Vuk Karadžić, reformator ili čovek koji je osakatio ćirilicu?

Nisam ništa ispustio. Sve što je Meša napisao stoji, pa nemam razloga da polemišem sa tim. Ja ću zato staviti tebi da još jednom, ali ovaj put sa razumevanjem pročitaš:

"Kad govorimo o našem narodnom jeziku, gotovo uvek polazimo od netačne činjenice, od mita, da je pravopisnu i jezičku reformu započeo i prvi formulisao Vuk. Učinili su to, međutim, drugi pre njega, sa manje ili više doslednosti i odlučnosti, jer Vuk nije pao s neba, već je došao posle mnogih (bez obzira što je njihov uspeh bio delimičan ili nikakav), preuzevši ideju koja je postojala, i davši joj neslućen zamah i društveno-politički značaj, pretvorio je u određujuću misao i realnu snagu epohe, u zavisnosti od intenziteta kojim je rasla snaga i istorijska uloga naroda. Kad ovo kažemo, nimalo ne umanjujemo istinski revolucionarni značaj Vukova dela, nego ga svodimo u realne okvire, oslobađajući ga elemenata čuda. To delo je toliko veliko, da Vuku ostaje neokrnjeno naše divljenje, i kad njegovim prethodnicima priznamo njihov udeo.

Po onome što danas znamo, pre Dositeja, Solarića, Stojkovića i drugih, narodnim srpskim jezikom vanredno lepim i čistim, počeo je da piše još Gavril Stefanović Venclović, u prvim decenijama XVIII veka, sto godina pre Vuka. "Prosto vam ovo govorimo vašim srbskim jezikom, a ne po knjiški skriveno", piše Venclović, objašnjavajući to veoma zanimljivim mobilizatorskim razlogom: "Ako nepoznat glas truba daje, ko će se na boj pripraviti?" (Taj izuzetno daroviti pesnik, koji je delio zlo i dobro sa svojom seljačkom pastvom doseljenom iz stare domovine u južnu Ugarsku, smelo i otvoreno je izražavao svoja demokratska shvatanja: "Tko te hrani? Ne orač li i kopač? Da ih nije, kako bi ti, gospodičiću, živio? Ko koga hrani ono mu je i gospodar". To je prvi, sasvim rani glas o seljaštvu kao društvenoj i političkoj snazi, koji će u Vukovom političkom manifestu Viša klasa naroda našega zazvučati preteće.)

Venclović je izvršio i pravopisnu reformu, pisao je "uprošćenim pravopisom". On je "od šest znakova, koliko će kasnije Vuk uneti u svoju novu azbuku, upotrebljavao već tri: dž, ć i đ (samo je zamenjivao ć i đ), a lj i nj, je pisao bez tankog jer, zamenivši ga apostrofom (l', n'). Ta rana anticipacija Vukove reforme, kao očevidan znak makar i početaka jačih kretanja narodnih masa, potisnuta je polovinom XVIII veka ruskoslavenskim jezikom i starom fonetskom ortografijom, da bi se jače naglasila veza sa pravoslavnom Rusijom, kao ustuk pokušajima unijaćenja i denacionalizacije."​

Inače, ja govorim o Venclović-Mrkalj-Vukovoj reformi, pogledaj gore. Svaka reforma ima posledice, kako pozitivne tako i negativne. Molim te da mi kažeš, po tvojem mišljenju kojih posledica je više stvorila Vukova reforma, jer mi se čini da se ostrašćeni Vukovi kritičari dan danas nisu od "jote" dalje pomerili.

Ljuba Miljković: objasni njegov lopovluk u vezi sa pionirom čije ime i prezime si uzeo za nadimak...
Kliknite za proširenje...

Neobavešten si. Vuk je lepo o tome pisao u svojoj prvoj gramatici:

Ja ne mogu druge azbuke upotrebiti nego Mrkaljovu, jerbo za serpski jezik lakša i čistija ne može biti od ove.​

Što se tiče Vuka pionira, to se, dakako, odnosi na jezičku, a ne na grafijsku reformu, kako svi đaci prvaci (pogrešno) misle. :) Obaveštenost je osnovni preduslov za donošenje ispravnih zaključaka, a pomoglo bi malo manje detinjaste ostrašćenosti.

@Skerlić
Dositej je svakako mislilac i ideolog srpskog prosvetiteljstva, mada je i njega opljunuo, onako sa sve rafalnom šlajmarom Vladan Denica, negde 1930-tih, kada je to Beliću zatrebalo. Vi ste, Skerliću, mnogo doprineli našem vezivanju za Hrvate, ali ne zameram Vam, jer nijedan normalan razum u 19. i na početku 20. veka ne bi mogao ni sanjati kakav će nož Srbi kao znak zahvalnosti od Hrvata u leđa dobiti u 20. veku. Zameram Vam što ste Vi tendenciozno i neargumentovano pljuvali po Vuku, baš zato što je Vuk rodonačelnik, kamen temeljac srbistike i kamen spoticanja Vaše i Jagićeve serbokroatistike.

@ Basara
(Ovo što je citirano ustvari je već izvađeno iz po Basaru negativnog konteksta). Vi ste, gospodine Basara, pravi narodski čovek, koji, kako sami ističete, dan danas nije usvojio pravopis i gramatiku srpskog jezika iako ste kilometre teksta ispisali. Sami ste pričali kako pišete po svome i da lektori imaju pune ruke posla sa vašim knjigama. Zašto svoju frustraciju zbog visokih lektorskih honorara iskaljujete na jednom mrtvaku o čijem gospodstvu i opusu samo možete da sanjate?

@ Vinaver
Ah, posao prevodioca može da zada dosta muka. Kažete, ponekad Vam krivo što ne pišemo nesrpskim, nego srpskim narodnim jezikom? Mogu da razumem. Kažete mrzeli ste Vuka? I ja sam mrzeo Andrića i njegovu Fatu Avdaginu jer me u ono doba interesovalo nešto sasvim drugo. Mrzeo sam naročito Nazora kad su nas terali da učim Titov napred. Danas ga prezirem jer je bio ustaša. Ako više volite nesrpski, Vi pišite nemački, francuski, engleski, da se preciznije izrazite a da Vas istovremeno ceo svet razume. Znate, rano je još za globalizam, to dolazi tek potkraj 20. veka.

@Milan Bogdanović
Slažem se, neizračunljivo je velika blagotvornost Vukove reforme.


Svi ovi ljudi govore o nekim negativnim aspektima jezičke reforme kao takve (da vidimo je li iko pošteno elaborirao negativne posledice prelaska na ruskoslovenski/slavenoserbski?), doduše, tu je specifičan Basara koji je ličan prema mrtvom Vuku. Svaka reforma ima negativne aspekte i svakako treba držati otvoren um kada neko povede reč "bezgrešnom začeću" - mitomanstvo treba kritikovati (ali i mitoprogonstvo po svaku cenu). Ali, pre nego što se krene sa parolama, treba staviti na drugi tas pozitivne aspekte.

Reforma nije bila prihvaćena za Vukovoga života, tako da čak i da je reforma imala negativan predznak, što niko od citiranih i ne pomišlja, za to se opet ne bi mogao kriviti Vuk, već oni koji su reformu sproveli. Reforma traje i danas, što lepo kaže Skerlić:
Za šezdeset godina kultura i književnost u srpskom narodu znatno su se krenule napred, duhovni vidici su se proširili, duše su postale složenije i za nove ideje i za nova osećanja stvara se novi, razvijeniji, viši književni jezik."​

Reforma traje.

