Život pisan srcem

[kalis]

Tili ste drugog od prvog trena
cestitog momka iz najboje kuce
niste joj dali da postane zena
niste joj dali da je srce vuce
Tili ste drugog, to ste joj rekli
i to da soldi ne rastu na grani
nego nek cuva sve ca ste stekli
i ca ste za nju cuvali na strani
Ref.
Jubi san, jubi vasu ‘cer
ma niste tili marinera
tili ste momka na svom mistu
tili ste zeta inzinjera
Jubi san, jubi vasu ‘cer
ja koji ne znam di bi sada
sad kad je davno tudja zena
ca vridi srcu da se nada
Niste joj dali ni da mi pise
kako se budi kada se svega siti
i kako more prica sve tise
i kako cesto zaladi i liti
Niste joj dali da sricu krije
a niste znali da u mraku place
za vas sam osta isto ka prije
susidov mali sa cetvero brace

 

[Nina]

“Tamo gdje govori srce, nije pristojno da razum stavlja svoje primedbe.”
“Onaj ko ne misli na svoje tijelo postat će njegovom žrtvom.“
“Ali upravo onaj ko je slab mora umeti biti jak i otići ako je onaj jak odveć slab da bi mogao povrediti slaboga.”
“Ah, ne, ni jedna ljubav ne može preživeti u cutanje.”
“Borba čoveka protiv vlasti je borba pamćenja protiv zaborava.”
“Dvoje zaljubljenih, izolovani od ostatka sveta, to je prelepo.”
“Ljubav je čežnja za našom vlastitom izgubljenom polovicom.”
“Ljudi od svojih patnji beže najčešće u budućnost. Zamišljaju na stazi vremena crtu iza koje sadašnjih muka više neće biti.”
“Ne možete meriti uzajamnu pažnju dvoje ljudi po broju reči koje razmene.”
“Osećao sam kako mi se duša uvlači u se, kako se počinje povlačiti pred svim tim, i istovremeno sam s užasom ustanovio da iz tog
okruženja nema gde da se povuče.”
“Prijateljstvo je za mene bilo dokaz da postoji nešto jače od ideologije, vere, nacije.”
“Reke teku vekovima, a ljudske sudbine se odigravaju na obalama. Odigravaju se da bi sutra bile zaboravljene, a reke će teći dalje.”
“San je dokaz da fantazija, sanjarenje o onome što se nije dogodilo, spada u najosnovnije potrebe čoveka.”
“Tamo gde govori srce, nije pristojno da razum stavlja svoje primedbe.”
“Tužna je jer se muškarci ne okreću za njom? Hteo joj je reći: A ja? A ja? Ja koji te tražim na kilometarskoj plaži, ja koji izvikujem tvoje ime plačući i koji bih bio u stanju trčati za tobom po čitavoj planeti?”
“Voditi ljubav sa ženom i spavati sa ženom su dva odvojena osećanja, ono prvo je požuda, ovo drugo je ljubav.”
“Za dobro ovog sveta nije potrebno da anđeli steknu prevlast nad djavolom (kako sam mislio dok sam bio dete), nego da moć obe strae bude približno izjednačena.”

Milan Kundera

 

[Nina]

Naše doba pomerilo je sve granice za ovde i sada, i na taj način demonizovao čoveka u ovom svetu. Fenomen diktatora i sve bede ovog sveta potiču od činjenice da je čovek opljačkan, obogaljen od strane kratkovidosti super-intelektualaca. Kao i oni, čovek je pao kao žrtva nesvesnog.

Ali, zadatak čoveka je upravo suprotno: Da postane svestan sadržaja koji nas pritiska, a dolazi od nesvesnog. Niti treba da insistira na svom nesvesnom, niti da se poistovećuje sa nesvesnim elementima svog bića, i tako izbegava svoju sudbinu, a to je da stvori više svesnog u svom životu. Koliko možemo uočiti, jedina svrha ljudskog postojanja jeste da stvori svetlo u tami pukog bivstvovanja. Čak se može pretpostaviti da nesvesno utiče na nas, tako da poveća u našem svesnom uticaj nesvesnog.

