Život na selu

To mi je dobra stvar, kad neko živi u Beogradu i kao ima selo u Barajevu, mislim se u sebi ne zezaj me :D

Moraš ti naći ozbiljnu ekipu koja će da se posveti tome, inače si bacio pare.
То може да буде варијанта за викенд одмор, рецимо. Приде, можеш да имаш неке старе сорте воћа које су самоодрживе, а рађају.
 
То може да буде варијанта за викенд одмор, рецимо. Приде, можеш да имаш неке старе сорте воћа које су самоодрживе, а рађају.
Imam i to.
Jabuke ne prskam ni jednom.
Imaju crva svaka.
Obrežem, pa pola bacim, a pola isečene u kriške stavim u zamrzivač za kompote zimi
 
Imate komad zemlje na selu, kućica i okućnica, neka zarasla njiva ili stari vinograd - šta biste uradili sa tim?
Posadili voće, uzgajali povrće, gajili neke životinje?
Kako biste preživeli od toga (čime biste dopunjavali budžet)?
Kako izgleda vaša seoska idila?
Bilo bi minimalisticki ali i svega po malo: malo cveca, malo povrca, malo voca i dosta trave.

Nesto takvo upravo pokusavam da napravim u svom Kleingartenu :)
 
Сувише сам лења да бих се тим стварима бавила.
Лепо звучи, али ту не може е, сад ме мрзи, сутра ћу...мора да се поштује време, календар природе.
Неће те краве саме да се помузу, треба им за зиму обезбедити храну, за сир стерилисати суђе, цедити, паковати, заливање засада обавезно...шта год да узмеш да радиш нема предаха, мора у континуитету, иначе се грешиш и са биљкама и са животињама.
Знајући себе, не...
Nisam ni ja navikla na te poslove.
To se nekome uklaviri da obrađuje zemlju i to ga prati tokom života.
Moja komšinica je zubarski tehničar, ali ostala joj zemlja u nasledstvo, pa ona i muž rade svakodnevno, a i stoku imaju na periferiji.
Jutros me je zatekla kako skidam svoju mačku sa drveta, pa mi sa terase kaže onako zajedljivo: Blago tebi kad te zapao tako težak posao od ranog jutra.
 
Život na selu is perspektive južnjačkoj ljaksera.

Ja kao seljak mogu koji se bavi poljoprivredom mogu da kažem da je život na selu izuzetno izazovan i treba imati debele živce za takav život.

Nemam stoku osim kokošaka i par svinja sa ličnu potrebu. Isključivo se bavim uzgojem povrća što za prodaju, što za moje lične potrebe. Mogu reći da se cene paprike i paradajza konstantno obaraju zbog uvoza jeftinog i manje kvalitetnog paradajza iz Albanije ili odakle već... Neki zemljaci sa sela, iz protesta bacaju paradajz, dok ga neki poput mene, koriste da prave druge proizvode poput flaširanog soka od paradajza koji se prodaje kao zimnica po znatno većim cenama kada paradajza više nema na zelenoj pijaci. Poenta je da treba uložiti dosta vremena i truda da sve to proizvedete.

Što se tiče lopovluka, dešavalo mi se mnogo puta da mi kradu papriku, jednom su obrali ceo plastenik paprike, bukvalno su sve obrstili do poslednjeg korena. Kradu i ostale kulture koje se uzgajaju na otvorenom, poput, pasulja, kukuruza, bundeva, lubenica, dinja, i boranije. Poenta je da obilazim njive u nadi da odvratim lopove od lopovluka, ali smradovi uvek nađu neko gluvo doba, pretpostavljam negde u ranim jutarnjim časovima, ili po ogromnim vrućinama po sunčanom danu gde nikome nornalnom ne pada na pamet da izađe iz kuće.
Dešavalo se i da su mi jedom odsekli najlon na plasteniku (dodao bih hirurški precizno) i pobegli. Neki samo poseku najlon, onako iz obesti, samo da naprave štetu (obično neko iz sela sa kim nisi u najboljim odnosima).

Krali su mi i šumu, pretpostavljam neka goveda iz susednog sela, ili šiptarski govnari. Moraš bukvalno svaki dan da obilaziš sve njive i šume kako bi bio siguran, ali ne stižeš od ostalih seoskih obaveza.

Česte su i svađe sa ljudima iz sela sa kojima vam se graniče njive. Umalo je došlo i do fizičkog obračuna u nekoliko navrata jer su mi pojedina goveda preorala među. Možda vama koji živite po gradovima to ne deluje kao nešto oko čega bi se prepirali, ali seljaci imaju običaj da preoru među da vide koliko ste popustljivi, a ukoliko ne reagujete, onda će iz godine u godinu nastaviti da vam preoravaju metar po metar, sve dok ne uđu dublje u njivu. Desilo se to jednom mladom momku iz susednog sela. Ako smrad uporno inisistira da je to njegovo parče zemlje, onda moraš da odeš u opštinu da i izvadiš katastar i platiš sto evra iz svog džepa ne bi li dokazao govedu da je to tvoj deo zemlje.
Jednom sam i strica hteo da prebijem jer mi je preorao među.

Sumo sumarum, život na selu je lep ako se ne bavite poljoprivredom. Ja sam preneo moja iskustva.
 
