Tea
Veoma poznat
- Poruka
- 13.053
Ono što ostaje u mom srcu i sjećanjima uvijek će pripadati meni da me podsjeti da je moj život bio vrijedan življenja.
-
- Popularno:
- Gore beli šatori ispred Skupštine...
- Priprema za sex
- Komunikacija sa političkim...
- Evropski parlament usvojio nikad...
- 1. novembar
- Vučić o napadu ispred Skupštine Srbije:...
- Borovo: Počelo uklanjanje kapele srpske...
- Ovo je priča mene oca koji voli...
- Sportski dogadjaj kojem biste voljeli...
- Ljudi su se jasno podelili na jedne...
Život pisan srcem
- Začetnik teme AQUARlUS
- Datum pokretanja
- Poruka
- 398.760
Na jucerašnji dan 3.oktobar 1895. rodjen je Sergej Jesenjin
"Ima tih noći kada pesme postanu ljudi."
S. Jesenjin
"Ima tih noći kada pesme postanu ljudi."
S. Jesenjin
- Poruka
- 398.760
Ljudi su čudesna, divna i kompleksna bića, a i vi ste sigurno bili u prilici da upoznate osobe koji deluju kao dobri i zanimljivi ljudi, puni samopouzdanja, dobri prijatelji, saradnici, oni koji vas lako osvoje, potencijalni prijatelji i parneri... ali kad skinu svoju masku, suočavate se sa nekim iz nekog sasvim drugog sveta.
- Poruka
- 398.760
Jelena Grbić –Kako ljubav spava
U sobi je bilo hladno i mračno jer kad sam stigla, već je bio mrak.Zimske večeri u planinskim mestima rano počinju. Prema sivoj i šturoj svetlosti, koja je prodirala sa prozora kroz zavesu, vidlo se zgužvano karirano ćebe na kauču, na stočiću pored bila je otvorena knjiga i naočare. Prepoznala sam da je to ,,Antologija srpske ljubavne poezije” poklon od mene za neki od prošlih Božića.
Poezija, zima, praznici i mi. Šta se promenilo? Postao je dalek, ponekad čak neprijatan i grub, a to nikada pre nije bilo tako.
Uključila sam lampu , samo nisam nameravala da skinem kaput jer je za mene ipak bilo hladno. Tek tada sam videla ostake hrane na stolu u kuhinji,
punu sudoperu i prepunu kantu za đubre. A onda sam na prozoru ugledala predragi lik, a to nije moglo da mi ne izmami osmeh.
,, Dobro veče!”, rekao je kad je ušao u kuću i nehajno prošao pored mene sa naramkom drva, koje je spustio pored kamina, kao da sam vazduh, deo nameštaja koji je stalno tu . I kao da nisam prošla stotinak kilometara da ga nađem u ovom zavejanom smrznutom selu .
,, Dobro veče!”, odgovorih tiho .
Bio je uredan. Lepo obučen, negovane brade i lica. Jednom sam mu napisala da je tako najlepši. Ni traga onome kako mi je opisan .
,,Otkud ovde ? Najmanje sam tebe očekivao.”
,,Pa, eto! Dva meseca se nismo videli ni čuli. Došla sam da vidim kako si, a i volim ovo mesto. Rekla sam ti da nam kuća nije samo tamo gde nam stižu računi i pisma. Kuća je tamo, gde je duši prijatno. Ako je tako onda je ovo moja kuća.
Došla sam i po neke knjige, koje bih pročitala ove zime. Ako mogu da ih uzmem?”
Nisam rekla da su mi rekli da je loše. Da ne spava, loše se hrani i da je ponovo počeo da puši. Da sam zabrinuta i da bih volela konačno da saznam šta
nije u redu. Dok sam govorila, gledao me u oči i ćutao.
,,U redu je. Samo, ja očekujem nekog. Uzmi knjige koje želiš, i molim te da ti pozovem taksi. Nije u redu da budeš ovde. Razumeš ?”, skrenuo je pogled, a u glasu mu je bilo nešto što nije moglo da se podnese mirno i objasni.
