Живот и рад у Русији - Мишљења и искуства

[Darth Vader]

Minus mogucnost slanja na front

Sla će.Sla će.I to uskoro

 

[Nikita Kulganov]

Kaze Dzon Bosnic da je zahvaljujuci ratom sa Ukrajinom, Rusija prosto procvetala, kaze da njegova tetka u Moskvi je dobila povecanje plate od 70 % kada je poceo rat, a njena oba sina su dobila posao. Tako da je zahvaljujuci ratu standar naglo skocio u Rusiju, kaze Dzon Bosnic.

 

[Ninochka]

Занемари ове идиотске коментаре изнад. Они говоре о њима а не о томе што питаш.
За разлику од њих, ја живим у Русији и могу ти рећи конкретно све што те интересује.
У Русији је јако лако наћи посао. Средња плата је нешто мало већа од 1000$. Двочлана породица може живети са 500$ без проблема, ако нису подстанари.
Ово је уопштено јер је велика разлика у платама и трошковима у Москви, Санкт Петербургу и другим градовима. Такође, рад на далеком истоку је добро плаћен али су и услови тежи.
Руси су по менталитету другачији од нас али Србе поштују. За више од 10 година живота у Русији нисам доживео ни једну непријатност.
Сем тога, Срби лако могу добити држављанство, ако желе. За рад у Русији, ако немаш радну дозволу на основу позива неке компаније, имаш два вида за боравак. Први је тзв "РВП" (разрешение на временное проживание - решење за привремени боравак) и он важи само за област у коме је издат. Ако ти је издат у Москви, можеш са њим тражити посао само у Московској области али не и ван ње. Следећи степен је "Вид на житељство" (вид на жительство - боравишна карта) која ти омогућава сва права као и руском грађанину сем права на учешћу у изборима, узимању кредита и слично.
На крају остаје држављанство. Руси Србима дозвољавају двојно. Ја имам и руско уз наше.
Храна је као у Србији, нешто јефтиније а нешто скупље. Зато је енергија јефтина. Цена бензина није мењана веч пуне три године, и она је око 50 рубљи, по данашњем курсу 93 динара.
Најбоље је да ми поставиш конкретно питање па да ти одговорим. Пиши на ПП јер је овде немогућа конверзација од болесних русофоба и сендвичара који само тролују.

 

[Hippo1]

Hvala za info

 

[Gorana26]

Већ ми је писао на ПП и већ сам му дао неке одговоре. Нажалост, од таквих као ви, овде је то немогуће јер само тролујете.

Ево, конкретно, мој случај. Редови пред миграционој служби су велики, администрација гора од наше. Свуда су ми давали предност, када су видели пасош из Србије. Једноставно су ми говорили, не чекајте у реду, пролазите овуда и идите директно тамо и тамо.
На полагању испита из познавања историје, језика и друштвеног уређења, дали су ми све одговоре и рекли да их запамтим, пошто се испити раде под камерама.
На лекарском прегледу, исто тако. Како сам предао захтев, одмах су ми рекли, а ви сте из Србије. Дођите ујутру у... и јавите се овде а ми ћемо вас провести одмах без чекања кроз све амбуланте.
Тако је и било. Рекоао сам више пута, за толико година нисам доживео ни једну непријатност. Имао сам чак и комичних ситуација. Много сам путовао, од Москве до Ростова на Дону, службено. То је огромна територија. Возим са нашом дозволом. Направио прекршај, зауставила ме полиција, ја им дао документа и полицајац гледа у дозволу и каже колеги, еј, овај је Србин. Дође и други полицајац и крене конверзација, откуд ја у Русији, где живим, колико дуго живим. Ту се испричамо, рукујемо и пусте ме да идем и пожеле ми срећан пут.
У Калифорнији, када су ме зауставили, прилазио ми полицајац са руком на пиштољу а ја сам морао да држим руке на волану, да ме не би упуцао.
У Самари, аеродром Куромоч, удаљен је 4о километара од града. Сео сам у такси и крене разговор. Таксиста ме пита одакле сам, због акцента, и ја кажем Србија. Он закочи ауто, загрли ме и каже, био је војни пилот и 1999 био је спреман да полети са колегама у одбрану СРЈ. Нису им дозволили. То сад није важно. Завршио сам код њега у кући, на ручку и уз вотку се баш лепо испричали. рекао ми је, кад год будем долазио у самару да му се обавезно јавим.
Имам таквих ситуација толико да би до јутра могао да вам пишем.
Понављам, ни једну непријатну ситуацију нисам доживео!

