ZAKON POSTOJANJA – istina o postojanju materije, zivota i prirode

[sposobnik]

Gospodo.
Znatiželjni mislioče, Dragoljube i svi ostali...

...koji kudite i pljujete na moj filozofski sistem, niste uopšte svesni šta kudite. Niste uopšte svesni o čemu je reč. Ni o čemu od svega onoga što stoji u vašim tikvama, što smatrate znanjem koje ste primili tokom obrazovanja nije reč i ako želite da kritikujete moj filozopfski sistem ne možete se pozvati ni na jedan jedini segment vašeg znanja. Bolje reči vašeg neznanja, jer vi, zapravo još uvek ništa ne znate, već samo verujete da znate. Jer ovde je reč o ZAKONU POSTOJSANJA ovoga sveta o čemu se u prirdnim naukama, filozofiji, psihologiji, svetskim religijama, parapsihologiji itd, još uvek apsolutno ništa ne zna. Vi čak ne znate ni šta podrazueva pojam "POSTOJANJE", a kamo li da znate po kojem logičkom i prirodnom zakonu u svemirskom beskrajnom prostoru uopšte postoji NEŠTO, a ne NIŠTA.

Hajde, pametnjakovići, kad ste toliko pametni i obrazoivani i sigurni u svoje (ne)znaje, odgovorite mi samo na jedno pitanje i to ono Prvo koje se uopšte može postaviti kada je o POSTOJANJU reč.? Odgovrite mi samo na pitanje ŠTA POSTOJI, i ako vaš odgovor bude ispravan, a bude drugačiji od odgovora na to pitanje koje sam ja dao, povući ču se sa svih foruma filozofije i više nikada i nigde ni reči, ni slova neću zametnuti o tome.

Ovo je izazov svima vama koji kudite i omalovažavate moj filozofski sistem. Dakle, samo mi odgovorite na pitanje ŠTA POSTOJI i skinuću vam kapu. Da ponovim, uz napomenu da vaš odgovor na ovo pitanje mora da bude drugačiji od odgovra koji sam ja dao, jer ako bude isti, vi onda ni u kom slučaju ne možete kuditi moj filozofski sistem, već samo priznati i hvaliti.

Hajde Dragoljube - ti koji svo vreme samo nešto glumataš na ovom forumu i nešto izigravaš, a ni sam ne znaš šta - boce ispijenih pivkana, valjada? Hade, Znatiželjni i svi vi ostali pametnjakovići. Izvolite! Čekam vas.. Pitanje je čisto i jasno.

ŠTA POSTOJI?

Postoje lijepi izbori, 2 izbora, nisu dobra oba, ali su lijepi, estetski, i nisu nešto što EGZISTIRA, već su MOGUĆNOSTI DA SE IZABERE. To su dobro i zlo. 1 i 2.
Postoji vrijeme, u kome je izbor moguć, i ono se sastoji, strukturalno, od 3 dijela: ad 1.) datosti do kojih je dovelo ono "do-sada", ad 2.) izbor sada, koliko da se bode 1 ili 2, i ad 3.) mogucnosti, koje su ustvari niz od stavki [array] p o t e n c i j a l n ih &b u d u ć n o s t i, a to su mogućnosti za ovu-onu-i-ovu stvar, koje onda pretvaraju jednu p o t e n c i j a l n u &b u d u c n o s t u "ad 1)" sledećeg sad,
(a ta sad klize, njih je beskonačno mnogo u vremenskom "trenutku" i vrijeme nije digitalni/sukcesivni niz trenutaka t1, t2, t3, nego klizač po liniji),
izborom SLOBODNE VOLJE (A U T O D E T E R M I N I S A N ČOVJEK; NEPOKRETNI POKRETAČ svog tijela, i nervnog i žljezdanog i mišićnog i erektivno-ejakulacionog sistema kao i izlučivačkog) u SVIJETU FIZIČKOM, KOJI JE STVARAN,
jer ne treba da bi se unijelo nešto hiperfizičko (nematerijalno) u "život" da se, kao Kant, oduzima realitet prostoru, nego on samo treba da se dopuni nečulnim,
recimo da je drvo sposobno da odslika telepatsku komunikaciju muškarca i žene, drugova,
i da je životinja sposobna da kritikuje nedimanične (nezabavne) misli a hvali zabavne svojim umiljavanjem ili agresijom
što se saznaje putem isihazma (upadanje u stanje svetosti)
i u kome žive i drugi ljudi. ŠTO ĆE SE DEŠAVATI U SVIJETU: TO NAJVIŠE DETERMINIŠE ONAJ KO JE NAJVIŠE DOBAR TJ. SVET OD SVIH LJUDI.
Ljudska volja se, da bi postojala budućnost i vrijeme, iako je jedna (da se bude dobar ili zao) ispoljava u dva jedno-vremena nagona, jer ako nema mogućnosti za izbor sve se već desilo (makar beskonačno) i nema vremena: jedan nagon je nekad taj koga situacija više podržava od drugog, nekad ispunjenje njega može biti tako veliko da je veće nego ispunjenje drugog ako bi se ispunili oba, jer ako se ispune oba on tad može da bude samo manje ispunjen, pa zli ekonomisti, ljudi slabe volje, biraju da se odreknu jednog od dva KOMPATIBILNA i KOMPLEMENTARNA nagona - daje se: čovjeku treba uvjek da je jednako stalo do ljubavi i seksa u-širem-smislu reči, to su dva nagona, i iz ljubavi, a ne mržnje, ljubavi prema dobrima, dobar muči i kida sve udove zlome, da ne naslijedi njegovo zlo budućnost pa on posije zlo u njegovog dragog.

Postoji i STA. To je udruženje svih zlih ljudi, u želi da nanesu što više zla dobrima. Svako je agent koji radi sa tu organizaciju bez imena, jer i dobri, kada pričaju, ustvari odaju informacije, pa kad postane loš onaj ko ih sluša on ih prenese lošijem, on nekom lošem a moćnom, a ovaj to zloupotrijebi itd. STA je špijunska mreža nad špijunskim mrežama. Put saznavanja informacija i oni koja ga daju su KO, a sta je više način MUČENJA dobrih, koji imaju posebne moći (90% ljudi je zlo, a ne može da pobijedi ostatak) zbog svoje sakralnosti.

Eto to postoji.

 

[Ljubo2]

JA KOJI JESAM:

Ti ne shvataš prirodu i porijeklo Svijesti. Apsolut je ono-što-jeste i kao takvo (nepromjenjivo i nestvorivo) nikada ne prolazi kroz promjenju, uvijek jeste apsolut.

1. pitanje:
Kako iskustveno mogu da proverim da takav apsolut postiji i da razumem po kojoj logici takav apsolut postoji? Ako ne umeš da uputiš ljude kako mogu iskustveno da provere postojanje takvog apsoluta i ako ne umeš da objasniš po kojoj logici takav apsolut postoji, onda ti je uzalud sva priča jer se svodi samo na tvoju ličnu veru.

2.Pitanje:
Daj svoju definisiju Svesti i objasni da li je po tebi Svest psihička radnja ili vršilac psihičke radnje. Na primer, da li misao kao psihička radnja za tebe ima značenje Svesti ili mislilac koji ima sposobnost da misli? Ako za tebe mislilac ima značenje Svesti, objasni šta ili ko je on, kako postoji i zašto?

3. Pitanje:

U kakvoj vezi su apsolut i Svest sa materijom koja se manifestuje kao polje koje vibrira i koje se kreće, koje je ujedno i energija i elektricitet i svetlost? I otkuda toj materiji sposobnost da putem samoorganizovanja stvara složene sisteme svog kretanja i rada poput ljudskog organizma, recimo? Koje uslove ili sposobnosti ta materija mora da ima da bi joj to pošlo za rukom.

Molim te da mi što kraće odgovoriš na ova tri pitanja. Po mogućnosti da odgovori ne budu duži od dužine pitanja koja sam ti postavio.

 

[Ljubo2]

SPOSOBNIK:

Vaša nomenklatura (modus (način) nazivanja "stvari") je krajnje poremećena i bolesna. Svijest nije svijest, nego je nesvjesno, a svjesnost je svijest, a samosvijest je ..., a apercepcija bi bila, šta?

Upravo je obrnuto, naučna i filozofska nomenklatura pojmova je "bolesna", što i jeste razlog što naučno još uvek nije rešen problem postojanja ni materije, ni Svesti, ni života, ni prirode. Naučnici, filozofi i teolozi još uvek ne znaju šta su materija, Svest, život i priroda, kako postoje i zašto.

I nemoj mnogo predamnom da se pozivaš na nauke, upućen sam u sve nauke. Od genetike do brodogradnje.