Zanemario je nered u kući u kakvom se ne primaju gosti i neprohodnost zavejanog planinskog puta.
,,Da … Svakako…”, uzela sam prve tri knjige iz biblioteke, ne znam ni koje su bile i stavila u ranac.
,, Ja idem sad . Izvini što sam došla kad ne treba . Ja uvek tako.”, pokušala sam da se nasmejem ali nisam mogla.
,,Da. Reci mi, onaj za koga si mi pričala da ga mnogo voliš, da te jedini razume i podržava. Voli li poeziju ?
Prati li da uhvati najlepši zalazak sunca, da ti fotografiše i pošalje ?!”
Iz njega je govorio bolni očaj, koji mi je kidao srce.
,,Nisam tako mislila.”
,, Ne znam ja šta si mislila. Mnogo godina ja pazim na svaku svoju reč i postupak,da ne bi slučajno povredio tvoja osećanja, a ti tako k'o iz rukava. Ustaje li noću da otvori prozor, kad ne možeš da zaspiš ? “
Ćutala sam.
,, A znaš šta? Ne zna ni ova osoba, koju očekojem večeras, ništa o mojim biljkama o bunaru, koji maštam godinama da napravim ispred kuće. I brate, nekako je jednostavnija. Uopšta ne traži da joj se čita ili priča. E, i ne slika! “, zaćutao je.
,,Ne znaju oni ništa o nama, mila moja! I nemaju ništa naše, samo eto, podsećaju na nas. Ova ljubav je velika i neshvatljiva.
Ne uklapa se u obična shvatanja, zato je mnogi ne razumeju i pogrešno prestavljaju. Ali to više nije ništa važno. Sad je neko drugi tu, ko bolje razume!”
,,Mogu li da objasnim ? Svaka osoba se voli na različit i poseban način.”
Plakala sam i prišla mu.
,,Mnoge prijatelje volim i dragi su mi. Možda on voli neke moje omiljene pesnike, podržava moje poduhvate, i tačno je da se razumemo i cenimo jedno drugo
na jedan poseban način. Ali nije me video ranjivu. Ne zna čega se bojim, šta su moje težnje. Prijatno mi je kad ćaskamo i smejemo se, ali uveče kad legnem znam kome jedino želim da pošaljem poruku za laku noć.
,,Je l da?”
,, U stvari, ja mnogo pričam i zadržavam te, a ti čekaš goste. Moram da idem.”
Pođoh prema vratima, brzo da preduhitrim suze.
,,Ulazi smesta u kuću ! “, prolomio se glas iza mene .
,, Vidiš kako duva severac. Hoćeš da mi se prehladiš?” , rekao je promuklo iza mene i zalupio vrata.
Za sat vremena vatra iz kamina je već bila zgrejala sobu, koju je ispunio miris čaja od domaće nane. Karirano ćebe, u koje sam se umotala, imalo je poznati
miris. Posle mnogo pesama, koje mi je te večeri pročitao, skinuo je naočare,ostavio knjigu na sto i umorno protrljao oči.
,,Spava li ti se?”
,,Da!”, klimnula sam glavom.
,,Odavno nisam gledao kako ljubav spava.”
,, Onda sam ja potpuno uskraćena za tu privilegiju. Ja baš nikada nisam posmatrala kako ljubav spava.”
,,Ćuti i zažmuri! Oteraćeš nam snove.”
Sa rukom u ruci dočekali smo novi dan, i sve nove dane, praznike i godine koje slede
U sobi je bilo hladno i mračno jer kad sam stigla, već je bio mrak.Zimske večeri u planinskim mestima rano počinju. Prema sivoj i šturoj svetlosti, koja je prodirala sa prozora kroz zavesu, vidlo se zgužvano karirano ćebe na kauču, na stočiću pored bila je otvorena knjiga i naočare. Prepoznala sam da je to ,,Antologija srpske ljubavne poezije” poklon od mene za neki od prošlih Božića.