Molim vas mozete li mi se javiti u privatnu poruku imala bih par pitanja za vas

 

[Belgradeboy]

Kad dodjes u svoje selo da praviš kuću.

 

[Emilia Marty]

Kad dodjes u svoje selo da praviš kuću.


Pogledajte prilog 1402552

Ma ovaj je gaster iz Austrije, garant.

 

[Mali Keks]

Занемари ове идиотске коментаре изнад. Они говоре о њима а не о томе што питаш.
За разлику од њих, ја живим у Русији и могу ти рећи конкретно све што те интересује.
У Русији је јако лако наћи посао. Средња плата је нешто мало већа од 1000$. Двочлана породица може живети са 500$ без проблема, ако нису подстанари.
Ово је уопштено јер је велика разлика у платама и трошковима у Москви, Санкт Петербургу и другим градовима. Такође, рад на далеком истоку је добро плаћен али су и услови тежи.
Руси су по менталитету другачији од нас али Србе поштују. За више од 10 година живота у Русији нисам доживео ни једну непријатност.
Сем тога, Срби лако могу добити држављанство, ако желе. За рад у Русији, ако немаш радну дозволу на основу позива неке компаније, имаш два вида за боравак. Први је тзв "РВП" (разрешение на временное проживание - решење за привремени боравак) и он важи само за област у коме је издат. Ако ти је издат у Москви, можеш са њим тражити посао само у Московској области али не и ван ње. Следећи степен је "Вид на житељство" (вид на жительство - боравишна карта) која ти омогућава сва права као и руском грађанину сем права на учешћу у изборима, узимању кредита и слично.
На крају остаје држављанство. Руси Србима дозвољавају двојно. Ја имам и руско уз наше.
Храна је као у Србији, нешто јефтиније а нешто скупље. Зато је енергија јефтина. Цена бензина није мењана веч пуне три године, и она је око 50 рубљи, по данашњем курсу 93 динара.
Најбоље је да ми поставиш конкретно питање па да ти одговорим. Пиши на ПП јер је овде немогућа конверзација од болесних русофоба и сендвичара који само тролују.

Kakav je mentalitet ? Kazes da su drugaciji,pa me zanima kakvi su?

 

[Tigar-mjau]

Prošlo je godinu dana od poslednje poruke na ovoj temi. Ako neko bude istraživao možda će mu biti zanimljivo da pročita i moje mišljenje. Nemam mnogo veliko iskustvo, ali mislim da prvih 6 meseci života u Rusiji u ovo vreme, kao i raniji dolasci svake godine na dve-tri nedelje, mogu mi dati izvesno znanje.
Što se tiče posla, ja ovde nemam stalan posao. Niti sam došao ovde zbog posla. Prosto sam otišao iz Srbije u Rusiju jer mi je ovde porodica. Dao sam otkaz na poslu i posle par dana oko papirologije došao ovde. Na žalost nemam uslove za državljanstvo, to je sada jako pooštreno nakon terorističkog akta u Krokus Siti Holu i drugih terorističkih akcija u kojima su učestvovali ljudi sa Kavkaza koji su ovde ranije primljani bez ikakvog ograničenja, jer su kičma radne snage. Rade kao klasični jugo gastarbajteri iz 70-tih. Nema radnog vremena, žive u stanovima po njih 5-6 i više, malo su plaćeni za Ruske uslove, ali su zato veoma zadovoljni jer im i to malo omogućava da izdržavaju porodice i školuju decu po Dagestanu, Tadžikistanu, Uzbekistanu...Svi oni znaju ruski jezik prilično dobro, ali i toliko da kad hoće kažu da nisu razumeli...