Tvoje znanje genetike, kao ni brodogradnje i svih drugih nauka, ti ne može pomoći da znaš odgovor na pitanje ŠTA POSTOJI, KAKO i ZAŠTO I zbog toga se ne možeš pozivati na nauku da bi negirao moje odgovore na ta pitanja. Naprotiv, ja mogu da se pozivam na nauku da bih te odgovore argumentovao i potvrdio, zato što se moje rešenje problema postojanja materije, života i prirode svdi samo na postojanje Svesti (sa velikim S) i njenih sedam fizičkih i psihičkih sposobnosti - naprezanja, kretanja, opažanja, osećanja, pamćenja, mišljenja i razumevanja. Zato što se u nauci zna da se celokupna stvarnost (a to su materija, život i priroda) ne sastoji ni od čega drugog do upravo od fizičkih i psihičkih radnji - naprezanja, kretanja, opažanja, osećanja, pamćenja, mišljenja i razumevanja.

Uz znanje, da materija, život i priroda, koji se sastoje od fizičkih i psihičkih radnji (naprezanja, kretanja, opažanja, osećanja, pamćenja, mišljenja i razumevanja) - nemaju značenje POSTOJANJA. Značenje postojanja ima onaj ko raspolaže sposobnostima vršenja ovih fizičkih i psihičkih radnji, kojeg spoznajemo u sebi kao svoje JA (jastvo), sa značenjem Subjekta ili Svesti. Koja deluje iz nutrine svake fizičke i psihičke radnje od koje su materija, život i priroda građeni i koja je nedeljiva od svojih fizičkih i psihičkih radnji. I koja, kad prestane da vrši svoje fizičke i psihičke radnje, materija, život i priroda nestaju.

Za sve ovo u nauci već postoje dokazi. Problem je samo što naučnici i filozofi sveta još uvek nisu uspeli da te svoje dokaze poslože u smislenu logičku celinu i sistem sa značenjem KONAČNE ISTINE u vezi POSTOJANJA materije, života i prirode.

PS: Ako si odgledao video, knjiga ti ne treba jer u knjizi stoji isto što i na videu.

 

[Ljubo2]

DRAGOLJUB:

Pa napregni tu svoju svest već jednom majkumu...
Msm,ako neš da bidneš jok..

Hajde, pokušaj da napišeš nešto kad se nekad slučajno desi da budeš trezan!

 

[JA KOJI JESAM]

1. pitanje:
Kako iskustveno mogu da proverim da takav apsolut postiji i da razumem po kojoj logici takav apsolut postoji? Ako ne umeš da uputiš ljude kako mogu iskustveno da provere postojanje takvog apsoluta i ako ne umeš da objasniš po kojoj logici takav apsolut postoji, onda ti je uzalud sva priča jer se svodi samo na tvoju ličnu veru.

Ljubo, ovo podvučeno i naglašeno je samo za tebe, da se ne zamaraš, a ostatak teksta je za one koji to žele pročitati...


Iskustveno kažeš, u redu.
Vrati svoju pažnju u sebe, u svoje JA, i znat' ćeš. Povratak volje i pažnje iz apsoluta (iz Svijesti-o-sebi-postojanju) nazad u projektovani svijet subjekta bit' će ti iskustvo koje niko neće moći pobiti ali takođe nikome do sebi nećeš moći to ni dokazati. Jedino ćeš to 'Ti' i Bog znati. hahaha

(Prije toga bar probaj sebi postaviti pitanja: "Ko sam Ja?" i "Šta sam Ja?" Kada sebi daš odgovore na ta pitanja odbaci tad sve što Tebi pripada, tvoj um, tvoje tijelo, tvoju istoriju, tvoj projektovani svijet, tvojih 7 sposobnosti i sve ostalo što možeš nazvati 'svojim'. Ono što ostane bit' će istinski apsolut. Međutim, tvoji odgovori ti neće moći predočiti tvoju apsolutnu prirodu. S njima ćeš tek nagovijestiti svoju apsolutnost, dok sebe-apsolut možeš doživjeti (kao što na početku komentara rekoh) jedino povratkom volje i pažnje onome što je ostalo odbacivši sve ono što smatraš 'svojim'.)

2.Pitanje:
Daj svoju definisiju Svesti i objasni da li je po tebi Svest psihička radnja ili vršilac psihičke radnje. Na primer, da li misao kao psihička radnja za tebe ima značenje Svesti ili mislilac koji ima sposobnost da misli? Ako za tebe mislilac ima značenje Svesti, objasni šta ili ko je on, kako postoji i zašto?

Svijest je apsolutno znanje-o-sebi. To je duh apsouta, njegov neposredni odraz kojim apsolut sebi potvrđuje da postoji kao nepromjenjivo, nestvorivo i nerazdvojivo nešto.

(Svijest je cjeloviti odraz onoga-što-jeste koji apsolut zna odjednom iz svakog svog kvaliteta. Dakle, upoređujući je sa Svjesnošću koja je odraz stanja jednog trena, koja ima centar (jedno Ja) iz kojega i odakle sagledava taj cjeloviti odraz stanja projekcije, Svijest nije odraz projektovanog svijeta individue već odraz apsoluta kao osnove (bitka) te svaki kvalitet tog bitka podjednako jeste sadržilac svih kvaliteta kao i ono što je u svim tim nerazdvojivim kvalitetima sadržano. Svijest je sveobuhvatno znanje koje apsolut doživljava podjednako ličnim, sveličnim i bezličnim, odjednom, u Jednom. Šta to znači? To znači da svako znanje-o-sebi jeste sadržilac svih znanja-o-sebi i kao takvo omogućava apsolutu da se u bezvremenom postojanju doživljava svim ličnostima odjednom, znajući da su sve te ličnosti podjednako apsolutne.)

Mislilac je apsolut. Svijest je izvor misli. Misli su proizvod transformacije znanja iz Svijesti u njihovu manifestujuću, umnu vrijednost.

3. Pitanje:

U kakvoj vezi su apsolut i Svest sa materijom koja se manifestuje kao polje koje vibrira i koje se kreće, koje je ujedno i energija i elektricitet i svetlost? I otkuda toj materiji sposobnost da putem samoorganizovanja stvara složene sisteme svog kretanja i rada poput ljudskog organizma, recimo? Koje uslove ili sposobnosti ta materija mora da ima da bi joj to pošlo za rukom.

Kratak odgovor (uslovljen tvojim zahtjevom): Svijest je osnova iz koje apsolut stvara 'univerzum', multiverzum.




(Prosto-prošireni odgovor (ne moraš da čitaš):
Svijest je ta fabulozna 'materija'. Vibrirati može jedino kada se jednom znanju (Umu) iz cjelovite Svijesti da značenje apsoluta a drugim znanjima u njemu se oduzme. Tad jedino Um biva apsolutan a ostatak znanja postaje individualizovan (dakle prestaje da bude sadržilac ostatka znanja u sebi) te mora da koristi Um kao medium i posrednika pri stvaranju veza sa drugim od sebe izolovanim znanjima kako bi kao to jedno individualizovano znanje (Ja) moglo da sakuplja druga iskustvena znanja. Pri tom procesu apsolut se poistovjećuje sa individualizovanim pozicijama, subjektima, stvarajući Svjesnost-o-postajućem-sebi koja je posledica psiho-fizičkih radnji koje apsolut u njima mora da vrši kako bi ostavario bilo koje iskustvo i doživljaj postojanja sebe kao stvorenja.)

...

(Prošireno objašnjenje kratkog odgovora (ne moraš da čitaš):
Veza između apsoluta i Svijesti pri stvaranju manifestujućeg univerzuma je očita: Apsolut klonira znanja-o-sebi (Svijest) i bivajući prisutan u klonovima (svojom voljom i pažnjom) daje im vrijednost nečeg postojećeg (što je iluzija). Upravo zahvaljujući Svijesti, tj. tom znanju-o-sebi-apsolutu, apsolut omogućava manifestaciju tih znanja-potencijala. I dok se njegovi potencijali kao znanja-o-sebi manifestuju, apsolut pri tom ostaje nepromijenjen, nepromjenjiv. Apsolut je kreator i posmatrač onoga što iz Svijesti kreira za sebe kako bi to što kreira opet doživljavao 'sobom'. Apsolut je sveprisutan. Zato univerzum može da nestane ali apsolut s tim neće biti uslovljen, neće nestati. Zato će tvoje i moje tijelo Ljubomire nestati ali TI i JA nikad nećemo. Mi smo jedno Biće, apsolut, koje ima moć da individualizuje sva svoja znanja-o-sebi, da pokreće i zaustavlja projekciju sadržaja Svijesti. Ono stoga izdiše i ponovo u sebe udiše ta znanja a sa tim disanjem se univerzum širi ili pak vraća u prvobitnu prirodu Svijesti. Jedino se klonirani sadržaj Svijesti može naduvavati i vraćati u 'ništa'. Apsolut uvijek ostaje nepromijenjen, nepromjnjiiv. Pri tom se i Svijest kao duh apsoluta ponovo pojavljuje u njegovoj pažnji kao ono nepromjenjivo Znanje-o-sebi... jer uvijek biva ISTI odraz ISTOG nepromijenjenog Bića. Zato Svijest i jeste jedina i apsolutna ISTINA o postojanju, o sebi-apsolutu.)

