Vuk Branković – izdajica ili...

[*+*+*+*+*]

Па то се подразумева пошто је у истом житију, то је предпоследњи опис патријарха а житије је започео Данило а настављачи су га завршили и скоро се по стилу и не разликују. А текст јесте у житијама од Данила, а ја друго ни немам.

Vujadine, vujadine........opet zaebavaš...

Ovo da neko kaže prof. Mišiću momentalno bi mu upisao 5 u index (što se inače ne radi), a to bi značilo da će ispit položiti samo ako se neko čudo desi....

 

[lj_950]

Možeš li samo napisati odakle ti ovo da mogu i ja potražiti.
...
Ništa više o Spiridonovoj smrti nema?

Sava IV: http://www.spc.org.yu/Istorijat/patrijarsi.html

Spiridon: http://www.srbijazemljaheroja.com/info_38.html

... o Spiridonovoj smrti:
Samo uopšteno:

– "Spiridon patrijarh prestavi se u večnost, a Velika crkva osta udova, a Turci jednako ratuju i sabor se ne može sastaviti". (Dr Đoko Slijepčević, Istorija SPC, 1, Bgd 1991, citira: Starine jug. akad. znan. i umj., knj. XVI, 1884, st. 61)
Inače, Slijepčević dovodi u sumnju godinu 1389: U zapisu na mineju u manastiru Gračanici, veli se da je prepisan za vreme patrijarha Spiridona. Interesantno je da se u ovom zapisu ističe, da "sveta crkva bi porušena od trikletih savremenika i da knjige behu spaljene u pirgu i sa njima mnoštvo ljudi". Ovo je moralo biti posle Kosovske bitke, a pre smrti patrijarha Spiridona koji je umro 11. avgusta ali se ne kaže da li 1389. godine, kao što je to uzeo Miodrag Purković (poziv na: Miodrag Purković, Srpski patrijarsi sredwega veka, Glasnik skopskog naučnog društva, knj. XV-XVI, odel. društv. nauka 9-10, 1936, st. 312). Zapis, na koji se on pozvao, veli samo ovo: "Meseca avgusta 11 (dan) prestavi se Spiridon, četvrti patrijarh (poziv na: Lj. Stojanović, Stari srpski zapisi i natpisi, knj. III, st. 73, br. 5042).

Slijepčević pretpostavlja da je "verovatno patrijarh Spiridon bio onaj patrijarh, koga Konstantin Filosof pominje, da je kneginji Milici... odobrio da svoju kćerku Oliveru pošalje u harem sultana Bajazita..."

Ostaje još da konsultujem najnovija istraživanja poč. episkopa šumadijskog Save Vukovića: Srpski jerarsi.

 

[vujadin]

Ево ти садржај тих житија па суди сам, мало сам прерано написао јер неће па неће, можда зато што нема владе па ради ко што хоће, комунистичка анархија коју су они програмирали још за време доживотног или вечитог.

 

[vujadin]

Коначно, али зашто ?

 

[Prisoner]

Па то се подразумева пошто је у истом житију, то је предпоследњи опис патријарха а житије је започео Данило а настављачи су га завршили и скоро се по стилу и не разликују. А текст јесте у житијама од Данила, а ја друго ни немам.

Aj, ne pričaj svašta. Tekst je u žitijama Danilovih nastavljača.

 

[vujadin]

Јели од Др. Николе Радојчића?

 

[Prisoner]

Sava IV: http://www.spc.org.yu/Istorijat/patrijarsi.html

Spiridon: http://www.srbijazemljaheroja.com/info_38.html

... o Spiridonovoj smrti:
Samo uopšteno:

– "Spiridon patrijarh prestavi se u večnost, a Velika crkva osta udova, a Turci jednako ratuju i sabor se ne može sastaviti". (Dr Đoko Slijepčević, Istorija SPC, 1, Bgd 1991, citira: Starine jug. akad. znan. i umj., knj. XVI, 1884, st. 61)
Inače, Slijepčević dovodi u sumnju godinu 1389: U zapisu na mineju u manastiru Gračanici, veli se da je prepisan za vreme patrijarha Spiridona. Interesantno je da se u ovom zapisu ističe, da "sveta crkva bi porušena od trikletih savremenika i da knjige behu spaljene u pirgu i sa njima mnoštvo ljudi". Ovo je moralo biti posle Kosovske bitke, a pre smrti patrijarha Spiridona koji je umro 11. avgusta ali se ne kaže da li 1389. godine, kao što je to uzeo Miodrag Purković (poziv na: Miodrag Purković, Srpski patrijarsi sredwega veka, Glasnik skopskog naučnog društva, knj. XV-XVI, odel. društv. nauka 9-10, 1936, st. 312). Zapis, na koji se on pozvao, veli samo ovo: "Meseca avgusta 11 (dan) prestavi se Spiridon, četvrti patrijarh (poziv na: Lj. Stojanović, Stari srpski zapisi i natpisi, knj. III, st. 73, br. 5042).