Veličina ove zemlje omogućava svakom da se razvija mnogo više nego u Srbiji. Slično kao i u Americi. Ključna je veličina. Ako hoće da se razvija i usavršava. Ako ne, može živeti od povremenih poslova, a mladi ljudi su sada uglavnom u IT industriji i dosta njih je zbog posla (sankcije Rusiji i tokovi novca) pošla put Srbije, a ne zbog eventualne mobilizacije. To je posao koji može da se radi sa bilo koje tačke na svetu, ne opterećuje lokalnu zajednicu i privredu, već od tih ljudi samo zarađuje.
Ja živim u okolini Sankt Peterburga, na put ka Pskovu, u jednom selu. Odlučili smo se na život u selu jer je mnogo rasterećeniji i omogućava stalni dodir sa prirodom a do Pitera (Sankt Peterburg) za koji smo vezani administrativno i polu-poslovno, naravno i kulturno, treba nam oko 40 minuta.
Piter je ogroman grad sa mnogo mikro rejona po obudu grada, a to su klasični soliteri koji u okolini imaju i bolnice, škole, univerzitet...Samo središte grada je mislim kulturna prestonica Sveta, sa hiljadama muzeja, pozorišta, izložbi, koncerata.. Meni se najviše sviđa Vasileostrovski rejon i Kronštat, koji je uslovno rečeno deo Pitera, a zapravo je bivša vojna kolonija, tj. ostrvo na 20 km od Pitera koja je tek zadnjih 15tak godina povezana sa kopnom putem dva mosta. Veoma interesantno mesto, gde bi možda i radije živeo nego u Piteru. Ili to ili Vasileostrovski reon.
Politika je nešto o čemu se može raspravljati, a ja ću nešto o čemu se ne može. Priroda. Veliko bogatstvo u vodama, preko cele Rusije, stvara od nje ogroman turistički potencijal koji mislim da će se samo delimično ostvariti. Zbog njene veličine uvek će biti jezera, reka, vrhova, dolina, šuma, koje će biti prava oaza, ali i opasnost. Dešavalo mi se da odem na jezera recimo veličine kao dve Ade Ciganlije i da satima budem jedini kupač.
Ovde sam stekao neke veštine koje me nisu u principu interesovale jer kao gradsko dete nisam imao mnogo dodira sa njima. Prva je branje gljiva, koje je ovde veoma popularan hobi preko leta. Drugo je piljenje drva. Drvo je ovde život. Šume ima toliko kao da su jedan mali okean kada bi se sastavile.
Ljudi...mislim da su bolji ljudi nego mi sa prostora bivše Jugoslavije. Naravno bez nekih generalizacija, ali prosto izražavam mišljnje. Evo nekih osobina, ali opet zbog veličine zemlje ne mogu da kažem da je tako u Sibiru, Daljnjem Istoku, Krimu...
1. veoma su radni i vredni. Penzija je ovde samo uslovno zanimanje. Mnogi vozači su penzioneri, mnogi ljudi uopšte koji imaju sposobnost i žele da rade, su angažovani. Ako ne za pare onda volonterski. Volonterizam je veoma prisustan. Kako kod mladih koji počinju karijeru tako i kod penzionera koji ne žele da se usede pred TV-om. Preko leta to jest već od maja meseca pa do oktobra sela se utrostručavaju. Prilaze ljudi iz grada na svoje dače i tu žive dok je lepo vreme. Retko ko sem stalnih meštana ostane u selu. Vole da rade po povrtnjacima, da idu u šume, izlete, ... i mislim da je to generalno.
Penzija je veoma mala, ali sem što se ovako malo žale, niko tu ne bi protestovao. Kao ni za plate. Prosto plate se kreću od 30.000 dinara do 1.000.000 dinara i to zavisi i od regiona i od posla. Meni stalno preko agenta pristižu ponude za poslove..recimo danas za posao u jednoj trgovini mesečna plata (svaki dan radni od po 9 sati radno vreme, dve smene, ponuda je oko 200.000 dinara).

Neki fizički posao lakši je oko 100.000, klasičan prodavac za kasom je oko 70.000, mislim ima zaista široka lepeza poslova i plata. Isto tako ima posao i za 30.000 koji radi recimo neka žena iz Tadžikistana, kojoj je to puna kapa.. Naravno ovo je sve uslovno, jer ne postoji neko pravilo da ko radi u auto inudstriji imaće takvu i takvu platu kao automehaničar. Najbolje je naučiti posao ili ga veoma dobro znati i biti vođa brigade (u građevinarstvu) ili imati svoj biznis i imati radnike sa juga.

Rusi su veoma duboki za naše pojmove. Mi ćemo pričati o nebitnim stvarima uglavnom. Razonoda, sport, posao, tako nešto površno i menjati u sat vremena zbog toga 20 tema...oni mnogo dublje i promišljenije razgovaraju tet a tet. Zaista ih zanima neka suština i nisu od onih koji pričaju samo o sebi. Veoma su radoznali i zanima ih sve novo. Ali i staro. Veliki su diskutanti i čvrsto brane svoje stavove.
Ono što se svakako razlikuje od nas jeste što su veliki patrioti. Mogu se oni ne slagati sa politikom, ali Rusija je Rusija. Često su puta Rasijani (građani Rusije koji nisu etnički Rusi) veći patriote nego Rusi.