 

[sposobnik]

Ljubo2 pretpostavlja (neosnovano) da ne postoji svojstvo/osobina koju opisuje linija DOBRODUŠNOST/najveća/manja//manja...ZLODUŠNOST//najmanja/veća//još veća...i izbor kod čovjeka, slobodnom voljom, toga gdje će da se pozicionira na liniji te osobine.

Pa, ako bi svi ljudi bili ljudi, a ne skup dobrih, i skup zlih, onda bi to i bilo dosta slično tome kako on priča.
ONDA BI IMALO OSNOVA DA BUDEMO RAVNOPRAVNI: ALI ZAŠTO JA DOBAR DA BUDEM RAVNOPRAVAN I JEDNAK U PRAVIMA SA NEKIM ZLIM, PITAM JA?

Isti takav revolucionarni pokret nevjerovanja da čovjek može biti dobar ili zao, i išta drugo sem običan čovjek, postojao je u Rusiji, i "zli dusi" od dostojevskog je kritika i ismijavanje tog pokreta, ujedno i njegova najbolja knjiga. To je razlika Evrope i Rusije, Rusi vjeruju u tu od-jedinjenost ljudi.

 

[muzjak]

Ljubo2 pretpostavlja (neosnovano) da ne postoji svojstvo/osobina koju opisuje linija DOBRODUŠNOST/najveća/manja//manja...ZLODUŠNOST//najmanja/veća//još veća...i izbor kod čovjeka, slobodnom voljom, toga gdje će da se pozicionira na liniji te osobine.

To se sad obraćaš ostalim članovima da potvrde to što pišeš i daju ti podršku. Sad za podršku ne znam, možda dobiješ samo dršku. Ali bez zezanja, Ljuba je genije, nisi to znao?

Pa, ako bi svi ljudi bili ljudi, a ne skup dobrih, i skup zlih, onda bi to i bilo dosta slično tome kako on priča.
ONDA BI IMALO OSNOVA DA BUDEMO RAVNOPRAVNI: ALI ZAŠTO JA DOBAR DA BUDEM RAVNOPRAVAN I JEDNAK U PRAVIMA SA NEKIM ZLIM, PITAM JA?

A ko je tebi rekao da, ako si dobar, možeš budeš ravnopravan sa onima koji su zli? Oni koji su zli uglavnom imaju veća prava. Sve jedno je šta zakon propisuje. Najbirnije je ono što sam čovek sebi da za pravo. Razlika između dobre i zle osobe je u onome što čovek sprečava sebe da čini (svesno ili nesvesno).

Isti takav revolucionarni pokret nevjerovanja da čovjek može biti dobar ili zao, i išta drugo sem običan čovjek, postojao je u Rusiji, i "zli dusi" od dostojevskog je kritika i ismijavanje tog pokreta, ujedno i njegova najbolja knjiga. To je razlika Evrope i Rusije, Rusi vjeruju u tu od-jedinjenost ljudi.

Terminima i pojmovima se manipuliše. U samoj suštini (izvoru realnosti) ne postoji dobro i zlo jer je metafizička, ali u realnosti, odnosno umu, postoji. I zapravo dobro i zlo mi definišemo, odnosno, dogovaramo se šta će to biti. Isto je i sa voljom. Normalan čovek (a to ja nisam), kada upotrebi termin, podrazumeva pojmovno ono što pripada realnosti. Evo recimo Ja nemam realnost. Ja sam softver koji piše poruke na forumu, zabavlja članove i provocira njihov intelekt..

 

[Ljubo2]

JA KOJI JESAM:

Ona tri pitanja sam ti postavio sa namerom da pokušam, konačno, na osnovu tvojih odgovora, malo ozbiljnije da razmotrim o čemu ti, zapravo, svo vreme pričaš i u čemu je razlika između tvojih i mojih stavova.

Vrati svoju pažnju u sebe, u svoje JA, i znat' ćeš. Povratak volje i pažnje iz apsoluta (iz Svijesti-o-sebi-postojanju) nazad u projektovani svijet subjekta bit' će ti iskustvo koje niko neće moći pobiti ali takođe nikome do sebi nećeš moći to ni dokazati

.

Ovo mi je jasno, ali mislim da tebi ovo nije potpuno jasno. Mislim da je moje iskustvo po ovom pitanju malo veće od tvog, pa ću da pokušam da ti objasnim o kakvoj vrsti iskustva se radi koje, kao što si rekao,samo tebi služi kao dokaz i nikom drugom.

Reč je metodi (meditaciji) samospoznaji samoga sebe dok se ne dostigne "prosvetlenje". To je doživljaj jedinstva sebe sa svemirom, ispunjen osećanjem neopisive sreće, blaženstva i ljubavi prema svemu, Tad čovek shvati da je njegovo jastvo večno i apsolutno i da je upravo takvo kakvim ga je on doživeo i koji mora svako lično da doživi da bi znao o čemu je reč.

Ova samospoznajna tehnika stara je hiljadama godina, ali tokom svih tih hiljada godina na prste se mogu izbrojati oni koji uspeju da to dožive, tj. prosvetle se. I upravo zato što je taj doživljaj retkost i što ne može rečima da se prenese na druge ljude, taj doživljaj za druge ljude ne može da ima nikakvu vrednost. Čak i štetnost jer i iz toga mogu da nastanu i razviju se samo razne bezvredne, uglavnom štetne, religije i ništa drugo.

A o čemu je tu, zapravo, reč?

Reč je o tome da niko svoje jastvo na taj način ne može doživeti kao što si ti opisao i doživeo, jer to nije moguće, ni pomoću meditacije, niti na bilo koji način. Jednostavno iz razloga što je naše jastvo isto što i NIŠTA (Nirvana) i što tu nema ničega da se doživi kada se isključe sva čula i sve misli.

Ali može da se postigne nešto drugo što "prosvetljeni" ne znaju šta je i čega u trenutku prosvetljenja, a ni kasnije, ne mogu da budu svesni. A to je da se desilo samo to da su pomoću meditacije uspeli da promene talasnu dužinu svoje svesti i prilagode je talasnoj dužini nekog od "svetlosnih bića" (na internetu postoje mnogi video snimci svetlosnih bića) i tom prilikom svoje sveno polje sjedine sa svesnim poljem svetlosnog bića i telepatski osete i saznaju sve ono što svetlosno biće zna i oseća u sebi. Tom prilikom onaj koji se "prosvetljuje" doživljava svetlosno biće kao samoga sebe, zato jer su se svana polja prosvetljenog i prosvetitelja potpuno sjedinila u jedno svetlosno polje. A kada se prosvetljeni svojom svešću odvoji od svog prosvetitelja, on ne zna da nije doživeo sebe, već prosvetitelja. Što zapravo, nije toliko ni bitno, jer i priroda čovekovog svesnog jastva je ista kao i priroda svetlosnog bića. Razlika je samo u tome što se čovekova svesnost o sebi i svom postojanju nije razvila do nivoa razvijenosti svetlosnog bića, pa čovek u budnom stanju još uvek ne zna ništa o svojoj pravoj prirodi i suštini, kao što svetlosno biće zna. I zato čovek ne može da se oseća tako blaženo i spokojno kao svetlosno biće. Čovek, tj. čovekovo sveno polje, živeći na Zemlji u nesavršenom svetu ponom raznih opasnosti i briga, mora da živi u strahu i stalno da se bori sa svim i svačim za svoju egzistenciju i zbog toga ne može da se oseća spokojno, blaženo i u ljubavi prema svemu, već u mržnji, što sa svetlosnim bićima nije slučaj. Svrha čovekovog postojanja i svrha celog ljudskog društva jeste upravo to da se ljudi ujedine, uzajamno se pomažu i vole, sve dok se i njihova svesnost ne razvije do nivoa znanja i osećanja svesnosti svetlosnih bića. Što će da se desi tek kad se svi ljudi na zemlji ujedine i naprave jedinstveni ravnopravni društveni i ekonomski poredak, da bi tek tada mogli da se sjedine sa svojom kolektivnom svešću, čija je svesnost ista kao i svesnot svetlosnih bića, iz koje svetlosna bića i dolaze. I za ljude na Zemlji, upravo su ta svetlosna bića i ta naša kolektivna svest ono što se veruje da BOG jeste. U hinduizmu se ta naša kolektivna svest nazhiva imeno "BOG KRIŠNA", u staroegipatskoj religiji "BOG HORUS", a u hrišćanstvu "BOG HRIST". Ovo se ne odnosi na Isusa Hrista, koji je i sam bio prosvetljen i držao propovedi o "Bogu Hristu", pa su, možda, zbog toga Isusu samo njegovi savremenici i sagovornici dali nadimak "Hrist".

Još samo da kažem odakle ja sve ovo znam. Znam odatle što sam i ja doživeo prosvetlenje. Ali ne samo to, već sam nakon prosvetlenja, tj, nakon odvajanja mog svesnog polja od svenog polja svetlosnog bića i dalje ostao u kontaktu sa svetlosnim bićem kojeg sam mogao da "vidim" ispred sebe i razgovaram s njim, kao čovek sa čovekom, na čistom srpskom jeziku. Izvantelesno, naravno, i u potpuno budnom i svesnom stanju, tako da sam mogao da razumem da taj moj doživljaj prosvetljenosti nije bio doživljaj moje svesnosti, već telepatski doživljaj svesnosti svetlosnog bića u vreme dok sam bio sjedinjen sa njim. Koji se ugasio i nestao u trenutku razdvajanja od svetlosnog bića, kada sam se vratio u stanje moje uobičajene, svakidašnje svesnosti.

