Zašto se mnogi mire sa smrću?

Ма не, не... само је фасцинантно како опет долазиш по порцију, макар и сутра.
Дакле умрећемо сигурно, што се васкрсења тиче зависи на шта се мисли, но не морамо сад о томе...
Моје питање за тебе: Да ли је то добро или лоше?
 
Не знам шта је постављач теме мислио, за мене то значи:
1) Помирити се са тиме да је физичко тело мртво, да ћеш биолошки умрети, начелно прихватити ту неминовност.
2) Помирити се у конкретном случају, када нешто можеш покушати, а можда и урадити да конкретно не умреш од неког разлога.

Ово друго је супротно са инстинктима, а могуће је у одређеним ситуацијама, ако жртвујеш свој живот за "виши циљ", или за драгу особу (у случају потомства је то чак инстинктивно), или ако си схватио да усред тешке болести можеш само да се мучиш, па је боље опустити се ако свеједно умиреш...
Прво је за мене филозофско, а за некога верско питање које настаје пред спознајом да је људски живот ограничен. Не знамо да и животиње имају такве спознаје...
 
Izvesno je da nam je svima jasno šta znači miriti se sa smrću, te pitanje o tome otkriva negativne tendencije...

Lično - sa njom se nikada nisam mirio a zahvaljujem Bogu da me je Izveo iz tame beznađa i nepoznavanja NJega, Koji je Izvor života, te Koji je, samim tim, Moćan da nas Izbavi iz okova smrti.
 
Retki su oni koji umiru zadovoljni jer su razresili mnoge energetske cvorove i lepo okoncali svoju misiju.

Postoje neke studije izmedju nauke i spiritualizma (spiritualna psihoterapija) koje upozoravaju da umrle osobe to jest njihova esencija ne miruje ni na "onom svetu" ako se stvari nisu razresile na "zemlji". Isto tako ako previse tugujemo za umrlima onda ih energetski ne pustamo da odu i pocivaju u miru, ako ne tugujemo dovoljno onda smo krivci zato sto nismo zaokruzili stvari, nismo dovoljno dali paznje nekim stvarima pa nam se one vracaju kroz zivot. Naravno iza ovih cudnih zakljucaka stoje decenije naucnog iskustva iz oblasti psihologije.
 
Што се тиче одласка на онај свет, ритуали везани за 40 дана нису ту случајно, изгледа да је то кључан период...
Лично верујем да је после смрти Сабирни Центар (јесте, као у том филму) где су људи бледе сени, како су то још стари Грци говорили. Живо сећање оних који су и даље живи одржава ове сени у некаквој егзистенцији - онако како их се сећамо. Формални ритуали, да би се ИСпоштовало, а не зато што имамо неке емоције, неко сећање на конкретне догађаје с тим особама у вези, могу само продужити "ларвални ступањ" (о томе је говорио Калајић) током којег особа губи своје одлике, али некако јој душа остаје "у комаду"...
Особе које памти историја имају неки "живот" на "оном свету" - рецимо Никола Тесла, Акександар Македонски, Адолф Хитлер... дакле онако како их историја памти, шта живи људи о њима мисле. Када и то избледи, или можда кад људи не буде, и њихове ће се душе распасти, да би се од фрагмената (енергија, афеката) поново градиле нове...
 
mizaca:
Zato jer nisu u stanju da poboljsaju svoj zivot.I tako smrt dodje kao nagrada................
Kliknite za proširenje...

Па да... рецимо заједнице есена које нису хтеле да се буне против римског јарма, а ни да се уклапају у исти, па су нашле згодно решење: "покајте се, крај света је близу". Из таквих заједница је потекао мит о Исусу Христу.
Историјски гледано имали су срећу што у тадашњем свету године нису биле много битне, па нису нешто ни причали кад је тачно то "близу", ког датума. Иначе би били смешни једнако као и данашњи адвентисти (који су такође хришћани).
 
cleaner:
Lose......bilo bi dobro da zivimo vecno i to dobro da zivimo.

Bas kao ja sto nemam primedbe na postojece :D
Kliknite za proširenje...

Ти рече да је у твом животу све добро, па ето ја не знајући те, осим чињенице да се декларишеш као атеиста, пронађем из цуга шта је у твом живот лоше :hahaha:
 
Агарта:
Ти рече да је у твом животу све добро, па ето ја не знајући те, осим чињенице да се декларишеш као атеиста, пронађем из цуга шта је у твом живот лоше :hahaha:
Kliknite za proširenje...

Lose je to sto se mora jednom i zauvek umreti, nema reprize zivota ali kad ne mozes da utices na to onda to nije ni bitno, sta je tu je.

Zivi lepo dok si ziv, ne opterecuj se nekim zivotom posle zivota, nema toga, nikad nije ni bilo, samo babine suplje price
 
Istina je da treba i da se nesto cini, veci je problem filtracije. Da li si siguran da evolucija ima smisla ako bi zivot bio vecan? Postojanje velikih razlicitosti u istom vremenu zatezu odnose tako da nisam siguran da je bolje ziveti vecno nego se reinkarnirati. Koliko reinkarnacija zadovoljava jedinku nije bitno.

Mislim, prijatelju, zamisli sadasnju razliku medju ljudima, pa dvesta puta tako. Ne znas da li sebe da ubijes ili njih.:)
 
Milan Mijailović:
Šta mislite, dragi diskutanti, zašto se mnogi mire sa smrću (kada je, uglavnom, i sami ne žele)? Ima li logike u tome, te šta nam valja činiti?
Kliknite za proširenje...

Nema logike miriti se sa smrcu to je linija manjeg otpora

SMRT je nas najveci neprijatelj tako kaze i Biblija.

i samo Bog moze otkloniti SMRT sto i hoce.

1 Korincanima 15:
26 Kao posljednji neprijatelj bit će uništena smrt.
 
Poslednja izmena:
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Maki!
Зашто се ријеч Христос не преводи?
2
Odgovora
25
Pregleda
446
bas kao
B
anajade
Zasto bi se hriscani zamarali starim zavetom?
2 3
Odgovora
63
Pregleda
770
bas kao
B
tab503
Zasto Bog kaznjava?
3 4 5
Odgovora
111
Pregleda
1.451
DedaStojan
D

Back
Top