K. G. Jung

 

[Nina]

Posle Ljubavi

Posle ljubavi
ostaju telefonski brojevi koji blede...

Posle ljubavi
ostaju čaše sa ugraviranim monogramima
ukradena po boljim hotelima...

Posle ljubavi
ostaje običaj da se belo vino naliva u dve čaše
i da crte budu na istoj visini.

Posle ljubavi
ostaje sto u kafani i začudjen pogled konobara
što nas vidi sa drugima.

Posle ljubavi
ostaje na usnama metalni ukus promašenosti
i adrese pozajmljenih soba od 4 do 6.

Posle ljubavi
ostaje rečenica - dobro izgledaš ništa se nisi promenila,
javi se ponekad
imaš još moj broj.

Posle ljubavi
ostaju tamne ulice kojima smo se vraćali.

Posle ljubavi,
ostaju melodije sa radija koje lagano izlaze iz mode,
ostaju tajni znaci,ljubavne šifre,
ostaje tvoja strana postelje
i strah da će neko iznenada doći,
spuštena slušalica kada se javi nečiji tudji glas,
hiljadu i jedna laž.

Posle ljubavi
ostaje rečenica: "Ja ću prva u kupatilo"
i odgovor: "Zar nećemo zajedno?"
"Ovaj put ne".

Posle ljubavi
ostaju saučesnici,
čuvari tajne koja nije više tajna,
ostaje laka uznemirenost kada u prolazu udahnemo
poznati parfem na nepoznatoj ženi.

Posle ljubavi
ostaju nepotpisane razglednice Venecije i Amsterdama,
prepune pepeljare,
prazno srce,
navika da se pale dve cigarete istovremeno,
fotografije snimljene u prolazu,
zagubljene ukosnice,
taksisti koji nas nisu voleli
i cvećarke koje jesu.

Posle ljubavi
ostaje povredjena sujeta.

Posle ljubavi
ostaju drugi ljudi i druge žene.

Posle ljubavi
ne ostaje ništa.

Momo Kapor

 

[Nina]

20 najboljih citata iz Alana Forda

1. “Bolje živeti 100 godina kao milioner, nego sedam dana u bedi.”
2. “Nije važno sudelovati, važno je pobediti.”
3. “Ako nameravaš pobediti, ne smeš izgubiti.”
4. “Ko spava nije budan.”
5. “Naoružaj se i beži.”
6. “Bolje nešto od nečega, nego ništa od ničega.”
7. “Ako želite pobediti u trci, morate prvi proći kroz cilj.”
8. “Ne predaj se nikad, osim kad moraš.”
9. “Alane, bež’mo, njih je dvojica, a mi smo sami!”
10. “Prokletstvo, ovaj zid je gladak poput glatkog zida.”
11. “Mi ništa ne obećavamo i to ispunjavamo – stranka istine.”
12. “Ovde počiva onaj koga više nema.” (epitaf)
13. “Mene će najviše pogoditi moja vlastita smrt!”
14. “Bolje biti bogat nego ne biti.”
15. “Kupite cveće voljenoj ženi, ali ne zaboravite i na vlastitu.”
16. “Poznati sicilijanski advokat tvrdi da je sve to plod policijske mašte.”
17. “Ne veruj ženi koja laže.”
18. “Ko hoda, ne trči.”
19. Ko leti – vredi, ko vredi – leti, ko ne leti – ne vredi.
20 “Bolje izdati knjigu nego prijatelja.”