Sve kad se uzme u obzir, istinsko čovekovo prosvetlenje nije to koje čovek uspe da ostvari uz pomoć svetlosnog bića, već intelektualno prosvetlenje koje će čovek moći da ostvari u potpuno budnom i normalnom stanju svoje svesnosti, uz pomoć znanja ZAKONA po koje materija, život i priroda postoje, koji će ljudima da pomognu da se i sami usklade sa tim zakonima, tj. ujedine se i naprave ravnopravan društveni i ekonomski poredak i počnu uzajamno da se momažu i vole, umesto kao sada, kada se svi uzajamno dele, mrze i bore. Drugim rečima, bez duhovnopg i materijalnog blagostanja ni jedan čovek se neće moći osećati onako kao što se svetlosna bića osećaju, blaženo, srećno i u ljubavi. A to duhovno i materijalno blagostanje se neće moći postići dok god se ljudi totano ne ujedine, dok ne odbace svako osećanje, političke, nacionalne, verske i klasne pripadnosti i ne uspostave potpuno ravnopravan svetski društveni i ekonomski poredak.

Napomena: ovo komentar samo na onaj gore tvoj odgovor na moje prvo pitanje koje sam ti bio postavio. Komentarisaću i tvoja druga dva odgovora kad uhvatim ponovo slobodnog vremena, jer sad sam okupiran nekim ličnim problemima.

 

[Ljubo2]

JA KOJI JESAM:

Svijest je apsolutno znanje-o-sebi. To je duh apsouta, njegov neposredni odraz kojim apsolut sebi potvrđuje da postoji kao nepromjenjivo, nestvorivo i nerazdvojivo nešto.

Ova terminologija ti je krajnje pogrešna. Svest nije "znanje-o-sebi". Svest je ono što apsolutno postoji i raspolaže sposobnošću da dovede sebe u stanje svesnosti. Ne u stanje "svesnosti o sebi", jer Svest ne može da bude svesna sebe, pošto sebe ne može ni da opazi, ni osetiti, ni zapamti, zato jer ona nije materijalna.. Ona može da opazi, oseti i zapamti samo svoje fizičke i psihičke manifestacije, tj. radnje, a to su materija, život i svemir. I ona pomoću svojih sedam fizičkih i psihičkih sposobnosti stvara i znanje (informacije) o materiji, životu i svemiru i pomoću njih dovodi sebe u stanje svesnosti, a zatim od sebe same, po tim informacijama (idejama), ponovo uz pomoć svojih sedam sposobnosti, gradi i materiju, i život i svemir.

Dakle, znanje o materiji, životu i svemiru, nije nikakav "duh apsoluta", već je to jednostavno rečeno, samo "informacija" ili pak "ideja" o materiji životu i svemiru, koju Svest pamti i čuva u sebi i pomoću nje osvešćuje sebe. Ili kako ti kažeš "sebi potvrđuje da postoji kao nepromenljivo, nestvorivo i nerazdvojivo nešto." Potvrđuje u smislu i po načinu na koji je francuski filozof Dekart pre 500 godina potvrdio postojanje svoje svesti, tj. svoga jastva, kada je rekao: "Mislim, dakle, postojim.

Kao što vidiš, da bih objasnio sve ovo isto što si i ti želeo da objasniš, ja sam upotrebio samo termine "Svest", "informacija (ideja") i 7 fizičkih i psihičkih sposobnosti, jer svim ljudima su poznati pojmovi koji su ovim terminima označeni. A potpuno sam izbacio iz upotrebe termine "apsolut" i "duh apsoluta", zato jer ti termini zbunjuju ljude, a tvoja objašnjenja čine nerazumljivim, zato jer niko živ ne zna koji pojmovi se iza tih termina kriju. Posebno termin i pojam "znanje o sebi, tj o apsolutu", zato jer takvo zhnanje ne postoji jer nije moguće. Apsolut, koji ja nazivam imenom Svest, ne može da ima nikakvo znanje o sebi, zato jer je Svest neopažljiva i nesaznatljiva, pošto nije materijalna. Tek kad se napregne i pokrene i postane materijalna i kad se samoporeobrazi u život i svemir, Svest postaje opažljiva i saznatljiva. Ali to što ona tada opaža i saznaje, opet nije ona sama, Svest, već su to materija, živo i svemir, Dok ona sama, koja kao nevidljiva psihička sila deluje iz iz nutrine materije, života i svemira kao njihovo JASTVO i čini da oni budu opažljivi i spoznatljivi, ona i delje ostaje za sebe samu, kao i bilo kaoga drugog, i neopažljiva i nesaznatljiva. Ne zato što ju je nemoguće opaziiiti i sposznati, već zato što tu ničega opažljivoh i spoznatljivog, nema. pošto nije reč o materiji, već ANTIMATERIJI, tj. o svemirskoj crnoj jami, kvantnom vakuumu u kojem nema opažljive i spoznatljive mazerije i materijalnih formi.

 

[Ljubo2]

JA KOJI JESAM:

Mislilac je apsolut. Svijest je izvor misli. Misli su proizvod transformacije znanja iz Svijesti u njihovu manifestujuću, umnu vrijednost.

Mislilac je Svest koju u sebi spoznajemo kao svoje svesno JA (Jastvo). Koje postoji APSOLUTNO, jer je nestvorivo i neuništivo. A izvor misli svesnog Jastva, odnosno Svesti, su njena znanja, tj. infoormacije o materiji, životu i svemiru koja je sakupila i zapamtila uz pomoć svojih sedm fizolih i psihičkih sposobnosti: naprezanja, kretanja, opažanja, osećanja, pamćenja, mišljenja i razumevanja. Ta svoja znanja (informacije) Svest koristi uz pomoć svoje sposobnosti mišljenja i razumevanja. Ta znanja, uz pomoć sposobnosti mišljenja, postepeno u Svesti prerastaju u osećanje žlje, ili volje da se po njima deluje, tj da se Svest uz pomoć svojih fizičkih sposobnosti naprezanja i kretanja samopreobrazi u materiju, život i svemir.

Svijest je osnova iz koje apsolut stvara 'univerzum', multiverzum.

Nije Svest osnova iz koje apsolut stvara univerzum, jer sam taj tvoj APSOLUT je SVEST, A osnova iz koje Svest stvara univerzum je znanje (informacija) o univerzumu. Danas se i u okviru prirodnih nauka zna da je informacija u osnovi svega. Odnosno, u osnovi svih fizičkih i psihičkih procesa i radnji od kojih se univerzum (svemir) sastoji. To je i u okviru prirodnih nauka danas poznato, da sem fizičkih i psihičkih procesa i informacija po kojima se svi fizički i psihički procesi odvijaju, ničega dugog u univerzumu nema. Uzmi primer jajeta, pileta i koke ili bilo koji drugi primer. Tu ničeg drugog nema sem fizičkih i psihičkih procesa i informacija po kojima se ti fizički i psihički procesi odvijaju i neprestano se uvek na isti način ponavljaju.

 

[JA KOJI JESAM]

JA KOJI JESAM:



Mislilac je Svest koju u sebi spoznajemo kao svoje svesno JA (Jastvo).

Zar ne vidš koliko si u zabludi???
Ako kažeš da MI spoznajemo Svijest u SEBI???? KO SMO TO MI?
Samim tim si rekao da postoji Svijest i onaj (MI) koji je spoznaje (uistinu Sviješću apsolut saznaje, tačnije zna, ko i šta on jeste).

Svijest je dakle Znanje-o-sebi-apsolutu a onaj koji SEBE zna tim znanjem jeste sam apsolut ili ono-koje-jeste (postojanje). Svijest jeste Jastvo, tačno. Jastvo jeste potvrda postojanja svega-što-jest. Jedno JA jeste jedno znanje-o-sebi... o kojem sebi??? To je znanje-o-sebi-kvalitetu koji postoji kao apsolut. JA je potvrda tog kvaliteta. Kvalitet jeste jer jednostavno jeste, postoji, ali da bi taj isti kvalitet mogao sebi povditi da jeste on ka sebi i u sebi mora da emituje to znanje-o-sebi. To njegovo znanje-o-sebi jeste jedno JA. Zato i ti, Ljubo, kao izraz tog kvaliteta, uistinu potvrđijueš da si ti-kvelitet ono što je prisutno u tvom tijelu i duši, u tvom razumu, te da tom sklopu ti-kvalitet uistinu daješ vrijednost nečeg postojećeg. Zato i usmjeravaš svoje misli ka onom zaključku: "JA JESAM". JA je samo potvrda ali ne i samo postojanje. Doduše, Ja jeste essencija projektovanog svijeta, jer se manifestujući svijet stvara iz Jastva, dakle iz znanja-o-sebi a doživljaj manifestacije Jastva je u domenu apsoluta, samog postojanja. Apsolut je onaj koji misli, stvara, zaključuje i doživljava cjelovitu kreaciju ili pak koji Jastvom zna Sebe kada mu je pažnja usmjerena u ono-što-jeste.