Slijepčević pretpostavlja da je "verovatno patrijarh Spiridon bio onaj patrijarh, koga Konstantin Filosof pominje, da je kneginji Milici... odobrio da svoju kćerku Oliveru pošalje u harem sultana Bajazita..."

Ostaje još da konsultujem najnovija istraživanja poč. episkopa šumadijskog Save Vukovića: Srpski jerarsi.

Spiridon je umro u avgustu 1389.g. Tome u prilog govori i ovo:

"Јефрем (1375-1380; и други пут 1389-1392) Патријарх Јефрем је био велики молитвеник и духовни ауторитет, два пута је седео "на престолу св. Саве" Немањића: после смрти Саве IV од 1375. до 1380. и после патријарха Спиридона (1380-1389), који је умро после косовске катастрофе 1389. Доласком великог исихасте Јефрема, који је био пореклом бугарског рода, српски род био је веома поколебан и разједињен, те је овај велики молитвеник видао ране рода свога православног кога су Азијати разарали. Он се повукао у тиховање како први тако и други пут (1392), а преминуо је 1400. године."

 

[lj_950]

Kao što sam obećao, video sam u: "Srpski jerarsi" episkopa šumadijskog Save Vukovića...

Ništa novo, osim konkretizacije "greha" patrijarha Spiridona od Sinoda Carigradske patrijaršije: prekorno su mu pripisali epitet trisepiskopos i tako su zvanično prestali da ga smatraju saslužiteljem.
Naime, pre nego što je postao melnički mitropolit, patrijarh je bio arhijerej Cezaropolisa, tj. tri puta je menjao eparhije, što mu je uzeto za "greh".
Kada je reč o smrti patrijarha Spiridona, i episkop Sava uzima datum 11. avgust 1389. godine.

 

[Prisoner]

Sava IV: http://www.spc.org.yu/Istorijat/patrijarsi.html

Spiridon: http://www.srbijazemljaheroja.com/info_38.html

... o Spiridonovoj smrti:
Samo uopšteno:

– "Spiridon patrijarh prestavi se u večnost, a Velika crkva osta udova, a Turci jednako ratuju i sabor se ne može sastaviti". (Dr Đoko Slijepčević, Istorija SPC, 1, Bgd 1991, citira: Starine jug. akad. znan. i umj., knj. XVI, 1884, st. 61)
Inače, Slijepčević dovodi u sumnju godinu 1389: U zapisu na mineju u manastiru Gračanici, veli se da je prepisan za vreme patrijarha Spiridona. Interesantno je da se u ovom zapisu ističe, da "sveta crkva bi porušena od trikletih savremenika i da knjige behu spaljene u pirgu i sa njima mnoštvo ljudi". Ovo je moralo biti posle Kosovske bitke, a pre smrti patrijarha Spiridona koji je umro 11. avgusta ali se ne kaže da li 1389. godine, kao što je to uzeo Miodrag Purković (poziv na: Miodrag Purković, Srpski patrijarsi sredwega veka, Glasnik skopskog naučnog društva, knj. XV-XVI, odel. društv. nauka 9-10, 1936, st. 312). Zapis, na koji se on pozvao, veli samo ovo: "Meseca avgusta 11 (dan) prestavi se Spiridon, četvrti patrijarh (poziv na: Lj. Stojanović, Stari srpski zapisi i natpisi, knj. III, st. 73, br. 5042).

Slijepčević pretpostavlja da je "verovatno patrijarh Spiridon bio onaj patrijarh, koga Konstantin Filosof pominje, da je kneginji Milici... odobrio da svoju kćerku Oliveru pošalje u harem sultana Bajazita..."

Ostaje još da konsultujem najnovija istraživanja poč. episkopa šumadijskog Save Vukovića: Srpski jerarsi.

Zbog ratovanja Turaka nije se sazvao Sabor ? Hm......
Nakon Spiridonove smrti, do sazivanja novog Sabora, došao je ponovo Jeftimije, Bugarin, a posle dva, tri meseca, znači iste godine, sazvan je Sabor i izabran je novi patrijarh.

Nigde se ne navodi da li je Spiridon bolovao?

 

[lj_950]

Zbog ratovanja Turaka nije se sazvao Sabor ? Hm......
Nakon Spiridonove smrti, do sazivanja novog Sabora, došao je ponovo Jeftimije, Bugarin, a posle dva, tri meseca, znači iste godine, sazvan je Sabor i izabran je novi patrijarh.

