Zašto se mnogi mire sa smrću?

Ко каже да се не мирим са смрћу?
Da li je neko kazao da se ne miris sa smrcu? Ko je taj? Odakle njemu saznanje da se ti ne miris? Da, ko to kaze, ko to laze da se ne miris sa smrcu? Doduse, ja te upitah zasto se (ne)miris, sto ce reci da li se ne miris i ako se ne miris - zasto, odnosno, ako se miris, zasto se miris? Pitanje je retoricko, prazno, bez znacaja, jer je nase mirenje/nemirenje irelevantno. Doduse, vi vernici imate "alterantivu" - vecni i blagodetni onostrani zivot sa vasim bogovima.

Или ајде, што ми је већ омиљено, да гледамо значење а не речи. Шта може значити "мирити се са смрћу"?
1) Измирење са чињеницом да ћеш биолошки умрети, а "измириш" се из овог или оног разлога (не мора бити битно). Али будимо реални - једно је то да причаш док си здрав и ван опасности, друго је у другој ситуацији. У том смислу сам се измирио, шта би ту био проблем?
2) Не мирење са ставом да је смрт тотални крај свести (или се неко можда мири и са тим). Ја се с тим не мирим, а реч је о ставу (који можда и јесте тачан) а не о чињеници, пошто то ипак не знамо. Сваки "доказ" у том смислу је само аналогија. Да, у том смислу се "не мирим са смрћу", односно са таквим ставом. Верујем у нешто друго, а кад умрем видећу да ли сам у праву, а ако не видим, биће да ми неће бити важно
C:\Users\Toma\AppData\Local\Temp\msohtmlclip1\01\clip_image001.gif

Било шта треће нема смисла. Ако се постављач теме не мири са смрћу, а мисли да је бесмртан, шта онда има да се мири или не мири. Смрт не треба да је ствар која га занима. Ко му дрма кавез?
Ipak, ti kao vernik se ne miris da ces sa telesnom smrcu doziveti i umnu; ublazavas i lecis svoju nostalgiju za ovostranim zivotom uverenjem da ce se tvoja "dusa" vinuti u neslucene visine, u carstvu vecitog blagostanja. To je izvanredan trankvelazer za lakovernu i emotivno ranjivu svest, ili sto bi se u narodu reklo "dusu".
 

Back
Top