Zelim te...

[Ameno...]

 

[PetarSamotnjak]

BUDI MOJA NOĆ


Dođi, koja si moja
u moju noć.
Stvori, koja si moja
moju noć:
Utišaj ovu tišinu.
Umiri ovaj mir. Utopi
ovu smrt. Proširi ovu
sobu. Razori ovaj zid.
Podigni ovo nebo. Pomiri
ove sjene. Pokosi
ovu kišu. Uglazbi
ove suze. Rascvjetaj
ove ruke,
Sazidaj ove riječi. Izliječi
ove oči.
I postani moja noć.
Budi
moja noć.


Josip Pupačić

 

[Gogilli]

 

[gost 129086]

 

[NIKOS_]

 

[PetarSamotnjak]

TAJNA JE SAMO TAJNA AKO JE PRIHVATI ZORA

Možda zvezde večeras namerno na pčelinjak liče
dok svetlost klizi niz lice i zvezdane kapi bodu.
Ti znaš da postoje i dobre i loše priče,
al ne znaš kada dodju, jos manje kada odu.


Miladin Berić

 

[Ројалиста]

 

[PetarSamotnjak]

***

Ulice tvojih pogleda
Nemaju kraja
Laste iz tvojih zenica
Na jug se ne sele
Sa jasika u grudima tvojim
Lišće ne opada
Na nebu tvojih reči
Sunce ne zalazi

Vasko Popa

 

[Ројалиста]

 

[gost 129086]

Od srca malo ko može reći,
prepisuju pesme svi,
zašto?

Gde su reči vaše,
misli gde odlutale daleko,
srce je tu golemo,
pritiska je tišina i bol,
tuga je carstvo tame.

Gde je svetlost vaša,
i nada nad svega,
i snagu u veri?

Gde je sjaj u očima vašim
i osmeh dečiji,
spontani i nevini pogled,
duša vam gde je?

 

[PetarSamotnjak]

OBEĆANJE

Pišem ti o Ljubavi,
o uzaludnim pokušajima da se prevari navika.
Previše naelektrisanih nerava, previše razbijenog stakla,
gomila nečistih misli, pobucanih nadanja,
raspršenih snova, nevidljivih laži u klupku razvrata,
paučina u dnu materice, vosak na klitorisu,
ugašen vulkan, let uvelog lista ka tlu.
Nije to ni čežnja, ni starost, ni jednoličnost,
čak nema veze ni sa emocijama.
Ja nemam snage za slaganje stihova,
isuviše me stežu metafore oko vrata
i lako zapaljive smrti u džepu.
Bolestan sam od poezije, riječ ubija brže od mača,
i ne znam kako podnijeti trenutak
u kojem umjetnost postaje realnost?
Lakše ću pljunuti na Boga i njega kriviti za sve
nego da priznam da sam možda i ja negdje pogriješio.

Ako stane vrijeme, ako se zaledi trenutak,
evo obećavam, volit ću te do zauvijek.

Srđan Mršić

 

[Suljo.L]

 

[PetarSamotnjak]

LJUBAVNA PJESMA

Kod tebe ležim u mraku
nalazim mir.
Nitko nije na svijetu
dobar k'o mrak i ti.
Vezao sam se mrakom
Vezao sam se tobom.
Da se rastanem s mrakom
rastao bih se s tobom.
Kod tebe ležim u mraku
kao ptica u gnijezdu.
Vjetar mi raznosi pjesmu.


Bo Setterlind

 

[Jan Hus]

“Kao što je poznato »ljubav« je rastegljiv pojam koji dopire od neba do pakla a u sebi objedinjuje dobro i zlo, uzvišeno i nisko.”

K.G.Jung

 

[Rusalka]

http://www.*************/convkey/9e12/cryimic724ra3evfg.jpg

 

[PetarSamotnjak]

ULICA GORKIH JAGODA

Dobrodošla,
u ulicu Gorkih Jagoda... broj pet!
Tu na uglu, s ulicom Spaljenih Pisama i
Mrtvih Nadanja,
stanujem ja.

Svako jutro, odem do ćoška
"Bulevara Prevara".
Tu kupim novine -
"24 časa života manje".

Pogledam oglase,
rubrika "Nadanja",
ali ništa novo...
Čak se i staro razgrabilo!

Oko podne,
sednem u park,
pokraj reke Sećanja,
i gledam kako otiču
nabujale misli...

Popodne je moje vreme,
kada ručam u restoranu
"Prvi Poljubac".
Odmah je tu, na trgu Ironije.

Pitam koji je danas dan
crno-belog kelnera...
(Pošto znam koji je specijalitet,
kog dana na meniju...)

