7of9
Veoma poznat
- Poruka
- 13.190
Očajan sam. 
-
- Popularno:
- Путин: "Нисмо се тако договарали"
- Швајцарска забрањује ношење бурки од...
- Шаровић: Уклонили котве које су држале...
- Raspada se Beograd na vodi!
- Вучић члановима ГОСНС: Ако мислите да у...
- Užas u Novom Sadu: Muškarac izvršio...
- Šta nered u kući govori o nama
- Boris Bizetić na ivici egzistencije?
- Izabrana je najlepša srpska reč
- Vase misljenje i licno iskustvo o svim...
Zalite li za 5. oktobrom?
- Začetnik teme Kerkyra
- Datum pokretanja
Kerkyra
Legenda
- Poruka
- 57.923
Pa vi sad napraviste kao da je neko znao ili mogao da zna u sta ce da se pretvore. Niko nije znao a valjda su bar 90-tih oni (takvi - kakvi) bili bolji izbor od Milosevica. Nemojte sad da menamo teze i da preterujete.
- Poruka
- 23.453
Bravo, počni introspekcijom moj Šime.
vracaracc
Buduća legenda
- Poruka
- 38.315
Само БУДАЛА може да жали за даном у коме је ИЗНЕВЕРЕНА
Rušenje Miloševića platili 60 miliona dolara!
Engleski reporter i urednik za međunarodne odnose televizijske stanice "Skaj Njuz" Tim Maršal tvrdi da je Amerika dala ogromne sume novca za rušenje Slobodana Miloševića, pa je tako, prema njegovim rečim, samo 2000. godine u Srbiju ušlo preko 25 miliona dolara.
"Događajima koji su se odigrali 5. oktobra 2000. godine prethodila je velika priprema. Niko od milion ljudi koji su tog dana bili u Beogradu nije se, tek tako, probudio i došao na ideju da ode u prestonicu i spali zgradu parlamenta. U seoskoj kafani u Laktašima, u Republici Srpskoj, održan je 4. oktobra sastanak britanskih obaveštajaca, službenika CIA i predstavnika VOJ-a, a Britanci su kao telohranitelje vodili i ekipu specijalaca SAS. Na tom poslednjem sastanku trebalo je doneti konačne odluke o onome šta će se dešavati sledećeg dana. Ljudi iz vojne obaveštajne službe su jasno rekli: "Čak i ako Milošević pozove vojsku da izađe na ulice, Vrhovna komanda neće poslušati"", rekao je Tim Maršal u jednom intervjuu.
http://www.rtvbn.com/319708/Rusenje-Milosevica-platili-60-miliona-dolara
spontano desavanje naroda
Engleski reporter i urednik za međunarodne odnose televizijske stanice "Skaj Njuz" Tim Maršal tvrdi da je Amerika dala ogromne sume novca za rušenje Slobodana Miloševića, pa je tako, prema njegovim rečim, samo 2000. godine u Srbiju ušlo preko 25 miliona dolara.
"Događajima koji su se odigrali 5. oktobra 2000. godine prethodila je velika priprema. Niko od milion ljudi koji su tog dana bili u Beogradu nije se, tek tako, probudio i došao na ideju da ode u prestonicu i spali zgradu parlamenta. U seoskoj kafani u Laktašima, u Republici Srpskoj, održan je 4. oktobra sastanak britanskih obaveštajaca, službenika CIA i predstavnika VOJ-a, a Britanci su kao telohranitelje vodili i ekipu specijalaca SAS. Na tom poslednjem sastanku trebalo je doneti konačne odluke o onome šta će se dešavati sledećeg dana. Ljudi iz vojne obaveštajne službe su jasno rekli: "Čak i ako Milošević pozove vojsku da izađe na ulice, Vrhovna komanda neće poslušati"", rekao je Tim Maršal u jednom intervjuu.
http://www.rtvbn.com/319708/Rusenje-Milosevica-platili-60-miliona-dolara
spontano desavanje naroda
...kažu misliš onako kakava je duša naša i njen karakter , pa tako govoriš govoriš kako misliš - a radiš - delaš , onako kako govoriš .... zato su naša dela onakva , kakava nam je duša i njen karakter....pa kad je duša zatrovana zlobom , ona drugom zlo čini i priželjkuje....s'vremenom , ljudi takvu zlobnu - zlu dušu izbegavaju....njeno zlo , nemajući koga da ždere , kao aždaha , proždere svog tvorca i svog gospodara - dušu koja ga je othranila , gajila i negovala....