 

[sinmbad]

...ти си баш детаљно описао неке детаље њиховог стила живота....
..а ниси навео оно најглавније какве су им жене...

 

[analiticki 12]

...ти си баш детаљно описао неке детаље њиховог стила живота....
..а ниси навео оно најглавније какве су им жене...

Alave i materijalisti,trose novacanik muskarcu kao niko ali eto drze do uloga u vezi tradicionalnih makar radi forme, lijepe su

 

[sinmbad]

...ја имам познаницу(подругу) из Москве и био сам код ње два пута и упознао сам и њену породицу....
...сасвим нормални људи,она је факултетски образована и ради на једном од њихових института..
...код њих жена је главни ослонац породице и оне већином воде рачуна о одгоју деце...
...немам ја намеру да их идеализујем имају и оне своје мане....

 

[Džudi S]

Jedan moj brat živi sa porodicom u Rusiji. Prvo je radio u stranim građevinskim preduzećima kao diplomirani građevinski inženjer i imao je veliku platu.

Sada radi kao direktor nekog gradilišta u ruskom preduzeću, i zadovoljan je sa platom. Snaja je Ruskinja i direktor je nekog preduzeća sličnog našem "Infostanu".

Ne žive u samoj Moskvi nego u jednom predgrađu u jednoj od "zatvorenih zgrada "- zgrada ima obezbeđenje i ne znam da li ima još nekih dodatnih sadržaja.

Bratanac je tinejdžer koji dosta vremena provodi na YT, ima i neki svoj kanal. I snaja i bratanac govore i srpski, jer su ovde dolazili kod rođaka i u svoju kuću mnogo puta.

Sistem školovanja je sličan kanadskom i američkom sistemu, osnovna škola ima 11 ili 12 razreda.

Iako ima i kuću i stan ovde u Srbji, ne bi se vraćao ovde.

 

[Tigar-mjau]

što se tiče žena...
više tipova...koji mislim da se ne mogu sresti kod žena sa prostora Jugoistočne Evrope.
1. požrtvovanost za porodicu i trpljenje (ne zbog toga šta će okolina da kaže, briga njih za to, nego zato što za svog muškarca će te žene da se žrtvuju do kraja...nasleđe porodično, tako su učile i tako prihvatile)
2. sponzorka (drugačije je nego kod naših žena, nije to na nivou prostitucije, mada je kod sponzorstva ta granica prilično tanka rekao bih)
3. mnogo je žena samo i očajno želi muža, zato što su zbog ratova i kasnijih represalija muškarci devastirani. Od dolaska crvenih pa do pada Staljinizma, neko kaže da je nastradalo 40 miliona ljudi..većina je naravno muških. Zbog svega toga one često prelaze preko mnogih stvari koje naše žene ne bi trpele.
Muškarci se retko oko dece brinu van kuće, i tu uglavnom sve pada na ženu, a često puta muškarci su zaista neprijatni, čak i ako ne tuku žene, retko će im reći neki kompliment...i to je jedan od razloga što Ruskinje često muževe nalaze u strancima sa svih strana Sveta, koji su makar i lažnjaci, izverzirani da do žene dođu uz komplimente i manire, a to Ruskinje vole jer ne doživljavaju od svojih muškaraca.
4. Kod nas je gotovo nemoguće da se ljudi iz dva staleža spoje u braku. Da se recimo doktorka uda za nekog zidara, ili arhitekta (žena) za nekog ...vozača. Ovde to nije retkost da se žena koja je po položaju na većem rangu, zaljubi i uda za muškarca iz drugog imovinskog ili intelektualnog staleža.
Ono što je jako interesantno mislim, što se ženama ukoliko nisu same pošle, od strane muškarca, nikada ne pruža ruka i ne pokazuje naklonost u vidu zagrljaja ili nevinog poljupca u obraz. Naravno da ukoliko se radi o rodbini, bliskim prijateljicama i sl., ali prema nekoj ženi koja je koleginica, komšinica...poznanica.. ne.