Mislim da su koreni fenomena opsesije "zlim Vukom", kod najvećeg broja Srba koji su podlegli, dvojaki. Kod prve (i verovatno neizlečive) struje opsesivaca koreni su u patološkoj rusofiliji i patološkoj evropofobiji - bilo da je ona svesna ili podsvesna, a kod druge u iskrenom ili pretencioznom globalizmu i antitradicionalizmu. Zato je dobar primer Desničinog pljuvanja po Dositeju, a sve u cilju određene politike. Jadno i žalosno.

Na one prostačke pokliče, kolega Miljkoviću, mogu samo da kažem - šteta.

Kad naš Institut 2573. godine napravi srpsko-slavenoserbsko-ruskoslovensko-srpskoslovenski rečnik, onda ćemo moći na egzaktan način da utvrdimo mane Vukove reforme. Do tada, :bye:
 
Poslednja izmena:
Doneću još nekoliko priloga. Prvo Stejićev spisak reči kojih nema u Vukovom Rječniku

besmislen, bezbednost, bezbožstvo, bezčislen, bezčislenost, bezčustven, bezčuvstvenost, bezdelnik, bezgrešan, bezgrešnost, bezkonačan, bezkonačnost, bezmernost, bezopasan, bezopasnost, bezosnovnost, bezplotnost, bezpoleznost, bezporočan, bezporočnost, bezsavestan, bezsmislenost, bezuman, bezuman, bezuslovno, bezverstvo, bezzakonost, bezzazornost, biće, bilje, bitnost, blagodaran, blagonaklonjen, blagonaklonost, blagopristojnost, blagorodstvo, blagost, blagoustrojen, blagoustrojstvo, blagovoljan, blagovoljnost, blesak, bogoljubiv, bogopodoban, bogopodobnost, bojažljivost, božestven, božestvo, brak, budućnost, buran, burno, čast (deo), častvovati, celj, čest, čestan, čestnost, čestoljubiv, čestvovanje, čin, činovnik, čovečestvo, čovečnost, čovekoljubiv, črezvičajni, dejstvovanje, dejstvovati, delanje, delati, delovoditelj, dobrovoljnost, dokaz, dokazateljstvo, dometak, donositelj, dražest, društvenost, državnik, državnost, duh, dužnostan, gladkost, gordost, gubitelj, (h)olost, iskupitelj, ispit, ispitatelj, ispitati, ispravan, ispravljanje, ispravno, ispravnost, istinitost, istočnik, istražiti, izjasniti, izjašnjenje, izjaviti, izjavljenje, izliv, izlog, izmišljenost, iznos, izobražen, izobraženje, izobraženost, izobraziti, izraz, izsleđenje, izsleditelj, izslediti, izvanredan, izvesnost, izvestan, izvestitelj, izvestiti, izvod, izvoz, izvoznik, izvršitelj, jakost, jarost, jedinstvo, jednoženstvo, kazan (kazna), kazniti, kaznjen, kleveta, kolebanje, kratkost, krepost, krug, krutost, laskatelj, laskateljstvo, lažljivost, ljubavan, ljubezan, ljutost, maloljetstvo, malovažan, mekost, meritelj, metež, metežnik, mnogoženstvo, molba, molitelj, nabavka, načalnik, načalstvo, nadležati, nadležnost, nadutost, nadziratelj, nadzirateljstvo, nadziravanje, , nadziravati, nagon, naklonjen, naklonost, narodnost, narušitelj, narušiti, naseljenik, naskok, nastavljanje, nastavljati, natisk, navod, nedoraslost, neispravnost, neizvesnost, neizvestan, nejakost, neosporim, nepogoda, nepokolebim, nepravednost, nesličnost, nesmotren, nespokojstvo, netočnost, neustrašim, neustrašimost, neverstvo, nevin, nevinost, nevredim, nezakonost, nezavisim, nezavisimost, ništetan, ništetnost, obitatelj, objav, oblagoroditi, oblast, oblastnik, oblost, obmana, obnarodovanje, obnarodovati, obožavati, obrazac, obrazovan, obrazovanost, obsada, obsadnik, obštestvo, obstojateljstvo, obzor, odboj, odbor, odbornik, odkupnost, odlomak, odnošenje, odnositelno, odobrenje, odobriti, odrod, odrodnik, odskok, odsudno, odsustvo, odsustvovati, odvažnik, odvažnost, oglas, oglasnik, ohota, okolnost, okruglost, okružen, opasan, opasnost, opis, opit, opredeliti, opredeljenje, opunomoćiti, osmotritelj, osnov, osnovnost, osoba, ostavka, otačbina, otečestven, padež, paguba, paljba, perovoditelj, pisalo, plitkost, plovitva, pobeda, pobuđen, pobuđenje, pobuditi, počastan, počest, podal, podlog, podlost, podmitljivost, podoban, podozritelan, podozriteljnost, podrugljivost, pohotljivost, pojav, pokazatelj, pokolebati, pol, popečitelj, popečiteljstvo, popis, popravka, poročan, porok, posada, posadnik, posledica, posmotra, posredstvenik, postepeno, postepenost, postrojstvo, potisk, poverenje, povin, povinost, povod, površina, poziv, pozorljiv, pozorljivost, pravednost, praviteljstven, praviteljstvo, predlog, predloženje, predložiti, predmet, predsedatelj, predsedateljstvo, predstaviti, predstavljanje, predstavnik, preduprediti, pregovor, prelom, premenljiv, prenosno, prepiska, prestupak, prevaga, prevrat, prevratnost, pribavka, prijemnik, primetba, pristojnost, pristrasan, pristrasnost, pristupan, pristupnost, prisustvo, prisustvovati, priziv, priznatelan, priznatelnost, proizvoditi, proizvodstvo, propis, prosba, prositelj, prošlost, prosveta, prosvetiti, punoljetstvo, punomoćnik, punovlastnik, računovoditelj, radinost, rapavost, raskošnost, rastež, rastočljivost, ratarstvo, ravnatelj, ravnost, razdražen, razkaz, razkošan, raznoglasica, raznost, razpis, razsmatranje, razsmotriti, razsuditi, razuzdanost, razvratan, razvratitelj, razvratnost, rešavanje, rešenje, rešiti, rodstvo, rudarstvo, rukovođenje, rukovoditi, rukovodstvo, sačiniti, sačinjavanje, sadašnjost, samostalan, samostalnost, samoubijstvo, sastav, savestan, savez, sklonost, skroman, skromnost, skupitelj, slavoljubiv, sledstven, sledstvo, sličnost, slog, sluh, slušatelj, služben, smotrenost, sobstven, sobstvenost, spasitelj, spev, spokojan, spokojstvo, spomenik, sporazumljenje, sposoban, sposobnost, srdačno, stalan, stalnost, staratelj, starateljstvo, stavak, strastoljubiv, strog, strogost, stvoritelj, suštestvo, suštnost, svemogućstvo, svojstven, svojstvenost, svojstvo, točan, točno, točnost, tražba, trudoljubiv, tužitelj, učast (udeo), učastnik, udoban, udobnost, ugodnost, ukaz, uliv, uljudnost, uman, umivalnik, umnik, umnost, umstvovanje, umstvovati, unos, uobraženje, upotrebitelan, upravitelj, upraviteljstvo, uslov, uslovno, uspeh, uspešan, uspešnost, ustanoviti, ustanovljenje, ustav, ustavnost, ustrojavanje, ustrojen, ustrojiti, ustrojstvo, utok, uvaženje, uvažiti, uvod, uvoz, uvoznik, uvreditelj, uzbuđen, uzbuđenje, uzbuditi, važan, važnost, veličestvo, verolomstvo, vest, vestnik, vid, visočestvo, vkus, vlastnik, vojinstvo, vospitati, vospitavanje, vozduh, zadatak, zaključak, zaključenje, zaključiti, zakonitost, zakonno, žalba, zanimatelan, zanimatelnost, zanimati, zapostaviti, zasedatelj, zasedateljstvo, zavisim, zavisimost, zavitak, žertvovanje, žertvovati, žitelj, živost, zlosloviti, zlovoljnost, zrenik, zvaničan, zvaničnik.
 