 

[kalis]

Eh, kakva je vrlina - dobra laž ! Ubedljiva, prijatna, lepa laž ! Bez kolebanja, kažem vam : ako i ne volite nekog, slažite da ga volite. Za tu neistinu, za taj greh, nijedan vas Bog i nijedan ljudski zakon neće okriviti ni strpati u pakao. U ovom sumraku, i buncanju od kojeg ječi bolnica, ja beznadežno želim:da me neko , bilo ko u bolnici, slaže da me malo voli ! Neka se pretvara. Neka me obmane kako zna i čim god hoće. O, zašto su ljudi tako pošteni i tako iskreni, i tako smeli, pa neće da slažu da im je malo stalo do mene ? Ja žudim da mi se neko osmehne, da mi nešto dobro šapne, da mi nežno dodirne ruku. Kako da umrem bez ljubavne prevare, bez lažne dobrote, bez ljudskog dodira ? Ta je smrt, verujte, najnepravednija od svih smrti. Najsvirepija. Zašto se onda postojalo i toliko trpelo ?
Ćosić

 

[Nina]

"Za vreme inkvizicije zbog "komunikacije sa đavolom" nisu kažnjavane žene čija je težina premašivala 50 kg,
jer se verovalo da je 50 kg maksimalna težina koju može podneti metla da bi na njoj veštica mogla da jaše."

 

[Nina]

Ništa je dovoljno dugo bilo ništa, pa je postalo svesno da treba da postane nešto.
Tako je nastalo nešto, tako je nastalo sve. Nikada ne potcenjuj moć ideje.

 

[Nina]

 

[Nina]

Zabranjeno je

Zabranjeno je plakati, bez da se nesto ne nauci, probuditi se u danu a ne znati sta ciniti, biti uplasen svojih vlastitih uspomena.
Zabranjeno je ne smejati se problemima, ne boriti se za ono sto zelis, odustati od svega zbog vlastitog straha da ostvaris svoje snove.
Zabranjeno je ostaviti svoje prijatelje, ne pokusati razumeti sao ste sve proziveli zajedno, i zvati ih samo onda kad ti je neophodno.
Zabranjeno je ne biti svoj pred drugima, pretvarati se pred ljudima do kojih ti nije stalo, izigravati klovna da bi te pamtili, i zaboraviti sve kojima je zaista stalo do tebe.
Zabranjeno je ne uciniti sve za sebe samog, biti uplasen od zivota i onoga cime te zivot obvezuje, ne ziveti svaki dan kao da je to tvoj poslednji dah.
Zabranjeno je da ti nedostaje neko bez radosti, da zaboravis neciji smeh i oci, sve samo zato sto njegov put vise ne obuhvata tvoj, zabranjeno je zaboraviti njegovu proslost i zameniti je njegovom sadasnjoscu.
Zabranjeno je ne pokusavati shvatiti druge misliti da je njihov zivot vredniji od tvog, ne spoznati da svako ima svoj put i slavu.
Zabranjeno je ne stvarati vlastitu pricu, ne imati trenutak za one kojima si potreban, ne razumeti da je zivot ono sto daje , takodje i uzima.
Zabranjeno je ne traziti srecu, ne ziveti zivot s' pozitivnim stavom, ne smatrati da uvek mozemo biti bolji;
Zabranjeno je zaboraviti da bez tebe ovaj svet ne bi bio isti...

Pablo Neruda

 

[Mister]

SVE STO MI TREBA


Noć je bila pikantna, neobično ukusna.
Sedeli smo sami
Na rubu beskonačnosti,
U halapljivo prisnoj daljini
Gledajući nebo rasuto
Po himničnim porazima
naših kompresovanih sapatnika.
Mrak je igrao sporednu ulogu
u svim budućim životima,
a njene priče su bile neočekivano pitke,
uz poneku reč strmu
poput zavodljive flaše starog likera.
Žućkasti vihor se poigravao
s našim suludim lutanjima,
i natrulim pitanjima,
A ja sam čekao tajfun, ili makar košavu
da me podseti na večeri koje nemam,
na snove kojih se moram rešiti,
na glad…
i opet sam ostao sam,
sam i sladunjavo poražen
ne toliko svojim neznanjem,
koliko otkrićem
da ona možda nije
Sve što sam suludo želeo
al’ je baš sve što mi treba
i što tražim
U pogrešnim rukama.