....gotovo svi oni , koji su zlobnim svojim dušama doveli do stanja protivu koga je ustao svak pošten i častan čovek , dkončali su tako . kao što rekoh - proždrala ih aždaha sopstvenog zla....ovi ništaci , bedni politički razbojnici , ratni profiteri i sitni zločinci , tek dolaze na red....poješće ih njihova nezasitost , alavost i zlobnost !
....zato ne treba ustajati , živeti , pa i spavati sa mržnjom , zlobom i ličnom osvetom - poješće u svakom ono malo čovečnosti !
....čovek , ako je čovek treba uvek da ustane protivu sedmoglave aždahe u sebi , oko sebe , na vlasti ...ŽIVELA POBUNA.....LJUDI . VEČNO SE BUNITE PROTIVU ZLA - BILO GDE I BILO KAD !
После свега (а мислила сам да то никада нећу рећи) жалим због 5. октобра.
Kerkyra
Legenda
- Poruka
- 57.923
Samo budala moze da misli da je u tom danu izneverena, izneverena je sutradan i narednih ostalih dana i godina, a ne tog dana.
Narocito je budala onaj koji godinama iza toga veruje u glavnog promotera tog dogadjaja i kandidata za predsednika, a misli da je taj dan za koji se i sam taj predsednik zalagao, bio pronevera.
ČETRNAESTO GODIŠNJI POMEN , 5 OKTOBRU !
- "Eto, u vladajućem strahu, autocenzuri i tišini koja vlada Srbijom, a i ovim gradom, rešio sam da obeležim ovu godišnjicu. Činim to i kao učesnik, a i žrtva svega što nam je donelo vreme lažnih obećanja. Zapalio sam njjeftiniju sveću, jer naše stranke ne zaslužuju skuplju. Sveća je pobodena u parče stiropora, da se ne zaborave ni ovi koji su sa njega krenuli baš stopama onih od 5. oktobra. Dalje, tu su i dve precvale ruže, sa plodom koji ostaje posle toga, a to je - šipak - objasnio je Biljić. "
http://www.blic.rs/Vesti/Srbija/500665/Parastos-petooktobarskim-promenama-u-Bajinoj-Basti
- "Eto, u vladajućem strahu, autocenzuri i tišini koja vlada Srbijom, a i ovim gradom, rešio sam da obeležim ovu godišnjicu. Činim to i kao učesnik, a i žrtva svega što nam je donelo vreme lažnih obećanja. Zapalio sam njjeftiniju sveću, jer naše stranke ne zaslužuju skuplju. Sveća je pobodena u parče stiropora, da se ne zaborave ni ovi koji su sa njega krenuli baš stopama onih od 5. oktobra. Dalje, tu su i dve precvale ruže, sa plodom koji ostaje posle toga, a to je - šipak - objasnio je Biljić. "
http://www.blic.rs/Vesti/Srbija/500665/Parastos-petooktobarskim-promenama-u-Bajinoj-Basti
cesarica
Ističe se
- Poruka
- 2.332
Аутор: Небојша Малић
Биланс жутог октобра
У једној верзији српске историје, 5. октобар 2000. године је био тријумф народне револуције против окрутног диктатора, демократије над деспотизмом, изборне воље грађана над самовољом владајуће класе. Нажалост, аутори те верзије историје су исти они медијски манипулатори који стоје иза „просрпског“ Бориса Тадића, „патриотске“ владе Вучић-Дачић и осталих перјаница „демократије“ и „људских права“ – од Чеде Јовановића до Соње Бисерко – који Србији већ, ево, 14 година наживо ваде душу.
Бајка о 5. октобру као тријумфу демократије равна је илузији кабинета Буша Млађег да они својим делима стварају реалност, а да другима само преостаје да о њој пишу.
Народ је тог октобарског дана изашао на улице у убеђењу да се бори за слободу и правду, боље сутра и поштовање изборне воље. Али то није била револуција, већ преврат. Уместо слободе, народ је добио квислиншки култ, који му товари лажни терет кривице за балканске ратове не само деведесетих већ докле год сеже историја. Заменио је доминацију једне корумпиране партије диктатуром још корумпираније и далеко прождрљивије осамнаестоглаве немани – и њених спонзора у Вашингтону и Бриселу. Чак и после пропасти ДОС, све потоње владе је стварала или рушила управо Атлантска Империја, при чему жеље народа Србије нису имале ама баш никакав утицај.
