02.10 је на овом подручју овдје био далеко најјачи,најжешћи напад на положаје овог дјела града.
Непријатељ је кроз сваку улицу ишао са неколико оклопних тенкова и транспортера и са великим бројем људства.У јутарњим сатима извршили су припрему хаубицама и минобацачима да би услиједили тенковски напади.Ја сам се налазио ево овдје са тим минобацачом од 60мм из којег сам са ове позиције испалио најмање око 4 тисуће граната.
.......
У том моменту битке и лудила,са ове стране је услиједио након пет или десет минута пролаз тенка кроз улицу од Петроваца од Вутекса према доље.Пројурила је 84-ворка.Дио људства од Петра Качића који се налазио на том дијелу је почео узмицати,бјежати јер нису имали сви противоклоп.Ја сам оставио минобацач,остала ми је граната у руци јер нисам могао враћати осигурач и трчао за тенком и у овој гаражи овдје налазио се Ивица Марушић,а Јозо Брач је оданде застао са осом и њих двојица су пуцали на тај тенк који је прошао доле.Тенк је био погођен,али је мотор радио.Иза тенка је транспортер на гумама 20/3,залетио се у тај тенк.Сва војска је поискакала из тенка и транспортера и побјегла нама у нашу полеђину.
Из транспортера се окретале 3 цијеви на падини и према горе и људи су се уплашили и почели бјежати.Ја сам први притрчао ушао унутра,узео шкорпион .Унутра није било никога,бацали смо бомбе.Они су се склонили и ја сам се вратио поново на овај положај,да би ми још једна 84-ворка прошла кроз ову улицу доље,"Крашову" према граду.
Назвао сам Осу и Оса каже,нема проблема моји људи су доље.Рачунао сам да ће бити сређен.Тај тенк је остао тамо али му пјешаштво није могло проћи јер сам ја поново дјеловао кроз све три улице са тим минобацачом по митраљњзу и по пјешадији.
У цијелој тој акцији овдје је било масу рањених и погинулих бранитеља.
............
Пред сами мрак тенк је извршио повлачење,опалио је две гранате у ову кућу и успио се повући према касарној
.............
Када смо зауставили овај тенк и транспортер одоздол нам је Петар Качић који је био рањен,био је у граду,цјела рука му је била замотана,кренуо је из града са диом људи нама на испомоћ.Неки су чак мислили да се војска предаје која нам је остала у залеђу,почели пуцати и ја сам једном бацио аутомат из руку,реко не,не пуцај док не видимо ко је...дошао нам Петар.
Кад је стигао ту међу своје људе почео је ту и координирати и са овог прозора горе из непосредне близине је погођен и до болнице је...у болници је умро.
Са истог тог прозора исти тај дан је рањен наш један војник гардиста Стјепан Вукоја у стомак,рачунали смо да неће преживјети,искрварио је јако пуно крви,али ево на сву срећу остао је тешки инвалид али је преживио.
Тај 02.10.ће сигурно остати упамћен јер је на цијелом дијелу ове црте бојишнице,и код Осе доле уништено неколико тенкова,погинуло је јако пуно људи,али нису успјели остварити свој наум.
