- Poruka
- 36.307
-
- Popularno:
- SASLUŠAN VUJADIN SAVIĆ! Dva sata davao...
- Poslednja šansa za Srbiju
- Dodik predložio treći entitet za Hrvate...
- Postoje li reči i dela zbog kojih se...
- Milo Lompar: Opozicija svojim...
- Tramp oduševljen Orbanom: „O, Viktore!...
- Srbija poklonila 5000000e Rusiji
- Počinju srednjoškolske blokade
- Forumasi u horor filmovima
- Generalni štrajk u Briselu; policija...
Zanimljivo o Beogradu
- Začetnik teme Nina
- Datum pokretanja
- Poruka
- 397.750
Jedna od zanimljivosti i legendi o Beogradu je:
Autobus broj 26
„Pakleni“ autobus 26 je bio popularan tokom devedesetih godina, posebno među mlađom populacijom koja se noću vraćala iz grada. Ovaj autobus bi se, navodno, pojavljivao odmah iza ponoći, tačno između poslednjeg dnevnog i prvog noćnog autobusa, kupio putnike kod Trga Republike i nestajao sa njima.
Po jednoj verziji, vozio bi ih u nedogled sve do prvih zraka sunca, a onda ih izbacivao u nekoj nedođiji, van grada. Po drugoj – nikad se za njih više nije čulo
Autobus broj 26
„Pakleni“ autobus 26 je bio popularan tokom devedesetih godina, posebno među mlađom populacijom koja se noću vraćala iz grada. Ovaj autobus bi se, navodno, pojavljivao odmah iza ponoći, tačno između poslednjeg dnevnog i prvog noćnog autobusa, kupio putnike kod Trga Republike i nestajao sa njima.
Po jednoj verziji, vozio bi ih u nedogled sve do prvih zraka sunca, a onda ih izbacivao u nekoj nedođiji, van grada. Po drugoj – nikad se za njih više nije čulo
- Poruka
- 397.750
Još jedna zanimljivost vezana za Beograd 
Neman iz Savskog jezera
Legenda o džinovskom somu koji živi u dubinama Ade Ciganlije decenijama se prepričava među beogradskim ribolovcima. Navodno on stoji iza slučajeva neobjačnivih davljenja kupača, naročito tokom noćnog kupanja u jezeru – napada ih i vuče na dno, a toliki je da može da proguta celog čoveka… Čime staje rame uz rame s brojnim nemanima iz jezera širom sveta.
Neman iz Savskog jezera
Legenda o džinovskom somu koji živi u dubinama Ade Ciganlije decenijama se prepričava među beogradskim ribolovcima. Navodno on stoji iza slučajeva neobjačnivih davljenja kupača, naročito tokom noćnog kupanja u jezeru – napada ih i vuče na dno, a toliki je da može da proguta celog čoveka… Čime staje rame uz rame s brojnim nemanima iz jezera širom sveta.
- Poruka
- 397.750
Beograd ima čak 16 trgova, više od 5.000 ulica i desetine skverova.
Najstarije ulice u Beogradu su ulica Vase Čarapića, Kralja Petra, Cara Dušana, Jevrejska, Narodnog fronta, Gavrila Principa i Karađorđeva ulica.
Najstarije ulice u Beogradu su ulica Vase Čarapića, Kralja Petra, Cara Dušana, Jevrejska, Narodnog fronta, Gavrila Principa i Karađorđeva ulica.
- Poruka
- 49.871
Народног фронта и Гаврила Принципа никако не могу под тим називима да буду међу најстаријим улицама.
А мислим да их је свакако било више, по првој мапи Беорада са све назицима улица.
- Poruka
- 397.750
U Beogradu 2023. godina bila je najtoplija u istoriji,
uz odstupanje od proseka srednje godišnje temperature
za čak 1,8 °C, a da su temperature ostale visoke i u 2024. godini.
(danubeogradu)
uz odstupanje od proseka srednje godišnje temperature
za čak 1,8 °C, a da su temperature ostale visoke i u 2024. godini.
(danubeogradu)
- Poruka
- 49.871
Ово би могло и на Негативу без проблема.
- Poruka
- 397.750
Astronomska opservatorija na Zvezdari
Od aprila do oktobra, svake poslednje subote u mesecu Astronomska opservatorija u Beogradu otvorena je posetioce.
