Život pisan srcem

Jesu li Orwell, Margaret Atwood i Philip K. Dick bili vidoviti ili su jednostavno bili dobri psihlozi, sociolozi i poznavaoci ljudske prirode? Mislim da jesu.
Nije teško predvideti što će se dogoditi čoveku u prošlom pa i ovom sadašnjem vremenu. Jer ljudi su ovce. Nisu se stvari puno promenile ni u doba Rimskog carstva, ni u doba Inka pa ni danas.

Kako kaže Orwell: "Sve su životinje jednake ali neke životinje su jednakije od drugih.
"Blejanje je, bez prestanka potrajalo pet minuta. A kada su ovce prestale, mogućnost protesta je izmakla, jer su svinje umarširale u kuću.
Poslije toga više nije bilo čudno što su sledećeg dana svinje, koje su nadgledale posao na Farmi imale bičeve. Nije bilo čudno kada su saznale da su svinje kupile radio, da pregovaraju o uvođenju telefona i da su se pretplatile na John Bull, Tit - Bits i Daily Mirror. Nije im više bilo čudno kada su videle Napoleona kako šeće vrtom s lulom u ustima."

A ako budete čitali Sluškinjinu priču možda ćete se prepoznati u ovim danima. Jer i Fred se prisećala nekadašnjih vremena kad je živela sa svojom porodicom, vodila ljubav sa suprugom Lukeom., brinula za kćer i igrala se s njom, kad je imala posao, novac i pristup znanju. Sada je sve to daleka prošlost..

(preuzeto sa Čitaj knjigu)
 
402090533_391272146560776_8971968165168502178_n.jpg
 
Jedna od najlepših ljubavnih i romanticnih pesama po kojoj je snimljen i film

Sjaj u travi" - William Wordsworth

Sada,kada ništa na svetu ne može
vratiti dane prohujalog leta
naš sjaj u travi i bleštavost sveta,
ne treba tugovati, već tražiti snage
u onom što je ostalo i s tim živeti.

Zaboravimo,ne radi nas, ne radi zaborava
zaboravimo da smo se voleli,
da smo se svađali i da smo bili krivi.
Požurimo,s danima i danima što će doći,
požurimo sa shvatanjima,
sa svim što me odvaja od tebe.

Jednom,ćeš se vratiti i ubrati cvetove
koje smo zajedno mirisali, gazili...
Ali, tvoje ruke biće prekratke,
a noge premorene da se vratiš.

Biće kasno,možda ćemo se naći jednom
na malom vrhu života i neizrečene tajne
hteti jedno drugome da kažemo
al' proći ćemo jedno kraj drugog kao stranci.

Jedan skrenuti pogled biće sve
sto ćemo jedno drugome moći dati...
Zaboraviću oči i neću posmatrati zvezde
koje me na tebe neobično podsećaju.
Ne boj se,jednom ćeš se zaljubiti
al' ljubićeš zato što će te nešto
na toj ženi podsećati na mene.

Ne otkrivaj svoje srce ljudima
jer u njima vlada kob i egoizam
Život je borba, nastoj pobediti.
Ali ako izgubiš ne smeš tugovati.
Cilj života je ljubav a ona traži žrtve.

Bio si moje veliko proleće,
uspomena koja će dugo živeti u budućnosti,
koje ću se sećati...
Osećaću tugu jer sam tebe volela.
Biće to ironija tuge.
Nestaće sjaja u travi.

Nestaće veličanstvenosti sveta.
Ostaće samo bleda slika
onoga što je prošlo.

 
  • Voli
Reactions: Tea
"U jednoj staroj knjizi čitao sam čudnu priču; a vrag bi ga znao otkud meni ta knjiga iz nekog smešnog vremena, u kome je bilo mnogo slobodoumnih zakona a nimalo slobode, držali se govori i pisale knjige o privredi a niko ništa nije sejao, cela zemlja pretrpana moralnim poukama a morala nije bilo, u svakoj kući pun tavan logika al' pameti nije bilo, na svakom koraku govorilo se o štednji i blagostanju zemlje a rasipalo se na sve strane, a svaki zelenaš i nitkov mogao je sebi kupiti za nekoliko groša titulu..."

