Zemlja

[celadon]

Samo pre nas.
Sada smo mi svedoci života.
Sutra će biti neko drugi. Mi ćemo tada biti fosili.
Mogu nas iskopati i proučavati gene, meriti ugljenik u kostima i određivati kada smo bili živi.
Za nas je prestao protok vremena.
Možemo sada samo poželeti da, u budućnosti, budemo u nečijem fokusu.

 

[flaj]

Čudan je tvoj račun, dopada mi se.
U tvoje "sada" mogu da stanu milionimilioni godina, možda i koja milijarda?
Uključujući, juče, danas, sutra?
Ili te reči nemaju nikakvo značenje koje je meni poznato?

 

[celadon]

Može tu stati sva prošlost, sadašnjost i budućnost.
No, vreme i prostor podrazumevaju i svedoka.

Sva lepota Zemlje nestaje u nama, našim nestankom.
Nema li života, posle nas, nema ni onoga ko bi bio svedokom te lepote.
Nema li nekoga, živog, kome bismo , nakon našeg nestanka, bili u fokusu, nestaje i sve što nam je smisleno.

 

[Sandveil dance]

Može tu stati sva prošlost, sadašnjost i budućnost.
No, vreme i prostor podrazumevaju i svedoka.

Sva lepota Zemlje nestaje u nama, našim nestankom.
Nema li života, posle nas, nema ni onoga ko bi bio svedokom te lepote.
Nema li nekoga, živog, kome bismo , nakon našeg nestanka, bili u fokusu, nestaje i sve što nam je smisleno.

 

[flaj]

Može tu stati sva prošlost, sadašnjost i budućnost.
No, vreme i prostor podrazumevaju i svedoka.

Sva lepota Zemlje nestaje u nama, našim nestankom.
Nema li života, posle nas, nema ni onoga ko bi bio svedokom te lepote.
Nema li nekoga, živog, kome bismo , nakon našeg nestanka, bili u fokusu, nestaje i sve što nam je smisleno.

Još jedno tipično homocentrično shvatanje.
Život nije počeo sa čovekom i neće se sa njim okončati.
Ako čovek nestane, ostaće sva lepota sveta i pojaviće se neki novi svedoci,
koji će na svoj način ceniti tu lepotu i možda neće nimalo mariti za nas.
Ako bude sreće, biće bolji od nas.

Makar to bila mahovina.

 

[celadon]

Čovek sam. Ne mogu misliti kao mahovina ili retrovirus.
Mahovina neka živi svoj život. Neka raste. I treba da raste.
Rašće bez svesti da je lepa.
Nikada neće moći da predstavi ovako lep opis Zemlje kao što ti to umeš.
Tako rastu i bakterije u našim crevima.

Osim toga, sasvim je izvesno da će Zemlja doživeti svoju kosmičku smrt. Sa njom umiru sve žive forme. Svesne i nesvesne.

Tačno je da život može postojati bez čoveka kao biološke vrste.
Ali samo čovek može biti svestan. Samo čovek može prepričati prošlost i praviti ciljeve za budućnost.

 

[flaj]

Pokušavam da kažem da čovek ne sme da uzima sebe i svoju svest za meru
svega postojećeg. Oholost nije mera kojom se meri Univerzum.

Moja svest je daleko od toga da može da sagleda Svet, a znanje ograničeno,
nemoćno da ogovori na osnovna, ali bitna pitanja.
Lepota je za mene pitanje estetike, za "niža" bića pitanje opstanka.
Svako u njoj uživa i ceni je na svoj način.
Ko će reći šta je bitno?

 

[Sandveil dance]

Lepota sveta u našim očima, kako je mi doživljavamo i smisao koji sa time nama nosi će neponovljivo nestati sa nama.
To niukoliko ne znači da neće biti lepa. bitna, smislena sama po sebi za sebe...
Uostalom, ne znamo kakav je doživljaj sveta bilo koje druge vrste.
Samo pretpostavljamo.
Pitanje koliko tačno.

 

[celadon]

Pokušavam da kažem da čovek ne sme da uzima sebe i svoju svest za meru
svega postojećeg. Oholost nije mera kojom se meri Univerzum.

Moja svest je daleko od toga da može da sagleda Svet, a znanje ograničeno,
nemoćno da ogovori na osnovna, ali bitna pitanja.
Lepota je za mene pitanje estetike, za "niža" bića pitanje opstanka.
Svako u njoj uživa i ceni je na svoj način.
Ko će reći šta je bitno?

Slažem se da ohološću ne trebamo meriti univerzum.
No, trenutno nemam bolju ideju, niti imam bolji etalon osim svesnosti.
I "viša" bića imaju potrebu da opstanu. Prvo treba da opstanu. Sam opstanak ne podrazumeva automatski i svesnost.
I ona majušna biljčica razbija betonsku ploču nad sobom kako bi dospela u verovatnoću da joj Sunce omogući fotosintezu. Zašto to radi, šta je tera da to radi, ima li svest, saznanje i zadovoljstvo u tome što radi, van dometa je mog saznanja.

Svejedno, uživam u prizoru. Uživam u manifestaciji.

 

[flaj]

A šta misliš koliko tek ona uživa kada se posle toliko napora dokopa svetlosti?

Ne znam kako se na njenom jeziku kaže napor, snaga, radost, uživanje,
ali to je isto što i ja osećam, kada razbijem neku mračnu barijeru i predam se suncu.

Inače, lepota nije samo ugodan prizor za moje oko, ona ima dubok smisao i funkciju u održavanju života.
Svako oko podešeno je da uhvati lepotu koja mu treba, a svaka lepota da privuče partnera bez koga ne može.

To važi za sve živo.
Nagrada je uvek zadovoljstvo, milina i... radost spajanja i stapanja.
Ispunjenje . Život.
Na jeziku svakog bića mora da ima isto značenje.

