da video bi isusa. sve što se dogadja u kauzalnom svetu se raspršuje u njemu samome. fizičari bi rekli putuje talas. jedan od centra dogdjaja ka makrokozmi. drugi ka mikrokozmi.
ljubav Boga i mojih predaka koja je sad vezana za moje telo i moj prostor te kao takvo učestvuje na svetskoj pozornici.
najviše bće mora postojati. u svetu koji beskonačno traje postojanje umnog bića pre mog rodjenja je neminovnost.
Kad te zvekne auto pogines, ili kad skocis sa 19 sprata. Tako da nisu samo slike u nasoj svesti...
Ако морам сада устати и отићи до врата моје собе. Морам прећи ону тачку која је баш на половини између мене и врата. Када дођем до те тачке чека ме још једна тачка на половини. Када дођем до те тачке, смањио сам пут, али ме половина опет чека. Могу се приближити вратима на раздаљину од метар, морам опет прећи ону тачку на пола метра. Могу се приближити вратима на милиметар, опет ме чека тачка од пола милиметра и тако у бесконачност, ин инфинитум. А никада нећу на тај начин стићи до врата. Јер морам увек прећи половину од следеће раздаљине.
E moj Ozimane. Ovo je primer tvoje inteligencije - mačija filozofija koja nema veze sa stvarnošću, sa kojom m na ovom forumu dmonstriraš svoju pamet, već punih 15 godina.
Um i objektivna stvarnost su različiti kao Bog i šeširdžija. U stvarnosti kretanja ima, a u umu se nalaze samo opažene i zapamćene slike te stvarnosti i u unu kretanja nema. Kod tebe je problem što ti poistovećuješ um i stvarnost, tvrdeći da stvarnost ne postoji, već samo Um u kojem se sve odigrava. Zaboravljaš da u umu ne bi moglo da bude nkakvih slika stvarnosti kad stvarnosti ne bi bilo, da je um opazi i zapamti.
Ако морам сада устати и отићи до врата моје собе. Морам прећи ону тачку која је баш на половини између мене и врата. Када дођем до те тачке чека ме још једна тачка на половини. Када дођем до те тачке, смањио сам пут, али ме половина опет чека. Могу се приближити вратима на раздаљину од метар, морам опет прећи ону тачку на пола метра. Могу се приближити вратима на милиметар, опет ме чека тачка од пола милиметра и тако у бесконачност, ин инфинитум. А никада нећу на тај начин стићи до врата. Јер морам увек прећи половину од следеће раздаљине.
Važi, jer ti inače sve bez razumevanja uči na pamet i citiraš. Naravno od onih koji važe kao svetski uvaženi filozofski autoriteti, za kje misliš da su nepogrešivi, pa se za njih hvataš misleći kako si i ti filozof i da si nepogreši.v
To "pola po pola" svako može lako pojmiti. A ono što svako može pojmiti, a ti ne možeš, jeste da to nikakve veze nema sa stvvarnošću. Nikada u istoriji postojanja sveta se nije desilo da se nešto kretalo po logici "pla po pola" i da zbog toga nikadanije moglo da stigne do cilja, Naprotiv, cve što se kreće ima cvoj cilj i uvek bez problema stiže do cilja. I to je ono što Zenonovom paradoksu negira svaku vrednost. jer praktična stvarnost je nešto sasvim drugo. Naravno, sem kod tebe, jer po tebi stvanost je samo ono što se dešava u tvom umu, a u umu, kao što znamo, može da bude i ono što ne može da bude.
Naravno da Zenonov paradoks za nekoliko minuta bude zaboravljen, jer svaki čovek lako shvata da tZenonova logika nema nikakvu praktičnu vrednost, jer je stvarnost demantuje. Takve logika može da se stvori i postoji samo u nečijoj glavi, dok u realnom životu nje nigde nema.
Samo ga u tvjoj glavi nema, Ozimane. Kada ćeš to da shvatiš. Samo u tvojoj glavi slike stoje u mestu i vrte se.
Nema nikakvog paradoksa.
Tvoje neznanje je bas veliko. A i razumevanje procitanog ti nije jaca starna.
Oziman je izuzetan filozof, mada na ovom primeru Zenonovog paradoxa se pokazuje da filozofija nema veze sa praksom.
Iskreno neznam kako proceniti ko je a ko nije izuzetan filozof.