Ljubomir Janković

 

[Nina]

Tamni vilajet

Pripoveda se kako je neki car, došavši sa vojskom na kraj sveta, pošao u tamni vilajet, gdje se nikad ništa ne vidi.
Ne znajući kako će se vratiti, ostavili su ždrebad od kobile da ih kobile izvedu iz te pomračine. Kad su ušli u mračni vilajet i krenuli njime, osetili su pod nogama nekakvo oštro kamenje, a iz mraka se cuo glas: „Ko nosi ovo kamenje kajaće se, a ko ne kajaće se takodje“. Neki su pomislili: „Kad ću da se kajem, zašto da ga nosim?“, a neki: „Daj bar jedan da ponesem“. Kad su se vratili iz tamnog vilajeta, videli su da je kanjenje ustvari bilo drago kamenje.
Oni koji nisu poneli kamen kajali su se što nisu a oni koji jesu, kajali su se što nisu više poneli.

 

[Nina]

Umeće življenja -Erih From

I najmanja odluka je važna.

Naš kapacitet izbora se neprestano menja kroz životnu praksu. Što više pogrešnih odluka donesemo, to nam više srce postaje tvrdo; što više ispravnih odluka, to je srce mekše – ili još bolje, punije životom.

Svaki korak u mom životu koji ojačava moju samouverenost, moj integritet, moju hrabrost, moja ubeđenja – takođe povećava i moj kapacitet izbora između željene i neželjene alternative, sve dok mi najzad ne postane teže da se odlučim za neželjenu nego za željenu radnju. Nasuprot tome, svaka predaja, kukavičluk ili slabost otvara put ka daljim predajama, i najzad – do gubitka slobode. Između dva ekstrema u kojima ili s lakoćom odlučujem da ne povlačim pogrešan potez ili više ne posedujem slobodu da povučem pravi, postoji bezbroj stepena slobode izbora. U životnoj praksi stepen slobode izbora varira u svakom trenutku. Ako je stepen slobode izbora visok, manje je napora potrebno da bi se donela ispravna odluka. Ako je mali, potreban je veliki napor, pomoć drugih ljudi i pogodne okolnosti.

Većina ljudi ne uspeva u umetnosti života ne zbog toga što su urođeno rđavi ili nemaju dovoljno volje da bi vodili bolji život; razlog njihovog neuspeha je u tome što se ne probude u trenutku kada stoje na raskrsnici na kojoj treba da donesu odluku. Nisu svesni u trenutku kada im život postavlja pitanje i kada još mogu da dođu do alternativnih odgovora. Posle toga, uz svaki novi korak na pogrešnom putu postaje im sve teže da priznaju da je on zaista pogrešan, često zbog toga što to znači i priznati da treba da se vrate tamo gde su skrenuli u pogrešnom pravcu i da su u međuvremenu gubili vreme i energiju.

 

[Nina]

Legenda o Narcisu

Legenda kaže da je nekada davno postojao mladić po imenu Narcis, koji je bio toliko lep da se svako ko bi ga pogledao istog trenutka u njega zaljubio. To se dogodilo i nimfi po imenu Eho, ali on nije obraćao pažnju na nju, zbog čega je venula od tuge sve dok od nje nije ostao samo glas. Nemezis, boginja Osvete, bacila je čini na oholog Narcisa kome je od tada bilo suđeno da se zaljubi u svoj odraz na površini jezera, nad kojom je stajao opčinjen sopstvenom lepotom, sve do smrti, nakon koje su ga bogovi pretvorili u cvet.