Ђорђе Д. Божовић: Uvod u slavistiku

Slovenizmi u srpskome jeziku

Srpski jezik spada u južnoslovensku grupu slovenske jezičke porodice. Razvivši se iz srednjojužnoslovenskog dijalekatskog kontinuuma (narodnog srpsko-hrvatskoga jezika), najsrodniji je hrvatskome i bošnjačkome (bosanskome) standardnom jeziku, koji zajedno pripadaju srednjojužnoslovenskome dijasistemu (nekada zajedničkom srpskohrvatskom književnom jeziku). Tokom svog razvitka, srpski jezik posuđivao je reči iz mnogih jezika, a među kojima su i njemu srodni slovenski jezici.

Pre Vukove reforme u 19. stoleću, književni jezici Srba bili su srpskoslovenski i ruskoslovenski, i slavenosrpski, ovi prvi redakcije crkvenoslovenskog jezika, a ovaj drugi mešavina srpskog i ruskog idioma (srpskoslovenskog i ruskoslovenskog, s elementima narodnog srpskog i ruskog jezika). Kao takvi, njihov je vokabular bio sveslovenski radije nego sam po sebi srpski. Slavenosrpski jezik u sebi je sajedinjavao kako staro(crkveno)slovenske tako i srpske i ruske reči i oblike. U delima jednih pisaca pak preovlađivali su ruski, u delima drugih crkvenoslovenski, a u delima trećih — narodni srpski oblici. S Vukovom reformom, srpski književni jezik dobio je narodnu osnovu i samim tim raskrstio s crkvenim (srpskoslovenskim i ruskoslovenskim) i građanskim (slavenosrpskim) vokabularom. Odista, u Vukovom Srpskom rječniku iz 1818. i 1852. godine nalaze se jedino reči iz Vukovog rodnog kraja (u prvom izdanju), odnosno sa šireg štokavskog govornog područja (u drugom izdanju), dakle isključivo iz narodnog jezika. U tom srpskom prostonarodnom rečniku ne nalaze se reči za apstraktne pojmove; on je izvesno postao siromašniji izrazom od ranijeg crkvenog i građanskog jezika. „Jezik crkve, književnika i višeg građanskog sloja“, piše Meša Selimović u studiji „Za i protiv Vuka“ (1967.), „sposoban je za izražavanje određenih apstraktnih pojmova, ali je svečano ukočen, s mirisom na požutele knjige, na tamjan, na ćelijsku zatvorenost, na stilizovanu bidermajersku delikatesu. (Stratimirović piše 1805: ‘Ješče drugojačije govori prosto serbski klasa svjaščenikov, oficijerov, učenih, tergovcev, hudožnikov, rukodelcev i vseh s kultivirani ljudmi smešanih Serbov, a drugojačije klasa prostih zemljodelcev, ili kozarov ili govedarov, ovčarov i pročih podlejših ljudej koji niti reči imaju dosta, niti ih pravo izgovaraju, niti kadgod knjige čitaju.’) Vukov jezik, jezik seljaka i ovčara, živ i svež, miriše na njivu, na planinski vetar, na krv, znoj, prkos, na široke prostore života sa svim što je u njemu dobro i zlo, lepo i ružno. To je apokrifni, izrazito svetovni jezik, osveštan mukom i gorkim iskustvima, sav ovozemaljski, čak i kad izražava naivnu fantastiku svoje detinje kosmogonije, neumitan kad pamti, podsmešljiv kad se spori, ciničan kad se poštuje, gibak, životan, ubedljiv uvek. Prirodan kao disanje, on je iskustvo, a empirija priznaje samo viđeno i doživljeno, samo konkretnost. Ne gradi se, on postaje; ne misli se, on se doživljava; ne uči se, on se upija; nema pravila, ima svojstvo; ne vodi ga razum, već jezičko osećanje.“ Svakako, srpski je izraz neposredno nakon Vukove jezičke reforme postao prostonarodni u svakom smislu te reči, „izrazito svetovni... sav ovozemaljski“. No, to nije naudilo srpskom književnom jeziku na duge staze, jer već 1847. godine i sam Vuk počinje da se okreće građanskom vokabularu, odnosno zagovaranom srednjem stilu („srednjem slogu“), onom koji je ranije jasno bio odbacio zalažući za prostonarodni jezički izraz: u prevodu „Novog zavjeta“ on postiđeno prizanje kako je morao upotrebiti reči sejač, zločinac, osvetnik, smernost i još 49 drugih „slavenskih“ reči (kasniji proučavaoci pronašli su ih još više), kojih nije moglo biti u prostonarodnom rečniku. Tako je Vukov srpski jezik zapravo samo u svojoj osnovi, u svojoj suštosti narodni, a inače je njegova narodna suština obogaćena drugim elementima, pre svega onim „slavenskim“, koje je sam Vuk imao na umu da iskoreni. Pobrojivši te „slavenske“ reči, nepostojeće u prostonarodnom rečniku, i Meša Selimović isto to zaključuje: „Neke od ovih reči su nespretno načinjene, neke su preuzete iz drugih jezika (uglavnom iz ruskog), neke još ni do danas nismo verificirali kao ispravne, iako nam nedostaju, ali većina njih stvorena je u duhu našeg jezika, i docnije su primljene u književni jezik.“ Prve su pozajmljenice iz slovenskih jezika u savremenom srpskom, dakle, bile te reči, koje su odranije u stvari i postojale u slavenosrpskoj književnoj tradiciji, ali su s Vukovom prostonarodnom jezičkom reformom pokušale biti izopštene iz srpskog idioma. Među njima su imenice: obrazovanost, samostalnost, uljudnost, ugodnost, udobnost, glatkost, hrapavost, budućnost, postepenost, smotrenost, tačnost i netačnost, ispravnost i neispravnost, sličnost i nesličnost, izmišljenost, istinitost, razvratnost, raskošnost, razuzdanost, nadutost, oholost, lažljivost, bojažljivost, svojstvenost, izvesnost i neizvesnost, pravednost i nepravednost, pristrasnost, važnost i druge (slov. im. ž. r. na -ost), zatim starateljstvo, jedinstvo, spokojstvo i nespokojstvo, maloljetstvo, punoljetstvo, jednoženstvo, mnogoženstvo i druge (slov. im. s. r. na -stvo), padež, raskaz, navod, uvod, opis, popis, prepiska, primedba, oglas, ukus, sluh, duh, vazduh, uspeh, osnov, savez, zadatak, izliv, odbor, izraz, molba, žalba, slog, sastav, ustav, nepogoda, oblast, obmana, obrazac, opsada, posada i mnoge druge; pridevi: blagodaran, udoban, uman i bezuman, nesmotren, razvratan, raskošan, buran, kažnjen, pobuđen, uzbuđen, služben, zvaničan i drugi; zatim glagoli: ustrojiti, ustanoviti, opunomoćiti, obožavati, predstaviti, predložiti, pokolebati, narušiti, vaspitati, proizvoditi, prisustvovati, odsustvovati, izjaviti, izjasniti se, preduprediti, opredeliti se, sačiniti, uvažiti, rešiti, zaključiti, rasuditi, razmotriti, nastavljati, žrtvovati i drugi, i njima odgovarajuće glagolske imenice: rukovođenje, ustrojavanje, razmatranje, vaspitanje i mnoge druge reči bez kojih se savremeni jezik ne može ni zamisliti. Neke su od ovih reči po postanku ruske, ali prilagođene našem izrazu. Jasno se među njima uočavaju imenice na –ost i –stvo, koje uglavnom označavaju apstraktne pojmove, one koji ne postoje u svesti, te ni u jeziku prostog naroda. I druge ove reči označavaju stvari nepoznate običnom narodu, ali potrebne građanskom i službenom jeziku. One su se i neumitno morale povratiti natrag u srpski književni izraz, što je i sam Vuk, koji se protiv njih borio, lično iskusio prevodeći „Novi zavjet“ na narodni jezik.

