ZAŠTO SE BOTANIČKA BAŠTA ZOVE "JEVREMOVAC"?
Pogledajte prilog 1158493
Kralj Milan Obrenović 1889. doprineo izuzetno bašti koju danas poznajemo. U pitanju je godina u kojoj je ovaj Obrenović poklonio imanje Velikoj školi. Bilo je to imanje koje je nasledio od Gospodara Jevrema. On je ovo imanje poklonio za potrebe podizanja Botaničke bašte.
Jedini uslov bio je da se bašta zove upravo po dedi. Tako je nastao Jevremovac.
Botanička bašta Jevremovac, sa svojom velikom staklenom baštom ima veoma značajne kulturno-istorijske i arhitektonske vrednosti. Ona je prva i do sada jedina botanička bašta u Srbiji, čije je osnivanje vezano za jedno od najvećih imena srpske botanike – Josifa Pančića.
Botanička bašta je dragulj koji se nalazi u centralnom delu prestonice. Današnja Botanička bašta osnovana je 1889. godine, kao zajednička ideja istaknutog naučnika Josifa Pančića, lekara i botaničara, profesora Velike škole i kralja Milana Obrenovića.
Za izgradnju Botaničke bašte kralj Milan je poklonio parcelu Velikoj školi, u čijem sklopu je bašta trebala da bude podignuta, uz jedan uslov. Kralj Milan je imanje na kojem je trebala da se podigne Botanička bašta nasledio od svog dede Jevrema T. Obrenovića, velikog ljubitelja narodne prosvete i želeo je da mu oda počast, tako što će Botanička bašta poneti njegovo ime. Tako nastaje Jevremovac, botanička oaza, koja je prostire na oko 5 hektara i dom je za skoro 2500 vrsta biljaka.
Zanimljivo je da je na imanju na kome je nastala Botaničke bašta nalazilo se mestu iskrečenih mešovitih šuma lužnjaka, cera, poljskog jasena i bukve. Pojedinačna stabla cera, lužnjaka, poljskog jasena, čija se starost procenjuje na preko 120 godina, jedini su ostaci nekadašnje autohtone vegetacije na ovoj površini, i danas su ukras Botaničke bašte.
Botanička bašta "Jevremovac" je danas jedinica Biološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu.
Botaničku bašta pored otvorenog dela krase prostorije Instituta za botaniku, koje obuhvataju upravnu zgradu, herbarijum, koji je osnovan 1860. godine i danas ima oko 200 000 uzoraka, slušaonicu, biblioteku iz 1853. godine sa oko 13 000 knjiga i spisa i laboratorije.
U sklopu se nalazi i kolekcija Josifa Pančića pod nazivom Herbarium Pancicarum, velike vrednosti, o čijoj vrednosti svedoči i činjenica da su delove ove zbirke okupatori Beograda slali za Beč, Sarajevo, Zagreb, Budimpeštu, i isti nisu nikad vraćeni.
Deo Botaničke bašte je i Staklena bašta u viktorijanskom stilu, koja je atrakcija za sebe. Podignuta je 1892. godine pokriva prostor od 500 m2 a čine je dva krila spojena središnjom kupolom. U vreme kada je građena predstavljala je jednu od najlepših i najvećih
staklenih bašti u ovom delu Evrope. Zanimljivo je da su za njenu izgradnju korišćeni delovi koji su dopremljeni iz fabrike Mozentin u Drezdenu..
U Staklenoj bašti se gaje brojne tropske i suptropske vrste biljaka od kojih treba pomenuti: Phoenix Canariensis, Chamaerops Humilis, Cereus Peruvinianus...
Nedeljko Košanin
Najveći sjaj Botanička bašta Jevremovac dosegla je 1930. godine, u periodu kada je upravnik bio akademski botaničar Nedeljko Košanin. Nažalost, ubrzo posle toga zbog nedostatka novčanih sredstava dolazi do teških dana za baštu, čak se u tom periodu razmišljalo o seobi bašte na Topčidersko brdo.
Botanička bašta u Beogradu je jedinstvena po mnogim aspektima. Osobenosti i specifičnosti Botaničke bašte su :
- Istorija: Botanička bašta je osnovana 1889. godine, što je čini jednom od najstarijih institucija ovog tipa u Srbiji i šire.
- Položaj: Bašta se nalazi u samom centru Beograda, u blizini Kalemegdana i u neposrednoj blizini reke Save. To joj daje specifičan položaj i omogućava posetiocima da uživaju u prirodnom okruženju usred grada.
- Raznolikost biljnog sveta: Bašta ima preko 2.500 vrsta biljaka, od kojih mnoge potiču iz različitih krajeva sveta. Ovaj bogat biljni svet privlači posetioce iz različitih delova sveta.
- Edukacija: Bašta je otvorena za posete školskih grupa i organizuje različite obrazovne programe za decu i mlade. Takođe, organizuju se i razne radionice za odrasle posetioce.
- Naučna istraživanja: Bašta je mesto gde se vrše razna naučna istraživanja u oblasti botanike, ekologije i zaštite životne sredine.
- Značaj za zaštitu životne sredine: Bašta je deo mreže botaničkih vrtova širom sveta koji se bave očuvanjem biljnih vrsta. Bašta u Beogradu ima značajnu ulogu u očuvanju i zaštiti autohtonih biljnih vrsta u Srbiji.
U Botaničnkoj bašti očekuje vas veliki broja biljnih vrsta od koji su najpoznatije razne vrste drveća:
- stabla brestova
- stabla hrasta lužnjaka (najstarije drveće Bašte, oko 140 godina)
- Ginko biloba
- Pančićeva omorika
- stablo trešnjinog drveta u Japanskom vrtu
- Spomenik Josifu Pančiću
Japanski vrt
U maja 2004. godine Botanička bašta dobija još jedan predivan kutak, Japanski vrt, kao rezultat velikih napora Vere Grbić i Mihajla Grbića, profesora Šumarskog fakulteta. Njihova ideja podržana je od strane države Japan, koja je obezbedila potrebna finansijska sredstva za pravljenje harmonije biljaka, vode i kamena.
Japanski vrt se u Botaničkoj bašti prostire na 20 ari zemlje, u sredini se nalazi jezerce, koje se puni vodom iz izvora ispod bašte, a ista se pumpama izvlači sa dubine od 100 metara. Japanski vrt na najlepši način posetiocima približava duh istoka. Period kada je najlepše posetiti Japanski vrt Botaničke bašte je vreme kada je japanska trešnja (sakura) u punom cvetu. U japanskim vrtovima određene biljne vrste imaju posebnu simboliku, a trešnje su za njih simbol mladosti, lepote, ljubavi i proleća.
Sve ove osobenosti i specifičnosti čine Botaničku baštu u Beogradu jedinstvenim mestom koje privlači posetioce iz različitih krajeva sveta i koje ima značajnu ulogu u očuvanju i zaštiti biljnog sveta.
Izvor za tekst i slike