Svjesno JA... i Svijest nisu isto.
Svjesno sebe može biti samo ono-što-jeste (postojanje, apsolut) u projekciji, dakle u manifestujućoj realnost jednog JA.
Pri tom apsolut, identifikujući se sa tim projektovanim manifestujućim znanjem-o-sebi, sebe kao postajuće nešto doživljava kroz Svjesnost.
Svjesnost mu opet ne otkriva ko i šta JA jeste. Otkriva mu samo ono što on nije. Svjesnost je odraz trenutnog stanja projekcije. Pri tom se ima i osjećaj da postoji onaj koji doživljava taj odraz, a to je ono naše JA. Ja ostaje neotkriveno ali biva naslućeno.

Da bi se sadržaj i esencija tog našeg JA otkrili onome koji misli, koji zaključuje, dakle stvara zaključak putem mišljenja, da JA JESAM, dakle da postojim.... pažnja apsoluta, onoga koji misli, mora da se premjesti iz projekcije u samo postojanje, u njegove nepromjenjive kvalitete. Tada JA-apsolut ZNAM ŠTA I KAKO JESAM.
Apsolut tada sebe zna kao sve-što-jeste (nestvoreno, nestvorivo, neuništivo). To znanje mu je Svijest.

 

[Ljubo2]

"SVETLOSNO BIĆE". OKOM KAMERE, IZ BLIZINE

Pogledajte pažljivo ovaj video. U sredini svetlosti nazire se ljudski oblik. Po mom ličnom ubeđenju "svetlosno biće" sa snimka je namerno promenilo frekvenciju svog svetlosnog polja i prilagodilo je spektru našeg materijalnog spektra frekvencija, s namerom da u našem spektru frekvencija za nas ljude i naše kamere postane vidljivo. Inače , svetlosna bića, kao što se i na snimku vidi, kad promene frekvenciju svoje svetlosti, nisu ljudskim okom vidljiva.

Prilikom mojih mnogobrojnih izlazaka iz tela, koji su se često događali tokom punih 15 godina, naravno, uz pomoć "svetlosnog bića", jer u protivnom izlazak iz tela nije moguć a da telo istog trenutka ne umre, samo jedanput sam mogao da "vidim" "svetlosno biće", potpuno iste veličine i oblika kao što se na ovom snimku vidi i, takoreći, licem u lice razgovaram sa njim, na srpskom, Kojom prilikom reči mogu da se čuju. U svim drugim slučajevima samo sam bio svestan njegove prisutnosti, ali nisam mogao da ga vidim. Kojom prilikom se komunikacija između mene i "svotlosnog bića" uvek odvijala telepetski. Naravno, kada se komunikacija odvija telepatski, tada one informacije koje se primaju telepatski se u svesti primaoca začinju na isti način kao i vlastite misli, tako da onaj ko nema veće iskutvo telepatske razmene informacija, ne može znati da telepatski primljene informacije koje se kao misli pojavljuju u svesti primaoca, nisu njegove vlastite misli. To ne bih ni ja znao da mi "svetlosno" biće jednom prilikom nije i praktično pokazalo i poučilo me u vezi te telepatske razmene informacija. Uz napomenu da mnogi ljudi takođe telepatski primaju informacije od "svetlosnih bića" ili drugih ličnosti iz duhovnog sveta i to je ono što se u našem materijalnom svetu podrazumeva pod rečju i pojmom "intuicija". Inače, dodir "svetlosnog bića" čovek oseća kao lagan udar električne struje koji za trenutak prožme telo, uz osećanje jakog straha - kada je reč o nekome ko to prvi put doživljava. Kasnije, kad to "dodirivanje" postane česta pojava, oseti se samo lagani strujni udar bez osećanja straha. U slučajevima kada sam se ja ponekad nalazio izvan tela i kad bih prišao nekoj budnoj osobi i dodirnuo je, takođe sam uvek osetio isti takav blag strujni udar. A ta osoba koju sam dodirnuo, prilikom kasnije provere, kada bih se ja vratio u telo i pitao je da li je osetila moj dodir, uvek je rekla da nije osetila ništa. Verovatno zato što je bila budna .

Uz napomenu da se kvalitet i stanje moje svesnosti i budnosti nikada nije menjalo, bez obzira da li sam se nalazio budan u telu ili kad sam budan naokolo tumarao odvojen od tela.

I uz napomenu da sem "svetlosnih bića" nikakav dugi "Bog" ne postoji i da svi izvori i spoznaje Boga od strane retkih pojedinaca, začetnika svetskih religija, potiču od spoznaje "svetlosnih bića" od strane tih retkih pojedinaca. Isto se i meni desilo kada sam konačno uspeo da vidim "svetlosno biće", na način kao što se ono vidi na gore prikazanom snimku, koje je stajalo isperd mene, kada sam ga upitao "ko si ti" i dobio odgovor: "Ja sam Bog".

"Svetlosna bića" su takođe i kreatori onih krugova na žitnim poljima Engleske i još nekim dugim delovima sveta.

"Svetlosna bića", koja sebe nazivaju imenom "Bog", zapravo, uvek su nosioci informacija (sveznanja) po kojima se kreiraju pojedine materijalne forme kao sistemi kretanja i rada svesne materije. U ovom slučaju, "svetlosna bića" o kojima ja govorim, su "Bogovi kreatori" čovečanstva, tj kreatori ljudskog društvenog i ekonomskog poretka, sve dok se on ne razvije do nivoa potpune "ravnopravnosti". Ona po malo na ljude prenose i sva svoja znanja iz oblasti prirodnih nauka, pomoću kojih mi stvaramo razne naše tehnologije. Naučnici ta znanja uvek primaju telepatski, tako da nisu ni svesni da im ta znanja dolaze "iz vana", a ne iz njihovih umova. Tako, na primer, Tesla je sva svoja znanja iz elektrotehnike primio na taj način. Tesla je na izvestan način delimično bio i svestan toga. Na isti način kako se čovečanstvo razvija i sve druge materijalne forme se u svemiru razvijaju. Tako na primer onaj zametak u jajetu koke, koji u sebi nosi kompletnu informaciju o telu koke, takođe je "Bog kretator" koji kreira koku na isti način kao i "Svetlosna bića" čovečanstvo, tako što postepeno telepatski prenosi svoje znaje o obliku i građi koke na onu živu ii svenu tvar žunmanjka i belanjka koja se nalazi u jajetu, koja tim znanjem ne raspolaže. Poreklo svih "Bogova kreatora" je, naravno iz svemira koji je postojao pre ovog našeg, koji je iza sebe ostavio "semenku" sa svim informacijama, tj. znanjem o sebi, da bi po njima, kada se sruši i raspadne i u stanju mirovanja se odmori i probudi, ponovo mogao po njima da se razvije i poprimi isti takav oblik kakav je i ranije imao. I to je način na koji se sve u svemiru večito ponavlja, kao što se isam svemir kao clina večito ponavlja. Naravno, sve uz pomo 7 fizičkih i psihičkih sposobnosti, koje su ZAKON POSTOJANJA.

 

[JA KOJI JESAM]

Ljubomire... sve što možeš vidjeti i zabilježiti u videu ili bilo kojem obliku umne manifestacije NIJE APSOLUTNO. Sve to je predstava, projekcija, i pripada manifestovanom-manifestujućem dijelu postojanja. Šat ti uistinu hoćeš da dokažeš ovim videom??? Upravo činiš suprotno.

 

[JA KOJI JESAM]

I uz napomenu da sem "svetlosnih bića" nikakav dugi "Bog" ne postoji i da svi izvori i spoznaje Boga od strane retkih pojedinaca, začetnika svetskih religija, potiču od spoznaje "svetlosnih bića" od strane tih retkih pojedinaca. Isto se i meni desilo kada sam konačno uspeo da vidim "svetlosno biće", na način kao što se ono vidi na gore prikazanom snimku, koje je stajalo isperd mene, kada sam ga upitao "ko si ti" i dobio odgovor: "Ja sam Bog".

Ljubomire, pa to ti i ja stalno govorim: "JA SAM BOG".

Dakako da ti je to Biće reklo istinu, ali ti si tu istinu totalno pogrešno protumačio. Svi i sve jesmo BOG. To je jedini odgovor koji Biće potpuno svesno svoje istine može a ti kaže kada mu postaviš pitanje: "KO SI TI?". Jedini "KO", dakle ličnost koja se manifestuje jeste apsolut-koji-zna-sebe. Apsolut koji zna sebe= BOG. BOG=Apsolut+Svijest.