Живи ли ико од обичних „жутих октобараца“ данас боље? Тешко. Али зато свако ко је од преврата наовамо био близак квислиншком култу сада има „легитимни иметак“, док су организатори самог преврата касније од једне „задовољне муштерије“ добили чак и сопствено острво.
Што се тиче „изборне воље грађана“, никад нећемо сазнати ко је добио фамозне изборе за председника СР Југославије. Листићи су, гле случајности, изгорели у селективној паљевини Скупштине. Уосталом, то је постало беспредметно већ 2002, када је Зоран Ђинђић – за кога нико никад није гласао – уз посредовање НАТО бомбардера Хавијера Солане укинуо Југославију.
Је ли можда некоме од учесника Жутог Октобра било непријатно када је видео снимке из Кијева и Тбилисија, или Либана, Киргизије и Узбекистана, на којима су се виделе песнице Отпора (који се, успут речено, убрзо утопио у владајућу ДС) а све скупа подсећало на репризу Београда? Знало се за семинаре у Мађарској и да је ДОС уствари створила америчка влада, кроз НЕД и друге фондације. Али, ето, то је био знак неизмерног америчког пријатељства и подршке демократији у Србији, после чијег доласка је све требало да се промени. А не само да се није променило него је однос САД и ЕУ према Београду постао још гори него за време „диктатора Милошевића“. Литанија понижења и уцена предугачка је да би се наводила овде. Уосталом, сами сте их проживели – и још проживљавате – нема потребе да их препричавам.
После преврата у Тунису и Египту – тзв. Арапског пролећа – почетком 2011. појавио се један занимљив документарни филм: Револуција као бизнис. Његови аутори су разговарали отворено не само са невладницима у Тунису, Египту, Белорусији и Украјини већ и са Срђом Поповићем, некадашњим лидером Отпора који се после Жутог Октобра професионално посветио револуционарном раду.
Поповић се у филму отворено хвалио улогом Отпора у обуци и усмеравању египатских и тунижанских невладника („активиста“). Када се томе додају јавности доступни подаци о „улагањима“ америчких државних (али тобоже невладиних) фондација у Србију, и приче о „торбама долара“ које су пред октобарски преврат преносили агенти ДОС (попут Веље Илића), намеће се закључак да је маса која је 5. октобра изведена на улице Београда свесно или несвесно играла по музици написаној у Вашингтону. После је тај „хит“, са све извођачима, извезен у иностранство – где год је Империја хтела да без много крви и сопствених жртава изведе „промену режима.“
И, док је Млађан Динкић спроводио у пракси наслов своје књиге из деведесетих (Економија деструкције), заводећи беду по Србији, Поповић и његови професионални револуционари зарађивали су апанажу од Ујка Сема путујући по свету и држећи предавања локалним „активистима“ – будућим култистима Империје. Колико је њихових курсиста било истински посвећено позитивним променама у сопственим друштвима а колико се ту нашло само у жељи да и они оду у „професионалце“, није толико битно. Резултат се зна: насилни преврати, довођење на власт режима у потпуности оданих Империји, општа пљачка државних добара, и стопостотна превара народа који је поверовао слатким речима америчког пропагандисте Џина Шарпа у извођењу некадашњих отпораша. Притом су још добро прошли у поређењу са земљама где је после неуспешних (Либија, Сирија) или успешних (Украјина, фебруар 2014) преврата избио грађански рат.
Не сумњам да је веома стварно незадовољство мотивисало народ који се октобра 2000. године окупио пред Скупштином у Београду, или 2011. на каирском Тргу ослобођења, или, ево сад, у Хонг-Конгу. Али сваки пут, без изузетка, су жеље народа биле упрегнуте у кола која је возио неко други – били то професионални револуционари, Империја, или међународни шпекуланти – ко за добробит тог народа није претерано марио.
Није случајно успех преврата у Београду постао шаблон за „обојене револуције“ широм света, којима је Атлантска Империја рушила непослушне владе и државе. Пре пет година, британски новинар Џон Лохленд написао је анализу дотадашњих „обојених револуција“ и цитирао исповест британског новинара-сарадника (обавештајних служби) Тима Маршала о стварним организаторима и спонзорима Жутог Октобра. Из Маршалове књиге – коју је у Србији штампао Б92! – види се да је октобарски преврат био завршница пројекта „промене режима“ у Србији, започетог октобра 1998, а настављеног преко Рачка, Рамбујеа и НАТО агресије.