Poezija, zima, praznici i mi. Šta se promenilo? Postao je dalek, ponekad čak neprijatan i grub, a to nikada pre nije bilo tako.
Uključila sam lampu , samo nisam nameravala da skinem kaput jer je za mene ipak bilo hladno. Tek tada sam videla ostake hrane na stolu u kuhinji,
punu sudoperu i prepunu kantu za đubre. A onda sam na prozoru ugledala predragi lik, a to nije moglo da mi ne izmami osmeh.
,, Dobro veče!”, rekao je kad je ušao u kuću i nehajno prošao pored mene sa naramkom drva, koje je spustio pored kamina, kao da sam vazduh, deo nameštaja koji je stalno tu . I kao da nisam prošla stotinak kilometara da ga nađem u ovom zavejanom smrznutom selu .
,, Dobro veče!”, odgovorih tiho .
Bio je uredan. Lepo obučen, negovane brade i lica. Jednom sam mu napisala da je tako najlepši. Ni traga onome kako mi je opisan .
,,Otkud ovde ? Najmanje sam tebe očekivao.”
,,Pa, eto! Dva meseca se nismo videli ni čuli. Došla sam da vidim kako si, a i volim ovo mesto. Rekla sam ti da nam kuća nije samo tamo gde nam stižu računi i pisma. Kuća je tamo, gde je duši prijatno. Ako je tako onda je ovo moja kuća.
Došla sam i po neke knjige, koje bih pročitala ove zime. Ako mogu da ih uzmem?”
Nisam rekla da su mi rekli da je loše. Da ne spava, loše se hrani i da je ponovo počeo da puši. Da sam zabrinuta i da bih volela konačno da saznam šta
nije u redu. Dok sam govorila, gledao me u oči i ćutao.
,,U redu je. Samo, ja očekujem nekog. Uzmi knjige koje želiš, i molim te da ti pozovem taksi. Nije u redu da budeš ovde. Razumeš ?”, skrenuo je pogled, a u glasu mu je bilo nešto što nije moglo da se podnese mirno i objasni.
Zanemario je nered u kući u kakvom se ne primaju gosti i neprohodnost zavejanog planinskog puta.
,,Da … Svakako…”, uzela sam prve tri knjige iz biblioteke, ne znam ni koje su bile i stavila u ranac.
,, Ja idem sad . Izvini što sam došla kad ne treba . Ja uvek tako.”, pokušala sam da se nasmejem ali nisam mogla.
,,Da. Reci mi, onaj za koga si mi pričala da ga mnogo voliš, da te jedini razume i podržava. Voli li poeziju ?
Prati li da uhvati najlepši zalazak sunca, da ti fotografiše i pošalje ?!”
Iz njega je govorio bolni očaj, koji mi je kidao srce.
,,Nisam tako mislila.”
,, Ne znam ja šta si mislila. Mnogo godina ja pazim na svaku svoju reč i postupak,da ne bi slučajno povredio tvoja osećanja, a ti tako k'o iz rukava. Ustaje li noću da otvori prozor, kad ne možeš da zaspiš ? “
Ćutala sam.
,, A znaš šta? Ne zna ni ova osoba, koju očekojem večeras, ništa o mojim biljkama o bunaru, koji maštam godinama da napravim ispred kuće. I brate, nekako je jednostavnija. Uopšta ne traži da joj se čita ili priča. E, i ne slika! “, zaćutao je.
,,Ne znaju oni ništa o nama, mila moja! I nemaju ništa naše, samo eto, podsećaju na nas. Ova ljubav je velika i neshvatljiva.
Ne uklapa se u obična shvatanja, zato je mnogi ne razumeju i pogrešno prestavljaju. Ali to više nije ništa važno. Sad je neko drugi tu, ko bolje razume!”
,,Mogu li da objasnim ? Svaka osoba se voli na različit i poseban način.”
