Zanimljivo o Beogradu

  • Začetnik teme Začetnik teme Nina
  • Datum pokretanja Datum pokretanja
Prvi grafiti u Beogradu

Nakon povlačenja nemačke vojske posle drugog svetskog rata, ruski vojnici su išli gradom tražeći mine koje će biti deaktivirane, a bezbedne objekte označavali su natpisom Provereno min njet. Smatra se da su te oznake na građevinama predstavljale začetke grafita u Beogradu.

S druge strane u Sremskoj ulici možete videti ploču sa natpisom Glasajte za Filipa Filipovića, koja se takođe smatra za najstariji grafit u gradu. Ovaj ploča napravljena je 1920. godine kada je Komunistička partija Jugoslavije za gradonačelnika predstavila svog kandidata Filipa Filipovića.
 
Albert Ajnštajn u Beogradu
Obzirom da je Ajnštajnova supruga, Mileva Marić, poreklom iz Vojvodine, Albert je nekoliko puta bio u Novom Sadu i Beogradu. Na beogradskoj opštini Rakovica, nalazi se i Kijevo, urbano beogradsko naselje. Rakovica je bilo poznato beogradsko odmaralište koje je posedovalo Kijevski potok, koji bi s vremena na vreme malo poplavio i okolinu. Jezero Kijevo napravljeno je izgradnjom kanala 1901. godine, a već 1905. godine Mileva i Albert su se vozili čamcima na njemu. Jezero je postojalo 46 godina, nakon čega je isušeno. Osim porodice Ajnštajn ovde su rado obitavali Kralj Petar I, poznata slikarka Nadežda Petrović i pisac Branislav Nušić.
 
Jednostavno Nikola Tesla
Da li ste znali da je Nikola Tesla prvi Srbin koji je nominovan za Nobelovu nagradu 1837. godine i da je istu odbio? A da li ste znali i da je i jedini Srbin po kome je nazvana međunarodna jedinica za meru? Nikola Tesla je umro 1943. godine, muzej se otvorio 1955. godine, a urna sa njegovim pepelom preneta je u muzej 1957. godine. Muzej takođe čuva originalnu zaostavštinu Nikole Tesle i to: preko 160 000 originalnih dokumenata, 2000 knjiga i časopisa, 1200 istorijsko-tehničkih eksponata, 1500 fotografija i staklenih fotoploča, preko 1000 planova i crteža.
 
Silikonska dolina

Dok je u Kaliforniji Silikonska dolina poznata kao košnica razvoja visokih tehnologija, u Beogradu je Silikonska dolina naziv dobila po ženama sklonim plastičnoj hirurgiji. Silikonska dolina u Beogradu je ulica Strahinjića Bana na Dorćolu, u čijim se mnogobrojnim restoranima i kafićima skupljaju ljudi koji su na važnim funkcijama. Shodno tome su posle 90ih godina, najsređenije žene ovde dolazile u lov na najbogatije muškarce. Danas kažu da je vreme silikona i lakih lepotica u ovoj ulici davno prošlo.
 
Beograd u igricama
Beograd se pojavljuje u svetski poznatim igricama Battlefield gde je predstavljen kao teren Evropske unije u futurističkom ledenom dobu,
kao i Half life gde možete videti Skupštinu i spomenik Knezu Mihailu Obrenoviću.
 
Beograd u filmovima

U Beogradu su takođe snimani i neki svetski poznati filmovi kao:
Bloom brothers, District 13, November man, 3 days to kill, Lockout, Ibiza, The white crow, Crawl, Chernobyl Diearies.
Potom Papillon, Mayhem, Corioulanus, The Raven, Incoming, An ordinary man, i drugi…
 
Prvi automobil u Beogradu , 1903.g

Ponosni kupac „Nesselsdorf“-a, tipa B, bio je Boža Radulović, bogati beogradski kućevlasnik, a zajedno sa automobilom stigao je i specijalni vozač iz fabrike, pa se srećni vlasnik u pratnji nekoliko prijatelja i radoznalaca provozao svojom neobičnom „kočijom“ od Železničke stanice današnjom Nemanjinom, pa ulicom Kneza Miloša ka Topčideru.