"Koji je danas dan?!"
reče kelner
"Mislim gospodine, da je danas
Patetični Dan!"

"Bože!
Zakleo bih se da je danas
Očajni Dan!
Kako prođe nedelja!"

Za Patetični Dan,
obično je na meniju
"Teška Glupost,
filovana s Divljom Ljubomorom"

"Moje omiljeno!"
- pomislih.
"Još nešto gospodine?!"
bio je ljubazan kelner.

"Možda... preliv od Intriga,
s jednom toplom, Sočnom Laži!?"
"Mogu li Vam preporučiti
Samosažaljenje uz to?!"

"Ko kuva danas?!"
pitah.
"Đavo, čini mi se
ili Vaša bivša!
Ako joj je počela smena?!"

"Daj! 'Ajde!"
"A, za desert?!"
"Možda neki Bol,
u predelu grudi?!"

"Naravno gospodine... Sve za Vas!"


Ratko Petrović

 

[fortes]

 

[PetarSamotnjak]

STREPNJA

O zveri, ja neću večeras u tami
Da ti svladam telo, večno greha žudno,
Niti poljupcima u beskrajnoj čami
Da ti mrsim tužno masne kose bludno.

Teški san bez snova moje srce traži,
San koji će svako kajanje da zbriše,
San drag tebi posle tvojih crnih laži,
Tebi, što o smrti znaš od mrtvih više.

Jer, Blud rijuć ispod otmenosti moje,
Jalavošću svojom žigosa nas dvoje;
Al' dok ti u grudma surovim ko kam

Srce je kog zločin ne vredja ni jedan,
Ja bežim, bled, videć les mrtvački ledan:
Bojim se umreću ako legnem sam.


Stefan Malarme

 

[fortes]

Bila si ptica u prolazu
I ne znam iz kog razloga
privikavao sam se na tebe
svakim danom sve više
Oboje smo izmislili ljubavnu avanturu
Ispunila si mi život
a onda te videh da odlaziš bez pozdrava
Videh te kako odlaziš

Želim u tvojim otvorenim rukama da pronađem put
I da se samo uz mene osetiš ženom
Danas te želim...
Na tvojim usnama želim da ugasim žeđ svoje duše
I da otkrivamo ljubav zajedno svakog jutra
Danas te želim...

 

[PetarSamotnjak]

SANJAM TE

Ti me odsvakuda
svojim pogledom pratiš
i sanjam kako tvoje lice,
mojim licem zlati,
pa se u beskrajnom svemiru moga bića
osmjehom svoga lica
kao zvijezda sklanjaš.
Ti me grliš
i zagrljenog,
nježno usnama nosiš.
Optočena suncem,
s lakoćom se po meni dižeš
i mojim tijelom
iskre sjajne radjaš.

Ti se oduvijek
u prekrasnom mirisu lipe stvaraš
i ravnicu moga tijela
bojom suncokreta ljubiš.
Ti si ista ona raskoš,
koju u njedarima slatko snivam,
a i divlja usred mojih ruku,
jedina si ptica u mom oku
i bezbrojna u velikom uzdahu.
Ti si beskonačna misao,
u riječima dodirnuta,
a istovremeno i blaga narav
moga skromnog bića
u kojem se tvoje lice zlati.

Zal Kopp

 

[Ameno...]

 

[PetarSamotnjak]

ZNAJ, TO SAM JA


Ako nekad možda čuješ,
gdje sonatu kiša svira,
i gdje neki oluk plače,
kroz tišinu noćnog mira.
Gdje dolazih, tebe čekah,
i gdje korak moj odzvanja,
u mirisu ispod granja,
pod prozorom tvoga svijeta,
Znaj, to sam ja.

Miladin Šobić

 

[Jan Hus]

ЗА КАП ВАТРЕ

У којој земљи без сенке никле су твоје очи
Јер нигде сломљена тишина није додирнула толико тело
Нити је други пламен обузео те распеване ноћи
У дубинама алги где пратиће ме увек ова чулна магла

За целу бајку што није био живот
Дао бих све речи што нису ни тајна ни магла
Све редом падаће мирис звезда стаблом жеђи
За нечујне птице што одбродиће ми стравом

О да су ти сви трагови и ова слабост рекли
Да су ти дани и осмех тајанствени као вода
Да си та вода где ћу овлажити чело
Ти у једној веђи јутро у другој вече

За руке луде ове руке за црне за вреле суморне руке
Само си мир само рањена звер даљина
Не делим те више од вере мојих трепавица
Авет или мрамор за кап ватре у свим сновима.

Душан Матић

 

[Vatreni Kamen]

 

[dzezer]