Plakala sam i prišla mu.
,,Mnoge prijatelje volim i dragi su mi. Možda on voli neke moje omiljene pesnike, podržava moje poduhvate, i tačno je da se razumemo i cenimo jedno drugo
na jedan poseban način. Ali nije me video ranjivu. Ne zna čega se bojim, šta su moje težnje. Prijatno mi je kad ćaskamo i smejemo se, ali uveče kad legnem znam kome jedino želim da pošaljem poruku za laku noć.
,,Je l da?”
,, U stvari, ja mnogo pričam i zadržavam te, a ti čekaš goste. Moram da idem.”
Pođoh prema vratima, brzo da preduhitrim suze.
,,Ulazi smesta u kuću ! “, prolomio se glas iza mene .
,, Vidiš kako duva severac. Hoćeš da mi se prehladiš?” , rekao je promuklo iza mene i zalupio vrata.
Za sat vremena vatra iz kamina je već bila zgrejala sobu, koju je ispunio miris čaja od domaće nane. Karirano ćebe, u koje sam se umotala, imalo je poznati
miris. Posle mnogo pesama, koje mi je te večeri pročitao, skinuo je naočare,ostavio knjigu na sto i umorno protrljao oči.
,,Spava li ti se?”
,,Da!”, klimnula sam glavom.
,,Odavno nisam gledao kako ljubav spava.”
,, Onda sam ja potpuno uskraćena za tu privilegiju. Ja baš nikada nisam posmatrala kako ljubav spava.”
,,Ćuti i zažmuri! Oteraćeš nam snove.”
Sa rukom u ruci dočekali smo novi dan, i sve nove dane, praznike i godine koje slede
- Poruka
- 398.760
Vredno je pomenuti, radi kasnijeg osvrta, da se stvaralačka moć koja tako prijatno penuša na početku nove knjige,
posle nekog vremena slegne i dalje ide jednoličnije.Uvuku se sumnje.
Zatim se rezigniraš. Rešenost da se tome ne popusti i osećaj jednog oblika koji tu lebdi najviše te drže. Malo sam uznemirena.
Kako da sprovedem ovu koncepciju? Kad direktno počneš da radiš, ti si kao osoba koja je videla kako se priroda pred njom prostire,
a sada kroz nju hoda. Ne želim u ovoj knjizi da napišem ništa u čemu ne uživam dok pišem. Ipak je pisanje uvek teško.
Virdžinija Vulf
posle nekog vremena slegne i dalje ide jednoličnije.Uvuku se sumnje.
Zatim se rezigniraš. Rešenost da se tome ne popusti i osećaj jednog oblika koji tu lebdi najviše te drže. Malo sam uznemirena.
Kako da sprovedem ovu koncepciju? Kad direktno počneš da radiš, ti si kao osoba koja je videla kako se priroda pred njom prostire,
a sada kroz nju hoda. Ne želim u ovoj knjizi da napišem ništa u čemu ne uživam dok pišem. Ipak je pisanje uvek teško.
Virdžinija Vulf
- Poruka
- 398.760
“Usamljenost nije samo odsustvo ljudi. To je odsustvo svrhe, odsustvo smisla. Kada se nađeš u svetu gde sve deluje strano i daleko, gde je svaka veza površna, a svaki pokušaj razumevanja nailazi na ravnodušnost, shvatiš da prava usamljenost nije biti sam, već osećati se samim u svetu koji više nema smisla.”
Haruki Murakami - "Norveška šuma"
Haruki Murakami - "Norveška šuma"
.
..
- Poruka
- 398.760
VREME je naše najvrednije blago, jer je ograničeno.
Mi možemo da steknemo više bogatstva, ali ne možemo steći više VREMENA.
Kada smo nekome dali deo našeg VREMENA, mi smo, ustvari, dali deo našeg života koji nikada nećemo moći da vratimo. Naše VREME je naš život!