... ne Jeftimije, već – Jefrem...

Nigde se ne navodi da li je Spiridon bolovao?

Nisam naišao na taj podatak.

 

[Prisoner]

... ne Jeftimije, već – Jefrem...

Hvala. Jest, toliko puta pominjani Jefrem...:wink:

 

[*+*+*+*+*]

U to vreme Jeftimije je bio bugarski patrijarh....valjda si zato pomešala...Stalno se pominju zajedno Filotej u Vizantiji, Jefrem u Srbiji, Jeftimije u Bugarskoj i Kiprijan u Rusiji kao četiri isihastička patrijarha koja su te položaje zauzela u približno isti vreme...

 

[Prisoner]

Moguće. I taj bugarski Jeftimije mi je po nečemu poznat, ne mogu sad da se setim.

 

[vujadin]

Је ли то онај што је крунисао Душана за цара са охридским Архиепископом?

 

[*+*+*+*+*]

Је ли то онај што је крунисао Душана за цара са охридским Архиепископом?

Ne, to je Joanikije.

 

[lj_950]

Srpski arhiepiskopi

Sveti Sava 1219-1233, †1235.
Sv. Arsenije I Sremac 1233-1263, †1266.
Sveti Sava II 1263-1271.
Danilo I 1271-1272.
Sv. Joanikije I 1272-1276, †1279.
Sv. Jevstatije I 1279-1286.
Sveti Jakov 1286-1292.
Jevstatije II 1292-1309.
Sveti Sava III 1309-1316.
Sveti Nikodim 1317-1324.
Sveti Danilo II 1324-1337.

Srpski patrijarsi

Sveti Joanikije, patrijarh srpski, 1338-1346; 1346-1354
Sava IV, patrijarh srpski, 1354-1375
Sveti Jefrem, III patrijarh pećki, 1375-1382. i 1382-1390
Sveti Spiridon, patrijarh pećki, 1379-1389
Danilo III, patrijarh srpski, 1390-1396?
Sava V, patrijarh srpski, 1399?-1409?
Danilo IV, patrijarh pećki, 1406
Kiril I, (posle 7. oktobra 1409-27. decembra 1418.)
Nikon, patrijarh srpski, 1420-1435
Teofan, patrijarh pećki, 1446
Nikodim II, patrijarh pećki, 1445-1453
Arsenije II, patrijarh pećki, 1457-1463
Nikanor, patrijarh pećki, 1550-1557
Makarije (Sokolović), srpski patrijarh, 1557-1572
Antonije, patrijarh pećki, 1572-1575
Gerasim (Sokolović), patrijarh pećki, 1574-1580
Savatije, pećki patrijarh od 1586.
Jerotej, patrijarh pećki, 1586 (1587?)-1591
Filip, patrijarh pećki, 1591-1592
Jovan, patrijarh pećki 1592-1614
Pajsije I Janjevac, pećki patrijarh, 1614-1647
Sveti Gavrilo (Rajić), patrijarh pećki, 1648-1655; 1659
Maksim (Skopljanac), patrijarh pećki, 1655-1680
Arsenije III (Crnojević) pećski patrijarh, 1674-1690
Kalinik I, patrijarh pećki, 1693-1710
Atanasije I, patrijarh pećki, 1711-1712
Mojsije (Rajović), patrijarh pećki, 1712-1726
Arsenije IV (Jovanović-Šakabenta), patrijarh pećki, 1725-1748
Joanikije III (Karadža), patrijarh pećki, 1737-1746
Atanasije II (Gavrilović), patrijarh pećki, 1747-1752
Gavrilo II (Mihić, Mihajlovć), patrijarh pećki, 1752
Gavrilo III (Nikolin) patrijarh pećki, 1752
Vikentije (Stefanović), pećki patrijarh posle 1752.
Pajsije II, patrijarh pećki posle 1752.
Gavrilo IV, patrijarh pećki 1758.
Kirilo II, patrijarh pećki, 1759.
Vasilije (Brkić Jovanović), patrijarh pećki, 1763-1772
Kalinik II, patrijarh pećki, 1765-1766
Srpski patrijarski sa sedištem u Sremskim Karlovcima
Josif (Rajačić), patrijarh srpski, 1829-1861
Samuilo (Maširević), patrijarh srpski, 1864-1870
Prokopije (Ivačković), patrijarh srpski, 1874-1879
German (Anđelić), patrijarh srpski, 1882-1888
Georgije Branković, patrijarh srpski, 1890-1907
Lukijan (Bogdanović), patrijarh srpski, 1908-1913
Patrijarski vaspostavljene Srpske patrijaršije
Dimitrije (Pavlović), patrijarh srpski, 1920-1930
Varnava (Rosić), patrijarh srpski, 1930-1937
Gavrilo (Dožić), patrijarh srpski, 1938-1950
Vikentije (Prodanov), patrijarh srpski, 1950-1958
German (Đorić), patrijarh srpski, 1958-1990; 1991.
Patrijarh Pavle (Stojčević), 1990-
http://www.danas.co.yu/20040909/terazije2.html