Pored slavenosrpskih („građanskih“ ili „slavenskih“) reči, i izvestan broj crkvenih izraza i oblika nije uspeo sasvim nestati iz savremenog srpskog jezika. Crkvenoslovenizama, što je i očekivano, najviše ima u crkvenom sociolektu, ali neki od njih prisutni su i u svakodnevnom govoru. Takve reči su blagoslov, blagosloven, božanstvo, preljuba, raspeće i sl. Među njima posebno se istačinju pridevski oblici na –ći, odn. –jući (od starijeg –jušči) i imenice na –enje (od starijeg –enije). Takve imenice su preobraženje, arh. prestupljenije i druge, koje ukazuju na veze s takvim ruskim imenicama (преступление, наказание…) i pomažu u određivanju zajedničke slovenske etimologije. Pridevi na –ći retki su u savremenom srpskom jeziku, a karakteristični su za predvukovsku književnu tradiciju. Budući da nisu postojali u narodnom jeziku, nisu ušli ni u savremeni književni jezik, što se možda može posmatrati i kao jedna od (doduše, retkih) mana Vukove jezičke reforme. (Ne treba ih mešati s glagolskim prilozima sadašnjim, koji su istog oblika!) Ipak, savremeni jezik pokazuje težnju ka građenju i takvih prideva, tj. participa: noseći („onaj koji nosi“; noseća žena = trudnica), zadovoljavajući i nezadovoljavajući, stajaći (stajaće vode), gorući, kipeći (kipeća voda) i slično, a neki se isključivo upotrebljavaju u crkvenom izrazu (verujući = vernik) i nisu sasvim pogodni u standardnom jeziku.

Ali nisu ove slavenosrpske i crkvenoslovenske reči jedini slovenizmi u srpskome jeziku, mada su mu od svih drugih slovenizama najbliži. U savremeni srpski književni jezik ulazile su i pozajmice iz drugih slovenskih jezika, pre svega ruskog. Rusizmi u srpskom jeziku su ličnost, obmana, zapeta, ukaz, voditelj i dr. (Neki od njih došli su preko slavenosrpskog jezika — obmana, ukaz — vidi iznad.) Izvestan broj rusizama povezan je sa socijalističkom terminologijom dvadesetog veka: udarnik, drug (to je zapravo prevedenica od ruskog товарищ), kolhoz, boljševik (što su termini u bivšem Sovjetskom Savezu) i dr. Upravo, sve se „slavenske“ pozajmljenice pobrojane iznad mogu razdeliti na crkvenoslovenizme (odn. srpskoslovenizme i ruskoslovenizme) i rusizme, koji su bili prisutni u slavenosrpskom jeziku. Za jezik Njegoševih dela posebno je karakterističan veliki broj crkvenoslovenizama i rusizama, iako je on u biti narodni jezik kao god što je to i Vukov.

Nemali je broj i bohemizama, reči iz češkog jezika, u srpskom rečniku. Tu su reči časopis, zamak, naslov, geslo, učinak, zbirka, obred, okolnost, opseg, povod, poprsje i druge, od kojih su neke prave pozajmljenice a neke su prevedenice, češke reči „obučene“ u srpskohrvatsko ruho. Još više bohemizama nalazi se u hrvatskom standardu, koji je češkom jeziku i bio bliži od srpskog.
 
Tarke, Hrobi hoće da nas homogenizuje k'o Sloba Hrvate. A taman smo lepo počeli da raspredamo...

Mislim da su koreni fenomena opsesije "zlim Vukom", kod najvećeg broja Srba koji su podlegli, dvojaki. Kod prve (i verovatno neizlečive) struje opsesivaca koreni su u patološkoj rusofiliji i patološkoj evropofobiji - bilo da je ona svesna ili podsvesna, a kod druge u iskrenom ili pretencioznom globalizmu i antitradicionalizmu. Zato je dobar primer Desničinog pljuvanja po Dositeju, a sve u cilju određene politike. Jadno i žalosno.
 
Mrkalj:
Što se tiče Vuka pionira, to se, dakako, odnosi na jezičku, a ne na grafijsku reformu, kako svi đaci prvaci (pogrěšno) misle. :) Obavěštenost je osnovni prěduslov za donošenje ispravnih zaključaka, a pomoglo bi malo manje dětinjaste ostrašćenosti.
Kliknite za proširenje...

Pa bas su djaci prvaci srpske nauke (Pavlovic, bracni par Ivic, Mladenovic, Deretic, itd.) pisali nesto sasvim drugo. :mrgreen: :hahaha:

Evo, koliko je Vuk bio piJonir:

. . .

001bgq.jpg

002as.jpg


. . .

003mpx.jpg

004ad.jpg


. . .

005fgd.jpg

006ahoh.jpg

007aoia.jpg


Ostatak literature.

(Zbornik Matice srpske za filologiju i lingvistiku, XXXVI/1, 1993.)

. . .

009aj.jpg

Jovan Deretic, Dositej i njegovo doba, 1969. Poglavlje Mrkaljev Azbukoprotres.

. . .

Uvodjenje narodnog jezika u knjizevnost, rjecnik, gramatika iliti jezicka reforma, Adelungov/Herderov princip, reforma cirilice (postavio sam izvrstan Mladenovicev rad od 40 strana na Hrobijevoj temi "Urota i Jugoslaveni", na 3. stranici), skupljanje narodnih pjesama i ostale etnografske gradje, itd.

Nisu to bile ideje genijalnog Vuka, nego ocigledno, ostalih ljudi tako da ne moze biti pionir u pitanju...
 