U periodu od 1902. do 1904. u četvorosednoj varijanti proizvedeno je samo 38 ovih automobila. I, upravo jedan od njih završio je u Beogradu, u vlasništvu Bože Radulovića

Clip.jpg
 
Prve zanimljivosti o Beogradu

Prve pozorišne predstave odigrane su jednoj od džamija u periodu austrijske okupacije grada

Prvo pivo u Beogradu natočilo se 1834. godine u kafani Manojlova bašta na Zelenom vencu

Prvi sto za bilijar pojavio se 1834. godine i to baš u kafani Znak Pitanja

Prvi spomenik podignut je 1848. godine i nalazi se u Karađorevom parku

U ulici Svetozara Markovića broj 72 bio je smešten prvi dom za nezbrinutu decu

Prva bolnica izgrađena je 1868. godine u ulici Džordža Vašingtona. Na njenom mestu je za vreme okupacije bio podignut šator za lečenje ranjenika. Danas se u toj zgradi nalazi Muzej sprske medicine

Prve novine u Beogradu bile su Novine Serbske i počele su izlaziti 1835.godine

Prvi vodovod grada pušten je u rad 1891.godine. u prisustvu mnogih bitnih zvanica i građana voda je potekla prvo sa Terazijske česme

Prva sijalica je upaljena na uglu Kolarčeve i Makedonske ulice 1893. godine, a već 1894. pušten je u rad prvi električni tramvaj

Prva štamparija otvorena je 1831.godine

Prva pošta u Srbiji počela je sa radom 7. juna 1840. godine, a nalazila se u kući Nauma Ička pored kafane Znak Pitanja

1855.godine osnovana je prva telegrafska linija Beograd – Aleksinac

Prvi telefonski razgovor odigrao se 14. marta 1883. godine između vojnog ministra i jednog kapetana

Narodni muzej u Beogradu otvoren je 1844.godine

Čuvena železnička stanica izgrađena je 1884. a sa njom i stari železnički most

Prvu vest o fudbalu objavile su Večernje novosti 1896. godine da je sportsko društvo „Dušan Silni“ odigralo utakmicu na Donjem Gradu kod Kule Nebojša
 
https://www.danas.rs/vesti/beograd/prva-sijalica-u-beogradu-zasijala-u-kafani-hamburg/

Predstavljena monografija kompanije Simens
Prva sijalica u Beogradu zasijala u kafani „Hamburg“

Kompanija Simens juče je organizovala, u Medija centru, skup pod nazivom „Kako globalne kompanije mogu da budu ujedno i srpske“, u okviru kojeg je predstavljena i monografija „Korak ispred vremena – 125 godina Simensa u Srbiji“.

Prva sijalica zasijala je u Beogradu 1881. godine, u kafani Hamburg, kod „Skupštine“, na uglu Kneza Miloša i Masarikove, na mestu današnje zgrade Elektrodistribucije. Vlasnik kafane, Petar Jovanović, kupio je „lokomobilu“ sa generatorom u proleće 1881. godine i postavio je u dvorište zgrade preko puta, u kojoj se u to vreme nalazila Narodna skupština, a odatle je postavio sprovodnik preko ulice od svog lokala do električnih svetiljki. Naredne godine, i Narodno pozorište dobilo je osvetljenje.


Исто се помиње и овде, мада без године
https://www.politika.rs/scc/clanak/428036/Beogradu-kafana-sudena

Први телефон у граду зазвонио је у кафани „Три листа дувана” која се налазила преко пута Скупштине, а прва сијалица је засијала на месту где се сада налази зграда „Електродистрибуције” у Масариковој улици. Ту је била кафана „Хамбург”.
 
Nina:
Silikonska dolina

Dok je u Kaliforniji Silikonska dolina poznata kao košnica razvoja visokih tehnologija, u Beogradu je Silikonska dolina naziv dobila po ženama sklonim plastičnoj hirurgiji. Silikonska dolina u Beogradu je ulica Strahinjića Bana na Dorćolu, u čijim se mnogobrojnim restoranima i kafićima skupljaju ljudi koji su na važnim funkcijama. Shodno tome su posle 90ih godina, najsređenije žene ovde dolazile u lov na najbogatije muškarce. Danas kažu da je vreme silikona i lakih lepotica u ovoj ulici davno prošlo.
Kliknite za proširenje...
A u pravom smislu beogradska Silikonska dolina mogu biti Airport city i institut Mihailo Pupin.
 