Najbolji poklon koji možeš dati svojoj porodici i prijateljima je tvoje VREME.“
Mi možemo da steknemo više bogatstva, ali ne možemo steći više VREMENA.
Kada smo nekome dali deo našeg VREMENA, mi smo, ustvari, dali deo našeg života koji nikada nećemo moći da vratimo. Naše VREME je naš život!
Najbolji poklon koji možeš dati svojoj porodici i prijateljima je tvoje VREME.“
- Poruka
- 398.760
Zabranjeno je
Zabranjeno je plakati, bez da se nesto ne nauci, probuditi se u danu a ne znati sta ciniti, biti uplasen svojih vlastitih uspomena.
Zabranjeno je ne smejati se problemima, ne boriti se za ono sto zelis, odustati od svega zbog vlastitog straha da ostvaris svoje snove.
Zabranjeno je ostaviti svoje prijatelje, ne pokusati razumeti sao ste sve proziveli zajedno, i zvati ih samo onda kad ti je neophodno.
Zabranjeno je ne biti svoj pred drugima, pretvarati se pred ljudima do kojih ti nije stalo, izigravati klovna da bi te pamtili, i zaboraviti sve kojima je zaista stalo do tebe.
Zabranjeno je ne uciniti sve za sebe samog, biti uplasen od zivota i onoga cime te zivot obvezuje, ne ziveti svaki dan kao da je to tvoj poslednji dah.
Zabranjeno je da ti nedostaje neko bez radosti, da zaboravis neciji smeh i oci, sve samo zato sto njegov put vise ne obuhvata tvoj, zabranjeno je zaboraviti njegovu proslost i zameniti je njegovom sadasnjoscu.
Zabranjeno je ne pokusavati shvatiti druge misliti da je njihov zivot vredniji od tvog, ne spoznati da svako ima svoj put i slavu.
Zabranjeno je ne stvarati vlastitu pricu, ne imati trenutak za one kojima si potreban, ne razumeti da je zivot ono sto daje , takodje i uzima.
Zabranjeno je ne traziti srecu, ne ziveti zivot s' pozitivnim stavom, ne smatrati da uvek mozemo biti bolji;
Zabranjeno je zaboraviti da bez tebe ovaj svet ne bi bio isti...
Pablo Neruda
Zabranjeno je plakati, bez da se nesto ne nauci, probuditi se u danu a ne znati sta ciniti, biti uplasen svojih vlastitih uspomena.
Zabranjeno je ne smejati se problemima, ne boriti se za ono sto zelis, odustati od svega zbog vlastitog straha da ostvaris svoje snove.
Zabranjeno je ostaviti svoje prijatelje, ne pokusati razumeti sao ste sve proziveli zajedno, i zvati ih samo onda kad ti je neophodno.
Zabranjeno je ne biti svoj pred drugima, pretvarati se pred ljudima do kojih ti nije stalo, izigravati klovna da bi te pamtili, i zaboraviti sve kojima je zaista stalo do tebe.
Zabranjeno je ne uciniti sve za sebe samog, biti uplasen od zivota i onoga cime te zivot obvezuje, ne ziveti svaki dan kao da je to tvoj poslednji dah.
Zabranjeno je da ti nedostaje neko bez radosti, da zaboravis neciji smeh i oci, sve samo zato sto njegov put vise ne obuhvata tvoj, zabranjeno je zaboraviti njegovu proslost i zameniti je njegovom sadasnjoscu.
Zabranjeno je ne pokusavati shvatiti druge misliti da je njihov zivot vredniji od tvog, ne spoznati da svako ima svoj put i slavu.
Zabranjeno je ne stvarati vlastitu pricu, ne imati trenutak za one kojima si potreban, ne razumeti da je zivot ono sto daje , takodje i uzima.
Zabranjeno je ne traziti srecu, ne ziveti zivot s' pozitivnim stavom, ne smatrati da uvek mozemo biti bolji;
Zabranjeno je zaboraviti da bez tebe ovaj svet ne bi bio isti...
