Победоносцев
Stara legenda
- Poruka
- 86.013
Krivo. Realno, Rimska crkva je pridonijela emancipaciji Hrvata kao zasebnoga naroda. Glede pisma, ostavila je glagoljašima pravo da pišu tim pismom jer se promašeno držalo da je Sv. Jeronim izumio glagoljicu. U pogledu ćirulice ili bosančice- pa upravo su u Rimu dali dopuštenje da izlije slova u bosanici kao širenje vjere u Bosni i drugdje, i tako su nastali njegovi bestseleri tiskani u 12-15 izdanja od 1611. i 1616. u sljedećih 200 godina. Franjevci su sami u sredini 18. stoljeća prelazili na latinicu zbog veze s Dubrovnikom i ostalom Dalmacijom.
Što se samoga jezika tiče- Hrvati su jedini katolički narod, zbog jeronimske legende, koji je ima vjerske obrede na vernakularu il isvom govornom jeziku, a ne na šubidubi crkvenoslavenskom kog ntko nije razumio. Zato postoji pisana kultura - ne samo umjetnička književnost- na govornom jeziku u Slavena zapadne crkve,ovako onako (potiskivana nakon propasti reformacije u Slovenaca i Čeha), dok kod Hrvata nikakvoga prijekida.
V. od 12:40 nekoliko minuta
Немам појма који језик су некакви босански фрањевци користили за мисе у османској Босни. Хрватска књижевност је плод блискости са културом ренесансе, рекло би се, не некакве аутохтоне хрватске културе исказане кроз хрватски језик; међутим лепо и позитивно достигнуће.
Староцрквенословенски управо јесте био вернакулар; то је била сва поента, и намерно је одабран као вернакулар због покрштавања Словена. Намерно су стваране и локалне редакције - српска верзија ни данас није иста као руска, нпр - да би се одржала блискост вернакулару. После од тога одустају и језик окоштава, литургија се одржава на церемонијалном језику, у сличном процесу као латински шест векова раније, али погрешно је рећи да није био у питању вернакулар. И сам латински је некад био вернакулар.