С тим на уму, послушајте онда упозорење Слободана Милошевића (аудио) три дана пре преврата. Звучи пророчански, зар не? Овим не желим да амнестирам Милошевића за његове почињене грешке – мада би у интересу правде и истине требало да престанемо да га кривимо за злодела која му приписује непријатељска пропаганда – већ само да укажем на поенту која се у овој клими медијски и политички индукованог Стокхолмског синдрома тешко опажа: да су Милошевићеви политички противници – а ево и некадашњи сарадници! – који воде Србију већ 14 година показали да нису родољуби, демократе и хуманисти, већ само један бедни квислиншки култ, вођен ниским личним страстима и подаништвом према Атлантској Империји.
Све док Империја и тај култ владају Србијом, потпуно је неважно како се зове председник или премијер или којој странци припада. Све су то, видели смо, релативне категорије; једино култ смрти и подаништва су апсолутна константа. Све док прво с тим култом не изађемо на крај, сви покушаји борбе за слободу завршиће се као Жути Октобар: преваром, поразом и очајањем.
Извор: Сиви Соко
Биланс жутог октобра
У једној верзији српске историје, 5. октобар 2000. године је био тријумф народне револуције против окрутног диктатора, демократије над деспотизмом, изборне воље грађана над самовољом владајуће класе. Нажалост, аутори те верзије историје су исти они медијски манипулатори који стоје иза „просрпског“ Бориса Тадића, „патриотске“ владе Вучић-Дачић и осталих перјаница „демократије“ и „људских права“ – од Чеде Јовановића до Соње Бисерко – који Србији већ, ево, 14 година наживо ваде душу.
Бајка о 5. октобру као тријумфу демократије равна је илузији кабинета Буша Млађег да они својим делима стварају реалност, а да другима само преостаје да о њој пишу.
Народ је тог октобарског дана изашао на улице у убеђењу да се бори за слободу и правду, боље сутра и поштовање изборне воље. Али то није била револуција, већ преврат. Уместо слободе, народ је добио квислиншки култ, који му товари лажни терет кривице за балканске ратове не само деведесетих већ докле год сеже историја. Заменио је доминацију једне корумпиране партије диктатуром још корумпираније и далеко прождрљивије осамнаестоглаве немани – и њених спонзора у Вашингтону и Бриселу. Чак и после пропасти ДОС, све потоње владе је стварала или рушила управо Атлантска Империја, при чему жеље народа Србије нису имале ама баш никакав утицај.
Живи ли ико од обичних „жутих октобараца“ данас боље? Тешко. Али зато свако ко је од преврата наовамо био близак квислиншком култу сада има „легитимни иметак“, док су организатори самог преврата касније од једне „задовољне муштерије“ добили чак и сопствено острво.
Што се тиче „изборне воље грађана“, никад нећемо сазнати ко је добио фамозне изборе за председника СР Југославије. Листићи су, гле случајности, изгорели у селективној паљевини Скупштине. Уосталом, то је постало беспредметно већ 2002, када је Зоран Ђинђић – за кога нико никад није гласао – уз посредовање НАТО бомбардера Хавијера Солане укинуо Југославију.
Је ли можда некоме од учесника Жутог Октобра било непријатно када је видео снимке из Кијева и Тбилисија, или Либана, Киргизије и Узбекистана, на којима су се виделе песнице Отпора (који се, успут речено, убрзо утопио у владајућу ДС) а све скупа подсећало на репризу Београда? Знало се за семинаре у Мађарској и да је ДОС уствари створила америчка влада, кроз НЕД и друге фондације. Али, ето, то је био знак неизмерног америчког пријатељства и подршке демократији у Србији, после чијег доласка је све требало да се промени. А не само да се није променило него је однос САД и ЕУ према Београду постао још гори него за време „диктатора Милошевића“. Литанија понижења и уцена предугачка је да би се наводила овде. Уосталом, сами сте их проживели – и још проживљавате – нема потребе да их препричавам.
После преврата у Тунису и Египту – тзв. Арапског пролећа – почетком 2011. појавио се један занимљив документарни филм: Револуција као бизнис. Његови аутори су разговарали отворено не само са невладницима у Тунису, Египту, Белорусији и Украјини већ и са Срђом Поповићем, некадашњим лидером Отпора који се после Жутог Октобра професионално посветио револуционарном раду.
