Zanimljivo o Beogradu

U Beogradu despot Stefan Lazarević podiže Bogorodičinu crkvu, zapisujući u povelji:
„I došavši, nađoh najkrasnije mesto od davnina, preveliki grad Beograd, koji je po slučaju razrušen i zapusteo.
Sazdah njega i posvetih ga Presvetoj Bogorodici“.
 
Beograd je glavni grad Srbije, sa oko 1 732 000 stanovnika (po popisu stanovništva iz 2011. god). Ima prvorazredni saobraćajni značaj, kao značajno drumsko i železničko čvorište, a takođe i međunarodno rečno i vazdušno pristanište i telekomunikacijski centar. Prostire se na 3,6 % teritorije Srbije, u njemu živi 15,8% stanovništva Srbije i radi 31,2% svih zaposlenih u Srbiji.
 
Teritorija Beograda podeljena je u sedamnaest opština, a to su: Čukarica, Novi Beograd, Palilula, Rakovica, Savski venac,
Stari grad, Voždovac, Vračar, Zemun, Zvezdara, Barajevo, Grocka, Lazarevac, Mladenovac, Obrenovac, Sopot i Surčin.
 
Beograd je glavni grad Srbije, sa oko 1 732 000 stanovnika (po popisu stanovništva iz 2011. god). Ima prvorazredni saobraćajni značaj, kao značajno drumsko i železničko čvorište, a takođe i međunarodno rečno i vazdušno pristanište i telekomunikacijski centar. Prostire se na 3,6 % teritorije Srbije, u njemu živi 15,8% stanovništva Srbije i radi 31,2% svih zaposlenih u Srbiji.
... и врти се око пола БДПа.
 
Teritorija Beograda podeljena je u sedamnaest opština, a to su: Čukarica, Novi Beograd, Palilula, Rakovica, Savski venac,
Stari grad, Voždovac, Vračar, Zemun, Zvezdara, Barajevo, Grocka, Lazarevac, Mladenovac, Obrenovac, Sopot i Surčin.
Да ми само неко објасни шта има Младеновац са Обреновцем...

Та далека периферија није историјски уопште ни припадала Београду, него другим окрузима по Србији.
 
Zeleno blago Beograda čine : Kalemegdan, Tašmajdan, Avala, Topčider, Zvezdara, Košutnjak, Ada Ciganlija...
Usred šume zgrada, solitera i bulevara nalaze se i pravi prirodni rezervati kao Botanička bašta ili Veliko ratno ostrvo.
 
Zeleno blago Beograda čine : Kalemegdan, Tašmajdan, Avala, Topčider, Zvezdara, Košutnjak, Ada Ciganlija...
Usred šume zgrada, solitera i bulevara nalaze se i pravi prirodni rezervati kao Botanička bašta ili Veliko ratno ostrvo.
Скоро све поменуто је изворно природно благо овог града, уз изузетак пошумљавања Калемегдана и изградњу Ботаничке баште, који данас изгледају сјајно, како да су природно настали такви какви су.

Чекамо некога ко би се у ово време сетио да Београду подари нову шуму.
 
U Beogradu postoji nekoliko jezera za koje većina stanovnika glavnog grada nikada nije čula. Takav slučaj je i sa jezerom Pariguz u Resniku. Ovo je veštačko jezero koje je napravljeno radi zaštite naselja Resnik od poplava. Brana je sagrađena krajem osamdesetih godina i od tada na ovom mestu se nalazi jezero dugačko 500, a široko u proseku 70-tak metara.
 
Beograd kao velika porodica koja ima svoj praznik, svoju slavu Spasovdan – dan Vaznesenja Hristovog koji po hrišćanskom kalendaru
svake godine pada u različiti datum, ali uvek u četvrtak, četrdeset dana posle Vaskrsa i deset dana pre Duhova.
 