Grupe stručnog vođenja su od 11.00 i 13.00. Grupne posete đaka, studenata i ostalih građana mogu se organizovati tokom cele godine, uz prethodno zakazivanje.
Prilikom obilaska posetioci mogu da vide Upravnu zgradu, koju je početkom 20. veka projektovao poznati češki arhitekta Jan Dubovi, muzejsku postavku starih astronomskih instrumenata, da posete najveću i najpotpuniju naučno-stručnu astronomsku biblioteku u Srbiji, Veliki pasažni instrument i Veliki refraktor, najveći teleskop te vrste na Balkanu.
Od aprila do oktobra, svake poslednje subote u mesecu Astronomska opservatorija u Beogradu otvorena je posetioce.
Grupe stručnog vođenja su od 11.00 i 13.00. Grupne posete đaka, studenata i ostalih građana mogu se organizovati tokom cele godine, uz prethodno zakazivanje.
Prilikom obilaska posetioci mogu da vide Upravnu zgradu, koju je početkom 20. veka projektovao poznati češki arhitekta Jan Dubovi, muzejsku postavku starih astronomskih instrumenata, da posete najveću i najpotpuniju naučno-stručnu astronomsku biblioteku u Srbiji, Veliki pasažni instrument i Veliki refraktor, najveći teleskop te vrste na Balkanu.
- Poruka
- 397.750
Dunav je reka sa najviše imena...
Tračani su ga nazivali Istros, stari Rimljani su mu dali imena Danister i Danubius,
a Grci Dunavius. U Nemačkoj i Austriji još uvijek je poznat kao Donau, a Francuzi ga zovu Le Danube.
Kroz Budimpeštu protiče pod imenom Duna, a u Rumuniji je poznat kao Dunarea. Turci ga nazivaju Tuna, Rusi i Slovaci Dunaj.
Mi ga nazivamo Dunav
Tračani su ga nazivali Istros, stari Rimljani su mu dali imena Danister i Danubius,
a Grci Dunavius. U Nemačkoj i Austriji još uvijek je poznat kao Donau, a Francuzi ga zovu Le Danube.
Kroz Budimpeštu protiče pod imenom Duna, a u Rumuniji je poznat kao Dunarea. Turci ga nazivaju Tuna, Rusi i Slovaci Dunaj.
Mi ga nazivamo Dunav
- Poruka
- 397.750
„Beograd je slika“ ― delo Vuka Vučkovića
- Poruka
- 397.750
Čuveni bioskop Balkan bio je prvobitno mesto održavanja prvog kabarea u Srbiji.
Nakon oslobođenja Beograda 1867. godine u Srbiji su se dešavale velike promene, te se tako javila i potreba za novim vidovima zabave. Ovo je bio jedan od prvih pokušaja da se Srbija približi Zapadu, a kabare je nosio naziv Bulevar. Kabare je bio izuzetno posećen i popularan sve do 1907. godine, kada se u zgradi prikazuju prvi filmovi, a 1928. godine i konačno postaje bioskop Balkan.
Nakon oslobođenja Beograda 1867. godine u Srbiji su se dešavale velike promene, te se tako javila i potreba za novim vidovima zabave. Ovo je bio jedan od prvih pokušaja da se Srbija približi Zapadu, a kabare je nosio naziv Bulevar. Kabare je bio izuzetno posećen i popularan sve do 1907. godine, kada se u zgradi prikazuju prvi filmovi, a 1928. godine i konačno postaje bioskop Balkan.
- Poruka
- 397.750
Manje od polovine stanovnika Beograda, tačnije 44%, zadovoljno je javnim saobraćajem, otkriva izveštaj Evropske komisije o kvalitetu života u gradovima Evrope iz 2023. godine.
Prema najnovijim podacima .u Beogradu bicikl vozi svega 6% stanovnika što bi moglo da se pripiše manjku biciklističke infrastukture,
Što se tice pešacenja, pešači nešto manje od četvrtine Beograđana (21%), a ovaj rezultat nas je doveo na deseto mesto evropskih gradova sa najmanjom zastupljenošću pešačenja.
