Закони и погрешке у логичкој аргументацији

joj, meni ovo liči na cirkoolar mejlove...........ko šablon cirkolar sms-ovi za praznike...
Има истине у овоме, Муњо, али пре свега тема је ипак корисна, а осим тога, ми можемо од ње да направимо врло занимљиву ствар тако што ћемо дискутовати о томе, или рецимо анализирати поједине "аргументације". Не морају то уопште да буду наше, форумске аргументције, могу да буду и аргументацие неких познатијих људи -- политичара, филозфа, нучника (рецимо Дарвина). или пак аргументи појединих религија (као што смо Ристо и ја већ започели с хришћанским "аргументима"). Признајем да волим логику и да бих могла цео дан да анализирам неке тврдње с тачке гледишта њихове логичности.

Очито је даје ова тема већ постојала, неко је већ пронашао негде ове грешке, само што сам их ја прилагодила себи, али не смета, хајде да разговарамо о овоме.

Још само неколико грешака и онда сам ја завршила с овом "малом школом логике". Ко се сети још неке грешке, нек је слободно наведе. И, понављам, свака дискусија је добродошла!



25)
Конвертовање кондиционала

Конвертовање кондиционала је грешка аргумента који има облик: „Ако А онда Б, дакле ако Б онда А“. Пример:

„Ако просек писменисти људи опада,онда опада и број људи који користе Интернет. Дакле, ако видимо да се смањује број људи који користе Интернет, знаћемо да опада и просек писмености.“


26)
Petitio principii

Кад као аргумент за неку тезу наводимо другу тезу која је такође спорна и ције доказивање претпоставља доказаност тезе коју тек треба доказати, каже се да чинимо грешку „антиципирање принципа“ (petitio principii). Ову грешку чини, на пример, мајка која оспорава суседову оптужбу да је њен син разбио његов прозор аргументом: „Мој син није никад разбио ничији прозор, па према томе није разбио ни ваш.“


27)
Idem per idem

Кад би неко у прилог тезе да се „кроз стакло може видети“ навео аргумент да је „стакло прозирно“ или кад би у прилог тезе да „опијум успављује“ навео аргумент да „опијум има моћ успављивања“, рекли бисмо да „доказује исто истим“ (idem per idem). У ствари, он и не наводи никакав аргумент него своју тезу понавља другим речима.

28)
Circulus in demonstrando

Понекад се људи приликом доказивања служе аргументима који су само наизглед доказани а у ствари нису. Пример:

“Ја сам поштен човек, Ако не верујете, питалте мог пријатеља тог-и-тог. Њему можете потпуно да верујете. Ја вам јемчим да он никад не лаже.“

У оваквим случајевима, када се теза А доказује тезом Б, а теза Б тезом А, или када се теза А доказује тезом Б, теза Б тезом В, а теза В поново тезом А, можемо рећи да је учињена грешка „круг у доказу“ (circulus in demonstrando).
 
Poslednja izmena:
29)
Post hoc ergo propter hoc

Грешка која се догађа због претпоставке да је нешто узрок неког догађаја само и једино зато што се догодило пре тог догађаја.Пример:

„СССР се распао после увођења атеизма као државне „религије“. Дакле, морамо избегавато атеизам због тога.“


30)
Cum hoc ergo propter hoc

Грешка слична грешци post hoc ergo propter hoc. Грешка је у претпоставци да су два истовремена догађаја самим тим и узрочно повезана, при чему се негирају остали фактори који су евентуално могли да проузрокују догађај. Пример:

„Писменост је у порасту откако је измишљена телевизија. Дакле, телевизија проузрокује пораст писмености.“

31)
Dicto simpliciter

Dicto simpliciter се догађа кад се него опште правило пренесе на неки појединачни случај, али особине тог случаја нису компатибилне с тим општим правилом. То је дакле грешка када се иде од општег ка посебном, за разлику од „генерализације“. Пример:

„Уопштено говорећи, хришћани не воле атеисте. Ти си хришћанин, па зато сигурно не волиш атеисте.“

Ова грешка се често среће код људи који оцењују моралне или неке друге квалитете неког човека стављајући га у неко опште правило или, простије речено, „по шаблону“


32)
Ignoratio elenchi/mutatio elenchi

Ово је један од два типа грешке ирелевантности која се јавља у много разних облика. У односу на то да ли се грешка чини несвесно или свесно, разликујемо „непознавање побијања“ (ignoratio elenchi) и „замену побијања“ (mutatio elenchi). Ова се грешка, на пример, појављује када неки хришћанин аргументује тезу да је хришћанство истинита наука. Ако би он аргументовао показивањем коликом је људима хришћанство помогло, без обзира на то колико добро арргументује, он тиме неће доказати првобитну тезу (да је хришћанство истинита наука).