Beograd je kao paviljon umetnosti u kome se događaju FEST, BELEF, BITEF, Radost Evrope, BEMUS, Oktobarski salon,
Sajam knjiga kao međunarodne smotre umetničkog stvaralaštva koje je u svim političkim i društvenim okolnostima Beogradu značilo život.
 
Скоро све поменуто је изворно природно благо овог града, уз изузетак пошумљавања Калемегдана и изградњу Ботаничке баште, који данас изгледају сјајно, како да су природно настали такви какви су.

Чекамо некога ко би се у ово време сетио да Београду подари нову шуму.
Kad si bio zadnji put na Kalemegdanu?
Koja šuma?
Sve što je nekada pošumljavano je posečeno.
 
Kad si bio zadnji put na Kalemegdanu?
Koja šuma?
Sve što je nekada pošumljavano je posečeno.
Па добро... Обзиром да је пре 150-200 година све било потпуно чисто, само са травом, због војних потреба, постојање неког дрвећа је свакако промена.

Нисам тако скоро био на калишу, односно нисам га темељно обилазио. Прођох пре неких месец и нешто, можда два, али само једним правцем "тамо и назад". Нисам около загледао.
Био сам на отварању изложбе испод великих степеница.
 
Pre 90 godina u Beogradu živela grupa Mongola

Posle Prvog svetskog rata Beograd je postao etnički bogatiji i raznolikiji, bio je jedini grad u Evropi koji je imao budistički hram, važio je
za gostuljubiv grad prema inostranim izbeglicama, a svoje ime tada je dobio i - Konjarnik. Sve ovo se desilo zbog jednog naroda - mongolskih Kalmika.
 
U Beogradu se nalazi skoro 40 pravoslavnih hramova, ali samo dva ne pripadaju Srpskoj pravoslavnoj crkvi. Poznatiji od njih, Crkva Svete trojice ili Ruska crkva nalazi se na Tašmajdanu, a druga je Crkva Svetog cara Konstantina i carice Jelene je rumunska pravoslavna crkva koja se nalazi u naselju Ovča u gradskoj opštini Palilula u Beogradu.
 
Posle Prvog svetskog rata Beograd je postao etnički bogatiji i raznolikiji, bio je jedini grad u Evropi koji je imao budistički hram, važio je za gostuljubiv grad prema inostranim izbeglicama, a svoje ime tada je dobio i - Konjarnik. Sve ovo se desilo zbog jednog naroda - mongolskih Kalmika.
 
U današnjoj Volginoj ulici, na teritoriji Zvezdare, nalazi se objekat od posebnog značaja za razvoj astronomije, fizike, meteorologije i seizmologije
u Srbiji – Astronomska opservatorija.Ona se nalazi na najvećoj nadmorskoj visini (248,6 m) u gradu koja predstavlja i najvišu tačku u Beogradu.
 
Beograd ima oko 160 javnih česama i 30 izvora prirodne vode

Ni na jednom izvoru nije bezbedno piti vodu, dok su česme ispravne, ali često neugledne,
a sve to zbog neodgovornosti gradskih vlasti i nemara pojedinih građana/ki.
 
U Beogradu postoji Banka hrane za napuštene životinje
Kako bi pomogla napuštenim životinjama, kojih je u glavnom gradu dosta, Ana Kojić je pre nekoliko godina pokrenula Banku hrane za napuštene životinje.
Pomaže joj još oko 30 volontera.
Sa njima prikuplja hranu od donatora i odnosi životinjama koje žive na ulici.
 
U Beogradu nalazi jedna od najdužih zgrada na svetu, u novobeogradskim bloku 21. Sagradjen aje šezdesetih godina prošlog veka
i opbuhvata čak četiri ulice i zovu je Kineski zid ili Meandra.Dugačka je 1000 metara,sa 62 ulaza.U njoj živi 3.500 stanara,ima 6.300 vrata i 5,152 prozora.
 

Back
Top