Poslednja izmena:
Ima neko vreme kako sam digao ruke od ovakvih rasprava ali ovo poslednje jednostavno nije tacno. Ili jos preciznije, tacno je ali je zakljucak pgresan. Vuk je bio pionir. Ako sam dobro razumeo, u ovim prlozima Vuku se zamera da nije bio originalan i da je ideje o kodifikaciji narodne bastine preuzeo od drugih. Onda bismo mogli da kazemo ni da Kopernik nije pionir heliocentricne fizike jer je ideja o heliocentricnom svemiru postojala jos kod Aristarha sa Samosa u staroj Grckoj, preko Marcijana Kapele (5. vek n.e.) i jos kod nekih srednjevekovinih astronoma. I Maksvelove jednacine i Lorencove transformacije postojale su pre Ajnstajna, ali je Ajnstajn pionir teorije relativnosti iako su dva ugaona kamena te teorije upravo radovi dva prethodna fizicara. I Ajnstajn nije odricao to nasledje kao sto ni Vuk nije odricao nasledje svojih prethodnika... Najbolje bi bilo da neko definise sta za njega znaci biti pionir u odredjenoj oblasti i da navede konkretan primer iz istorije kako on to razume...

Vukov genije je neosporan, a pojedini umovi koji svet promatraju iz ugla vizantijskog bogoslovlja i poslanice monaha Filofeja svom sinu Vasiliju III iz 1510. godine naravno da to ne mogu da shvate jer kasne bar jedno 3 veka.
 
coachenko:
Ima neko vreme kako sam digao ruke od ovakvih rasprava ali ovo poslednje jednostavno nije tacno. Ili jos preciznije, tacno je ali je zakljucak pgresan. Vuk je bio pionir. Ako sam dobro razumeo, u ovim prlozima Vuku se zamera da nije bio originalan i da je ideje o kodifikaciji narodne bastine preuzeo od drugih. Onda bismo mogli da kazemo ni da Kopernik nije pionir heliocentricne fizike jer je ideja o heliocentricnom svemiru postojala jos kod Aristarha sa Samosa u staroj Grckoj, preko Marcijana Kapele (5. vek n.e.) i jos kod nekih srednjevekovinih astronoma. I Maksvelove jednacine i Lorencove transformacije postojale su pre Ajnstajna, ali je Ajnstajn pionir teorije relativnosti iako su dva ugaona kamena te teorije upravo radovi dva prethodna fizicara. I Ajnstajn nije odricao to nasledje kao sto ni Vuk nije odricao nasledje svojih prethodnika... Najbolje bi bilo da neko definise sta za njega znaci biti pionir u odredjenoj oblasti i da navede konkretan primer iz istorije kako on to razume...

Vukov genije je neosporan, a pojedini umovi koji svet promatraju iz ugla vizantijskog bogoslovlja i poslanice monaha Filofeja svom sinu Vasiliju III iz 1510. godine naravno da to ne mogu da shvate jer kasne bar jedno 3 veka.
Kliknite za proširenje...

I kao što reče kolega Koačenko , hajdemo da definišemo šta mi smatramo pod reformom, dakle, kolege Mrkalj, Ljubo, Tandori, definišite, možda svi pričate istu priču ali se ploča vrti na različitom broju obrtaja......Vuk je, nesumnjiva pojava u našem narodu a i šire, bez njega bi bilo mnogo drugačije......dajte zajedničke premise.....
 
Zanimljivo je(meni barem) da su Vuka proglasavali za nemackog spijuna,da hoce da nas posokci,da nam namece horvatski jezik.E sad nesto ne verujem da su ga tako nazivali njegovi iz Trsica ili neki seljanin iz Hercegovine(ako je uopste znao za njega).Takodje je zanimljivo da i danas,150 godina kasnije,oni koji se mrste na Vuka prizivaju slicne misli,samo u drugim politickim okolnostima.Da li je to sve samo zbog jezika ili cirilice ili ima i jos dubljih pobuda.Nije mi jasno.
 
trigeminus:
Zanimljivo je(meni barem) da su Vuka proglasavali za nemackog spijuna,da hoce da nas posokci,da nam namece horvatski jezik.E sad nesto ne verujem da su ga tako nazivali njegovi iz Trsica ili neki seljanin iz Hercegovine(ako je uopste znao za njega).Takodje je zanimljivo da i danas,150 godina kasnije,oni koji se mrste na Vuka prizivaju slicne misli,samo u drugim politickim okolnostima.Da li je to sve samo zbog jezika ili cirilice ili ima i jos dubljih pobuda.Nije mi jasno.
Kliknite za proširenje...
Da Srbi nisu uzeli crkvenoslovensku liturgiju postali bi Grci..... Razlike je forsirala crkva, kako ova s ove strane, tako i ona druga, seti se samo borbe sa pristalicama pokušaja da se ovaj jezik uvede kao narodni..... Vuk je u unifikaciju pisma krenuo sa motom "Srbi triju vjera", da li je mislio iskreno?,... verovatno jeste.... odavde su se opirali, razumljivo, a Hrvati su spremno dočekali i proglasili taj jezik svojim i oteli dosta naroda i teritorija....kada im je bilo dovoljno krenuli su u distanciranje jezika ...
 
Da vreme više ne bih trošio na efemerije, prelazim na neke potkrepe za ovu svoju tezu:

Mislim da su koreni fenomena opsesije "zlim Vukom", kod najvećeg broja Srba koji su podlegli, dvojaki. Kod prve (i verovatno neizlečive) struje opsesivaca koreni su u patološkoj rusofiliji i patološkoj evropofobiji - bilo da je ona svesna ili podsvesna, a kod druge u iskrenom ili pretencioznom globalizmu i antitradicionalizmu. Zato je dobar primer Desničinog pljuvanja po Dositeju, a sve u cilju određene politike. Jadno i žalosno.

Navodim dva predstavnika svake od grupa lovaca na "Zlog Vuka":

Prva grupa (rusofili i evropofobi): Samardžić: Tajne Vukove reforme (ima ga svuda po internetu).

Druga grupa (globalisti u jagnjećoj koži sofistike): Nikola Jovanović, Društveni mit o Vuku Karadžiću (ili priča o krilatom vuku i sedmoglavim aždajama): http://kovceg.tripod.com/globalizam_o_vuku.htm

Šuplji su, ali razulareni, i jedni i drugi, samo je potrebno mnogo posla, koji niko ne radi, da bi se i jednima i drugima doakalo.

Osim ovih dveju, zasada marginalnih, grupa Srba, na Vuka bez uspeha laju već 150 godina (svi) Hrvati, a od skora (svi) Bošnjaci i (svi) Crnogorci-Dukljani. Ali, šta su psi za Vuka...
 
Poslednja izmena:
Lesandar:
I kao što reče kolega Koačenko , hajdemo da definišemo šta mi smatramo pod reformom, dakle, kolege Mrkalj, Ljubo, Tandori, definišite, možda svi pričate istu priču ali se ploča vrti na različitom broju obrtaja......Vuk je, nesumnjiva pojava u našem narodu a i šire, bez njega bi bilo mnogo drugačije......dajte zajedničke premise.....
Kliknite za proširenje...
Ja u takvu avanturu ne bih ulazio. Mislim na definisanje reforme jezika.

Ko to hoće, neka izvoli.

A za to ima pozvanijih i od mene i, pretpostavljam, od svih učesnika u ovoj raspravi.