Pablo Neruda
- Poruka
- 398.760
Kada je Mahatma Gandi studirao pravo na koledžu u Londonu, imao je profesora čije je prezime bilo Piters i koji je osećao animozitet prema Gandiju. Zato Gandi nikada nije spustio glavu pred njegovim lošim komentarima koji su bili veoma česti.
Jednog dana, gospodin Piters je ručao u trpezariji Univerziteta i Gandi je došao sa svojim poslužavnikom i seo pored profesora. Profesor je u svojoj aroganciji rekao:
''Gospodine Gandi, vi ne razumete, svinja i ptica ne sede zajedno da jedu.'', na šta mu je Gandi odgovorio, da se ne brine i da će odleteti, te je otišao i seo za drugi sto.
Gospodin Piters, zelen od besa, odlučuje da se osveti na sledećem testu, ali Gandi reaguje i brilijantno odgovara na sva pitanja. Zatim mu gospodin Piters postavlja sledeće pitanje:
''Gospodine Gandi, ako hodate ulicom i nađete paket u kome je vreća mudrosti i torbu u kojoj je novac, šta ćete od toga uzeti?''
Bez ustezanja, Gandi je odgovorio:
''Paket sa novcem, naravno.''
Gospodin Piters, nasmejavši se, reče:
''Ja bih, na tvom mestu, pre uzeo onu vreću u kojoj je mudrost.'',
''Svaki čovek uzima ono što nema.'', odgovorio je Gandi ravnodušno.
Gospodin Piters, već histeričan, piše na ispitnom listu reč ''idiot'' i daje ga Gandiju. Gandi uzima ispitni list i sedne. Nekoliko minuta kasnije, Gandi odlazi do profesora i kaže:
''Gospodine Piters, vi ste potpisali test, ali mi niste dali ocenu..."
Jednog dana, gospodin Piters je ručao u trpezariji Univerziteta i Gandi je došao sa svojim poslužavnikom i seo pored profesora. Profesor je u svojoj aroganciji rekao:
''Gospodine Gandi, vi ne razumete, svinja i ptica ne sede zajedno da jedu.'', na šta mu je Gandi odgovorio, da se ne brine i da će odleteti, te je otišao i seo za drugi sto.
Gospodin Piters, zelen od besa, odlučuje da se osveti na sledećem testu, ali Gandi reaguje i brilijantno odgovara na sva pitanja. Zatim mu gospodin Piters postavlja sledeće pitanje:
''Gospodine Gandi, ako hodate ulicom i nađete paket u kome je vreća mudrosti i torbu u kojoj je novac, šta ćete od toga uzeti?''
Bez ustezanja, Gandi je odgovorio:
''Paket sa novcem, naravno.''
Gospodin Piters, nasmejavši se, reče:
''Ja bih, na tvom mestu, pre uzeo onu vreću u kojoj je mudrost.'',
''Svaki čovek uzima ono što nema.'', odgovorio je Gandi ravnodušno.
Gospodin Piters, već histeričan, piše na ispitnom listu reč ''idiot'' i daje ga Gandiju. Gandi uzima ispitni list i sedne. Nekoliko minuta kasnije, Gandi odlazi do profesora i kaže:
''Gospodine Piters, vi ste potpisali test, ali mi niste dali ocenu..."
