Da li je na pomolu kraj jedinstvene evropske valute ili je kolaps evra već počeo? To pitanje je ključno ovih dana ne samo u Evropi nego na svim svetskim finansijskim tržištima.
Povod iznenadnoj panici je bankrotstvo Grčke kao države a to je zemlja članica ekskluzivnog kluba Evrozone. Nije, naravno, Grčka razlog panici, ona je samo povod. U situaciji Grčke je još nekoliko zemalja Evrozone. To su Italija, Španija, Portugal i Republika Irska, grupa nazvana PIGS (slučajno - svinje). Ima tu još onih koji se trenutno ne spominju. To su Austrija i Belgija, koja je više dužna od Grčke, a nešto nije jasno ni sa bilansnim papirima Francuske. Dakle, kompletan kolaps a za sada je “jedini krivac” Grčka. Dugovi su jedan od stubova savremenog kapitalizma pa zašto bi i dug Grčke bio problem? Zato što slučaj Grčke razotkriva dobro čuvanu tajnu, razotkriva do koje mere je celi koncept jedinstvene evropske valute na staklenim nogama i koliko je, u stvari, protiv stvarnih interesa Evrope. Primer Grčke i PIGS zemalja otkriva “rupu na saksiji”, otkriva ono što se znalo od samog početka – koncept evra nije realan. I zato su sada pre svega autori evra zabrinuti i traže načina kako da pomognu Grčkoj. Tačnije, kako da pomognu sebi i otklone nadolazeći kolaps. To za sada izgleda kao uzaludan posao jer su problemi daleko širi i ozbiljniji od dugova Grčke.
Osnovni problem je to što iza paravana formalnih pravila Evropske centralne banke postoji čitav niz mogućnosti koje koristi svaka od 16 zemalja članica Evrozone. Neka vrsta specijalnih prava vučenja valute, evra, od Centralne banke. Sve to zavisi od inflacije u pojedinačnim zemljama. Generalno, Evrozona daje jedinstven nivo inflacije prema spoljnjem svetu ali u stvarnosti inflacije su različite u svakoj od zemalja. To znači da ne postoji jedinstvena monetarna politika. Istovremeno, ne postoji ni generalno jedinstvena (politička) politika, nema jedinstvene vlade Evrozone. U takvim uslovima ne može da funkcioniše jedinstvena valuta.Sve se to krilo od javnosti i nekako je funkcionisalo, pre svega zahvaljujući Nemačkoj i Francuskoj. Njihovi radnici su, u stvari, finansirali ostale zemlje samo da bi se očuvali “lik i delo” evra. Sada je, medjutim, kriza i to više nije moguće. Prva žrtva je Grčka.
Prema važećim pravilima i Evropske unije i Evrozone zabranjeno je da ta integracija kolektivno pomaže izbavljenje iz krize bilo koje članice. Ali, lideri ne samo Evrozone nego i EU su se okupili u Briselu da pronadju rešenje za Grčku. Znači, ne poštuju se pravila. U prevodu, to je raspad sistema. Na skupu u Briselu, kako je saopšteno, lideri Eu su se dogovorili da pomognu Grčkoj ali nije jasno kako i kada. Detalji, navodno, tek treba da budu razradjeni a za sada je samo postignuta “saglasnost” o pomoći. Iako detalji nisu poznati jasno je šta to može da bude. Pre svega, Grčkoj jedino može pomoći Nemačka, jedina zemlja koja ima stvarne pare u EU. Nemačka će verovatno garantovati otplatu grčkih dugova i daće kredit kako bi tokom narednih šest meseci Grčka mogla da vraća rate starih kredita koji su dostigli 419 milijardi dolara ili 300 milijardi evra. Ali, Grčka bi i u tom slučaju ostala bez svežeg kapitala jer bi novi krediti bili daleko skuplji. Pitanje je, takodje, koji su uslovi Nemačke. Ti uslovi postoje i oni su razumni iz ugla Nemačke koja daje pare ali da li su prihvatljivi za Grčku. Jer, na neki način Nemačka bi postala “vlasnik Grčke”. Ali, nije izvesno da li to želi Nemačka jer “danas Grčka, sutra neka druga zemlja” i tome nema kraja. Grčkoj je hitno potrebno 53 milijarde evra da