Posle Narcisove smrti, došle su Drijade – gorske vile – i videle da se jezero pretvorilo u vrč slanih suza. „Zašto plačeš?” – pitale su ga. „Oplakujem Narcisa”, reče jezero. „Ah, ne čudi nas što oplakuješ Narcisa. Mi smo stalno po šumi trčale za njim, ali ti si jedino imalo prilike da izbliza posmatraš njegovu lepotu.” „Narcis je bio lep?” – upita jezero iznenađeno. „Ko bi to mogao znati bolje od tebe? Na tvoje se obale svakog dana naslanjao”, odgovoriše Drijade. Jezero je na trenutak zaćutalo, a zatim reklo: „Oplakujem Narcisa, ne zbog njegove lepote, već zato što sam, svaki put kada bi legao na moje obale, mogao da vidim kako se u dubini njegovih očiju oslikava moja vlastita lepota.”

Oskar Vajld..

 

[Nina]

"Da bi se povratila mladost, dovoljno je ponoviti ludosti.
Da, to je jedna od velikih životnih tajni.
U današnje vreme većina ljudi umire od jedne vrste potajnog zdravog razuma,
i otkriva, tek kada je prekasno da su pogreške jedine stvari za kojima čovek nikada ne žali..."

"Slika Dorijana Greja"

 

[Nina]

Ta sposobnost pretvaranja, moć simulakruma, to je ono što vladar mora pridobiti kako bi umotao kvalitete lisica i lave. I sama je metamorfoza ljudska lukavost, lukavost čovjeka lisice koji se mora praviti da ne čini lukavštinu. To je bit laži, bajke i simulakruma, znati se predstaviti kao istina ili istinoljubivost, prisegnuti na vjernost, što je vazda uvjet nevjernosti. Vladar mora biti lisica ne samo zato da bude lukav kao lisica nego i zato da se pravi da je nešto što nije i da ne bude ono što jest. Dakle da se pravi da nije lisica, premda je zapravo lisica. Samo pod uvjetom da je lisica ili da postane lisica ili kao lisica, vladar će istodobno moći biti čovjek i zvijer, lav i lisica.

 

[Nina]

"Baš zbog toga sam na ovoj planeti, u ovom trenutku, Frančeska. Ne zato da putujem ili fotografišem, nego zato da tebe ljubim. Sada to znam.
Padao sam, negde u nekom drugom vremenu, s ruba nekog predivnog, visokog mesta mnogo više godina nego što sam ih proživeo u ovom životu.
I sve te godine padao sam prema tebi....."

Mostovi okruga Medison

 

[Nina]

Poslednji put
Sećam se da je bio sunčan dan,
Jeli smo bolonjeze, pili dobro vino i slušali Bitlse...
Uživala sam kao i uvek, kad, odjednom, nešto mi probode srce, glas ne znam odakle reče mi: "Ovo se više ponovoti neće..."
Ustao si da mi dodaš tiramisu i skloniš pramen kose, to još jače pojača moj bol jer shvatih da se i ovo ponoviti neće...
Suza mi je pala pravo u krilo i pitao si me zašto sam tužna kad je sve lepo i dobro, rekoh u pravu si, i da su to verovatno izlivi ničega drugog.
Raspravljali smo onda o ratu u Ukrajini, to si bio za Amere, ja za Ruse, složili smo se da se ne možemo složiti...
Onda si pustio Laru Fabijan i plesali smo do ponoći, i tada sam sa tugom pomislila, ovo je poslednji put.
Prošlo je mnogo sunčanih dana od te noći, pomislim vrlo često da te pozovem, ali mi neki glas opet šapne:
"Nemoj, i to će proći!"
n.a.