Poslednja izmena:
- Poruka
- 398.760
Kad čovek ne može da zaspi,on se, pre svega, trudi da ne misli ni na šta i zato broji ili se moli bogu. Najedanput se seti, gospode bože, juče sam zaboravio da uradim to i to! A posle mu padne na pamet da su ga možda prevarili u radnji kad je plaćao. Onda se seti kako su mu onomad žena i prijatelj tako čudno odgovorili. A kad počne da pucketa neki komad nameštaja, čovek pomisli da je lopov, pa ga obuzme vrućina od straha i stida. A kad je već sav obuzet strahom, počne da razmatra svoje telesno stanje i znojeći se od užasa razmišlja o onom što zna o zapaljenju bubrega ili o raku. I najedanput mu iskrsne u duši sećanje kakvu je neprijatnu budalaštinu uradio pre dvadeset godina pa se prosto znoji od sramote. I suoćava se korak po korak s nekim čudnim sobom, koga ne može ni da otkloni ni da iskupi; sa svojom slabošću, svojim grubostima i gadostima, slabostima i prestupima, glupostima, brukama i dvano preživelim patnjama. Vraća se sve mučno i bolno i ponižavajuće što je bilo kad doživeo; ničeg nije pošteđen onaj ko ne može da spava. Sav tvoj svet se iskrivljuje i dobija mučne pespektive; stvari na koje si već zaboravio keze se na tebe kao da ti govore…
Karel Čapek
Karel Čapek
- Poruka
- 398.760
Dirakova jednacina nalepša je od svih u fizici. Opisuje fenomen kvantne zapletenosti, koji kaže: „Ako dva sistema međusobno deluju tokom
određenog vremenskog razdoblja, a zatim se međusobno razdvoje, možemo ih opisati kao dva različita sastava, ali oni već postoje
kao drugačiji jedinstveni sastav.Ono što se događa jednom nastavlja uticati na drugo, čak i miljama ili svetlosnim godinama daleko."
Ovo je kvantno preplitanje ili kvantno sprezanje.
Dve čestice koje su se u nekom trenutku povezale uvek su povezane. Uprkos udaljenosti između njih,
čak i ako se nalaze na suprotnim krajevima Svemira, veza između njih je trenutna.
Ista stvar događa se između dvoje ljudi kada ih povezuje nešto što samo živa bića mogu doživjeti.
Ovo nazivamo LJUBAV
određenog vremenskog razdoblja, a zatim se međusobno razdvoje, možemo ih opisati kao dva različita sastava, ali oni već postoje
kao drugačiji jedinstveni sastav.Ono što se događa jednom nastavlja uticati na drugo, čak i miljama ili svetlosnim godinama daleko."
Ovo je kvantno preplitanje ili kvantno sprezanje.
Dve čestice koje su se u nekom trenutku povezale uvek su povezane. Uprkos udaljenosti između njih,
čak i ako se nalaze na suprotnim krajevima Svemira, veza između njih je trenutna.
Ista stvar događa se između dvoje ljudi kada ih povezuje nešto što samo živa bića mogu doživjeti.
Ovo nazivamo LJUBAV
- Poruka
- 398.760
Moj mali svet...
Stvarnost ne može biti dovoljno lepa da bih te u njoj poželela. Moji su samo snovi, neke šarene iluzije i jedan deo neba. Da nisam sagradila ovaj samo moj mali svet, ova planeta bi bila siromašnija za jedan nasmejani život. Da nisam na vreme skrenula jedan korak levo sa ovog dobro utabanog (tuđeg) životnog puta, pregazile bi me mase i od mene bi ostala samo fleka, prozirna senka što na sve liči osim na sebe.
Stvarnost ne može biti dovoljno lepa da bih te u njoj poželela. Moji su samo snovi, neke šarene iluzije i jedan deo neba. Da nisam sagradila ovaj samo moj mali svet, ova planeta bi bila siromašnija za jedan nasmejani život. Da nisam na vreme skrenula jedan korak levo sa ovog dobro utabanog (tuđeg) životnog puta, pregazile bi me mase i od mene bi ostala samo fleka, prozirna senka što na sve liči osim na sebe.
Čupovsky
Poznat
- Poruka
- 9.656
Ljudi misle da je srodna duša savršena osoba, i to je ono što svi žele. Ali prava srodna duša je osoba koja vam pokazuje sve što vas zadržava, osoba koja vas privlači kako biste mogli da promenite svoj život. Prava srodna duša verovatno je najvažnija osoba koju ćete ikada sresti jer vam ruši granice i čini vas budnim.
