Bilo je hladno tog Petka.Sneg je padao vec treci dan. N. je cupkala na semaforu kod Konaka cekajuci zeleno da predje i duvala preko rukavica u vec smrznute prste.Alo vise.. hoce li to zeleno ... hoce. Pozurila je ka ulazu u park i stala..Sve je bilo belo i netaknuto.Ni otiska necijeg stopala, ni tragova pasa lutalica ni malenh tragova pticijih nozica.. ni .. i nicega nije bilo. Bila je zatecena i ukopano stajala ne mogavsi da zakoraci i narusi taj mir i taj prirodni sklad.Plasila se se da ce svojim dahom stresti sneg sa povijenih grana jela i simsira i stoletnog platana koji je natkrilio i zagrlio Konak kao svoje dete.; Oprezno je zakoracila i polako kao lopov krenula samo njoj znanim putevima.Koracala je dok je sneg skripao pod njenim nogama i odjednom joj nije bilo hladno. Pogledala je na sat.Bilo je vec vreme da se pojavi.Znala je da ce doci kao i uvek.Uostalom on je pozvao i zamolio da dodje bas ovde u ovo vreme.Htela je da ga pita preko telefona zasto bas ovde... ali nije.Znala je vec tada, zasto..Ne tada .. znala je to vec duze vreme. Znala je da je njihovom vremenu dosao kraj....jedino nije zelela da to bude ovde na ovom mestu...Imao je hiljadu mesta .. imao je hiljadu nacna ali kao i uvek .. birao je pogresne. Koracala je dalje secajuci se njihovog prvog sastanka .. eno tamo kod restorana .. poslednja klupa.. jos uvek je tu .posle pet godina..sada se ne vidi ,prekrivena je snegom.Znala je da je tu ....isla je dalje ka drugom delu parka ... njihovog parka, kako su ga zvali.Presavsi ociscenu ulicicu i usavsi u njihov deo.. ugledala ga je...Coveka koga je volea.. Stajao je kod mostica sa rukama u dzepovima glave uvucne u sal i kragnu od kaputa i kao uvek bez kape na glavi. Pomislila je nekako kao da ga prvi put vidi: Kako je lep...Onako visok,skladan,crne kose po kojoj su padale pahulje,lepih crnih ociju,usana,cvrste muske brade i ruku ...ne nece da se seca njegovih ruku ...cekao je na izgled miran ali ona je znala da u sebi trepti, sabira se... takav je uvek bio ...i uvek je morala da ga smiruje, te njegove strahove i nemire. Pred diplomiranje, doktorat,pred prvi tiraz knjige,pred prva predavanja , putovanja, bolesti, druge knjige, london, pariz, vankuver... beograd, ,televizija, novine.......a nikada njene , ne, on nikada nije znao za njene strahove.. Bili su lep par.Miljenici obeju porodica.Bilo je samo pitanje dana .....Pokusala je da se seti trenutka kada je shvatila da taj dan nikada nece doci? Kada je prestala da voli ono sto je on sada i da je nestalo sve ono sto je on nekada bio....
” Hocu da podjes sa mnom”, rekao je nekako nervozno dok mu je prilazila..... prihvatio sam danas sve njihove uslove.Ti znas koliko mi je to sve vazno i koliko mi znaci. ”Znam”, rekla je .. I zasto smo morali po ovoj hladnoci da dodjemo ovde da bi mi sve to kazao. Mogao si to i kod kuce . U toplom i ne bih sada kroz cvokot morala da kazem da ... Necu.. da odlazim .Da ces dalje sam.. bez mene ...... da ne zelim vise da budemo zajedno. Da ne zelim da te delim.. sa tvojim ambicijama i karijerom, da cekam ni sama ne znam sta.Ne mogu vise da ti budem lepa i savrsena pratilja, da gledam na sat ,da proracunavam u sekund tvoje obaveze ,da se smejem i kada mi se ne smeje, , da gledam zalaske sunca u sanel kostmu.Hocu da budem svoja.. I hocu da budem slobodna..ima i drugih stvari osim tvoje nauke. naprimer moj rad, ja sam umetnik, hocu da stvaram,imam toliko toga da kazem i pokazem a ne mogu prateci tebe,zatim moja interesovanja, moje potrebe...... sve moje i nase ... toga odavno vise medju nama nema ...nema ljubavi .. duso.. i ti to znas samo nemas vremena da sebi to objasnis.Ja vise nisam tvoja N, ja sam samo tvoja navika.Da li znas da sam vec rezervisala kartu i da se vracam u Ponedeljak. Ne , ne znas naravno.Nisam imala kada ni da ti to saopstim.Ne vidjamo se skoro vise. Boze, ja stvarno nisam normalna kada sam uopste i dolazila po ovoj hladnoci.Idem."...
Krenula je jos zadihana i zajapurena od monologa i hladnoce kada je cula njegov tih i promukao glas:. Malena, sacekaj....molim te ... stani... Okrenula se dok su joj se oci punile suzama: Secas se trenutka kada vise nista nismo imenovali zajedno.?. Klimnuo je glavom privukavsi je u zagrljaj. Zagnjuro je svoje lice u njeno ne znajuci vise koje su cije suze.U Subotu i Nedelju je spakovala svoje stvari.U Ponedeljak otputovala...... zauvek
.