Radоје Domanovic
 
Tražite svoje ljude
Tražite ljude strasne, jake, sretne.
Oni su kao zvijezde: dok ne podignete glavu - ne vide se.
A kada utonete očima u zvjezdano mlijeko - shvatite da ih ima beskrajno mnogo.
Tražite svoje ljude. I njima je isto strašno i bolno. I oni isto, imaju crne dane, greške i lomove. Ali su spremni da idu kroz strah, utječu na tijek događaja, zadaju tempo životu.
Oni su u nečemu bolji, u nečemu gori.
Oni ne zavide i ne žale se. Oni sa blagonaklonošću prihvaćaju darove sudbine i vole sebe za to, što im se sreća osmjehuje.
Tražite iskrene i čestite. Koji ne kriju zlobu, suzama licemjerja i podsmjehom.
Oni govore ono što misle. Pa neka je ponekad neugodno, ponekad pravo u srce. Ali je iskreno. Nije iz zlobe, već iz ljubavi.
Tražite te, koji ne kriju i ne potiskuju svoju radost.
Tražite te, koji se mogu voljeti vječno.
Tražite te, koji vrijede i čekaju vašu ljubav.
Tražite te, koji su puni života.
Tražite zvonke i sočne, sa smijalicama i borama.
Tražite ih u parkovima i na scenama, tužnim i smiješnim, malim i velikim.
Oni su pomalo kao djeca, idu kroz život sa vjerom u dobro, ali, naravno vide sve: i crno i bijelo - ali žive za žuto, crveno, plavo ...
Tražite ih.
Treba samo da podignete glavu.
J. Turovski
 
Slanje blagoslova stvarima i ljudima je kao da im pošalješ svjetleću kuglu, ne sumnjaj, te energije se nikada ne gube na ulici, uvijek stignu do svog primatelja i ostave jednako svijetli trag onima koji ih šalju.
Juditta Dembech
 
Samo pusti to... Koliko bi vam život bio drugačiji kada biste naučili da pustite stvari koje su vas već pustile? Od veza koje su sada udaljene, preko starih zamjerki i kajanja, preko svih "moglo" i "trebalo", do okončanih veza kojih se još uvijek držite... Oslobodite se težine prošlosti koja se ne može promijeniti.
~ Steve Maraboli
 
Ponekad je najteža spoznaja da zaslužuješ ljubav koja te istinski vidi. Lako je zadovoljiti se naklonošću koja je površna ili uslovna, ali duboko u sebi svi zaslužujemo povezanost koja prepoznaje i njeguje naše autentično ja. Ova vrsta ljubavi te ne prihvata samo onakvim kakav jesi; ona slavi svaki aspekt tvog bića, od tvojih snaga do tvojih ranjivosti. On razumije vašu vrijednost i spreman je uložiti u istinsku, zajedničku vezu. Ne pristaj na ništa manje od ljubavi koja vidi, cijeni i poštuje pravog tebe. Istinsko ispunjenje dolazi od saznanja da si voljen zbog onoga što jesi, a ne zbog onoga što drugi žele da budeš.
- Balt
 
NEĆU TI TRAŽITI
Ne tražim od tebe da me poljubiš, niti da mi se izvinjavaš kad pomislim da si pogrešio.
Neću te ni zamoliti da me zagrliš kad mi je najpotrebnije.
Ne tražim da mi kažeš koliko sam lepa, makar to bila laž, niti mi napišeš nešto lepo.
Neću te ni zamoliti da me pozoveš da mi kažeš kako ti je prošao dan, niti da mi kažeš da ti nedostajem.
Neću tražiti od tebe da mi se zahvališ za sve što činim za tebe niti da se brineš o meni kada mi duša tone i naravno
neću te tražiti da me podržiš u mojim odlukama. Neću te tražiti ni da me slušaš kad imam hiljadu priča da ti ispričam.
Neću te tražiti da učiniš ništa čak ni da budeš uz mene zuvek. Jer ako te moram pitati, ne želim te više."
Frida Kahlo
 
"Iznad svega, gledaj blistavim očima cijeli svijet oko sebe jer najveće tajne uvijek se skrivaju na najnevjerovatnijim mjestima. Oni koji ne vjeruju u magiju nikada je neće pronaći. "
~ Roald Dahl, Minpins (1991)
 
Halil Džubran: O deci

Vaša deca nisu vaša.
Oni su sinovi i kćeri žudnje Života za samim sobom.
Ona dolaze kroz vas, ali ne od vas,i premda su s vama, ona vam ne pripadaju.
Možete im darovati svoju ljubav, ali ne i svoje misli jer ona imaju misli sopstvene.

Možete im skućiti tela, ali ne i duše.
Jer duše njihove obitavaju u kući sutrašnjice,koju vi ne možete pohoditi, čak ni u snovima svojim.
Možete težiti da budete kao oni,ali ne pokušavajte da ih terate da budu kao vi.
Jer, život ne ide unazad, niti se zadržava u prošlosti.

Vi ste lukovi iz kojih se deca vaša, poput živih strela, odapinju napred.
Strelac vidi metu na stazi beskraja i On vas savija snagom svojom,kako bi strele Njegove letele hitro i daleko.
Neka vas sreća ispuni što vas Strelac savija u ruci svojoj;
Jer, baš kao što voli strelu koja leti, On voli i postojani luk.