33)
Plurium interrogationum

Грешка се састоји у постављању компликованог питања на које се тражи само један и то прост одговор. Грешка је слична оној „комплексно питање“ али није потпуно иста. Пример:

„Да ли су виши порези бољи или гори за државу?“
 
Па, да ти право кажем, баш са овим "доказним поступком" имам толико проблема на разним скуповима где се расправља о разним стварима, да сам на крају одустала од сваке дискусије. Сад ћутим о "истинитости" хришћанства. (А управо "истинитост" покушавају да ми докажу, не неке друге квалитете хришћанства, којих има, наравно.)

"... da se o njemu (Hrišćanstvu) brine sam Bog."

Ово је још једна логичка грешка где се теза доказује другом тезом која тек треба да буде доказана, али о томе ћу сутра.
Valjda se može govoriti o istinitosti postojanja Boga,o istinitosti istorijskog postojanja Hrista,o istinitosti istorijskog postojanja apostola, o istinitosti navoda iz Novog zaveta... ali stvarno ne razumem kako se može govoriti o itinitosti hrišćanstva.

Za neke je ta teza dokazana. Što nekima ne pije vodu ne mora da znači da su u pravu.
 
Mea culpa! :D (моја грешка)

Нисам прецизирала шта подразумевам под "хришћанством" (а то зато што је ова "мала школа" била за личну употребу).

У овом контексту, под хришћанством подразумевам хришћанско учење (догму), дакле све оне тврдње и догађаје у које хрушћани верују, почевши од безгрешног зачећа па до ускрснућа Исуса (и свих осталих праведника).

Кажеш да је за неке та теза доказана. Наведи нам те "неке" и дај нам те доказе, па ћемо правично и објективно да их просудимо.
 
Да, да! Покушавам с Ристом да рашчистим то питање.

За веру је карактеристично оно Томино:
"Credo quia absurdum." (Верујем јер је апсурдно.)

Али ако једном почнеш да "верујеш јер је апсурдно", онда можеш да верујеш буквално у било коју глупост. Тачније мораш да верујеш, да би остао доследан сам себи, немаш основа да не верујеш (да је нпр. Земља равна плоча која стоји на леђима корњаче и слично). У том паду нема дна.
 
Verom se i te kako stiču znanja. Ma ja sam bio glup, odkraden od samog sebe (da se pridružim Modruni, citiranjem Aless-a) dok nisam spoznao moći vere.
Али, Ристо, не можеш бити сигуран да је то стварно знање, а не фатаморгана знања. На несрећу, фатаморгане умеју да буду веома уверљиве, док не покушаш да их провериш (онда се расплину и нестану, и покаже се да је у питању била оптичка варка).

Вера не спада у начине сазнања, којих има три: чулно, разумско и интуитивно. Али пази: интуитивно сазнање нема никакве везе с вером. Не смеју да се бркају те две ствари.
 
tema je odlicna...tj. neophodna...
+ bilo bi sjajno da ovdje zagvire i "diskutanti" sa dugih pdf-a... ;)

btw Borka sto je ne "zalijepis"....

jeeeee... ja tek sad vidim da nisam video nista.
Ova tema otvara oci.
Ma slep bi progledao.

ODLICNA TEMA.


PS
ovistobitrebalonajvisedazagvireokupljajuseokotemegrizesavestiaopetakobionizagviriliovdeondabisvazabavaokorazgovorasanjimabilaveomasuvoparnaidosadna.
 
Verom se i te kako stiču znanja. Ma ja sam bio glup, odkraden od samog sebe (da se pridružim Modruni, citiranjem Aless-a) dok nisam spoznao moći vere.

Како то - верујеш па убедиш самог себе да је тачно или...? :mrgreen:

То се иначе, зове аутосугестија, и не спада у начине сазнања... :mrgreen:
 
Вера ни под каквим околностима не спада у начине сазнања.

Испочетка су постојала два начина сазнања - чулно и разумско. Функционисала су тако што су чула скупљала чињенице а разум их промишљао логичким путем. Онда су се најпре уметници а потом и неки филозофи побунили и почели да тврде да до неких сазнања стижу трећим путем - интуицијом. Међутим, ту је искрсао проблем, јер је интуиција недоказива и о њој се не може расправљати.

Први филозофи који су смислили целу ствар (Сократ) веровали су да ако су закључци правилно изведени онда свим учесницима истина МОРА бити очигледна и МОРАЈУ да се сложе. Исто као у математици. Свако ко уопште размишља о катетама и хипотенузи МОРА да се сложи да је "квадрат над хипотенузом, то зна свако дете .....:D итд.).