Imate komad zemlje na selu, kućica i okućnica, neka zarasla njiva ili stari vinograd - šta biste uradili sa tim?
Posadili voće, uzgajali povrće, gajili neke životinje?
Kako biste preživeli od toga (čime biste dopunjavali budžet)?
Kako izgleda vaša seoska idila?
Prvo i osnovno sagradila bih bazen i imala lepo dvorište - u smislu drveća , zelenila , a bavila bih se svojim poslom verovatno putovala , ali ja volim da vozim.
Ne privlači me gajenje biljaka i životinja. Kuća bi bila minimalistička sa dobrim krevetima i muzičkim uređajem.
Imala sam baku na selu i znam ponešto oko gajenja , ali jednostavno ne privlači me, ali ko zna.
 
Nisam ni ja navikla na te poslove.
To se nekome uklaviri da obrađuje zemlju i to ga prati tokom života.
Moja komšinica je zubarski tehničar, ali ostala joj zemlja u nasledstvo, pa ona i muž rade svakodnevno, a i stoku imaju na periferiji.
Jutros me je zatekla kako skidam svoju mačku sa drveta, pa mi sa terase kaže onako zajedljivo: Blago tebi kad te zapao tako težak posao od ranog jutra.
Неко и под старе дане почне да се бави тиме, рекреативно, и мени то супер звучи, али не верујем да ће се то мени десити.
Радије ћу да шврћкам, читам, лешкарим, него да се бавим баштованством, таква сам.
 
Život na selu is perspektive južnjačkoj ljaksera.

Ja kao seljak mogu koji se bavi poljoprivredom mogu da kažem da je život na selu izuzetno izazovan i treba imati debele živce za takav život.

Nemam stoku osim kokošaka i par svinja sa ličnu potrebu. Isključivo se bavim uzgojem povrća što za prodaju, što za moje lične potrebe. Mogu reći da se cene paprike i paradajza konstantno obaraju zbog uvoza jeftinog i manje kvalitetnog paradajza iz Albanije ili odakle već... Neki zemljaci sa sela, iz protesta bacaju paradajz, dok ga neki poput mene, koriste da prave druge proizvode poput flaširanog soka od paradajza koji se prodaje kao zimnica po znatno većim cenama kada paradajza više nema na zelenoj pijaci. Poenta je da treba uložiti dosta vremena i truda da sve to proizvedete.

Što se tiče lopovluka, dešavalo mi se mnogo puta da mi kradu papriku, jednom su obrali ceo plastenik paprike, bukvalno su sve obrstili do poslednjeg korena. Kradu i ostale kulture koje se uzgajaju na otvorenom, poput, pasulja, kukuruza, bundeva, lubenica, dinja, i boranije. Poenta je da obilazim njive u nadi da odvratim lopove od lopovluka, ali smradovi uvek nađu neko gluvo doba, pretpostavljam negde u ranim jutarnjim časovima, ili po ogromnim vrućinama po sunčanom danu gde nikome nornalnom ne pada na pamet da izađe iz kuće.
Dešavalo se i da su mi jedom odsekli najlon na plasteniku (dodao bih hirurški precizno) i pobegli. Neki samo poseku najlon, onako iz obesti, samo da naprave štetu (obično neko iz sela sa kim nisi u najboljim odnosima).

Krali su mi i šumu, pretpostavljam neka goveda iz susednog sela, ili šiptarski govnari. Moraš bukvalno svaki dan da obilaziš sve njive i šume kako bi bio siguran, ali ne stižeš od ostalih seoskih obaveza.

Česte su i svađe sa ljudima iz sela sa kojima vam se graniče njive. Umalo je došlo i do fizičkog obračuna u nekoliko navrata jer su mi pojedina goveda preorala među. Možda vama koji živite po gradovima to ne deluje kao nešto oko čega bi se prepirali, ali seljaci imaju običaj da preoru među da vide koliko ste popustljivi, a ukoliko ne reagujete, onda će iz godine u godinu nastaviti da vam preoravaju metar po metar, sve dok ne uđu dublje u njivu. Desilo se to jednom mladom momku iz susednog sela. Ako smrad uporno inisistira da je to njegovo parče zemlje, onda moraš da odeš u opštinu da i izvadiš katastar i platiš sto evra iz svog džepa ne bi li dokazao govedu da je to tvoj deo zemlje.
Jednom sam i strica hteo da prebijem jer mi je preorao među.

Sumo sumarum, život na selu je lep ako se ne bavite poljoprivredom. Ja sam preneo moja iskustva.
Од речи до речи, апсолутно тачно.
 
Nikako ne bi mogao da prezivis od toga, treba ti oko 1 hektar po kravi, ako ces stocarstvo, isto tako zna se matematika za poljoprivredu itd, tesko mozes i za sebe da proizvodis hranu ako nemas dovoljno obradive zemlje, ajd voce povrce, al to je sporedno, glavne su zhitarice, meso, mleko. Ta idila to bi moglo ako bi radio remote za minimum 500e, i opet da brines o penzionom zdravstvenom itd.
 
Imate komad zemlje na selu, kućica i okućnica, neka zarasla njiva ili stari vinograd - šta biste uradili sa tim?
Posadili voće, uzgajali povrće, gajili neke životinje?
Kako biste preživeli od toga (čime biste dopunjavali budžet)?
Kako izgleda vaša seoska idila?
Našao bih neku poštenu nevinu seljančicu, napumpao je i onda bi ona kosila travu, sadila baštu, kokoške, prasiće, orezivala lozu itd. Kad vidim da ima slobodnog vremena odmah još jedno dete. I tako jedno za drugim.
 

Back
Top