 

[Nina]

Oskar Vajld – o dobrom i lošem uticaju

''Ne postoji nešto što bi moglo da se nazove dobrim uticajem. Svaki uticaj je nemoralan – nemoralan sa naučne tačke gledišta. Zato što uticati na nekoga znači predati mu sopstvenu dušu. On ne misli svoje prirodne misli, niti gori prirodnim strastima. Njegove vrline nisu stvarne za njega. Njegovi grehovi, ako grehovi postoje, pozajmljeni su. On postaje eho nečije tuđe muzike, glumac uloge koja nije napisana za njega. Cilj života je samorazvoj. Ostvariti savršeno sopstvenu prirodu – to je razlog našeg postojanja. Danas se ljudi plaše sebe. Zaboravili su na najvišu dužnost, dužnost koju čovek duguje sebi. Naravno da su milosrdni. Hrane gladne i oblače prosjake. Ali njihove duše skapavaju od gladi i gole su. Strah od društva, koje je osnov morala, strah od Boga, koji je tajna religije – to su dve stvari koje vladaju nama.''

 

[Nina]

"Radiš 8 sati da bi živeo 4.
Radiš 6 dana da bi uživao u 1.
Radiš 8 sati da bi jeo za 15 minuta.
Radiš 8 sati, spavaš 5.
Radiš cele godine samo da bi uzeo nedelju-dve odmora.
Radiš ceo život da bi se penzionisao u starosti.
I razmišljaš samo o svojim poslednjim danima.
Na kraju shvatiš da život nije ništa drugo nego parodija sebe kako vežbaš sopstveni zaborav.
Toliko smo se navikli na materijalno i društveno ropstvo da više ne vidimo lance...
Život je kratko putovanje, živi ga."

Preuzeto sa stranice " Dnevna doza Beograda"

 

[Nina]

Nije lepo koristiti nečiju slabost, lepo je prihvatiti je.
Saosećanje je mnogo moćnije od osuđivanja i manipulacije.

 

[Nina]

Nikada više ne planiram. Ja samo živim ovaj život.
Ponekad kako želim, ponekad kako moram.
Sitnice mi boje život. Sitnice su sreća.
Zato ja volim male stvari. I velike torbe.
Svuda ih sa sobom nosim, jer sebi dugujem još po neku šetnju između očekivanog i neplaniranog.

Ivo Andrić

 

[Nina]

Lagano umire

Lagano umire onaj koji ne putuje, onaj koji ne čita, onaj koji ne sluša muziku, onaj koji ne nalazi zadovoljstvo u sebi.
Lagano umire onaj koji uništava vlastitu ljubav, onaj koji ne prihvata pomoć.
Lagano umire onaj koji se pretvara u roba navika, postavljajući sebi svaki dan ista ograničenja, onaj koji ne menja rutinu,
onaj koji se ne usuđuje odenuti u novu boju, onaj koji ne priča sa ljudima koje ne poznaje.
Lagano umire onaj koji beži od strasti i njenog vrela emocija; onih koje daju sjaj u očima i napuštenim srcima.
Lagano umire onaj koji ne menja svoj život onda kada nije zadovoljan svojim poslom ili svojom ljubavi, onaj koji se ne želi odreći svoje
sigurnosti radi nesigurnosti, i koji ne ide za svojim snovima; onaj koji neće dozvoliti, niti jednom u svom životu, da pobegne od smislenih saveta.
Zivi danas, reskiraj danas.
Ne zaboravi biti srecan!

Marta Medeiros

Autorka ovih stihova je brazilska novinarka i pesnikinja Marta Medeiros, mada se pripisiju daleko cuvenijem pesniku Pablu Nerudi.

 

[Nina]

 

[Nina]

Tužan sam.

Toliko sam tužan da mislim da ću sutra umreti kada te napustim.
Ali kada pomislim šta bi se moralo dogoditi da ne budem žalostan, onda postoji samo jedno – da te nikada nisam ni sreo.
Tada ne bih bio tužan, vec prazan i ravnodušan, a kada na to pomislim, onda ova tuga nije više tuga.
Ona je crna odeća.
Druga strana sreće.
Jer hteo sam imati nešto što bi me održalo u životu, ali nisam znao da ću postati dvostruko ranjiv ako to dobijem…
Mudrost ipak dolazi u pogrešan čas: kad mladost prođe, bura se stiša i devojke odu kući…

Erih Marija Remark