Одбор за стандардизацију српског језика

1. Проф. др Маринко Божовић (Филолошки факултет у Приштини)
2. Мр Бранислав Брборић (Српска књижевна задруга)
3. Проф. др Даринка Гортан-Премк (Филолошки факултет у Београду)
4. Проф. др Милорад Дешић (Филолошки факултет у Београду)
5. Проф. др Милан Драгичевић (Филозофски факултет у Бањој Луци)
6. Академик Павле Ивић (Српска академија наука и уметности, Београд)
7. Проф. др Јован Јерковић (Матица српска, Нови Сад)
8. Проф. др Иван Клајн (Матица српска, Нови Сад)
9. Проф. др Милош Ковачевић (Филозофски факултет у Српском Сарајеву)
10. Проф. др Слободан Марјановић (Филозофски факултет у Нишу)
11. Др Мирослав Николић (Институт за српски језик, Београд)
12. Проф. др Бранислав Остојић, дописни члан ЦАНУ (Филозофски факултет у Никшићу)
13. Проф. др Новица Петковић, дописни члан АНУРС (Академија наука и умјетности Републике Српске)
14. Проф. др Драгољуб Петровић (Филозофски факултет у Новом Саду)
15. Проф. др Мато Пижурица (Филозофски факултет у Новом Саду)
16. Проф. др Слободан Реметић (Српска академија наука и уметности, Београд)
17. Проф. др Живојин Станојчић (Универзитет у Крагујевцу)
18. Др Драго Ћупић (Црногорска академија наука и умјетности)
19. Др Егон Фекете (Институт за српски језик, Београд)

Академик Павле Ивић изабран је за првог председника Одбора. После његове смрти (19. 9. 1999), на трећој седници Одбора (17. 12. 1999), за председника Одбора, уместо преминулог Павла Ивића, изабрана је академик Милка Ивић, коју је САНУ пре тога именовала за члана Одбора. Од четврте седнице Одбора (25. 1. 2001) на његовом је челу Иван Клајн, дописни члан САНУ, изабран за председника Одбора на предлог Милке Ивић. Потпредседник Одбора од његовог оснивања јесте проф. др Слободан Реметић, а секретар Одбора мр Бранислав Брборић. Чланови Комисије за односе с јавношћу и решавање неодложних питања, која обавља послове Одбора између његових седница, јесу: председник и секретар Одбора по положају (сада Иван Клајн и Бранислав Брборић), те Драго Ћупић, Новица Петковић и Слободан Реметић.

Комисије одбора за стандардизацију, њихови председници и секретари (стање 2002. године)

1. Комисија за фонологију
др Јелица Јокановић, председник
Наташа Вуловић, секретар

2. Комисија за морфологију и творбу речи
проф. др Живојин Станојчић, председник
др Милица Радовић-Тешић, секретар

3. Комисија за синтаксу
академик Милка Ивић, председник
проф. др Срето Танасић, секретар

4. Комисија за лексикологију и лексикографију
проф. др Даринка Гортан-Премк, председник
др Ђорђе Оташевић, секретар

5. Комисија за праћење и истраживање правописне проблематике
проф. др Мато Пижурица, председник
мр Јован Вуксановић, секретар

6. Комисија за историју језичког стандарда
проф. др Александар Младеновић, дописни члан САНУ, председник
др Бранкица Чигоја, секретар

7. Комисија за односе с јавношћу и решавање неодложних питања
проф. др Иван Клајн, дописни члан САНУ, председник
мр Бранислав Брборић, секретар

8. Комисија за стандардни језик у школству, администрацији, издаваштву и јавним гласилима
проф. др Драгољуб Петровић, председник
Радојко Гачевић, секретар

9. Комисија за корпус
проф. др Љубомир Поповић, председник
мр Олга Сабо, секретар

Одбор је већ на првој седници (12. 12. 1997) основао осам комисија и изабрао њихово прелиминарно чланство. После тога било је измена у њиховом саставу зависно од афинитета појединих чланова. Девета комисија основана је касније, после треће седнице Одбора.

Jedno reagovanje, sa sajta Vlade Republike Srbije

Nedopustivo zanemarivanje srpskog jezika u osnovnoj školi

Beograd, 30. januar 2004. godine - Odbor za standardizaciju srpskog jezika upozorio je na "nedopustivo zanemarivanje nacionalnog jezika" u našem školstvu, posebno u osnovnoj školi gde je, prema novom planu i programu, predviđeno smanjivanje broja časova srpskog jezika sa šest na četiri nedeljno.

Na godišnjoj sednici Odbora, održanoj u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti, odlučeno je da se Ministarstvu prosvete uputi zahtev za preispitivanje nastavnog plana i da se broj časova srpskog jezika poveća, kako bi đaci u osnovnoj školi mogli da ovladaju osnovnim jezičkim standardima.

Odbor je upozorio da je i dosadašnje učenje srpskog jezika u osnovnoj školi bilo nedovoljno i staromodno, dok je u srednjim školama bilo gotovo potpuno potisnuto, u korist časova književnosti - domaće i strane.

"Nedopustivo je i nerazborito nastaviti s daljim potiskivanjem nacionalnog jezika, u konkretnom slučaju srpskog, koji je službeni jezik u Republici Srbiji, Republici Crnoj Gori i Republici Srpskoj, gde se odavno, i iznad evropskih standarda, uvažavaju i drugi jezici, veliki i mali, domaći i strani", istaknuto je u odluci koja će biti upućena novoj vladi Srbije, odnosno Ministarstvu prosvete.

Među više odluka, usvojen je i predlog Komisije za praćenje i istraživanje pravopisne problematike da septembar 2004. godine bude krajnji rok za završetak redakcije Pravopisa, koji će biti baziran na Pravopisu Matice srpske iz 1994. godine.

Pravopis pripremaju najveći poznavaoci jezičke problematike u nas, a glavni redaktori su profesori Milorad Dešić, Živojin Stanojčić, Branislav Ostojić i Mato Pižurica, kome je, kao rukovodiocu redaktorske grupe, poverena završna redaktura. Recenzenti će biti predsednik Odbora za standardizaciju srpskog jezika, akademik Ivan Klajn i dr Drago Ćupić.

Priređivači su najavili da će tekst novog pravopisa biti najmanje dvostruko kraći od sadašnjeg, znatno prerađen i prestilizovan, i umnogome pristupačniji širem krugu korisnika.

Na sednici je istaknuta dobra saradnja s Ministarstvom za kulturu i medije Srbije.

Medijima, posebno štampanim, je upućena kritika zbog "nedopistivo niskog jezičkog standarda", posebno u štampanim medijima.

Odbor za standardizaciju srpskog jezika osnovali su 1997. godine akademije nauka Srbije, Crne Gore i Republike Srpske, Matica srpska, Institut sa srpski jezik pri SANU, Srpska književna zadruga i osam univerziteta, odnosno katedre za srpski jezik filoloških fakulteta u Beogradu, Banjaluci, Kragujevcu, Nikšiću, Nišu, Novom sadu, Prištini i Srpskom Sarajevu. Prvi predsednik Odbora bio je akademik Pavle Ivić.
 
I jedno, novijeg datuma...