plati obaveze u narednih šest meseci. I šta onda? Grčka je pokušala da izdavanjem nove serije državnih obveznica ali njih niko ne želi da kupi pa su posle samo jednog dana na berzi povučene. Šta god da bude to su kratkoročne mere, “držanje vode”. Na duži rok posledice bi mogle biti ozbiljnije. Naime, sada se evropskim krugovima razmišlja i o onome što je bilo nezamislivo i nemoguće. I dalje je pravno nemoguće da EU i Evrozona izbace Grčku iz Evropske unije i tako spasi sebe. To je pravno neizvodljivo ali se razmišlja o drugoj legalnoj mogućnosti a to je “dobrovoljni odlazak”. To znači da bi Grčka u interesu evra napustila evro i Evrozonu što bi onda neminovno dovelo i do izlaska iz EU. Tvrdi se čak da bi Grčka sa svojom a ne “stranom” valutom imala mnogo više manevarskog prostora kao što je to slučaj sa Velikom Britanijom koja je šest puta više dužna od Grčke. Ali, nije problem samo Grčka. Taj put bi onda morale da slede i PIGS zemlje a verovatno i još neke druge, na primer Belgija
Kreatori “evropskog sna” o jedinstvenoj valuti i jedinstvenoj Evropi su, zaista, pred izuzetno teškim problemom. Postali su taoci sopstvenog izuma, pre svega Nemačka i Francuska. Ali, to je bilo jasno od samog početka evra. To što se sve to sakrivalo od javnosti nije pomoglo. I tada, na samom početku, se lagalo da sve zemlje ispunjavaju kriterijume Evrozone. Na primer, Italija i Španija. Te zemlje čije su ekonomije na četvrtom i petom mestu u Evropi nikada nisu ispunile kriterijume za ulazak u Evrozonu. Isti slučaj je i sa Grčkom i Portugalijom, na primer. Od samog početka nije bilo realno da nemački radnik, recimo, radi po deset sati dnevno a u isto vreme Portugalac ili Grk “lade noge u moru” i piju vino. A evro je i jednima i drugima. To nije realno a realnost se kad-tad ne može izbeći. Grčka je mala zemlja i, na neki način, nije toliki problem. Suština je u samom sistemu evra, kako spasiti jedinstvenu valutu. To će, medjutim, u realnostima Evropske unije izgleda biti veoma teško. Kolaps se može samo odložiti raznim berzanskim manipulacijama i lažnim bilansnim izveštajima ali samo na kratko. Mora da se menja elementarna finansijska struktura Evropske unije i Evrozone.
Ima tu još nešto. Ako je nekoliko zemalja u sličnoj ili još goroj situaciji od Grčke zašto se baš Grčka prva pojavila kao problem. Zašto je Grčka prva iskoračila? Grčka je izgleda pogodno tlo. Setimo se da su Grčku poslednjih skoro dve godine drmale svakodnevne demonstracije takozvanih studenata i mladih ljudi. Demonstracije su prvo krenule iz Janjine, grada sa albanskom većinom, a potom se proširile po sredinama gde Amerika tradicionalno ima presudan uticaj, mahom preko dijaspore. Ti nemiri su doveli do vanrednih izbora i dolaska na vlast vlade Papandreua (mladjeg), koji pored ostalog ima i američko državljanstvo. A onda, kome je pre svega u interesu nestabilnost evra i eventualno njegov kolaps. Americi. Jer, samo nestabilni evro može da zadrži američki dolar na svetskim berzama. Većina država sa velikim rezervama dolara već planira da svoje rezerve prebaci u evro što bi onda značilo definitivan kraj dolara. I to je jedan ugao koji ne bi trebalo zanemariti uprkos realnim problemima evro valute. Iz tog ugla je, takodje, zanimljivo da su “američki finansijeri” prvi ponudili pomoć Grčkoj i to preko Medjunarodnog monetarnog fonda. Zvuči poznato? Lideri Evrozone su to odlučno odbacili jer im je jasno da preko MMF-a ulazi Amerika. MMF je, doduše, preko Baltičkih republika već ušao u EU ali te zemlje nisu članice Evrozone.
:
Ahh da, ONI RADE I ZARAĐUJU SVOJ HLEB!!! 
