjerovao sam kako nitko ne može shvatiti dubinu moje patnje niti mi pomoći.

Ako imate svoje roditelje, znajte da vas oni vole najviše na svijetu i nikada nemojte sumnjati u njihovu ljubav. Nažalost sutra je 18 godina kako živim bez njih.

N.A
 
Povodom smrti glumca Ričarda Čembrlena

Mini-serija „Ptice umiru pevajući“ koja je snimljena po istoimenoj knjizi bila je najpopularnija serija na svetu.
Zabranjena ljubav između sveštenika i mlade devojke, u ulogama Ričarda Čemberlena i Rejčel Vord, osvojila je ceo svet i brojne nagrade.

487311419_18301810348211051_6022573105455158461_n.jpg
 
Ptice umiru pevajući

Prema jednoj legendi postoji ptica koja peva samo jednom u svom životu, i to lepše nego bilo koje drugo stvorenje na ovoj zemlji. Od trenutka kada napusti svoje gnezdo, ta ptica traži trnovito drvo i nema mira sve dok ga ne nađe. Tu se ta ptica uvuče među njegove divlje isprepletene grane i pevajući nabode svoje telo na najduži i najoštriji trn.

U trenutku kad joj trn prodre u grudi, ona nije svesna da joj donosi smrt; jednostavno peva i peva dok u njoj ima snage.
I dok umire, njena bol prerasta u pesmu daleko lepšu od pesme svih slavuja i ševa. Cena te predivne pesme je sam život, ali zato – čitav svet zastane da sluša, a Bog se na to osmehuje…. jer ono najbolje što postoji može se dobiti samo po ceni velike boli… ili bar tako samo legenda kaže.
 
Očiju tvojih da nije
Ne bi bilo neba
U malom našem stanu

Smeha tvoga da nema
Zidovi ne bi nikad
Iz očiju nestajali

Slavuja tvojih da nije
Vrbe ne bi nikad
Nežne preko praga prešle

Ruku tvojih da nije
Sunce ne bi nikad
U snu našem prenoćilo

Vasko Popa
 
Što više šansi dajete nekima manje će imati poštovanja prema vama. Pokušaće da ignorišu kriterijume koje ste postavili, jer znaju da ćete im uvek davati drugu šansu. Ne plaše se da će vas izgubiti, jer znaju da šta god da se desi, vi nećete otići od njih. Naviknu se i postane im udobno, jer znaju da se mogu osloniti na vaše oproštaje. Nikada nemojte dozvoliti da nekome bude udobno nedostatkom poštovanja prema vama.
 
Pusti ljude koji nisu spremni da te vole. To je najteža i najvažnija stvar koju ćeš ikada morati da uradiš u svom životu. Prestani da vodiš teške razgovore s ljudima koji se ne žele promeniti. Prestani da ideš kod ljudi koji nisu zainteresovani za tvoje prisustvo. Znam da je tvoj instinkt da uradiš sve što je moguće kako bi zadobio zahvalnost onih oko sebe, ali to je akcija koja ti krade vreme, energiju, mentalno i fizičko zdravlje. Kada počneš da se boriš za život sa radošću i posvećenošću, neće svi biti spremni da te prate. To ne znači da moraš promeniti ono što jesi, to znači da moraš pustiti ljude koji nisu spremni da te prate. Ako si isključen, uvređen, zaboravljen ili te ignorišu ljudi kojima posvećuješ svoje vreme, ne čini sebi medveđu uslugu time što im nastavljaš nuditi svoju energiju i život. Istina je da nisi za svakoga i nisu svi za tebe. I to je ono što čini tako posebnim kada pronađeš ljude s kojima se podudaraš. Znaš koliko je dragoceno jer si iskusio ono što nije. Na ovoj planeti postoje milijarde ljudi i mnoge od njih ćeš upoznati na tvom nivou interesa i posvećenosti. Možda ako prestaneš da se pojavljuješ, neće te tražiti. Možda ako prestaneš pokušavati, veza se završava. Možda ako prestaneš slati poruke, telefon će ti ostati mračan nedeljama. To ne znači da si uništio vezu, to znači da je jedina stvar koja ju je održavala bila energija koju si samo ti dao da je održiš. To nije ljubav, to je vezanost. To je davanje šanse onima koji je ne zaslužuju! Zaslužuješ mnogo više.

Najvrednije što imaš u životu je vreme i energija, jer su ograničeni. Ljudi i stvari kojima daješ svoje vreme i energiju, definisaće tvoje postojanje. Kada to shvatiš počinješ razumeti zašto si toliko uznemiren kada provodiš vreme s ljudima, u aktivnostima ili prostorima koji ti ne odgovaraju i koji ne bi trebali biti blizu tebe. Najvažnija stvar koju možeš uraditi za sebe i sve oko sebe je da zaštitiš svoju energiju jače od bilo čega drugog. Učini svoj život sigurnim utočištem, gde je prisustvo dozvoljeno samo ljudima "kompatibilnim" sa tobom. Nisi odgovoran za spašavanje bilo koga. Nisi odgovoran za uveravanje da se poboljšaju. Nije tvoja svrha da postojiš zbog ljudi i daš im svoj život! Zaslužuješ prava prijateljstva, istinske obaveze i potpunu ljubav sa zdravim, prosperitetnim ljudima. Odluka da se distanciraš od toksičnih ljudi pružiće ti ljubav, poštovanje, sreću i zaštitu koju zaslužuješ.
 
Da li slucajnosti postoje?
Na prekretnici ili ne?
Sta kad imas mnogo pitanja a nude se odgovori koji zbunjuju?
Zasto ljudi govore jedno, a rade drugo?
Gde su nestali iskreni ljudi, koji mogu da kazu u oci sta zele?
Cemu laganje i skrivanje?
Mozda sutra saznam,
Laku noc.
 
Poslednja izmena:
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top