Tea
Veoma poznat
- Poruka
- 13.077
ПРИЧА О МИШУ - Кад комшији кућа гори и својој се надај (одлична је, прочитајте)
Једног дана, миш је, вирећи кроз пукотину у зиду, видео домаћина и његову жену како отварају неку кесу.
- Каква ли је храна у тој кеси? - питао се.
Али, уместо хране домаћин је из кесе извукао мишоловку. Миш се избезумио. Потрчао је кроз двориште и све животиње упозоравао на опасност вичући:
- У кући је мишоловка! У кући је мишоловка!
Кокошка, квоцајући и чепркајући, подиже главу и закокодака:
- Господине Мишу, то је твој проблем. Са мном то нема никакве везе. Шта ме брига за мишоловку? Ја се због једне обичне мишоловке не могу узрујавати.
Миш се окрену прасету и викну:
- Мишоловка је у кући! Мишоловка је у кући! Прасе је саосећало, али рече:
- Врло ми је жао, господине Мишу, али, ми прасићи никада не улазимо у кућу.
Миш тада крену према крави:
- Мишоловка је у кући! Мишоловка је у кући! Крава са досадом окрену главу рекавши:
- Ох, господине Мишу, жао ми је због тебе, али нећу ја нос трпати у мишоловку.
Тако се миш врати погнуте главе у кућу како би се сам суочио с мишоловком.
Те ноћи зачуо се чудан звук у кући - као кад мишоловка ухвати свој плен. Жена је устала и пожурила да види шта се ухватило. У мраку није видела да је мишоловка ухватила реп отровне змије. Змија ју је угризла. Човек је брзо жену одвезао у болницу. Вратила се сутрадан, али је имала високу температуру.
У том селу температуру су лечили свежом кокошијом супом, па је човек заклао кокошку.
Ништа није помогло, жени је било све горе. Из далека су дошли рођаци и пријатељи да је обиђу. Да би их нахранио, човек је испекао прасе.
На жалост, жена се није опоравила, подлегла је змијском отрову.
Дошло је много људи на сахрану. Човек је морао да прода краву месару, како би имао новаца за сахрану.
Миш је, кроз своју пукотину у зиду, све то гледао с великом тугом.
Поука:
Кад чујеш да се неко суочио с проблемом и мислиш да се то тебе не тиче, сети се: кад је један од нас угрожен, сви смо у опасности.
Сви смо умешани у то путовање звано „живот". Морамо пазити једни на друге и понекад направити додатан труд да охрабримо или помогнемо некога.
Једног дана, миш је, вирећи кроз пукотину у зиду, видео домаћина и његову жену како отварају неку кесу.
- Каква ли је храна у тој кеси? - питао се.
Али, уместо хране домаћин је из кесе извукао мишоловку. Миш се избезумио. Потрчао је кроз двориште и све животиње упозоравао на опасност вичући:
- У кући је мишоловка! У кући је мишоловка!
Кокошка, квоцајући и чепркајући, подиже главу и закокодака:
- Господине Мишу, то је твој проблем. Са мном то нема никакве везе. Шта ме брига за мишоловку? Ја се због једне обичне мишоловке не могу узрујавати.
Миш се окрену прасету и викну:
- Мишоловка је у кући! Мишоловка је у кући! Прасе је саосећало, али рече:
- Врло ми је жао, господине Мишу, али, ми прасићи никада не улазимо у кућу.
Миш тада крену према крави:
- Мишоловка је у кући! Мишоловка је у кући! Крава са досадом окрену главу рекавши:
- Ох, господине Мишу, жао ми је због тебе, али нећу ја нос трпати у мишоловку.
Тако се миш врати погнуте главе у кућу како би се сам суочио с мишоловком.
Те ноћи зачуо се чудан звук у кући - као кад мишоловка ухвати свој плен. Жена је устала и пожурила да види шта се ухватило. У мраку није видела да је мишоловка ухватила реп отровне змије. Змија ју је угризла. Човек је брзо жену одвезао у болницу. Вратила се сутрадан, али је имала високу температуру.
У том селу температуру су лечили свежом кокошијом супом, па је човек заклао кокошку.
Ништа није помогло, жени је било све горе. Из далека су дошли рођаци и пријатељи да је обиђу. Да би их нахранио, човек је испекао прасе.
На жалост, жена се није опоравила, подлегла је змијском отрову.
Дошло је много људи на сахрану. Човек је морао да прода краву месару, како би имао новаца за сахрану.
Миш је, кроз своју пукотину у зиду, све то гледао с великом тугом.
Поука:
Кад чујеш да се неко суочио с проблемом и мислиш да се то тебе не тиче, сети се: кад је један од нас угрожен, сви смо у опасности.
Сви смо умешани у то путовање звано „живот". Морамо пазити једни на друге и понекад направити додатан труд да охрабримо или помогнемо некога.