Jedan komšija, poslao je školskoj drugarici na WA čestitku za neki praznik, i njen muž se naljutio, otišo kod ovog i potukli se onako Tajson-Holifildski. Ljudi od preko 50.
------------------------
Nisam u prethodnoj poruci napisao isto nešto što mislim da je važno a velika je razlika u odnosu na naše krajeve. Njihov odnos prema smrti. Neki primeri iz okoline...
Groblja su im u odnosu na naša sirotinjska.. znači tu nema nekog raskoša, blistavih spomenika...ne. Prosta mala ploča i krst ili šta drugo već sa klasičnim ispisima i to je.
Kad neko umre, njegovi ne nose crninu i ne postoje neki dani žalosti. Ako je pravoslavan ima 9 (ne 7, nego 9) dana, 40 i godišnjica i to je. Članovi porodice idu ako žele na manifestacije zabavnog karaktera, žive normalno i niko neće da ih zbog toga gleda popreko.
Komšinica iz susednog sela se udala posle pola godine od smrti muža za drugoga. Sve u Crkvi regularno, bez ikakvih...ju kako je mogla.
Neka poznanica iz sela preko sela.. imala 3 muža. Sa svakim od njih bila godinu dana u braku. Svaki joj napravio dete i umro posle godinu dana.. (kod nas mislim da bi se policija zainteresovala za ove sudbine )) Ne pišem ovo zbog trača, i onako ne poznajete osobu, nego radi ilustracije o odnosu prema smrti..
Jedna žena iz sela tu.. sin joj umro, mlad.. ništa... žali ga sigurno, ali spolja vodi normalan život, nema neke spoljne patnje i bola, što je nemoguće da se kod nas na taj način roditelj za izgubljenim detetom ponaša. itd...

 

[canavaro]

Prošlo je godinu dana od poslednje poruke na ovoj temi. Ako neko bude istraživao možda će mu biti zanimljivo da pročita i moje mišljenje. Nemam mnogo veliko iskustvo, ali mislim da prvih 6 meseci života u Rusiji u ovo vreme, kao i raniji dolasci svake godine na dve-tri nedelje, mogu mi dati izvesno znanje.
Što se tiče posla, ja ovde nemam stalan posao. Niti sam došao ovde zbog posla. Prosto sam otišao iz Srbije u Rusiju jer mi je ovde porodica. Dao sam otkaz na poslu i posle par dana oko papirologije došao ovde. Na žalost nemam uslove za državljanstvo, to je sada jako pooštreno nakon terorističkog akta u Krokus Siti Holu i drugih terorističkih akcija u kojima su učestvovali ljudi sa Kavkaza koji su ovde ranije primljani bez ikakvog ograničenja, jer su kičma radne snage. Rade kao klasični jugo gastarbajteri iz 70-tih. Nema radnog vremena, žive u stanovima po njih 5-6 i više, malo su plaćeni za Ruske uslove, ali su zato veoma zadovoljni jer im i to malo omogućava da izdržavaju porodice i školuju decu po Dagestanu, Tadžikistanu, Uzbekistanu...Svi oni znaju ruski jezik prilično dobro, ali i toliko da kad hoće kažu da nisu razumeli...