Prvi dvoboj pištoljima odigrao se u Beogradu 1905. godine na proplanku Banovog brda. Maršal dvora Boško Čolak Antić izazvao je na dvoboj urednika lista „Opozicionar“ zbog uvrede časti

Prvi stadion F.K. Jugoslavija svečano je otvoren 1927.godine i mogao je da primi do 30 000 gledalaca

Prvi autobusi pušteni su u rad 1925.godine na relaciji Slavija – Avala

Prvi studentski dom na Balkanu, Kralj Aleksandar I je zapravo poznata Lola u ulici Kralja Petra, sagrađena između 1927. i 1928. godine. Posle I svetskog rata ime je promenjeno u Ivo Lola Ribar, a zatim vraćeno u prvobitan naziv

1927.godine svečano je otvoreno zdanje Aerodroma Beograd

1937.godine otvoren je Beogradski sajam

Prvi semafor u Srbiji postavljen baš u Beogradu 1939. godine na uglu Bulevara Kralja Aleksandra i Takovske ulice

Prvi McDonalds restoran otvoren je 1988. godine na Slaviji (tada Trg Dimitrija Tucovića). Ovaj restoran je postao i svetski rekorder sa brojkom od čak 2 miliona usluženih gostiju.

Septembra 1970. u podzemnom prolazu u Nušićevoj otvorena je prva prodavnica koja je radila 24 časa.

Prvi oblakoder podignut je 1969.godine sa 24 sprata – Beograđanka

Prvi muzički festival zabavne muzike „Beogradsko proleće“ pokrenut je 1961.godine

Prva Gitarijada održana je na Beogradskom sajmu 1966.godine

Prvi BITEF održan je 1967. a prvi FEST 1971.godine
 
Najkraća ulica u Beogradu iznosi svega 12 metara i to je Lovačka ulica na Čukarici. Drugo mesto zauzima ulica u Zemunu, zove se Tesna ulica i duga je 15 metara

Za vreme turske vladavine Beograd je imao čak 273 džamije. Do danas je sačuvana samo Bajrakli džamija koja se nalazi Dorćolu u ulici Gospodara Jevrema

Beograd ima ukupno 23 kapije u gradu od kojih 17 pripada Kalemegdanskoj trvđavi

Najstarija sačuvana kuća u Beogradu sagrađena je davne 1724. godine i nalazi se u ulici Cara Dušana broj 10. Tu je jedno vreme bila prva beogradska pekara koja je radila 24 sata. Kasnije ona ustupa mesto tekstlnoj adionici „Narodni heroj Anđa Ranković“ iz koje je nastao čuveni Beko

Već 120 godina se na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu čuva egipatska mumija koja potiče iz 300. godine p.n.e.

1892. godine pri kopanju temelja za Bajlonijevu pivaru u Cetinjskoj ulici, otkopana je lobanja neandertalske rase. Za nju se smatra da je iz doba ranog paleolita. Takođe 30tih godina prošlog veka u Skadarliji je nađena lobanja za koju se veruje da je stara 40 do 70 000 godina.

1904. godine pokrenut je svima poznat list Politika i to baš u kafani Tri Šešira u Skadarliji

Jedina zvanična trka formula održala se u toku Drugog svetskog rata u Beogradu. 3. Septembra 1939. godine u čast rođendana kralja Petra, a vožena je oko Kalemegdana.
 
Zgrada Bitef Teatra izgrađena je za evangelističku crkvu međutim nikada nije dobila status verskog objekta

Jedna od neobičnih tradicija Beograda koja potiče s kraja 19. veka bio je lov na patke i druge divlje ptice. Ova zanimacija održavala se na današnjem trgu Slavija gde je nekada bila bara, u okviru poseda koji je držao škot Ser Frensis Mekenzi.

Najpoznatije gostionice bile su kod Crvenog petla, Crvenog vola, Pet ševa, Tri zeca, a najozloglašenija je bila Kod dve bule.