Али испоставило се да филозофија није математика. Једним делом истина се сазнаје и интуитивним путем, али људи се око тога често не сложе јер у данашњем човечанству интуиција скоро ни код кога није чиста и јасна. У дон Хуановом учењу (где се интуиција зове "виђење") ученик годинама, ако не и деценијама ради на томе да очисти интуицију да би уопште могао да је користи. Е, а кад је интуиција чиста, онда се догађа оно исто што и у логичким начинима сазнања. Свако ко управи пажњу на неки предмет, на пример дрво, "види" ИСТО (другим речима, МОРА да се сложи да је то тако). Битно је само да је интуиција исто онолико беспрекорно чиста и функцинална колико и разум и чула.
 
Али, Ристо, не можеш бити сигуран да је то стварно знање, а не фатаморгана знања. На несрећу, фатаморгане умеју да буду веома уверљиве, док не покушаш да их провериш (онда се расплину и нестану, и покаже се да је у питању била оптичка варка).

Вера не спада у начине сазнања, којих има три: чулно, разумско и интуитивно. Али пази: интуитивно сазнање нема никакве везе с вером. Не смеју да се бркају те две ствари.
Brdo knjiga si pročitala i nisi došla do pravih saznanja. Previše u tu svrhu koristiš racio, jer on tu ne može pomoći samostalno. Mora se (racio) osposobiti za detekciju posebnih impulsa, da bi se moglo stići do prave spoznaje. Don Huan (Kastaneda) priča ono što zna, ne izmišlja i nema fatamorgane. Transcedentno je realnost koja je sa nama u neprekidnom kontaktu ali mi često nismo svesni tih relacija.

Verom (iskrenom) se spoznaje mnogo bolje nego čistom naukom. Svi veliki naučnici bili su, ništa drugo, nego vernici. Oni su verovali da će rešiti zagonetku, da će doći do saznanja. I to je iskrena vera.

Intuitivno saznanje je uslovljeno (zasluženo) verom. Ko nema vere nema ni intuitivne spoznaje.
 
Intuitivno saznanje je uslovljeno (zasluženo) verom. Ko nema vere nema ni intuitivne spoznaje.
Рекла сам да сва три начина сазнања морају да буду функционална, чиста и беспрекорна, а то заправо значи очишћена од емоција и вере. Какве везе има дон Хуаново "виђење" с вером или емоцијама? Никакве!

У моментима сазнања, и осећања и веру треба да држиш у другој фиоци :D јер ће само непотребно да ти замагле поглед. То се иначе зове "замућење". Рецимо, јако осећање страха или вере може да учини да видимо оно чега у стварности нема пред нашим очима.
 
Ne znam koliko vremena je proslo od kako sam postovao na ovoj temi (valjda mesec dana) i shvatio koliko je zaista bitno da se zna i razume na koji nacin moze doci do pogreski u jezickom izrazavanju ili tumacenju napisanog a evo, da me sada neko pita da navedem makar jedan oblik greske od svih onih pobrojanih - ja to ne bih znao :(

A opet, ako bi me neko pitao da li bih u svom pisanju napravio neku od pobrojanih gresaka spreman sam da tvrdim da sigurno ne bih!

Polazim od cinjenice da ne bih pisao nesto sto znam da nije i ne bih pokusavao da "opravdam" nesto sto se ne moze opravdati, pa iz ovog proizilazi da je valjda svaka od tih gresaka posledica neiskrenosti naratora, mada moze da se desi i da je u pitanju nedorastao intelekt.

I da, posle pocetnog odusevljena sa temom - pade ona na "niske grane" :lol:.

(till now ;) )
 
Brdo knjiga si pročitala i nisi došla do pravih saznanja. Previše u tu svrhu koristiš racio, jer on tu ne može pomoći samostalno. Mora se (racio) osposobiti za detekciju posebnih impulsa, da bi se moglo stići do prave spoznaje. Don Huan (Kastaneda) priča ono što zna, ne izmišlja i nema fatamorgane. Transcedentno je realnost koja je sa nama u neprekidnom kontaktu ali mi često nismo svesni tih relacija.

Verom (iskrenom) se spoznaje mnogo bolje nego čistom naukom. Svi veliki naučnici bili su, ništa drugo, nego vernici. Oni su verovali da će rešiti zagonetku, da će doći do saznanja. I to je iskrena vera.

Intuitivno saznanje je uslovljeno (zasluženo) verom. Ko nema vere nema ni intuitivne spoznaje.

Pojmovi, pojmovi, pojmovi. Nemojmo se sluziti njima ako ih ne poznajemo. Naravno, ljudi to cesto cine da bi njihove reci dobili visi dignitet, kao naprimer u ovom slucaju. Malo vise je vremena potrebno da se nauci pravo znacenje pojedinih reci, a forum nije najbolje mesto za to. Malo knjiga, a? Jedan obimniji recnik je zadovoljavajuci u ovakvim situacijama.