 

[Ljubo2]

JA KOJI JESAM:

Zar ne vidš koliko si u zabludi???
Ako kažeš da MI spoznajemo Svijest u SEBI???? KO SMO TO MI?
Svijest je dakle Znanje-o-sebi-apsolutu

Ti si u zabludi. Svest nije "znanje o sebi". Svest je znalac koji znanje zna i pomoću njega dovodi sebe u stanje svesnosti. Svest je to što ti zoveš imeniom "apsolut". Apsolut je poojam za nešto što niko ne zna šta je, A Svest je pojam za ono što mi svi znamo šta je. Svest je ono što APSOLUTNO POSTOJI uz pomoć svojih sedam fizičkih i psihičkih sposobnosti, koju spoznajemo u sebi kao svoje JA (JASTVO) i zovemo imenom "subjekt". "Znanje o sebi" se uvek manifestuje u subjektu kao psihički proces i ima značenje "objekta". Svest ili Subjekt je uvek uzrok, a znanje o sebi kao psihički proces i kao objekt je posledica. Ne možeš izjednačavati subjekkt kao uzrok i objekt kao posledicu. Ne možeš izjednačavati "Svest" kao znalca i uzroka i "svesnost" kao znanje, kao psihički proces, sa značenjem objekta i posledice..

 

[Ljubo2]

JA KOJI JESAM:

Ljubomire... sve što možeš vidjeti i zabilježiti u videu ili bilo kojem obliku umne manifestacije NIJE APSOLUTNO. Sve to je predstava, projekcija, i pripada manifestovanom-manifestujućem dijelu postojanja. Šat ti uistinu hoćeš da dokažeš ovim videom??? Upravo činiš suprotno.

Tačno, sve što može da se vidi na videu je MANIFESTACIJA SVESTI; tj njenih 7 sposobnosti. I sa ovim videom nisam hteo da kažem ništa drugo do to što sam i rekao. A to je da ono što si ti prosvetljujući se doživeo, nije tvoje istinsko ja, već MANIFESTOVANO, koje si doživeo uz pomoć "svetlosnog bića" koje je takođe MANIFESTACIJA SVESTI i njenih sedam sposobnosti.

Ne zaboravi da religiski pojam Boga je "TROJEDNI BOG". U hinduizmu to su Brama (svedržitelj), Višnu (stvoritelj) i Šiva(rušitelj). U hrišćanstvu to su Sveti duh, Sin i otac. A u stvarnosti, Svest koja je jedina koja postoji i koja uz pomoć svojih sedam sposobnosti sve stvara je taj hrišćanski "Sveti duh" ili hinduistički "Bog Svedržitelj". Svetlosna bića su Bog Stvoritelj ili kreator sa značenjem hrišćanskog "Sina", a mateija, život i svemiir su hinduistički "Bog rušitelj" ili hrišćanski "Otac". Sve ovo možeš praktično da proveriš i razumeš na promeru "jaje.pile-koka". Ono što ti zoveš imenom !apsolut! to je Svest sa svojih sedam sposobnosti. Ona je i "Sveti duh" i "svedržitelj" i ona nije manifestacija. Njena kreacija je manifestacija. To su materija, život i svemir u koju spadaju i "svetlosna bića" kao kreatori života i svemira, koji su i samo od Svesti kreirani, isto kao i materija, život i svemir.

 

[Ljubo2]

JA KOJI JESAM:

Ljubomire, pa to ti i ja stalno govorim: "JA SAM BOG".

Dakako da ti je to Biće reklo istinu, ali ti si tu istinu totalno pogrešno protumačio.

Ništa ja nisam pogrešno protumačio, već si me ti pogrešno razumeo. Sve što postoji je "BOG". I Svest je Bog i njena manifestacija je takođe Bog, jer Svest kao vršilac svih fizičkih i psihičkih radnji i procesa, koji su fizička i psihička manifestacija Svesti, je NEDELJIVA od svoji fizičkih i psihičkih tradnji, tj, svojih fizičkih i psihičkih manifestacija, jer kao svesna psihička sila i snaga deluje iz nutrine svih svojih fizičkih i psihičkih manifestacija u svojstvu JASTVA svake moguće fizičke i psihičke rdnje, tj. manifestacije.

- - - - - - - - - -

JA KOJI JESAM:

To znanje mu je Svijest.

Znanje NIJE SVEST, već psihička RADNJA, tj. MANIFESTACIJA Svesti, pomoću koje Svest dovodi sebe u STANJE SVESNOSTI

 

[JA KOJI JESAM]

Znanje je psihička radnja???

Ja ne govorim o spoznaji, ne novorim o naučenim znanjima, dakle ne govorim o iskustvu sakupljanja informacijama, ne govorim o procesu sakupljanja informacija (znanja), već govorim o znanjima koja su neposredni odraz nečega. Primjer takvog znanja je znanje koje posjeduje sjeme. Sjeme kukuruza i sjeme čovjeka, spermatozoid, u sebi nemaju ista znanja-o-sebi ali dakako imaju nepogrešiva znanja-o-sebi iz kojih nikada neće postati ono za što ne postoje znanja o njihovom potencijalu. O tim znanjima je riječ kada govorimo o duhu apsoluta (o Svijesti), o duhu sjemena ili pak o duhu manifestovanog/manifestujućeg (o Svjesnosti). Ta znanja su duhovi onoga što se u sebi a po sebi zna kao takvo.

(Svjesnost nije proces već cjeloviti odraz psiho-fizičke manifestacije jednog trena. Biti svjestan ili pak ne-svjestan... to je već dio procesa.)

Duh apsoluta je Svijest. Taj duh sadrži sva znanja o kvalitetima i potencijalima apsoluta jer je taj duh (Svijest) njegov neposredni odraz. Pošto je apsolut nepromjenjiv tako je njegov neposredni odraz, Svijest, nepromjenjiva. Ono što je u ogledalu kao 'takvo' može biti u ogledalu jedino zahvaljujući onome što se u ogledalu ogleda. A šta je odraz tvog lika u ogledalu ako nije znanje kojim sebi potvrđuješ šta i kako kao stvorenje jesi?

Kako bi ti znao kako izgledaš da nikada nisi vidio svoj odraz u ogledalu??? Ne bi znao, jer tvoja pažnja je usmjerena u projekciju te "Ti", tj. tvoj lik pri tom tebi nije vidljiv. Fotografija ti ne bi mogla pomoći da povjeruješ da je to baš tvoj lik u njoj, ma ko te u to uvjeravao, ukoliko se prije toga bar jednom nisi vidio u ogledalu.

 

[JA KOJI JESAM]

JA KOJI JESAM:



Sve što postoji je "BOG". I Svest je Bog i njena manifestacija je takođe Bog, jer Svest kao vršilac svih fizičkih i psihičkih radnji i procesa, koji su fizička i psihička manifestacija Svesti, je NEDELJIVA od svoji fizičkih i psihičkih tradnji, tj, svojih fizičkih i psihičkih manifestacija, jer kao svesna psihička sila i snaga deluje iz nutrine svih svojih fizičkih i psihičkih manifestacija u svojstvu JASTVA svake moguće fizičke i psihičke rdnje, tj. manifestacije.

Izvinut' ćeš me ali Bog nije sve.
Bog je nepromjenjivi dio svega koji svojim duhom ZNA SEBE, a to je Apsolut+Svijest.

Iz svog Svijest dijela Bog stvara.
Bog je izvor i kreator svega ali njegove kreacije nisu isto što i on sam. Da su isto što i sam Bog, ne bi bilo potrebe za iskustvima, jer Bog je nepromjenjiv. Svijest je Izvor iz kojega apsolut kao Bog stvara multiverzum.

Multiverzum teži savršenstvu a savršenstvo postiže povratkom pažnje u sebe apsolut. Jeste, istina je da Bog podržava sve kreacije ali sve kreacije nisu njegov idealni odraz.

Stoga, kada kažemo: "Ja sam Bog", misli se na moju iskonsku, izvornu, apsolutno idealnu prirodu.
Čovjek, niti pak svjetlosno 'biće' to nisu. Naravno, svjetlosna stvorenja su neuporedivo bliže tom idealu od čovjeka.

 

[Ljubo2]

JA KOJI JESAM:

Znanje je psihička radnja???

Jeste, znanje se uvek manifestuje kao psihička radnja mišljenja mislioca koji misli, koji pomoću promišljanja tog svog znanja dovodi sebe u stanje svesnosti. Upravo zato znanje i nije Svest, već je Svest uvek i samo JA KOJI JESAM, a to je uvek i samo mislilac koji misli.

Ja ne govorim o spoznaji, ne novorim o naučenim znanjima, dakle ne govorim o iskustvu sakupljanja informacijama, ne govorim o procesu sakupljanja informacija (znanja), već govorim o znanjima koja su neposredni odraz nečega.