Tako je govorila Flaj.

 

[moj drugi nalog]

Tako je govorila Flaj. Srcem.

 

[celadon]

Flaj je govorila mudro.
Celadon oseća zadovoljstvo, milinu i radost... ispunjenje života - životom koga je svesna Flaj.

Moj duboki naklon.

 

[flaj]

E, kada je u pitanju svesnost...kada dejstvuju osećanja i kada se radi o opstanku,
svaka svest pada u nesvest.

 

[celadon]

Bez osećanja smo samo gomila ćelija sa maksimumom metaboličke aktivnosti usmerene na samoodržanje, na život radi života, postojanje radi postojanja.

Biti svestan svojih osećanja...
Biti svestan svoje nesvesti...
Biti... Ili ne biti?

Biram da budem, makar ne opstao.

 

[flaj]

Sad je red na mene - moj duboki naklon.

Biti svestan svega, a naročito nesvesti o skromnom mestu koje pripada čoveku
u opštem poretku Univerzuma.
To mora da ga obavezuje da deluje obazrivo i ne narušava prirodni sklad.

Samozvani gospodar prirode ne bi smeo biti njen uzurpator,
nezasita sebična štetočina.

 

[celadon]

Nastavljamo sa obilaskom Zemlje.

Da li je mimikrija potiskivanje razlika... ili je oblik sličnosti?

 

[JA KOJI JESAM]

Sad je red na mene - moj duboki naklon.

Biti svestan svega, a naročito nesvesti o skromnom mestu koje pripada čoveku
u opštem poretku Univerzuma.
To mora da ga obavezuje da deluje obazrivo i ne narušava prirodni sklad.

Samozvani gospodar prirode ne bi smeo biti njen uzurpator,
nezasita sebična štetočina.

Biti svestan svega... ne možeš iz te 'skromene pozicije'. Svjesnost je duh trenutnog
stanja projekcije tvoje stvarnosti. Biti Savjestan možeš, ali tad tvoja Svjesnost
prevazilazi puke granice 'čovjeka' i njegovog 'skromnog mjesta u univerzumu'.
Sve dok održavaš to 'skromno mjesto u univerzumu' skromno i djeluješ. Upravo iz
te duhovne skromnosti proizilazi polusvjesnost i nesvjesnost.

Da bi shvatila SVE ... prvo SVE moraš da budeš. To jedino možeš kad svoju
volju i pažnu uzdigneš na nivo univerzuma a onda i Boga. Tek onda istinski možeš
da vidiš svoje pravo mjesto u univerzumu. Ne može štetočina vidjeti da je štetočina.
Svjesnosni nivo štetočine opravdava njeno ponašanje/djelovanje u svijetu.

 

[moj drugi nalog]

Ljudi su vezani dogadjajima iz proslosti. Kad prodje vreme, to vise nisu dogadjaji nego reci iz proslosti.
Svakom sukobu prethode reci, ali i svakoj ljubavi prethode reci.
Lose reci mogu zarobiti coveka. Dobre reci mogu osloboditi coveka.
Dobre reci su dar, talenat koji oslobadja zahvalnost, otvara blagoslov, donosi mir.
Dobre reci dobijamo besplatno, besplatno ih i dajemo. Lose potiskujemo, zaboravljamo, a uz malo truda i menjamo.
Na kraju prebrojavamo i povredjene i spasene, i to nam govori kome smo zaista sluzili.
Dobre reci tako postaju isto sto i dobra dela. Recima stvaramo, osudama rusimo.
Nauceni smo da reagujemo na negativno; na pohvale jedva da reagujemo, ali kritike stvaraju razarajucu buru.
Uverenja postaju emocije, a emocije menjaju coveka. Reci imaju veliku moc. "U pocetku bese rec."

 

[flaj]

Reči jesu moćne - mogu da uzdignu, da unize, da ubiju,
ali su i prevrtljive.
Dela su mnogo moćnija, njima se može verovati.

 

[flaj]

Najteže je s dvosmislenim rečima u kojima se skriva istina, slično mimikriji kod životinja.
Presudna je strategije i taktika da se postigne cilj.

Mašta i inteligencija Prirode nadmašuje sve što čovek može da iskaže rečima.

 

[JA KOJI JESAM]

Kakve su to 'dvosmislene' riječi?
Ko u njima skriva istinu???

 

[flaj]

"Ići ćeš vratiti se nećeš poginuti" - Pitija

Stavi zapetu gde hoćeš i dobićeš odgovor koji želiš, ali to ne znači da nećeš biti
mrtav.

 

[celadon]

Najteže je s dvosmislenim rečima u kojima se skriva istina, slično mimikriji kod životinja.
Presudna je strategije i taktika da se postigne cilj.

Mašta i inteligencija Prirode nadmašuje sve što čovek može da iskaže rečima.

Cil se postiže raznim sredstvima.
Promeniti sebe zbog uklapanja u okolinu, radi višeg cilja...
Sta je to?
Da li je to dokaz da se moramo prilagođavati okolini, gubeći svoj identitet?
Priroda kaže: veća je verovatnoća da opstaneš ako se prilagodiš okolini.
Inat ti kaže: budi svoj!

 

[moj drugi nalog]

Mimikrija ili metamorfoza pitanje je sad

 

[flaj]

Najlakše je utopiti se u većinu, većina se i uklapa.
Čovek od integriteta drži se svog puta i svog pravca, bez obzira na sve.
Nije to pitanje inata, nego karaktera i principa.
Crna ovca je crna ovca.

Mudar može pribeći mimikriji, čak i metamorfozi, po potrebi,
ali tada više ne može biti uzor ostalima, postaje obična kukavica.