Zelim te...

[PetarSamotnjak]

DVE VEČNOSTI

Ti i ja,stojimo u ovoj sekundi na
susretu dveju večnosti.
Jedna večnost je ogromna prošlost,
koja će ostati zauvek,
a druga večnost je ona koja je pred nama
i koja se odmotava dokle god
bude postojalo vreme.

Ne možemo da se ubacimo
ni u jednu od te dve večnosti:
ni pola sekunde napred,
ni pola sekunde nazad.

Zato hajde da budemo zadovoljni
onim življenjem koje nam je
jedino moguće,
a to je: od ovog trenutka
do sledećeg odlaska na spavanje.

Moris Balšan

 

[rosel]

 

[Suljo.L]

 

[PetarSamotnjak]

TI, JA I NIKO IZMEDJU NAS

U boji sjajne zrelosti, u tišini ispijamo uzdah,
umjesto šećera dodajemo jutarnje poljupce,
u mirisnom pogledu sretni udišemo šaputanje,
nijednom riječju ne ometamo požutjelu jesen,
jer smo prisutni na zlatnim stazama milovanja
ti, ja i nitko između nas u boji sjajne zrelosti.
Rumenilo za vratom od ogrlice jutarnjeg neba,
po obrisu blistavih usana klize uske jagodice,
a iznad lišća kroz tihu škripu gradskog snijega
u prostor tankih prstiju dopiru cjelovi daha,
i drhtimo sljubljeni samom svetošću zagrljaja
ti, ja i nitko između nas i rumenilo za vratom.
Pod očima plavog dana ispovijedamo ljubav,
na čistom suncu udišemo toplo svjetlo života,
i najljepši smo kad u nama dodiri blago trepere,
jer tad započinje tijelo sretno kružiti srcem sna,
pa noć koja se tiho otapa prelijevamo u strast
ti, ja i nitko između nas pod očima plavog dana.

Zal Kopp

 

[AnaNumber1]

 

[PetarSamotnjak]

POGLED


Pogledaj kroz prozor.
Sa puste ulice gledaju te odnekud moje oči.
Blago. Kao da se uče nježnosti.
Oslušni tišinu.
Čućeš moj šapat.
Tih.
Pretih.
Kao da se riječi uče govoriti tebi.


Jovica Letić

 

[gost 337958]

 

[NIKOS_]

Zelim te jedina, zelim te nenaljubljena,

zelim te tuznu, zelim te nasmejanu,

zelim te slatko bezobrazno,

zelim te gledati dok spavas,

zelim te na hiljadu nacina,

mada samo jedan nacin ucinice me srecnim,

ZELIM DA BUDES VECNO SA MNOM.

 

[PetarSamotnjak]

Q&A


Povalio bi me?
Oh, draga, kako zvuči grubo
to postavljeno pitanje.
Uskočio bih u tvoja dva jezera
ispod čela,
veslajući trepavicama,
a onda kada bih se domogao kopna,
peo bih se na tvoje jagodice
kao vođa ekspedicije koji će
usnama postaviti zastavu
na tvoja dva brda ispod očiju.
Posle bih proučavao geometrijske mogućnosti
preklapanja naših usana.
Ja se, inače, jako zanimam za takve stvari,
kao i za to koliko se naši jezici mogu dodirivati,
a da se taj čin ne pretvori u
jezično istraživanje krajnika.
Onda bih se bacio na vrat,
označavao bih svoju teritoriju usnama,
a posle toga bih se sa osmehom
setio kako su jagodice bile, zbilja,
mačiji kašalj prema planinama koje me očekuju.
Tu u pomoć usnama dozivam i prste kojima,
kao što reče pisac koga smo zajedno slušali,
uvrćem ti bradavice kao da tražim stanicu na radiju.
Onda bih morao da se spustim do pupka,
opšteg mesta devojačke lepote,
koji u tvom slučaju dokazuje
da opšta mesta mogu ponekad biti opravdana.
Morao bih i jedan poljubac podariti
onome što ljudi nazivaju
Venerin breg,
iako je on više dolina
u poređenju sa planinama tvojim
koje sam već osvojio.
Poljupcima bih napredovao niz tvoje noge,
dok naposletku ne dođem
do deset veselih patuljaka,
sa kojima se moram sa svakim ponaosob izljubiti,
jer takav je red.
Tek onda bi oko kolena
dodirnula jednog mog
dugogodišnjeg prijatelja,
koji bi, svečano obučen,
krenuo na sastanak sa
tvojom prijateljicom,
koji smo im ugovorili
gledajući se čežnjivo onog leta,
sluteći da su nam prijatelji sličnog
senzibiliteta.
Vidiš, draga, odgovor na pitanje
koje si mi postavila,
mnogo je složeniji nego što si
možda očekivala,
ali ako si umorna,
ako su te kinjili i dosadom gađali,
ako nisi raspoložena da ti crtam algoritam
ovog komplikovanog psiho-fizičkog procesa,
onda, da, draga,
povalio bih te.