Veličina ove zemlje omogućava svakom da se razvija mnogo više nego u Srbiji. Slično kao i u Americi. Ključna je veličina. Ako hoće da se razvija i usavršava. Ako ne, može živeti od povremenih poslova, a mladi ljudi su sada uglavnom u IT industriji i dosta njih je zbog posla (sankcije Rusiji i tokovi novca) pošla put Srbije, a ne zbog eventualne mobilizacije. To je posao koji može da se radi sa bilo koje tačke na svetu, ne opterećuje lokalnu zajednicu i privredu, već od tih ljudi samo zarađuje.
Ja živim u okolini Sankt Peterburga, na put ka Pskovu, u jednom selu. Odlučili smo se na život u selu jer je mnogo rasterećeniji i omogućava stalni dodir sa prirodom a do Pitera (Sankt Peterburg) za koji smo vezani administrativno i polu-poslovno, naravno i kulturno, treba nam oko 40 minuta.
Piter je ogroman grad sa mnogo mikro rejona po obudu grada, a to su klasični soliteri koji u okolini imaju i bolnice, škole, univerzitet...Samo središte grada je mislim kulturna prestonica Sveta, sa hiljadama muzeja, pozorišta, izložbi, koncerata.. Meni se najviše sviđa Vasileostrovski rejon i Kronštat, koji je uslovno rečeno deo Pitera, a zapravo je bivša vojna kolonija, tj. ostrvo na 20 km od Pitera koja je tek zadnjih 15tak godina povezana sa kopnom putem dva mosta. Veoma interesantno mesto, gde bi možda i radije živeo nego u Piteru. Ili to ili Vasileostrovski reon.
Politika je nešto o čemu se može raspravljati, a ja ću nešto o čemu se ne može. Priroda. Veliko bogatstvo u vodama, preko cele Rusije, stvara od nje ogroman turistički potencijal koji mislim da će se samo delimično ostvariti. Zbog njene veličine uvek će biti jezera, reka, vrhova, dolina, šuma, koje će biti prava oaza, ali i opasnost. Dešavalo mi se da odem na jezera recimo veličine kao dve Ade Ciganlije i da satima budem jedini kupač.
Ovde sam stekao neke veštine koje me nisu u principu interesovale jer kao gradsko dete nisam imao mnogo dodira sa njima. Prva je branje gljiva, koje je ovde veoma popularan hobi preko leta. Drugo je piljenje drva. Drvo je ovde život. Šume ima toliko kao da su jedan mali okean kada bi se sastavile.
Ljudi...mislim da su bolji ljudi nego mi sa prostora bivše Jugoslavije. Naravno bez nekih generalizacija, ali prosto izražavam mišljnje. Evo nekih osobina, ali opet zbog veličine zemlje ne mogu da kažem da je tako u Sibiru, Daljnjem Istoku, Krimu...
1. veoma su radni i vredni. Penzija je ovde samo uslovno zanimanje. Mnogi vozači su penzioneri, mnogi ljudi uopšte koji imaju sposobnost i žele da rade, su angažovani. Ako ne za pare onda volonterski. Volonterizam je veoma prisustan. Kako kod mladih koji počinju karijeru tako i kod penzionera koji ne žele da se usede pred TV-om. Preko leta to jest već od maja meseca pa do oktobra sela se utrostručavaju. Prilaze ljudi iz grada na svoje dače i tu žive dok je lepo vreme. Retko ko sem stalnih meštana ostane u selu. Vole da rade po povrtnjacima, da idu u šume, izlete, ... i mislim da je to generalno.
Penzija je veoma mala, ali sem što se ovako malo žale, niko tu ne bi protestovao. Kao ni za plate. Prosto plate se kreću od 30.000 dinara do 1.000.000 dinara i to zavisi i od regiona i od posla. Meni stalno preko agenta pristižu ponude za poslove..recimo danas za posao u jednoj trgovini mesečna plata (svaki dan radni od po 9 sati radno vreme, dve smene, ponuda je oko 200.000 dinara).

Neki fizički posao lakši je oko 100.000, klasičan prodavac za kasom je oko 70.000, mislim ima zaista široka lepeza poslova i plata. Isto tako ima posao i za 30.000 koji radi recimo neka žena iz Tadžikistana, kojoj je to puna kapa.. Naravno ovo je sve uslovno, jer ne postoji neko pravilo da ko radi u auto inudstriji imaće takvu i takvu platu kao automehaničar. Najbolje je naučiti posao ili ga veoma dobro znati i biti vođa brigade (u građevinarstvu) ili imati svoj biznis i imati radnike sa juga.

Rusi su veoma duboki za naše pojmove. Mi ćemo pričati o nebitnim stvarima uglavnom. Razonoda, sport, posao, tako nešto površno i menjati u sat vremena zbog toga 20 tema...oni mnogo dublje i promišljenije razgovaraju tet a tet. Zaista ih zanima neka suština i nisu od onih koji pričaju samo o sebi. Veoma su radoznali i zanima ih sve novo. Ali i staro. Veliki su diskutanti i čvrsto brane svoje stavove.
Ono što se svakako razlikuje od nas jeste što su veliki patrioti. Mogu se oni ne slagati sa politikom, ali Rusija je Rusija. Često su puta Rasijani (građani Rusije koji nisu etnički Rusi) veći patriote nego Rusi.

super opis! bas se dopalo kako si prikazao zivot u Rusiji – detaljno, realno i iz licnog ugla.
iako se ideoloski, politicki i u mnogim drugim pogledima ne slazem sa Rusijom (pojedini clanovi foruma sa kojima diskutujem znaju to vrlo dobro ), moram da priznam da si na fantastican nacin preneo atmosferu, mentalitet ljudi i detalje svakodnevnog zivota. posebno mi se svidela prica o prirodi i jednostavnijem, prirodnijem nacinu zivota van gradova (i ja zivim sa porodicom van grada).
iako se dezurni Rusofili i Putinoguzi ocigledno nisu previse zainteresovali da saznaju za to kakav je zivot u Rusiji (oni ustvari vole samo Putina, ne Rusiju i Ruse), nastavi da pises ovako zanimljivo i otvoreno, siguran sam da ce mnogima biti korisno i inspirativno...