Život na selu is perspektive južnjačkoj ljaksera.
Ja kao seljak mogu koji se bavi poljoprivredom mogu da kažem da je život na selu izuzetno izazovan i treba imati debele živce za takav život.
Nemam stoku osim kokošaka i par svinja sa ličnu potrebu. Isključivo se bavim uzgojem povrća što za prodaju, što za moje lične potrebe. Mogu reći da se cene paprike i paradajza konstantno obaraju zbog uvoza jeftinog i manje kvalitetnog paradajza iz Albanije ili odakle već... Neki zemljaci sa sela, iz protesta bacaju paradajz, dok ga neki poput mene, koriste da prave druge proizvode poput flaširanog soka od paradajza koji se prodaje kao zimnica po znatno većim cenama kada paradajza više nema na zelenoj pijaci. Poenta je da treba uložiti dosta vremena i truda da sve to proizvedete.
Što se tiče lopovluka, dešavalo mi se mnogo puta da mi kradu papriku, jednom su obrali ceo plastenik paprike, bukvalno su sve obrstili do poslednjeg korena. Kradu i ostale kulture koje se uzgajaju na otvorenom, poput, pasulja, kukuruza, bundeva, lubenica, dinja, i boranije. Poenta je da obilazim njive u nadi da odvratim lopove od lopovluka, ali smradovi uvek nađu neko gluvo doba, pretpostavljam negde u ranim jutarnjim časovima, ili po ogromnim vrućinama po sunčanom danu gde nikome nornalnom ne pada na pamet da izađe iz kuće.
Dešavalo se i da su mi jedom odsekli najlon na plasteniku (dodao bih hirurški precizno) i pobegli. Neki samo poseku najlon, onako iz obesti, samo da naprave štetu (obično neko iz sela sa kim nisi u najboljim odnosima).
Krali su mi i šumu, pretpostavljam neka goveda iz susednog sela, ili šiptarski govnari. Moraš bukvalno svaki dan da obilaziš sve njive i šume kako bi bio siguran, ali ne stižeš od ostalih seoskih obaveza.
Česte su i svađe sa ljudima iz sela sa kojima vam se graniče njive. Umalo je došlo i do fizičkog obračuna u nekoliko navrata jer su mi pojedina goveda preorala među. Možda vama koji živite po gradovima to ne deluje kao nešto oko čega bi se prepirali, ali seljaci imaju običaj da preoru među da vide koliko ste popustljivi, a ukoliko ne reagujete, onda će iz godine u godinu nastaviti da vam preoravaju metar po metar, sve dok ne uđu dublje u njivu. Desilo se to jednom mladom momku iz susednog sela. Ako smrad uporno inisistira da je to njegovo parče zemlje, onda moraš da odeš u opštinu da i izvadiš katastar i platiš sto evra iz svog džepa ne bi li dokazao govedu da je to tvoj deo zemlje.
Jednom sam i strica hteo da prebijem jer mi je preorao među.
Sumo sumarum, život na selu je lep ako se ne bavite poljoprivredom. Ja sam preneo moja iskustva.