Zeleni Venac je nekada bio bara koja je isušena za potrebe izgradnje pozorišta. Obzirom da se zgrada srušila, a arhitekta pobegao, danas pijaca leži na njenom temelju

Baba Višnjina ulica dobila je ime po majci Kneza Miloša Obrenovića

U hotelu Bulevar, koji se kasnije pretvara u bioskop Balkan, 1900. godine prikazan je film o venčanju Aleksandra Obrenovića i Drage Mašin

U zgradi biblioteke grada Beograda nekada se nalazio hotel Srpska kruna čiji je vlasnik bio Aleksandar Karađorđević

Na mestu današnjeg Univerzitetskog parka nekada se nalazilo tursko groblje, a potom gradska pijaca

Đura Jakšić ostao je dužan vlasniku kafane Kod Kočijaša. Da bi se odužio naslikao mu je 7 radnika koji su gradili tadašnju gradsku bolnicu. Sliku je nazvao 7 švaba, a nakon čega kafana menja svoje ime u Sedam švaba.
 
  1. Srce srpske železnice i ranžirna stanica Beograda izmeštena je iz Zemuna u Makiško polje 1970.godine. 62 koloseka, dužine preko 70 kilometara i 172 skretnice mogla je da primi čak 6000 vagona dnevno. Plan je da ovo postane i centralna metro stanica Beograda.
  2. Do otvaranja prodavnice koja je otvorena non stop 1970.godine dućani u gradu radili su dvokratno.
  3. Prvi automati pojavili su se 1928. godine, a predstavljali su početak modernizacije grada i pojavu prve tehnike. U njih se ubacivao jedan dinar, a za uzvrat se dobijala bombonica ili čokoladica firme Union koja je bila preteča Kraša
  4. Kaldrma u Skadarskoj ulici kakvu danas poznajemo, samo imitira originalnu kaldrmu kakva je bila u ulici, a postavljena je 1961.godine kada ulica dobija titulu prestižne boemske četvrti
  5. Do 1930.godina nije bio običaj da pas bude kućni ljubimac, tako da je ovaj trend zapravo nešto mlađi od sto godina
  6. Na trgu Republike je nekada stajala jedna od 4 kapije za izlazak iz grada i nosila je naziv Stambol kapija. Ostale 3 su Sava, Varoš i Vidin kapije. Sve 4 su se nalazile van zidina tvrđave. Kroz nju je vodio put za Istanbul, Carigrad pa je tako dobila ime. Po jednoj teoriji Turci su ojačali prethodnu kapiju, a po drugoj potpuno je srušili i izgradili novu. Bilo kako bilo ostaci ove kapije danas leže zakopani negde ispod pločnika trga i Narodnog pozorišta. Preostale dve Stambol kapije koje su se nalazile unutar zidina tvrđave, unutrašnju i spoljnu, i danas možete videti na Kalemegdanu.
 
Da li znate da su Brankovim mostom vozile trole?

Krajem četrdesetih godina prošlog veka beogradskim ulicama su prvi put počele da saobraćaju trolejbusi, a tek sredinom pedesetih godina ustanovljene su prve linije koje su vozile preko Brankovog mosta.

Prve dve linije bile su 14 Zeleni venac – Zemun/Gornji grad/ i 15 Zeleni venac – Zemun/Novi grad/. Na dan proslave oslobađanja Beograda, 20. oktobra 1960. godine, puštena je i treća trolejbuska linija preko Brankovog mosta i prva koja je saobraćala na Novi Beograd. Linija 16 vozila je od Zelenog venca do Pohorske ulice.

Krajem šezdesetih, prema planovima grada Beograda, dobijen je nalog da se proširi most Brankov most. Tada se povlači trolejbuska linija 16, a potom i trolejbuske linije 14 i 15.

Na mesto trolejbusa 16 došla je 16tica, čuvena autobuska linija, koja vozi do nove okretnice na Kraburmi i do Paviljona na Novom Beogradu.
 