Поповић се у филму отворено хвалио улогом Отпора у обуци и усмеравању египатских и тунижанских невладника („активиста“). Када се томе додају јавности доступни подаци о „улагањима“ америчких државних (али тобоже невладиних) фондација у Србију, и приче о „торбама долара“ које су пред октобарски преврат преносили агенти ДОС (попут Веље Илића), намеће се закључак да је маса која је 5. октобра изведена на улице Београда свесно или несвесно играла по музици написаној у Вашингтону. После је тај „хит“, са све извођачима, извезен у иностранство – где год је Империја хтела да без много крви и сопствених жртава изведе „промену режима.“
И, док је Млађан Динкић спроводио у пракси наслов своје књиге из деведесетих (Економија деструкције), заводећи беду по Србији, Поповић и његови професионални револуционари зарађивали су апанажу од Ујка Сема путујући по свету и држећи предавања локалним „активистима“ – будућим култистима Империје. Колико је њихових курсиста било истински посвећено позитивним променама у сопственим друштвима а колико се ту нашло само у жељи да и они оду у „професионалце“, није толико битно. Резултат се зна: насилни преврати, довођење на власт режима у потпуности оданих Империји, општа пљачка државних добара, и стопостотна превара народа који је поверовао слатким речима америчког пропагандисте Џина Шарпа у извођењу некадашњих отпораша. Притом су још добро прошли у поређењу са земљама где је после неуспешних (Либија, Сирија) или успешних (Украјина, фебруар 2014) преврата избио грађански рат.
Не сумњам да је веома стварно незадовољство мотивисало народ који се октобра 2000. године окупио пред Скупштином у Београду, или 2011. на каирском Тргу ослобођења, или, ево сад, у Хонг-Конгу. Али сваки пут, без изузетка, су жеље народа биле упрегнуте у кола која је возио неко други – били то професионални револуционари, Империја, или међународни шпекуланти – ко за добробит тог народа није претерано марио.
Није случајно успех преврата у Београду постао шаблон за „обојене револуције“ широм света, којима је Атлантска Империја рушила непослушне владе и државе. Пре пет година, британски новинар Џон Лохленд написао је анализу дотадашњих „обојених револуција“ и цитирао исповест британског новинара-сарадника (обавештајних служби) Тима Маршала о стварним организаторима и спонзорима Жутог Октобра. Из Маршалове књиге – коју је у Србији штампао Б92! – види се да је октобарски преврат био завршница пројекта „промене режима“ у Србији, започетог октобра 1998, а настављеног преко Рачка, Рамбујеа и НАТО агресије.
С тим на уму, послушајте онда упозорење Слободана Милошевића (аудио) три дана пре преврата. Звучи пророчански, зар не? Овим не желим да амнестирам Милошевића за његове почињене грешке – мада би у интересу правде и истине требало да престанемо да га кривимо за злодела која му приписује непријатељска пропаганда – већ само да укажем на поенту која се у овој клими медијски и политички индукованог Стокхолмског синдрома тешко опажа: да су Милошевићеви политички противници – а ево и некадашњи сарадници! – који воде Србију већ 14 година показали да нису родољуби, демократе и хуманисти, већ само један бедни квислиншки култ, вођен ниским личним страстима и подаништвом према Атлантској Империји.
Све док Империја и тај култ владају Србијом, потпуно је неважно како се зове председник или премијер или којој странци припада. Све су то, видели смо, релативне категорије; једино култ смрти и подаништва су апсолутна константа. Све док прво с тим култом не изађемо на крај, сви покушаји борбе за слободу завршиће се као Жути Октобар: преваром, поразом и очајањем.
Извор: Сиви Соко
- Poruka
- 27.467
Oooooo.. Premudra...Ooooooooo..Gospodarice..Prosvetli nas zabludele!
hajde, pomeni "bolje i Vuka Manitoga pa da svi padnemo u ekstazU!
Konrad-19
Buduća legenda
- Poruka
- 34.413
Милошевић и СПС ЈУЛ тоталитарни режим је срушен, и сада имамо на Светој Власти црвено црно коалицију која спроводи политику Чедомира Јовановића.
Тако да сутра можемо да очекујемо контра ствар, нема времена за жаљење, јер нас веће сра.ње чека одмах иза ћошка и треба бити спреман.
- Poruka
- 27.467
Како Шунтавило доказује тај тоталитаризам?
Бројеви, чињенице, докази...?
..или је у питању само малоумље CRO-асанско?
