Zenonov paradoks

Dakle ako sam dobro shvatio - sve što radimo u ovom pojavnom svetu, od navodnog kretanja do učešća u životu kroz slike u svesti (u stanju naše predstave koja se objektiviše iz stvari po sebi) je zapravo čista iluzija, nešto što nas opterećuje, što nije naše stvarno stanje nego nešto krajnje neprirodno što će se rešiti tek kad nas ne bude, kad se budemo oslobodili okova ovog tela i vratili u svet transcedentnog?

Da li neko onda zna zašto se mi uopšte objektivišemo, zašto se izdvajamo iz stvari po sebi u ovu budjavu egzistenciju? Otkud takva situacija ako je transcendencija toliko moćna, zar nam nije bilo bolje tamo? Zašto se dešava naše slanje u ovaj svet? Otkud to da se naša priroda naruši i baci nas u ovaj pojavni svet?

I šta čovek da radi sa tim saznanjem (mislim na iluziju svega), čak i ako je stvarno tako?
 
nešo.malinar YT:
Ali koja praktična svrha, korist Zenonovog paradoxa?
Ne vidim odgovor.
Dakle, stvarno to jeste paradox u filozofskom smislu.
Situacija kada neko može prelaziti samo pola puta
od tačke A do tačke B.
Međutim i tu je posredi
vizuelna varka.
Jer fizika kao nauka utvrdila najmanje veličine, atome i subatomske čestice.
To znači da stizanje do polovine puta može se odvijati najdalje do atoma hidrogena čiji Z iznosi 1
(1 proton u jezgru i jedan elektron u omotaču) E vala ako atom mogu pocepati, ne mogu proton, neutron i elektron 😁
NEDELJIVO je to, bar teoretski
I nema više stizanja do pola puta. Osim ako kamera uz pomoć pikselaže ne uveća tu nedeljivost 😁
Tako je. Ovo je Koperfild, poznati mađioničar. Gledao sam njegov trik kada je "magijom učinio" da nestane Kip Slobode u Njujorku.
I stvarno, nestao je onoliki kip. Doduše prividno nestao.
Sve su to mađioničari, stručni prevaranti, na žalost nema magije,
SF efekti urade svoje, kamera uradi svoje, pozadina "green screen", statisti - glumci odrade svoje itd.
A ovde, Koperfild se našao na drugoj strani kineskog zida tako što je sakrio od pogleda gledaoca način na koji je došao na drugu stranu. Dovoljno je ugasiti kameru na jedan sekund...
i nastaviti snimati "nastavak" događaja kad se steknu uslovi 😁
Prava suština sveta i života?
Jedno staro, kroz vekove proturano metafizičko pitanje kojem odgovora nema ...
Kliknite za proširenje...

Не ради се овде о томе да се прелази половина, па опет половина, и тако унедоглед, већ се ради о томе да се не можеш померити са места. О томе се ради. Зенонов парадокс те не спречава да се приближиш тачки Б, већ те спречава да се помериш са места где си, јер први корак је већ цео пут АБ, који је непрелазан. Немогуће је прећи било какву линију састављену из тачака, нема корачања уопште. Кретач се не може померити са свог места. Сваки његов корак бива једна путања А Б на коју се преноси овај парадокс. Нема зато ни првог изведеног корака јер је кретач укопан у месту. И сваки његов потенцијални корак јесте парадокс јер не може бити изведен.

Узмимо зато један другачији експеримент. Узимимо фантастичну ситуацију у којој неко никада није ходао и изненада је напрасно дошао до свести. Такав се сада пита да ли је за њега могуће кретање? Он се дакле никада није кретао и док мирује размишља, ништа друго.
Сада, приликом таквог размишања он ће доћи до оваквог закључка .

Ako moram sada ustati i otici do vrata moje sobe. Moram preci onu tacku koja je bas na polovini izmedju mene i vrata. Kada dodjem do te tacke ceka me jos jedna tacka na polovini. Kada dodjem do te tacke... smanjio sam put..ali me polovina opet ceka.
Mogu se pribliziti vratima na razdaljinu od metar...moram opet preci onu tacku na pola metra.
Mogu se pribliziti vratim na milimetar, opet me ceka tacka od pola milimetra i tako u beskonacnost...in infinitum. A nikada necu na taj nacin stici do vrata.
Jer moram uvek preci polovinu od sledece razdaljine.

Zenon.gif
Kliknite za proširenje...

Дакле, доћи ће до закључка да га чекају тачке на свакој половини наредних етапа а које мора прећи на том будућем путу. И закључује да је то немогуће као што парадокс показује. И да је немогуће да се покрене са места јер је сваки корак немогућ. Свака етапа немогућа за прелажење. Не етапа на крају пута, него на почетку!

Наравно, он ће покренувши се, прећи тај пут о коме је размишљао, али тиме ће и схватити да прешавши га није прелазио линију и да се десило нешто друго.Шта друго? Епа над тиме филозофи вековима ломе главу, од Зенона па све до Бергсона у прошлом веку.

И да, питаш се која је практична сврха тога. Сврха је огромна, немерљива. Јер како је говорио Шопенхауер,
Ako je išta na ovom svetu poželjno, toliko poželjno da bi to čak i sirova i tupa gomila u svojim prosvetljenijim trenucima više cenila od srebra i zlata, to je da zrak svetlosti padne na tamu našeg postojanja i da saznamo nešto o ovom svom zagonetnom životu, u kome ništa nije jasno sem njegove bede i njegove ništavnosti.
Sopenhauer
Kliknite za proširenje...

А Зенонов парадокс је, између осталих, једно такво откриће које нам бар мало даје наговештај шта је у овом животу идеално а шта реално. То јест указује нам да у уобичајеном погледу на свет и живот на који смо навикли, нешто дебело не штима.

Погледај и пост 816 на овој теми у коме сам објаснио која је практична сврха.
https://forum.krstarica.com/threads/zenonov-paradoks.263116/post-45828577
 
Poslednja izmena:
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top