Moje ime je Đurđija
Primećen član
- Poruka
- 791
"[...] i njišem je polako, polako, da je odvojim od svijeta, od straha, od ružnog sjećanja, da ostanem samo ja, svuda oko nje, unedogled, kao nebo, kao more, da je prelijem nježnošću što vri u meni kao vrutak."
– Meša Selimović, "Tvrđava"
– Meša Selimović, "Tvrđava"
Čupovsky
Poznat
- Poruka
- 9.656
Još nije kasno da se vratimo na početak, na ono mesto pod lipom, gde za nas miriše juli na kraju grada, na ono mesto pod lipom, gde nam se nikud ne žuri, a noć je mlada.
-Dino Merlin-
-Dino Merlin-
- Poruka
- 398.760
Kada bi naše prijateljstvo zavisilo od vremena i prostora, onda bismo, savladavši vreme i prostor, upropastili i naše bratstvo
Savladamo li prostor, ostaje nam samo OVDE. Savladamo li vreme, ostaje nam samo SADA.
Zar ne misliš da ćemo se na tom putu, između Sada i Ovde, ipak povremeno sretati?
Ričard Bah
Savladamo li prostor, ostaje nam samo OVDE. Savladamo li vreme, ostaje nam samo SADA.
Zar ne misliš da ćemo se na tom putu, između Sada i Ovde, ipak povremeno sretati?
Ričard Bah
- Poruka
- 398.760
Nova godina će, razume se, stići i onima koji je ne budu čekali.
Medjutim, sva čar i jeste u čekanju, a ne u Novoj godini.
Lepo je čekati nešto u šta ste sigurni da će doći.
Čekali smo u životu razne stvari, to svi znamo,
a uvek su nam i sigurno dolazile samo Nove godine.
Duško Radović
Medjutim, sva čar i jeste u čekanju, a ne u Novoj godini.
Lepo je čekati nešto u šta ste sigurni da će doći.
Čekali smo u životu razne stvari, to svi znamo,
a uvek su nam i sigurno dolazile samo Nove godine.
Duško Radović
- Poruka
- 398.760
Muškatle -Beta Vukanović
Čupovsky
Poznat
- Poruka
- 9.656
Još uvek mi je svaki dan prekratak za sve misli koje želim da mislim, sve šetnje koje želim da šetam, sve knjige koje želim da pročitam i za sve prijatelje koje želim da vidim.
- Poruka
- 398.760
Vecna pesma za decu i odrasle
Zima, zima, e pa šta je,
Ako je zima, nije lav!
Zima, zima, pa neka je,
Ne boji se ko je zdrav!
Hajd napolje momak ko je,
Tamo veje krupan sneg,
Višen onde navejo je
Čitav bedem, čitav breg.
A šta može zima meni,
Šta mi može, šta mi sme?!
Nek mi nosić pocrveni,
Eto, to je, to je sve!
Seka Zorka, nemoj stati,
Tvoj nek bude prvi red
Sad ćemo se zagrejati,
Čučni samo na taj led!
Gle sad žive železnice,
To je trka, to je let!
Zbogom ptice krilatice,
Naš je sada ceo svet!
Jovan Jovanović Zmaj
Zima, zima, e pa šta je,
Ako je zima, nije lav!
Zima, zima, pa neka je,
Ne boji se ko je zdrav!
Hajd napolje momak ko je,
Tamo veje krupan sneg,
Višen onde navejo je
Čitav bedem, čitav breg.
A šta može zima meni,
Šta mi može, šta mi sme?!
Nek mi nosić pocrveni,
Eto, to je, to je sve!
Seka Zorka, nemoj stati,
Tvoj nek bude prvi red
Sad ćemo se zagrejati,
Čučni samo na taj led!
Gle sad žive železnice,
To je trka, to je let!
Zbogom ptice krilatice,
Naš je sada ceo svet!
Jovan Jovanović Zmaj
- Poruka
- 398.760
- Poruka
- 398.760