Bojan Marjanović

 

[Rusalka]

http://www.*************/convkey/3293/4i5063o1x1wsauzfg.jpg

 

[PetarSamotnjak]

KADA SAMA ISPOD ZVEZDA

Kada sama ispod zvezda
budeš osetila tugu beskrajnu
jer se život udaljio
i umesto njega plaminjaju tek hladne vatrice
na kojima ne možeš ugrejati ništa

u noći čudesne bliskosti sa stvarima
koje su iluzija raskošna i moćna
dragocena i poželjna
i koje su zato još poželjnije i dragocenije
i moćnije i raskošnije
nego što bi bile da su išta drugo nego iluzija

kada beskrajno tužna ispod zvezda
osetiš ushićenje koje se može osetiti
jedino ispod zvezda
kada se tuga ne može svesti na meru obične tuge

shvatićeš tužnog čoveka
koji se raduje svim stvarima
jer zna da bi jedva čovek bio
da se ne raduje svemu

naročito onim stvarima koje ponekad zovemo ljubav
i stežemo ih u večni zagrljaj
i posle smo tužni jer ne možemo da poverujemo
da je i to iliuzija
i raspamećeni osvrćemo se
i pokušavamo da zagrlimo ceo svemir
kao da je svemir stvarniji od bilo čega
i od toga nam ipak bude nekako lakše
samo što ne zapevamo

Božidar Vasiljević

 

[Jan Hus]

БЛАГОВЕСТИ

Љубав што беше није више.
Судба ми блуди по небу ових дана,
блага и мирна, кишом опрана,
као рука некад по телу драгана.

Над земљом више не мирише крин,
у пролећу, оштар, блудан, женски.
Расцветане воћке стискам на ребра,
кроз ваздух благовештенски.

Нестаје ноћ,
пуна жалости и болног разврата,
а ја остајем у ведром видику,
модрим водама, и рујним шумама,
као сен трске, лишћа, росног влата.

М.Црњански

 

[PetarSamotnjak]

KAKO

Kako da te imenujem,
moje blisko nebo,
moja dobra ruko,
moja tiha ulico,
zasuta tamom.

Kako da te imenujem
vatro mojih snova,
ladjo u zelenom pristaništu,
noći, okružena jelama,
moja mala skrita željo.

Kako da te imenujem,
moje drveće u oluji,
moj čisti svileni rupčiću, sav bijel,
moja zvijezdo nepoznata u oceanu,
kako da te imenujem
sad,
kad je grad okrenut u mrak
i približava se prosinac.

Neven Birsa

 

[Rusalka]

Ako ti svetlosti nedostaje
uzmi me.
Noć da sam noć bih spalio
da te razdanim.

Ako ti ljubavi nedostaje
uzmi me.
Zenice ću noći da iskopam
da se zvezda ogledaš, da sineš.

http://www.*************/convkey/bc6c/qbo2cza7dz6ljbmfg.jpg

Al ako ti ja nedostajem
šta ću ti!
Sem da te gledam do u nedogled
sem da izgorim.
Aca Šopov​

 

[gost 308098]

 

[Branko Lori]

http://fs1.****************/images/141129/huun9q73.jpg

 

[fortes]

 

[Vatreni Kamen]

 

[Suljo.L]

- - - - - - - - - -

 

[Rusalka]