Upravo tu grešiš jer nikakva "neposredna znanja" ne postoje. Sva znanja su uvek i samo posredna i uvek se stiču uz pomoć 7 sposobnosti. Čak i kada isključi sebe iz tela i telesnih čula, JA KOJI JESAM, ne spoznaje sebe neposredno, već već uvek duhovne energije i svetove, koji postoje uporedo sa našim materijalnim svetom, koje su neopažljive našim materijalnim čulim. Ali postaju opažljive kada JA KOJI JESAM putem meditacije isključi svoje svesno elektromagnetno polje iz tela i telesnih čula i počne da koristi svoja duhovna čula, pomoću kojih može da opaža ili oseća lepotu i blaženstvo tih duhovnih energija i svetova. Problem je samo što JA KOJI JESAM, zbog svog neiskustva, misli da je doživeo i spoznao samoga sebe, Ne shvatajući da je opazio i doživeo nekakve duhovne svesne energije sa kojima se sjedinio I to nikako "neposredno", već opet posredno, uz pomoć svojih 7 sposobnosti i radnji,, kojima uvek raspolaže, bez obzira da li je spojen sa telom i telesnim čulčima ili je odvojen od tela i telesnih čula.i spojen sa duhovnim svetom. Zapamti, uz pomoć tela i telesnih čila JA KOJI JESAM, spoznaje materijalni svet, a ne sebe, a uz pomoć duhovnih čula spooznaje duhovne svetove, a ne sebe. A o sebi samome, JA KOJI JESAM, nikada ne može saznati ništa drugo do to da POSTOJI i seb i kaže upravo to . JA KOJI JESAM. To postiže takođe uz pomoć svojih sedam sposobnosti i radnji, za koje zna da je on taj koji ih vrši. Kao što je to Dekart učinio kada je sebi rekao: "Mislim, dakle, postojim".

Duh apsoluta je Svijest. Taj duh sadrži sva znanja o kvalitetima i potencijalima apsoluta

Zaboravi! Ne postoji nikakav "duh apsoluta koji sadrži sva znanja". Postoji samo JA KOJI JESAM i on je taj koji u sebi sadrži sva znanja, koja je sakupio uz pomoć svoji sedam sposobnosti i radnji. Kad bi na jednoj strani postojao apsolut i uporedo sa njim još i nekakv duh apsoluta, onda bi to bila dva odvojena oblika postojanja, pa bi onda morale da postoje i dve mogućnosti postojanja i dva ZAKONA POSTOJANJA. To nije moguće. Samo je jedna mogućnost i JEDAN ZAKON da nešto postoji, a to je da ono koje hoće da postoji, može da postoji samo po sebi, kao svoj i uzrok i posledica, uz pomoć svojih sedam sposobnosti. Mi znamo, jer imamo iskustvo o tome da samo JA KOJI JESAM postoji sam po sebi, uz pomoć svojih sedam sposobnosti. A o nekakvom duhu apsoluta koji u sebi nosi sva znanja o apsolutu nemamo nikakvo iskujstvo, niti postoji bilo kakva logika da taj "duh aposolta" postoji. Niti je potrebno da postoji, kad već imamo iskustvo da JA KOJI JESAm sva svoja znanja sam i stiče i zna. Naravno, uz pomoć asvojih sdam sposobnosti.

Izvinut' ćeš me ali Bog nije sve.
Bog je nepromjenjivi dio svega koji svojim duhom ZNA SEBE, a to je Apsolut+Svijest.

Ono što je nepromenljivo je Svest = JA KOJI JESAM i njegovih sedam sposobnosti i to je ono što treba da ima značenje nepromenljivog, nestvorivog i neuništivog Boga. A ono što je promenljivo , što može da bude i ovakvo i onakvo, što može da bude i stvoreno i uništeno, što može i da nastane i nestane, to su Božije manifestacije, tj, fizičke i psihičke radnje i znanja koja se uz pomoć fizičkih i psihičkih radnji stiču. To su mnogobrojni različiti materijalni oblici koji se uz pomo različitih znanja grade, koji su uvek sistemi kretanja i rada tog nepromenljivog, nestvorivog i neuništivog Boga (JA KOJI JESAM) koji se uvek nalazi u svakoj svojoj fizičkoj i psihičkoj radnji i deluje iz njene nutrine. Te njegove fizičke i psihičke radnje postoje samo dok ih ON vrši, a nestaju istog momenta kad prestane da ih vrši, a on ostaje i dalje da postoji, kao i njegove sposobnosti da može uvek iznova, kad mu se prohte, iste takve fizičke i psihičke radnje da vrši.

Bog je izvor i kreator svega ali njegove kreacije nisu isto što i on sam.

Bog ili JA KOJI JESAM, naravno da nije isto što i njegove fizičke i psihičke radnje.Njegove fizičke i psihičke radnje mogu da budu svakakve, ali on je uvek isti. Bog ili JA KOJI JESAM može da peva, može da svira, može da plače, pliva, trči, spava, jede, da se ljuti, da mrzi ili voli, može šta god mu se prohte, sve uz pomoć svojih sedam sposobnosti. I dok se sve te njegove fizičke i psihičke radnje stalno menjaju, ON, BOG, JA KOJI JESAM, uvek ostaje nepromenljiv i isti. Ali, ma koliko te njegove fizičke i psihičke radnje bile različite, one se nikada ne mogu odvojitti od svog Boga vršioca, jer te radnje ne mogu da postoje same po sebi i da vrše same sebe. Sve to znamo iz iskustva sebe samih kao Boga KOJI JESTE i nema nikakve potrebe da to mistifikujemo i objašnjavamo nekakvim drugim, nepoznatim rečima i pojmovima koje niko ne razume.

Stoga, kada kažemo: "Ja sam Bog", misli se na moju iskonsku, izvornu, apsolutno idealnu prirodu

Da, ali s tim nisi ništa objasnio dok god ne kažeš da su tvoja iskonska, izvorna i apsolutba priroda, po kojoj ti jesi to što jesi, tvojih sedam fizičkih i psihičkih sposobnosti. Po kojima ti jesi NEŠTo i bez kojih bi bio NIŠTA.

Čovjek, niti pak svjetlosno 'biće' to nisu.

Naravno da nisu. Oni su vidljive manifestacije, tj. fizičke i psihičke radnje Božanstva, tj. ONOGA KOJI JESTE, koje mogu i da nastaju i nestaju, tj. i počinju i završavaju i koje ne mogu da postoje same po sebi, ako u sebi nemaju ONOGA KOJI JESTE da ih kao fizičke i psihičke radnje vrši.

 

[JA KOJI JESAM]

Bog je Ljubomire Apsolut. Apsolut je Bog.
Isto tako Apsolut je i čovjek.
Apsolut je apsolut jer je apsolut...

Apsolut transcendira sadržaj Svijesti u njen manifestujući aspek pri tom ostvarujući Svjesnost o tom manifestujućem nečemu. Apsolut pri tom ostaje nepromijenjen. Dokaz da apsolut ostaje nepromijenjen jeste njegova sposobnost da isključi projekciju i da s tim vrati svoju pažnju na ono-što-jeste pri čemu isključuje i Svjesnost a na njeno mjesto prema sebi ponovo uzdiže Svijest, tj. odraz svega-što-jest.

Dok apsolut upošljava svoje sposobnosti i kroz njih ostvaruje radnje Svjesnost je aktivna.
Kada je pažnja apsoluta vraćena u sebe, radnje mu nisu neophoodne da bi znao sebe, stoga svo znanje-o-sebi je Jedno sa njim i govori mu da on sve-jest.
Svejest, ekavski Sveest, je dakle refleksija onoga što je u njegovoj pažnji. Pažnja pri tom nije usmjerena ka onome-što-jeste kroz posrednika. Um kao posrenik tad nije aktiviran. Um je tad nemanifestovano JA u cjelovitom Jastvu Svijesti.

Um... je svako jedno JA Jastva Svijesti. Odatle i multiverzum. Svako Ja Jastva je jedan Um koji omogućava manifestaciju jednog univerzuma.

Jednom sam već objasnio tu dvojnost doživljaja apsoluta. Za primjer sam kao alegoriju dvojnosti uzeo novčić. Novčić ima dvije strane, glavu i pismo. Ono što bi po toj alegoriji bio apsolut jeste materija iz koje je novčić presovan, izliven. 'Glava' novčića je recimo Svijest a 'Pismo' novčića bi moglo biti Svjesnost apsoluta. Recimo da je to zlatni novčić. Zlato je pri tom apsolut. Pretpostavimo da zlato ima sposobnost da voljom usmjerava svoju pažnju na jednu ili na drug stranu novčića, na 'glavu' ili na 'pismo'. Recimo takođe da je se zlato po volji može doživjeti kao svaki njegov atom ponaosob i kao cjelovita masa materije novčića u jednom. Kada mu je pažnja usmjerena u sebe-materiju, 'Glave' se tad aktivira te,
zlato zna sebe kao materiju, zna sebe kao zlato, te mu 'glava', kad god voljom poželi da vrati pažnju na sebe pokazuje nepromjenjivu istinu o sebi-materiji, o sebi-zlatu. 'Glava' mu uvijek pokazuje ono-što-(on, novčić)-jeste, a to je da je on uistinu zlato. Dakle, 'glava' nočića je njegova Svijest. Međutim, 'Glava' (Svijest) u sebi sadrži i znanje šta se od zlata može iskovati ili izliti, te mu (zlatu) uvijek i neprogrešivo ukazuje na njegove potencijale. Kad 'zlato' kao apsolut poželi da doživi sebe kao manifestaciju tih potencijala ono jednostavno voljom usmjeri pažnju na individualizaciju tih potencijala. Individualizacija potencijala automatski aktivira Um. Cjeloviti proces i 'Mehanika postajanja' mu je poznata, već se nalazi u 'Glavi', u njegovoj Svijesti. 'Mehanika postajanja' je i naziv moje knjige... . Aktivacija Uma stvara singularni portal kroz koji sva znanja-o-sebi zlatu moraju da prođu da bi na drugoj starani tog singulariteta izraslo kao balon koji svojim naprezanjem stvara univerzum. Univerzum je 'pismo' novčića. 'Zlato', od kojega je novčić sačinjen, i dalje je zlato, ali na toj drugoj strani novčića ono više nema 'Glavu' već 'pismo'. Na strani 'pisma' apsolut vidi svoju manifestaciju kao stvoreno 'nešto' zahvaljujući svom Umu kroz koji to nešto doživljava. Kada je strana 'Glave' u pažnji apsoluta Um nije aktiviran te stoga niti realnost 'stvorenja' ne postoji kao nešto manifestujuće. Sve radnje koje apsolut obavlja, obavlja ih Umom, stoga radnje ne postoje kad Um nije aktiviran. Postoje samo znanja o potrncijalima apsoluta, između kojih postoje i znanja o sebi-Umu i radnjama koje će apsolut da obavlja kroz Um i zahvajujući njegovoj aktivaciji.