Prema najnovijim podacima .u Beogradu bicikl vozi svega 6% stanovnika što bi moglo da se pripiše manjku biciklističke infrastukture,
Što se tice pešacenja, pešači nešto manje od četvrtine Beograđana (21%), a ovaj rezultat nas je doveo na deseto mesto evropskih gradova sa najmanjom zastupljenošću pešačenja.
- Poruka
- 397.750
1. oktobra 1926 otvorena je pijaca Zeleni venac
- Poruka
- 49.871
Стотину година пошто је исељено гробље са тог места.
- Poruka
- 397.750
Misliš na Veliku pijacu na Studentskom trgu gde je nekada bilo groblje,
- Poruka
- 49.871
Уместо Зеленог венца је било православно. На месту Студентског трга је било друго... не могу сад да се сетим... Да ли турско или јеврејско...
- Poruka
- 397.750
Prva beogradska autobuska stanica posle 1945. godine bila je na Tašmajdanu ispred crkve Svetog Marka?
- Poruka
- 49.871
Пошто сам добио обавештење...
Уместо Зелењака је било јерменско гробље, а на Студењаку турско.
- Poruka
- 49.871
То се све знатно променило, осим цркава.
Чак је и дрвеће само по себи просто порасло и променило укупан утисак. И сво зидање и рушење...
- Poruka
- 397.750
„Kuća cveća“ je objekat koji je sagrađen 1975. godine, kao zimska bašta za potrebe tadašnjeg
predsednika Jugoslavije Josipa Broza Tita i tada je nazivan „Cvećara“.
predsednika Jugoslavije Josipa Broza Tita i tada je nazivan „Cvećara“.
- Poruka
- 397.750
Godine 1942., Hans Georg Šic je pri Radio Beogradu osnovao Big bend orkestar. Džez je bio tu da ostane, iako nisu baš svi odobravali njegov „nepredvidiv“ i „razuzdan“ duh.
Sredinom ’40-ih pojavili su se i prvi, pravi džez pioniri. Vojislav Simić, rođeni Beograđanin, a po pozivu kompozitor i zaljubljenik u džez, osnovao je 1946. godine Big bend Dinam. U Beogradu je u to vreme živeo i Mladen Guteša – rođeni Sarajlija, a po pozivu, takođe kompozitor, trombonista i dirigent. Sa njim je na čelu zasvirao Zabavni orkestar Radio Beograda, koji će od 1960. godine postati poznatiji kao Džez orkestar RTB.
Sredinom ’40-ih pojavili su se i prvi, pravi džez pioniri. Vojislav Simić, rođeni Beograđanin, a po pozivu kompozitor i zaljubljenik u džez, osnovao je 1946. godine Big bend Dinam. U Beogradu je u to vreme živeo i Mladen Guteša – rođeni Sarajlija, a po pozivu, takođe kompozitor, trombonista i dirigent. Sa njim je na čelu zasvirao Zabavni orkestar Radio Beograda, koji će od 1960. godine postati poznatiji kao Džez orkestar RTB.
- Poruka
- 397.750
Džez scena se u Jugoslaviji do ’70-ih godina već prilično ustalila.
„Njuport džez festival 70“, i to kao „najveći koncert džeza ikada održan u Beogradu“. Bilo je to nepunih godinu dana pre nego što će u Beograd stići i Djuk Elington, a direktor „Njuporta“, Džordž Vin, imao je dobru osnovu da koncert pretvori u festival.
Novembra 1970., pred beogradsku publiku su u jednoj večeri izašli Erl Hajns, Anita O’Dej i Čarls Mingus. Snimci su potom kružili i na radiju i na televiziji, a Džordž Vin je, sem publike, dobio partnere sa kojima je nastavio saradnju. U međuvremenu, od američkog Stejt departmenta je stigla finansijska podrška, što je širom otvorilo vrata Njuport džez festivalu.
Bio je to za Beograd astronomski događaj: tokom 4 dana festivala, od 31. oktobra do 3. novembra, kroz Dom sindikata je prošlo na hiljade ljudi. Prvo veliko ime im je takođe već bilo poznato, jer su ga na istom mestu videli nekoliko meseci ranije.