Knez Mihailo je 1.843. godine u današnjoj ulici Kralja Petra u centru grada otvorio svoje velelepno zdanje na 3 sprata. Ubrzo ova zgrada postaje prvi hotel evropskog renomea u Beogradu pod imenom Kod jelena. Kada 10-ak godina kasnije knez Aleksandar Karađorđević otvara hotel Srpska kruna u narodu poznatiji pod imenom Novo zdanje hotel Kod jelena dobija nadimak Staro zdanje i ostaje pod tim imenom upisan u istoriji grada

Cliphotel.jpg
..
7e5cb6550cb4aae5da78bb2eaf6d071f1.jpg
 
Beogradske kapije

Beograd ima čak 19 kapija! Osim dve najpoznatije, nastale u modernom vremenu, "zapadne" i "istočne",
ostale uglavnom datiraju iz vremena turske vladavine Beogradom i raspoređene su na ili oko Kalemegdanske tvrđave.
 
… da je tokom 2023. u Beogradu svakog drugog dana ukradeno jedno motorno vozilo, a da je od tog broja (194) pronađeno 134, odnosno 69 posto

… da je od 194 ukradena vozila u Beogradu 93 vozila (dakle, praktično svako drugo) ukradeno sa ključem u bravi, tj. pošto su lopovi videli da je vozač izašao iz vozila koje je ostavio u pogonu

… da su lopovi u Beogradu najčešće krali motorna vozila ispred apoteka, škola, vrtića, tržnih centara i autobuskih stajališta gde ima trafika ili prodavnica

… da je najviše krađa motornih vozila bilo u opštinama Novi Beograd, Palilula, Voždovac, Zvezdara, Čukarica i Rakovica
 
Navodno je prva kafana u Evropi, otvorena baš u Beogradu, davne 1522. godine. Nakon što su Turci 1521. osvojili Beograd
donevši sa sobom ovaj običaj ispijanja kafe na javnom mestu. U kafani se služila isključivo kafa.

Uživanje u crnom napitku, koje je stiglo sa Istoka, brzo se proširilo na Zapad. Beogradu se posle sedamdeset godina pridružuje Sarajevo (1592),
a London dobija prvu kafanu 1652, dve godine docnije Marselj, u Beču je otvorena 1683. godine, a u Lajpcigu 1694. godine.

Podaci kažu da je u Beogradu s početka dvadesetog veka bilo čak 300 kafana. Rekorder je svakako bila Poenkareva ulica (sada Makedonska)
u kojoj je u to vreme bilo 40 kuća, od kojih je u 17 bila kafana.
 
Na Slaviji u martu 1988. otvoren prvi Mekdonalds restoran u jugoistočnoj i centralnoj Evropi, a taj Mek je na istom mestu i danas, zajedno sa još desetinom istoimenih rastorana svuda po Beogradu.Samo godinu dana nakon otvaranja, ovaj Mek uspeo je postao svetski rekorder sa preko dva miliona usluženih gostiju
 
Najstarija sačuvana kafana u Beogradu je čuvena kafana „?“ (Znak pitanja).
Njeno zdanje jedna je od najstarijih kuća, sada zaštićeni spomenik kulture star čitavih 200 godina.

Zanimljiv je način na koji je kafana „Znak pitanja“ dobila ime – iako je pre toga imala nekoliko naziva, njen poslednji naziv „Kod Saborne crkve“ tadašnje vlasti smatrale su uvredljivim, te je vlasnik, u znak protesta, ali i kao privremeno rešenje do kraja spora, za naziv postavio samo znak pitanja. Taj naziv očuvao se do dan-danas.
 
Nina:
Na Slaviji u martu 1988. otvoren prvi Mekdonalds restoran u jugoistočnoj i centralnoj Evropi, a taj Mek je na istom mestu i danas, zajedno sa još desetinom istoimenih rastorana svuda po Beogradu.Samo godinu dana nakon otvaranja, ovaj Mek uspeo je postao svetski rekorder sa preko dva miliona usluženih gostiju
Kliknite za proširenje...
Kakva je to gužva bila
A kakvo razočarenje,kad sam probala
Iskreno sladoled je bio dobar.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Обилић
Divan dan u Beogradu
Odgovora
8
Pregleda
360
Обилић
Обилић
Belgradeboy
Novo naselje u Beogradu
Odgovora
1
Pregleda
245
Platin
Platin
MORNAR SA PUČINE
Najbolje naselje za život u Beogradu.
5 6 7
Odgovora
171
Pregleda
2.506
mario80
mario80

Back
Top