Језик српски, закон српскохрватски

Које ћемо писмо - ћирилицу или latinicu - ставити на евро новчаницу и да ли ћемо уопште рећи евро или euro? Да ли ће докумената Европске уније при превођењу на српски језик бити писана само екавицом или и ијекавицом? То су нека питања на која лингвисти не могу да дају дефинитивни одговор, а о којима, бар за сада, нико у Влади и не размишља.

О непостојању језичке политике у Србији довољно говори и чињеница да је Закон о службеној употреби језика и писама из 1991. године, који се односио на српскохрватски језик и који је само незнатно измењен 2005. године, још увек једини закон о језику који имамо. О новоме се и не говори.

- Улазак у Европску унију ће доћи сутра, а ми нисмо ни почели да решавамо кључна језичка питања. Закон из 1991. нема ни одредбе којима се дефинише друштвена брига о неговању, унапређивању и заштити националног језика. Нарочито је забрињавајуће стање језичке културе у школству и медијима јер важећи Закон не сматра подручјима службене употребе језика установе образовног система и научне делатности, сферу јавног информисања, привредне установе, а самим тим их ни не регулише - упозорава Јово Вуксановић, просветни саветник Министарства просвете, иначе секретар Одбора за стандардизацију српског језика.

У друштву не постоји зрела мисао да се поведе већа брига о језику, напомиње и проф. Милорад Дешић и закључује:

- Чак и да су лингвисти вреднији и сложнији, не би ништа могли да ураде јер нема државног механизама који би омогућио да се поштују правила која они прописују. Не постоји државно тело које би се темељно бавило језичком политиком.

У Хрватској, рецимо, постоји Вјеће за норму хрватскога стандардног језика, које чине представници свих релевантних језичких институција и факултета на којима се изучава хрватски језик. Основало га је Министарство знаности, образовања и спорта, а задаци су му да води стручну бригу за хрватски језик, расправља и решава актуелне језичке недоумице, упозорава на примере непоштовања уставне одредбе о хрватском као службеном језику, доноси решења у вези с даљим нормирањем хрватског стандардног језика, прати језичку проблематику и утврди начела у правописној норми, као и да води рачуна о месту и улози хрватског језика у односу на процес интеграције Хрватске у Европску унију.

- Хрвати језичка питања препознају као политички интерес. У Србији никада није било државне институције која би се занимала за језик - каже академик Иван Клајн, а као главни проблем хаотичности и немара на пољу језичке политике види у томе што су чак три министарства задужена за њено креирање - Министарство науке, Министарство културе и Министарство просвете.

Колико је језичко питање неважно за државу говори и занимљивост да Министарство науке има аналитичара за српски језик, који је по струци доктор економије и права па верује да је проф. др Милана Шипку извесни психолог а не угледни лингвиста, кога наша јавност познаје деценијама; Министарству културе је важније да има саветника за књижевно и преводилачко стваралаштво и издаваштво, него за језичка питања. Још чудније је да у том министарству сматрају да према Закону о министарствима нису ни надлежни за питања језичке политике, јер се то нигде експлицитно не помиње. У Министарству просвете упорно тврде да језик није у њиховој надлежности.

Наспрам таквих гледања на питања језика у данашњим министарствима, треба подсетити да се само пре неколико година другачије размишљало о значају уређења језичког питања.

- У Министарству културе је новембра 2004. године урађена радна верзија преднацрта Закона о националном службеном језику и његовом матичном писму, који је предвиђао оснивање Републичког завода за језичку политику, који би чинили језички стручњаци и правници. Оно је требало сарађује с научно стручним организацијама ради неговања српског језика и писма и врши управни надзор у спровођењу језичке политике - каже Јово Вуксановић.

Предвиђено је било да преднацрт закона буде достављен Републичком секретаријату за законодавство, а потом и одређеним министарствима. Данас, међутим, нико нема информације шта се са десило с том идејом. Године 2006. премијер Војислав Коштуница примио је представнике Одбора за стандардизацију језика и предложио да се што пре организује састанак Одбора са министрима за просвету, науку, културу и дијаспору. Свако од поменутих министарстава помогло је те године рад Одбора и излазак неких од кључних језичких приручника, али је ускоро дошло до смене Владе и на бригу о језику се заборавило.

Министарство науке је до сада једино министарство које на пољу језика заиста нешто радило. У њиховој недавно објављеној стратегији као један од приоритета издвојена је „афирмација националног идентитета”.

- То се првенствено односи на довршење капиталних пројеката као што су речник, атлас и правопис, а позиве за пројекте усмерене на националне приоритете расписаћемо почетком 2010. године - каже проф. др Тибор Сабо.

Ипак, састанак три министарства између којих је несрећно растрзана језичка политика је неминован, слаже се Сабо. Требало би оформити посебно тело које ће водити рачуна о националном језику и писмености, каже он, или размотрити могућност да један човек при неком од поменутих министарстава буде задужен за координацију на том пољу.

Да је координација потребна не само министарствима већ и самим лингвистима, показује недавно оснивање Савета за српски језик Вукове задужбине. С обзиром на то да већ постоји Одбор за стандардизацију при Институту за српски језик САНУ и с обзиром на то да је Матица српска, традиционално за то задужена и оснивач Одбора, Савет Вукове задужбине ће бити само још једно тело који ће се саветодавно бавити кључним проблемима српског језика. Тако су с циљем да се реше ургентна питања за септембар планирана чак три језичка скупа: један у Матици српској, који је иницирао проф. др Милан Шипка, због неспоразума око правописа; други је годишња скупштина Одбора за стандардизацију, а трећи организује новоосновани Савет за језик. Да ствари буду још горе, многи угледни лингвисти нашли су се у по два од ових одбора.

Колико се домен и функција три наведена тела која треба да брину о језику међусобно преклапају, показује изјава Зорана Хамовића, саветника министра за културу који о функцији новооснованог Савета за српски језик Вукове задужбине каже:

- Савет има за циљ управо да створи свест о величини и значају проблема и укључи у ту активност све институције које су надлежне за бригу о српском језику.

Управо с обзиром на тако дефинисан циљ Савета има смисла питати што друго треба да ради Матица српска и Одбор за стандардизацију језика? А на питање чему нови научни скуп када су Матица српска и Одбор за стандардизацију планирали за септембар своје посебне скупове, а најрационалније је било да то буде један скуп, Хамовић каже:

- Дебата коју планирамо биће прилика да започнемо континуирани рад на анализи и подршци развоју језичке културе и стварања амбијента у коме се јасно усклађују надлежности и задаци појединаца и установа. Не треба испустити из вида и залагање Савета за стварање система правила и закона који би свим претходно наведеним активностима обезбедиле правну чврстину.

Не чуди што нико не брине о језику

- Нико неће поставити проблем уласка српског језика у Европску унију која инсистира на културном богатству и признаје 23 језика 27 чланица. Грчка је срушила и баријере по питању алфабета, а Бугарска је увела у ЕУ ћирилицу. А то што немамо језичку политику ни најмање ме не чуди јер је била инострана студенткиња да ради научни рад на тему „Национални интереси у Србији”, и за такву тему није нашла ниједан званичан документ - каже др Татјана Мишчевић са Факултета политичких наука.

