Van ovih pojedinačnih slučajeva - ubedljivo je najveća zabluda je da postoji neka 'zvanična istorija'.
Uz to nekako ide i da postoji neka 'tajna i zabranjena' istorija Srba koju 'nas ne uče u školama' , da su istoričari korumpirani šarlatani, da rade za ne znam koga ali obavezno protiv interesa države/naroda i da je samo malo volje i puno ekstremnog nacionalizma potrebno da se tom naukom profesionalno bavi.
Pa i ovo je zabluda. Sportski ishod ili matematički jednostavan pristup je neadekvatan za ovaj događaj pa i za čitav proces potčinjavanja.
Ako je i vojna pobeda na Kosovu, onda je pirova, a u kontekstu vremena i događaja bliža porazu. Savremenici kod nas (znači ne narodna konstrukcija iz perioda pod turskom vlašću, i ne Tvrtko ili polu informisani Italijani) svakako bitku i njene posledice nisu videli u svetlu bilo kakve pobede. Ono što je preživelo donosi užasno mračnu i turobnu sliku Srbije posle Kosova. Iako se turska vojska povukla zbog 'novonastale situacije' i haosa u kome je bila (već prema zapisu ruskog đakona Ignjatija), Srbija se više nije mogla štititi od akindžijskih upada koji su usledili; toliko kontrole nad teritorijom nije bilo da ni telo kneza Lazara nije moglo biti preneto u Ravanicu isprva, već je položeno u Prištini; Lazarevići i veći deo vlastele su već za par meseci ušli u vazalni položaj prema sultanu ili doneli takvu odluku, a Vukove zemlje bivaju, iako postepeno ali nasilno, do 1396. zauzete.
Šta god pobedničke vojske rade ili ne rade, ovo nije slika pobede a tek ne opisi atmosfere koji dolaze iz godine bitke:
,,Bogomrski oni Izmailćani kao malo počekavši, onda kao pčele prosuše se, i svu zemlju našu protrčaše, jer ne bi više onoga koji će zabraniti tima. Ne bi zlo koje ne stvoriše...I ne samo što oskrvnuše svete crkve, no ognja delo tvorahu od njih. I položiše truplje slugu tvojih za hranu pticama nebesnim, tela prepodobnih tvojih zverima zemljinim...I bi da se vidi plač i ridanje ne manje od prvog. Jer ove klahu, a one koji ostadoše živi odvođahu u svoju zemlju... Razdvajani bismo i rasprodavani u svu zemlju tih. I mati zbog čeda plakaše, i otac gorko ridaše, i brat brata obuhvativši suze ljute prolivaše, i sestre braću, i braća sestre, gledajući gde drugoga drugde odvode, ruke oko vrat jedan drugom spletoše, žalosno kričahu. O zemljo, rastvori se, žive primi sve nas! I drugi kud drugde odvođen natrag gledaše, sve dok očima koje ga gledaju nevidljiv ne bivaše.''
Stoga ne mislim da je videti Kosovo kao poraz ili reći - '500god pod Turcima' iako podrazumeva različite vidove potčinjavanja, toliko pogrešno. Barem ne suštinski.
Palanke. Palanka - turska rec...Fuj...
Zaboravio si da kažeš ''prvi sam rek'o!''