Iz knjige: Prorok
 
  • Voli
Reactions: Tea
"Sledeći put, kada ti izlazak sunca ukrade dah, ili te livade cveća ostavlja bez reči, ostani takav... Ne govori ništa, samo slušaj kako nebesa šapuću :" Sviđa li ti se? Učinio sam to samo za tebe. "
Max Lucado

image_cf9d79ab-8fe4-481c-9ce1-9dac04142637.png
 
Upravo ti kažem da te bol koju doživljavaš čini jačim i mudrijim, priprema te za sljedeće faze života, gdje ćeš se morati još jednom boriti za blagoslove i sreću koju zaslužuješ. Govorim ti da sve suze koje proliješ ispod jastuka svake noći dok se sjetiš traume izdaje i razočarenja koja naneseš svom srcu kao posljedica pojedinih ljudi i određene stvari će se uskoro pretvoriti u suze radosnice kada ti Bog podari sve za koje si se molila. Uvjeravam vas da ćete uskoro prepoznati svoju svrhu, svoj cilj i sjaj u sebi. Vjeruj, i nikad ne gubi vjeru u svemir i u sebe.
- Balt
 
Ne mogu reći da sam uvijek bio najbolji u suočavanju sa bolom, razočarenjima i slomljenim srcima..
Upravo suprotno.
Trebalo mi je dugo vremena da prestanem da krivim sebe svaki put kad nije uspjelo sa nekim ili sam završio povređen.
Nisam mogao oprostiti sebi ili vidjeti istinu onoga što se događa jer nisam mogao vidjeti dalje od sebe..
I tako sam pronašao drugačiji mehanizam suočavanja..
Naučio sam da se smijem sebi i svom životu i pronašao sam utjehu u tim trenucima lakoće.
Iako moji prijatelji nisu uvijek razumjeli kako mogu pretvoriti lošu situaciju u dobar provod, otkrio sam da mi je to pomoglo da se pomirim sa onim što se desilo i vremenom, počnem bolje razumjeti svoj život...
Čak i loše stvari koje nikad prije nisam mogao dobiti.
Neću vam reći da je moj put za sve, ali pomaže mi da zaustavim bol, makar na nekoliko minuta tu i tamo.
Nikad ne nestaje u potpunosti, ali to što sam mogao pronaći put kroz stvari u humoru je učinilo veliku razliku za mene.
Znam da to nije trajno rješenje niti će učiniti da bol nestane..
Ali ako se mogu smijati tome, možda, samo možda ću malo manje plakati zbog toga.
To je, za mene, napravilo razliku,
Zato ću se nastaviti smijati kad mogu, plakati kad moram i bez obzira, držati lice prema suncu.
Život je prekratak da plačeš više nego što se smiješ.
|ravenvuk
 
Kada sam počela istinski voljeti sebe, prestala sam željeti drugačiji život i shvatila da je sve što me okružuje poziv da rastem.
Danas znam da se ovo zove: Zrelost.
"Kad sam sebe dovoljno voljela"
Kim i Alison McMillen
 
Prica o odrastanju

"Roditelji su malog Martina svake godine tokom letnjeg raspusta odvodili kod bake i sledećeg dana se vozom vraćali kući.
Jednog dana dečak je rekao roditeljima:
''Sad sam već dosta veliki, sta kažete da ove godine idem sam kod bake?

Nakon kraće diskusije, roditelji su se složili.
Stajali su na peronu, mahali i davali mu poslednje savete, a Martin je mislio:
''Znam, rekli ste mi to sto puta!"

Pred sam polazak otac ga je zagrlio i šapnuo mu:
"Sine, ako se iznenada budeš osećao loše ili uplašeno, ovo je za tebe! '' i stavio mu nešto u džep.

Prvi put u životu je dečak sedeo sam u vozu, bez roditelja ...
Posmatrao je kroz prozor pejzaže, nepoznate ljude koji su se gurali, pravili buku, dolazili i izlazili iz kupea, konduktera koji ga je pitao da li je sam ...
Čak mu se činilo da ga jedan covek tužno gleda ...
Tako je dečak osećao sve veću nelagodu ...
Čak je počeo i da se plaši.
Pognuo je glavu, stisnuo se u ćošak sedišta, suze su mu grunule na oči.
U tom trenutku se setio da mu je otac nešto stavio u džep.

Drhtavom rukom potražio je ceduljicu i otvario je:
"Sine, ja sam tu, u poslednjem vagonu ..."

Tako vam je i u našem životu ...
Moramo pustiti svoju decu da odu i da verujemo u njih ...
Ali uvek treba da budemo tu negde, u tamo nekom poslednjem vagonu, da znaju to i da se ne plaše dok putuju kroz život ..."

(Autor nepoznat)
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Džudi S
Zašto je pisanje pisama izašlo iz mode?
Odgovora
15
Pregleda
420
Nemoguća Могућност
Nemoguća Могућност

Back
Top