Kao što je već nagovestio sredinom jula te godine, Djuk Elington je ponovo seo za klavir u prepunoj sali. Koncert je odsvirao u pratnji svog orkestra i po drugi put pobrao gromke aplauze. Ali, Elingtonova svirka bila je samo uvod, jer su narednih dana pred Beograđane izašli i Glen Miler, Dizi Gilespi, Kol Porter, Ela Ficdžerald, Luj Armstrong i Džordž Geršvin. Interesovanje ne samo da je bilo veliko, već je većina slavnih džezera dva puta izašla na scenu – i popodne i uveče
.
„Njuport džez festival 70“, i to kao „najveći koncert džeza ikada održan u Beogradu“. Bilo je to nepunih godinu dana pre nego što će u Beograd stići i Djuk Elington, a direktor „Njuporta“, Džordž Vin, imao je dobru osnovu da koncert pretvori u festival.
Novembra 1970., pred beogradsku publiku su u jednoj večeri izašli Erl Hajns, Anita O’Dej i Čarls Mingus. Snimci su potom kružili i na radiju i na televiziji, a Džordž Vin je, sem publike, dobio partnere sa kojima je nastavio saradnju. U međuvremenu, od američkog Stejt departmenta je stigla finansijska podrška, što je širom otvorilo vrata Njuport džez festivalu.
Bio je to za Beograd astronomski događaj: tokom 4 dana festivala, od 31. oktobra do 3. novembra, kroz Dom sindikata je prošlo na hiljade ljudi. Prvo veliko ime im je takođe već bilo poznato, jer su ga na istom mestu videli nekoliko meseci ranije.
Kao što je već nagovestio sredinom jula te godine, Djuk Elington je ponovo seo za klavir u prepunoj sali. Koncert je odsvirao u pratnji svog orkestra i po drugi put pobrao gromke aplauze. Ali, Elingtonova svirka bila je samo uvod, jer su narednih dana pred Beograđane izašli i Glen Miler, Dizi Gilespi, Kol Porter, Ela Ficdžerald, Luj Armstrong i Džordž Geršvin. Interesovanje ne samo da je bilo veliko, već je većina slavnih džezera dva puta izašla na scenu – i popodne i uveče
.
Poslednja izmena:
- Poruka
- 397.750
Dom sindikata je tih dana izbrojao oko 12 hiljada posetilaca. Bio je to ogroman uspeh za festival koji se (zvanično) održavao prvi put, tim pre što se te godine „prošetao“ kroz sve žanrove džeza – od klasike do avangarde. A toliki uspeh je značio da će se festival vratiti i naredne godine.
Ponovo su se nanizala svetska imena: Majls Dejvis, (još jednom) Čarls Mingus, Bi Bi King i Sara Von. A do naredne, 1973. godine, festival se već skoro u potpunosti odomaćio, uz malu izmenu u nazivu – „Njuport - Beograd džez festival“.
Iako je već okupljao na hiljade posetilaca, i dalje je to bio samo uvod u trajno „doseljavanje“ džeza u Beograd. Ono što je počelo sa dolaskom „Njuporta“ i Elingtona, nastavilo se Beogradskim džez festivalom.
Od te 1974. godine, sve ostalo je istorija – uz mali izuzetak, kada je održavanje festivala pauzirano tokom ’90-ih godina. Jedino na šta Beograđani više nisu mogli da računaju, jeste da ponovo vide Vojvodu koji ih je ludo voleo: iste godine kada je džez festival poneo „beogradsko“ ime, Djuk Elington je preminuo. Beogradski džez festival je, pak, „vaskrsnuo“ nakon rata, a svoj zlatni, 50. rođendan je proslavio 2021 godine.
Ponovo su se nanizala svetska imena: Majls Dejvis, (još jednom) Čarls Mingus, Bi Bi King i Sara Von. A do naredne, 1973. godine, festival se već skoro u potpunosti odomaćio, uz malu izmenu u nazivu – „Njuport - Beograd džez festival“.
Iako je već okupljao na hiljade posetilaca, i dalje je to bio samo uvod u trajno „doseljavanje“ džeza u Beograd. Ono što je počelo sa dolaskom „Njuporta“ i Elingtona, nastavilo se Beogradskim džez festivalom.