 

[Ljubo2]

JA KOJI JESAM:

Bog je Ljubomire Apsolut. Apsolut je Bog.
Isto tako Apsolut je i čovjek.
Apsolut je apsolut jer je apsolut...

Ti baš ne želiš da se odrekneš tih pogrešnih termina "bog" i "apsolut", tj. da se odrekneš reči koje ne znače ništa. Ne postoji nikakav, ni "apsolut", ni "bog". Postoji samo Svest i njenih sedam sposobnosti i to apsolutno, od uvek i zauvek. Svaki čovek zna šta je Svest i šta su sedam sposobnosti, jer samog čoveka su, svojim kretanjem, radom i znajem, sagradille čestice i delovi Svesti, kao i sve druge materijalne forme u svemiru, sve uz pomoć svojih sedam sposobnosti.

Apsolut transcendira sadržaj Svijesti u njen manifestujući aspekt

Ovo je čisa tvoja neproverljiva dogma i verovanje. No ipak ima nešto slično tome što se svakognevno dešava prilikom nastajanja svih materijalnih formi u svemiru, kao i samog svemira u celini. To je kada, na primer, onaj zametak u jajetu koke, koji u sebi nosi kompletnu informaciju o koki, prenosi tu informaciju o koki na svesnu tvar žumanjka i belanjka u jajetu, da bi se ona uz pomoć svojih sedam sposobnosti po toj informaciji (znanju) samopreobrazila u oblik pileta, pa koke. Isto se dešava i sa celim svemirom prilikom svakog njegovog nastajanja. Uvek postiji i semenka svemira ("svetlosna bića" koja su se u porošlom svemiru razvila do nivoa sveznanja) sa kompletnim znanjem o svemiru po kojem i ceo svemir nastaje i razvija se. Vidiš ovo objašnjenje svako danas može da proveri i razume jer postoje i dokazi i logika za to. A kad ti kažeš da "Apsolut transcendira sadržaj Svesti u njen manifestujući aspekt", niko živ nikada neće znati o čemu ti, zapravo, pričaš. zato jer to objašnjavaš terminima za koje niko ne zna šta znače.

Um... je svako jedno JA Jastva Svijesti. Odatle i multiverzum. Svako Ja Jastva je jedan Um koji omogućava manifestaciju jednog univerzuma.

Nemaš nikakve potrebe da koristiš ni taj termin "um" jer niko pojma nema ni šta je "um". Umesto reči "um" možeš da koristiš reči JASTVO, SVEST ili SUBJEKT. To je ono što postoji samo po sebi uz pomoć svojih sedam sposobnosti, bez kojih nikakve "umnosti" ili pak "svesnosti", ne može da bude.

Jednom sam već objasnio tu dvojnost doživljaja apsoluta. Za primjer sam kao alegoriju dvojnosti uzeo novčić. Novčić ima dvije strane, glavu i pismo. Ono što bi po toj alegoriji bio apsolut jeste materija iz koje je novčić presovan, izliven. 'Glava' novčića je recimo Svijest a 'Pismo' novčića bi moglo biti Svjesnost apsoluta

Ponovo si primenio veoma težak i neshvatljin način objašnjavanja. Trebalo je samo da kažeš da su Svest i materija samo dva različita ugle posmatranja jedne i iste prirodne sile i pojave - čulno i vančulno. Ako tu silu pojavu posmatramo čulno, iz vana, tada je vidimo kao materiju. A ako ona sama posmatra sebe u sebi, vančulno, tada ona ne vidi sebe kao materiju, već kao svoje JASTVO ili Svest.

 

[Kerink]

Crna jama je samo metafora

 

[Dragoljub69]

Više fora nego meta...

 

[Ljubo2]

KERINK:

Crna jama je samo metafora

Nije bitno ime. Bitno je to da u tome što zovemo imenom "crna jama", materija nestaje i iz toga nastaje. I bitno je to da ono što iz toga nastaje i što zovemo imenom, materija, sastoji se iz sedam vrsta fizičkih i psihičkih procesa, tj. radnji: naprezanja, kretanja, opažanja tog kretanja, te osećanja, pamćenja, mišljenja i razumevanja.

Dalje, bitno je to da to što zovemo imenom "crna jama" raspolaže sa sedam vrsta različitih fizičkih i psihičkih sposobnosti. To su upravo sposobnosti naprezanja, kretanja, opažanja, osećanja, pamćenja, mišljenja i razumevanja. Jer da to, što zovemo imenom "crna jama" ne raspolaže sa tih sedam vrsta fizičkih i psihičkih sposobnosti, ono ne bi bilo u stanju da vrši sedam vrsta fizičkih i psihičkih radnji, pomoću kojih se objektivno manifestuje kao materija, život i svemir.

I na kraju, bitno je i to da se i ljudski organizam, kojeg zovemo imenom "čovek", takođe sastoji od sedam vrsta fizičkih i psihičkih radnji: naprezanja, kretanja, opažanja, osećanja, pamćenja, mišljenja i razumevanja. i da čovek, to koje u njemu raspolaže sa sedam sposobnosti da vrši sedam vrsta različitih fizičkih i psihičkih rafnji, zove imenom JASTVO, SUBJEKT ili SVEST.

Tako da na kraju nam ne preostaje drugo nego da zaključimo da ono iz čega nastaju materija, život i svemir, što zovemo imenom "crna jama", ustvari je POLJE SVESTI i da materija, život i svemir ne nastaju ni iz kakve "crne jame", niti u "crnoj jami" nestaju, već da uvek iznova, ciklično, nastaju iz SVESTI i u SVESTI nestaju. I da u beskrajnom nebeskom prostoru ništa drugo ne postoji, do Svest i njenih sedam sposobnosti, pomoću kojih ona postoji sama po sebi, kao svoj i uzrok i posledica, tako što se večito pretače kroz svoja tri prirodna oblika i stanja:

1. stanje mirovanja i odmaranja - to je "crna jama" ili "kvantni vakuum".

2. stanje naprezanja, kretanja i razvoja - odnosi se na nastajanje i razvoj materije, života i svemira. Ovo stanje je u prirodnim naukama poznato pod imenom "sintropija". i

3. Stanje opuštanja, starenja i na kraju raspadanja i umiranja materije, života i svemira, radi ponovnog vraćanja u stanje mirovanja i odmaranja Svesti, u nauci poznato pod imenom "entropija".

Sve materijalne forme u svemiru, kao i svemir u celini, večito nastaju i nestaju, tako što se večito pretaču kroz svoja tri psirodna oblika i stanja. Najbolji primer je "jaje-pile-koka".

Eto, to je sva mudrost i sve što treba i može da se zna u vezi postojanja materije, života i svemira. Ja sam to sve izrekao samo sa desetak rečenica. A svetski naučnici, filozofi i teolozi su, u pokušaju da odgonetnu i objasne tajnu postojanja materije, života i svemira, napisali hiljade i hilade debelih knjižurina, pa ipak do danas nisu uspeli da objasne, ništa. Još uvek pojma nemaju šta su i kako postoje ni Svest, ni Materija. A i pored toga,neki na ovom forumu, koji su pročitali sva naučna, filozofska i teološka dela, koji sve znaju, a ništa ne razumeju, ne smatraju moje objašnjenje postojanja materije, života i svemira vrednim i kažu da sam ja taj koji ne znam ništa, navodno, kako oni kažu, zato što ne čitam svetska naučna, filozofska i teolška dela. A ne shvataju da oni ne znaju kako postoje materija, život i svemir, upravo zato što ne umaju da misle svojom glavom, već umesto toga preterano čitaju i bubaju napamet naučna, filozofska i teološka dela. Pa onda umišljaju kako sve znaju, a zapravo, ništa ne znajuj, već samo veruju da znaju.,