Konrad-19
Buduća legenda
- Poruka
- 34.413
Како Шунтавило доказује тај тоталитаризам?
Бројеви, чињенице, докази...?
..или је у питању само малоумље CRO-асанско?
1 Дневник.1 Цвет.Једно канабе, никад ТВ дуел, цмок цмок цмок !!!
- Poruka
- 4.007
Абробо твоје локације, ово што пише исбред руске амбасаде.
Један мој даљи буразер бијо недавно радијо на неком нафтоводу или гасоводу у Русији, ***** ли га. Отишо негде скоро на северни пол, нема ноћи, само дан нон стоп. 800 километара најближе насељено место. Разбијо се од пара. 30 000 долара месечно зарађиво брале, па ти види. Нешто мање од годину дана је бијо тамо, решио све проблеме у животу.
Купијо стан у центру града, ауто убицу, водијо нас у ресторан јели пили ко стока, избациво бело. Ено га сад отишо путује по Европи, оће сваку земљу на континенту да обиђе.
У Русији може лепо да се заради ко оће да шљака.
zalim samo sto sloba ove dileje nije razvalio od batina
...pa takvu lovu ne mlate ni plaćene ubice !...rusija zemlja milionera.....to mu dođe , kao ono : ruski kapitalistički oligarhizam ostvario ludi san komunizma...pa koliko tek tamo zarađuju doktori nauka....julovka Mira mlati lovu tamo - čuda stvara baba Jula , od love !
...polako rođače , svako vreme nosi svoje krvavo breme....oće reći : što propusti Deli Radivoje , to dočeka Mali Radoica.....svi ovi na vlasti , izašli su iz slobističko šešeljevskih šinjela...dosmanlije su ih reciklirale , evropeizirale , i perfidno im obukli evropska odela....polako samo , dok se razmahnu; ima vremena , odraće oni sve....šlaufom će sa trotoara da nas peru...živi bili pa to doživeli...a ovu njihovu većinsku izbornu rulju - štaće njima tek da rade , koju će nima mast tek da vade....samo polako....radnja fabule sledi , tek Stanislave !
- Poruka
- 15.221
ako izuzmemo ostrašćene komentare, ipak je narod popizdeo...
da su znali iz USA i EU koliko je narod popizdeo ne bi dali ni trećinu para ondašnjem DOS-u
naime, Srbi su izašli na referndum i zaokružili NE
Hrvati, Slovenci, Madjari i ostali Šiptari su zaokruživali DA
Cigani su bili uz nas, za Jevreje nisam siguran...
E sad, nije problem rezultat referenduma niti što počelo bombardovanje što je donelo nov stres stanovništvu i trudnicama,
nego brate mili posle rokanja si rekao - ne važi referendum
e tu smo mi popizdeli
možda se USA i EU čudila što smo davali podršku ali nemoj posle karanja da kažeš ono sam samo mislio...
Ipak su dali DOS-u previše para... Stvar je toliko logična i prirodna...
da su znali iz USA i EU koliko je narod popizdeo ne bi dali ni trećinu para ondašnjem DOS-u
naime, Srbi su izašli na referndum i zaokružili NE
Hrvati, Slovenci, Madjari i ostali Šiptari su zaokruživali DA
Cigani su bili uz nas, za Jevreje nisam siguran...
E sad, nije problem rezultat referenduma niti što počelo bombardovanje što je donelo nov stres stanovništvu i trudnicama,
nego brate mili posle rokanja si rekao - ne važi referendum
e tu smo mi popizdeli
možda se USA i EU čudila što smo davali podršku ali nemoj posle karanja da kažeš ono sam samo mislio...
Ipak su dali DOS-u previše para... Stvar je toliko logična i prirodna...
- Poruka
- 15.221
Priča je živa istina ja znam neke koji su par puta išli. Imaju mnogo više para nego tvoj buraz - ovde ne izlaze iz kafane.
Jedan je toliko para zaradio kod ruskog tajkuna da mu ovaj ćerku nudio za miraz.
Ali da je radio krvnički to jeste - popara kad ima da se uštedi od plate, a lekove kad se razboli nije kupovao jer ako ti je sudjeno da rikneš ni lekovi ne pomažu.
Sad kada se vratio, svi ga kelneri pozdravljaju.
I posle se neki čude odakle Miri i Marku iz JUL-a pare za elitno periferno mesto u Moskvi?
Naš narod samo gleda pare a ne gleda šta je sve moralo da se pretrpi da se uštedi.