Mene licno zanima vise logika ovde od spoznaje, zelim da cujem sta mislite o logici i sve vezanao za nju. Ako zelite da se prica o spoznaji, treba napraviti temu o tome.
 
Poslednja izmena:
Dobro JA SAM LAJIK, ali citajuci sve ovo zar se nebi sve moglo osporiti teoriji o beskonacnom putu. (teorecki za sve ti treba put dokaza a da bi doso do njega prvo trebas preci polovinu, pa opet polovinu...) Iz ovog cistom FILOZOFIJOM ubijas LOGIKU. A sa druge strane logikom ubijas filozofiju sve i jedno filozofsko pitanje je proizislo iz logickog zakljucivanja i posmatranja.
 
Dobro JA SAM LAJIK, ali citajuci sve ovo zar se nebi sve moglo osporiti teoriji o beskonacnom putu. (teorecki za sve ti treba put dokaza a da bi doso do njega prvo trebas preci polovinu, pa opet polovinu...) Iz ovog cistom FILOZOFIJOM ubijas LOGIKU. A sa druge strane logikom ubijas filozofiju sve i jedno filozofsko pitanje je proizislo iz logickog zakljucivanja i posmatranja.
Ovako, kao prvo i prvo "nebi" se ne pise zajedno.
Dalje, to kao ki nazivas "teorija o beskonacnom putu" se prevazilazi odredjivanjem onoga osnovnog, onoga prvog, i takvvi argumenti elejskog tipa su odavno prevazidjeni. Logika i filozofija su dubokom jedinstvu, oni predstavljaju pravu sintezu, zato je ne moguce da jedna drugoj oponiraju. Logika predstavlja desnu ruku filozofiji.
 
Kada sam naveo "oponiranje" (previse strucan izraz za mene) sveo sam sve na jednu stvar a to je ono: Sta je prvo nastalo kokoska ili jaje. Iz ovog proizilazi da pricamo o dubokoj temi a neznamo ni pocetak. Sa druge strane jesu u sintezi ali filozofija zahteva um i srce, a logika samo um.

A i sto si tako osetljiv na brzo kucanje NEBI da pise se odvojeno. Zar nismo ljudi i zar nije nam dozvoljeno da gresimo.
 
Филозофија у данашњем смислу речи настала је у Старој Грчкоји нигде другде (колико се зна) као спознаја и уверење да се коришћењем ума (дакле, логичким путем) може спознати истина о свету и животу. Пресудну улогу у томе одиграо је Сократ, наравно.

Прошло је пуно времена пре него што су сами филозофи схватили да постоје ствари које се логиком не могу докучити. Онда је Бергсон увео у филозофију интуицију као трећи званичан начин сазнања. Али ту смо се суочили с проблемом: интуиција је сувише лична, не може се доказати, и о њој се не може разговарати.

Теоријски, када би наша интуиција била чиста и беспрекорна, требало би да сви који управе интуицију ка некој теми, дођу до исте истине о њој, баш као што сви који имају исправне очи виде нпр. ружу на исти начин, и сви који имају исправан разум дођу до закључка да је квадрат над хипотенузом, то зна свако дете ...:D

Али наша интуиција је сувише често замагљена жељама, надама, разним емоцијама, вером и сличним загађивачима.:D
 
Modruna tema je za svaki cas. No ko danas stvarno zeli, zna ili umije o necemu kriticki argumentovati, priznati svoje greske, povinovati se zakonu? Plitkost vlada i mnozi se.

Argumenat kao iskaz ili redosled svjedocenja za postavljanje ili opovrgavanje neke teze kroz dokaz, izvodjene konkluzije iz istinitih premisa je bogato nasledstvo covjecanstva od anticke Grcke.

Ko danas aktivno ide tim putem? Vertikalno je u drustvu oslabila volja, nestala zelja da se istina sazna, publikuje. Dnevna praksa je da se objasnjava, ubjedjuje bez disputa, dijaloga i diskusije. Parafrazira se retorikom iskljucivo s ciljem da se zadrzi pravo, iz licnih motiva u marketinske svrhe i naravno politicke. Company: Schopenhauer&Sofisti.

Pravosudje i nauka su izuzetak. Tu je jos prisutna stroga logicka argumentacija u smislu izvodjenja dokaza i pronalazenja istine. Al opet samo u nekom dijelu planete.

Da prosirim lepezu, ako sam dobro uocio:
Argumentum ad consequentiam (precerivanje)
Argumentum ex silentio (argument kroz cutanje)
Argumentum ad judicium (pozivanje na zdrav razum)
 

Back
Top