Преузето: Блиц, 28. јул 2009. године.
 
coachenko:
Ima neko vreme kako sam digao ruke od ovakvih rasprava ali ovo poslednje jednostavno nije tacno. Ili jos preciznije, tacno je ali je zakljucak pgresan. Vuk je bio pionir. Ako sam dobro razumeo, u ovim prlozima Vuku se zamera da nije bio originalan i da je ideje o kodifikaciji narodne bastine preuzeo od drugih. Onda bismo mogli da kazemo ni da Kopernik nije pionir heliocentricne fizike jer je ideja o heliocentricnom svemiru postojala jos kod Aristarha sa Samosa u staroj Grckoj, preko Marcijana Kapele (5. vek n.e.) i jos kod nekih srednjevekovinih astronoma. I Maksvelove jednacine i Lorencove transformacije postojale su pre Ajnstajna, ali je Ajnstajn pionir teorije relativnosti iako su dva ugaona kamena te teorije upravo radovi dva prethodna fizicara. I Ajnstajn nije odricao to nasledje kao sto ni Vuk nije odricao nasledje svojih prethodnika... Najbolje bi bilo da neko definise sta za njega znaci biti pionir u odredjenoj oblasti i da navede konkretan primer iz istorije kako on to razume...

Vukov genije je neosporan, a pojedini umovi koji svet promatraju iz ugla vizantijskog bogoslovlja i poslanice monaha Filofeja svom sinu Vasiliju III iz 1510. godine naravno da to ne mogu da shvate jer kasne bar jedno 3 veka.
Kliknite za proširenje...


Izgleda da nisi dobro skuzio, zakljucak je sasvim na mjestu... Priloge sam postavio da pokazem Mrkalju da Vuk nije bio pionir jezicke reforme, a ostalo sam dodao cisto zbog nekih "sitnica" koje se spominju iako se sam izjasnio sto se tice grafijske reforme...

Upravo ti gore prilozi te pobijaju (kao i Mrkalja), Vuk nije bio pionir kao sto se misli, a kamo genije (sto je onda bio Beethoven, sunce ti poljubim?). Ekipa s Filozofskog fakulteta u Novom Sadu vec pedesetak godina stanca radove gdje se ocigledno osporava Vukova genijalnost, odnosno mit o Vukovoj genijalnosti.

Usporedba s teorijom relativnosti i heliocentrickom fizikom ne stoji jer Einstein i Kopernik bez obzira sto su im se radovi naslanjali na nesto prethodno i konkretno su ipak bili nezavisni mislioci koji su sintesizirali nesto od ranije, a dodali nesto svoje, uoblicavali, razmisljali, inventirali, i nisu imali mentora (!) kraj sebe da ima sapuce sta da rade u zrelim godinama. :mrgreen: Vuk je, da ponovim ono sto sam napisao u svom prvom postu, zavrsio ono sto su drugi zapoceli.

Znaci, slijedeci tvoj rezon, teorija relativnosti (npr. reforma azbuke, moze biti i kodifikacija narodne bastine isto, nije bitno) Mrkalj uradi vecinu posla, koji je jos bio ziv kad i Vuk (u ovom slucaju Einstein), pa je onda Einstein nastavio i uoblicio to ali Musicki mu je usput pomogao i dodao slovo dj (tverdo)...

Ili, Kopitar Einstenu daje ideju da sakuplja narodnu bastinu, kao i da izradjuje gramatiku i rjecnik, i onda Einstein potrcko ide i radi to sve to... Ivic povise nedvosmisleno pise da je Kopitar u stvari siva eminencija.. :dash: Pa, to nisu odlike genija! Prema tome, vidis li sad da ti je jako klimava usporedba? :mrgreen:



Evo jos jednog dokaza o njegovoj genijalnosti: Musicki - autor nacrta - pomaze Einstenu u toku istrazivanja sto se tice teorije relativnosti! :mrgreen: :hahaha:


001gxm.jpg


Znaci, to je ta pocetna faza, sto Kopitar kaze, Vuk samo potvrdno klima glavom:

002as.jpg

(Miodrag Stojanovic, Kopitarevo i Vukovo traganje za Bukovalom i Klefti Bukuvaleji, Balkanika, XV, 1984.)

. . .


Sada, da odgovorim gospodinu Tarchianu sto se tice reforme.

Prilazem jedan mali kolaz, odnosno pricu kako je Vuk kodificirao narodnu bastinu, doduse vremenom je naucio kako to rade pioniri.....

Necu da postavljam spisak Srbulja iz sjeverne Dalmacije koje je Radeka pobrojao, mozda kasnije... Sta je ona jadna sirotinja morlacka prema bogatoj Crnoj Gori i Hercegovini!

Spisak knjiga koje je Jevto Milovic izbrojao u Becu i Berlinu, a tamo se nalaze Vukovom zaslugom:

004milovic.jpg

005bsy.jpg

006wgb.jpg

007sul.jpg

008hkr.jpg


Friends in high places :mrgreen:


009awcq.jpg


(Jevto Milovic, Stampane i rukopisne knjige koje je Vuk Karadzic sakupio u Crnoj Gori i zapisi u tim knjigama, Vuk St. Karadzic i Crna Gora - radovi s naucnog skupa, 1987.

. . .


Sad ide nesto vrlo interesantno, mora se priznati da je Kopitar dobro indoktrinirao svog djaka... E, ovdje se vec moze pricati o genijalnosti, drage kolege...

Radi se o poslovnoj idili... sve je krenulo kako treba, trgovina (eufemizam za nevidjenu pljacku kulturnog bogatstva srpskog... 'ajde i crnogorskog naroda) besprekorna... Trljaju se dlanovi, osmjesi na svim stranama, stizu srbulje u sanducima, u tonama... :zcepanje:
Nadam se samo da ovaj autor Alojz nije neki ustasa... :think:

010an.jpg


Ali, Vuka ne zanima narodna bastina, sem Srbulja jer daju najveci profit. :mrgreen: Polakomio se onako, a u jeku reforme! :per: Nezamisliva je kolicina blaga koja je zavrsila u Becu, nije to bilo dosta pa se poceo biznis sa nekim bezveznim ikonama... :rotf::rotf:
I onda, ispade da se Crnogorci ljute na Vuka? :mrgreen:


011aw.jpg


Poslovanje se postepeno siri, primjenjuju se efikasne metode strateskog marketinga, just-in-time logistika, ima se, moze se... para padaju s neba...

012afqk.jpg



013ad.jpg



Otac srpskog jezika zaboravlja svoje poslovne partnere... :zcepanje:

014a.jpg



015ajso.jpg


016as.jpg



U sanducima sa srbuljama ako treba stize i dimljeno meso, smokve, samo reci, prika... Zazelio se covjek prave domace 'rane i zavicaja... :klap:
017au.jpg


Posvadjase se vjerni prijatelji i poslovni partneri....


018ar.jpg


Vuku ni vagon srbulja nije dovoljan, junacka i napacena CG premalena, a za pjesme i ostalo da ne govorim... :mrgreen:
019au.jpg



:worth::worth:
 
Poslednja izmena:
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Nina
Podvig koji je ušao u istoriju
Odgovora
3
Pregleda
239
Nina
Nina
Isus33
  • Anketa Anketa
Koji je bio najbolji korpus Vojske Republike Srpske
Odgovora
3
Pregleda
628
mr Kiza
mr Kiza
Nina
Rat koji je kratko trajao- samo 38 minuta istorije
Odgovora
10
Pregleda
317
Casual Observer
Casual Observer

Back
Top