...
Sve tutnji u snazi napregnute volje,
krši se i pišti i seva i para,
razjaren se orkan s nebesima kolje,
polusmrznut Neptun s Adom razgovara.
Opijeni mržnjom, opkoljeni vriskom,
pripijene usne do krvi smo grizli,
moćna su nam rebra drhtala pod stiskom prstiju,
što međ njih neznano su sklizli.
Taj poljubac duše pio nam je do dna,
i hiljade šara, vrelih kô strast lavlja,
igrahu kô oči dva pantera srodna,
dok nebesa siva bivahu sve plavlja.

odlomak Milutin Bojic

​

 

[Jan Hus]

O mrak je ovaj čežnjiv sav nota muzikalna.

Tin

 

[Jan Hus]

НОЋ ТАЈАНСТВЕНА

Осећам да сам нечим такнут
Ко дахом, или ко зна чиме.
Да л' за мном, драга, пружаш руке,
Или си рекла моје име?

У мени сада све је тихо
Док чекам знак твој да се јави.
Чекам будно, чекам жудно;
И бдим у једној вишој јави.

О драга, то је ноћ тајанства;
Чезнућа путују по тмини,
И овај осмјех на мом лицу
Примићеш негдје у даљини.

Добриша Цесарић

 

[Rusalka]

Reč vatra! ja sam joj rekao hvala što živim
toj reči čiju posedujem moć da je kažem.
Njen pepeo je zaborav. Ako pred tom reči skrivim
pod čelom mi poledica i dan poražen.

Reč krv! najlepša reč koja se ne sme.
A koliko ptica i zveri u krvi mojoj prenoći!
Možda izvan moga srca i nema pesme,
jer krv je vanvremena mastilo bez moći.

Reč žudnja! jedina još smisao ne nađe;
I ptica u paklu kroz tužnu mi glavu.
O gorko more za moje bele lađe
kroz ispisani predeo i verbalnu javu!
Branko Miljkovic

 

[Branko Lori]

http://fs2.****************/images/150105/e6afirl8.gif
Nevolja - Percy Bysshe Shelley
Nevolja
Tek dvije tri riječi izrekli smo bili
Slučajno u vrevi taštog svijeta,
I gle, kakav žar već ćutim u svakoj mi žili!
Zašto mi se um toliko tebi preda?
Vani već sviće, dan stiže već šumno,
A ja još bdim, sve više mir svoj gubim,
Bacam se u vatri i šapćem bezumno:
„O kako si draga, koliko te ljubim!“

 

[DRAGSTOR]

Detelino moja
sa četiri lista
ostala si samo
u snovima ista.
Na čije li srce
sad naslanjaš glavu
dok ja molim ptice
da ne gaze travu.
Ali, ako još jednom
zalutaš u moje pesme
i budeš stideća
i tako daleka
možda ti priznam
još u prvoj strofi
da si moja najdraža glavobolja
i da me boliš
samo dve reči
što ne umeš
da izgovoriš.
Upamti,
ne tražim puno
samo srce tvoje.
Hoću
nešto da mi kuca
dok ne vratiš moje.
Zato,
uzalud bežiš,
moje te pesme stižu
a mogle ste zajedno
ići u šetnju.
Ipak,
Srce bih da ti pomilujem,
dok nežnost tražim u vinu
bar jedno milovanje
večeras
spusti niz Drinu.
Nedra ti puna proleća,
Februar cvili od muke,
hajde
otkopčaj bar jedno dugme
mole te laste
i moje smrznute ruke.
A, ja:
zamislim tako
da sam papir beli,
dok drugi pišu,
ti slobodno crtaš po njemu.
Nikako da te iskašljem iz sebe!
Ja sam bolest koja ne boli,
puna mi te usta i postelja,
ako želiš da ozdraviš,
razboli se malo od mene.
Veruj,
kad se okupam
posle tvojih milovanja
ja mirišem
na ništa.
Kad zagudi košava
odvešću te
u kuću
bez prozora
da vidiš
kakva je
moja noć
bez tebe.
Ali,
bez tebe sam
časovnik
bez jedne kazaljke
i svakoga
ko me pogleda
upitam
koliko je sati.

GORAN LAZIC