Od te 1974. godine, sve ostalo je istorija – uz mali izuzetak, kada je održavanje festivala pauzirano tokom ’90-ih godina. Jedino na šta Beograđani više nisu mogli da računaju, jeste da ponovo vide Vojvodu koji ih je ludo voleo: iste godine kada je džez festival poneo „beogradsko“ ime, Djuk Elington je preminuo. Beogradski džez festival je, pak, „vaskrsnuo“ nakon rata, a svoj zlatni, 50. rođendan je proslavio 2021 godine.
- Poruka
- 397.750
Ulica kralja Petra najbogatija je spomenicima kulture i zgradama koji su simboli prestonice sagrađeni u nizu od Savske prema Dunavskoj padini
Zvala se i Čaršija, Trgovačka, Dubrovačka, Sedmog jula… Ime kralja Petra nosila je od 1904. do 1946. godine, a taj naziv joj je vraćen 1997. godine. Predstavlja svojevrstan vremeplov od prvog do 21. veka, od antike do današnjeg vremena. U njoj se oseti neki čudesni, estetski „šareniš”, spoj stilova u arhitekturi, kombinacija starog i novog, orijentalnog i modernog, povezuje Savsku i Dunavsku padinu, presecajući Knez Mihailovu i neprestano privlači pažnju Beograđana i turista.
Zvala se i Čaršija, Trgovačka, Dubrovačka, Sedmog jula… Ime kralja Petra nosila je od 1904. do 1946. godine, a taj naziv joj je vraćen 1997. godine. Predstavlja svojevrstan vremeplov od prvog do 21. veka, od antike do današnjeg vremena. U njoj se oseti neki čudesni, estetski „šareniš”, spoj stilova u arhitekturi, kombinacija starog i novog, orijentalnog i modernog, povezuje Savsku i Dunavsku padinu, presecajući Knez Mihailovu i neprestano privlači pažnju Beograđana i turista.
- Poruka
- 397.750
Prva kafana, apoteka, pošta, hotel
Zato se i ne kaže badava da ko ima malo vremena a želi da upozna Beograd za jedan dan, najbolje što može da uradi jeste da prošeta do Ulice kralja Petra u blizini Kalemegdana. Osim što ima najviše spomenika kulture, po mnogo čemu nosi i epitet „prve”.
Prva robna kuća u Beogradu u njoj je otvorena i to 1907. godine – čuveni Robni magazin, kao i prva apoteka, pošta, pa štamparija, prva kafana, čuveni „Znak pitanja”… Bila je to i prva ulica koja je umesto turske kaldrme popločana kockom, u njoj je podignut prvi gradski hotel „Kod jelena” koji je docnije preimenovan u „Staro zdanje” i trajao do 1938. godine, kada je zgrada srušena.
Apoteka i pošta bile su u kući pored „Znaka pitanja”, koja je stradala u Prvom svetskom ratu (postoji natpis na današnjoj višespratnici).
Čak je i prva košarkaška utakmica odigrana u Ulici kralja Petra, u istoimenoj osnovnoj školi, koju je projektovala Jelisaveta Načić, prva žena koja je arhitekturu diplomirala u Srbiji.
Zato se i ne kaže badava da ko ima malo vremena a želi da upozna Beograd za jedan dan, najbolje što može da uradi jeste da prošeta do Ulice kralja Petra u blizini Kalemegdana. Osim što ima najviše spomenika kulture, po mnogo čemu nosi i epitet „prve”.
Prva robna kuća u Beogradu u njoj je otvorena i to 1907. godine – čuveni Robni magazin, kao i prva apoteka, pošta, pa štamparija, prva kafana, čuveni „Znak pitanja”… Bila je to i prva ulica koja je umesto turske kaldrme popločana kockom, u njoj je podignut prvi gradski hotel „Kod jelena” koji je docnije preimenovan u „Staro zdanje” i trajao do 1938. godine, kada je zgrada srušena.
Apoteka i pošta bile su u kući pored „Znaka pitanja”, koja je stradala u Prvom svetskom ratu (postoji natpis na današnjoj višespratnici).
Čak je i prva košarkaška utakmica odigrana u Ulici kralja Petra, u istoimenoj osnovnoj školi, koju je projektovala Jelisaveta Načić, prva žena koja je arhitekturu diplomirala u Srbiji.