 

[svantoVID]

neko je bio spomenuo Jelenu Anzujsku, tocnije

Helena Angelina, francuski Helene Ange, > pogresno d'Anjou
otac Ioannes Angelos, poznat kao Kalojanes, princ Srema, Kovina i Beograda, poginuo 1242, najverovatnije u Sremskoj Mitrovici prilikom povlacenja Batu Kana
deda Basileus Isaac II Angelos, baka Margareta > Maria Arpad sestra Andrije II i teta Bele IV
majka Matilda de Vianden, Kontesa Pozege i Kovina
deda Henri Ier de Vianden, baka Marguerite de Courtenay-Namur (bila se "razvela" od prvog muza)

Helena > Jelena i njena mladja sestra Marija su rano ostale bez oca
delomicno odgajane i pod zastitom rodjaka Bele IV, koji je mladu Jelenu omuzio svojim vazalom Urosom oko 1350 godine

 

[Prisoner]

Srpski patrijarsi

Danilo III, patrijarh srpski, 1390-1396?
Sava V, patrijarh srpski, 1399?-1409?

German (Đorić), patrijarh srpski, 1958-1990; 1991

A, što ti stoje upitnici pored ova dva patrijarha?
Zar nije German umro 1990.g.? Što 1991.g.?
Zar Makarije nije bio Sokolović?

 

[*+*+*+*+*]

neko je bio spomenuo Jelenu Anzujsku, tocnije

Helena Angelina, francuski Helene Ange, > pogresno d'Anjou
otac Ioannes Angelos, poznat kao Kalojanes, princ Srema, Kovina i Beograda, poginuo 1242, najverovatnije u Sremskoj Mitrovici prilikom povlacenja Batu Kana
deda Basileus Isaac II Angelos, baka Margareta > Maria Arpad sestra Andrije II i teta Bele IV
majka Matilda de Vianden, Kontesa Pozege i Kovina
deda Henri Ier de Vianden, baka Marguerite de Courtenay-Namur (bila se "razvela" od prvog muza)

Helena > Jelena i njena mladja sestra Marija su rano ostale bez oca
delomicno odgajane i pod zastitom rodjaka Bele IV, koji je mladu Jelenu omuzio svojim vazalom Urosom oko 1350 godine

Odakle ovo? Izvor?

 

[lj_950]

A, što ti stoje upitnici pored ova dva patrijarha?
Zar nije German umro 1990.g.? Što 1991.g.?
Zar Makarije nije bio Sokolović?

German je najpre penzionisan 1990. i Pavle je izabran za života Germanovog.
A za Makarija si u pravu... omanuli su ovi u Danasu...

Patrijarh German (svjetovno ime Hranislav Đorić) rođen je 19. augusta 1899. u Jošaničkoj Banji, Srbija, od oca Mihaila, učitelja (koji je kasnije rukopoložen za svećenika) i majke Cvete. Osnovnu školu završava u Kruševcu, a bogosloviju, u Beogradu i Sremskim Karlovcima 1921. Izvjesno vrijeme je studirao pravo u Parizu, a potom je završio Pravoslavni bogoslovski fakultet u Beogradu (1942. godine).
U čin đakona rukopoložio ga je episkop žički Jefrem. Predavao je vjeronauk u čačanskoj gimnaziji. Iz zdravstvenih razloga napustio je crkveno-administrativnu službu i pošto je rukopoložen u čin prezvitera, 1927, postavljen je za paroha u Miokovcima. Na ovoj parohiji je ostao do 1931. godine, a tada je premješten u Vrnjačku Banju. Poslije izbora patrijarha Gavrila, 1938, postavljen je za referenta Svetog arhijerejskog sinoda. Na toj dužnosti ga je zatekao izbor za vikarnog episkopa moravičkog. Kao udovog svećenika, zamonašio ga je u manastiru Studenici episkop šumadijski Valerijan davši mu ime German.
Čin arhijerejske hirotonije izvršio je, 15. jula 1951. godine, patrijarh srpski Vikentije uz učešće episkopa šumadijskog Valerijana, srijemskog Nikanora i banjalučkog Vasilija.
Novoizabrani episkop German je, u isto vrijeme, primio i dužnost glavnog sekretara Svetog arhijerejskog sinoda, koju je vršio sve do izbora za episkopa žičkog 1956. U isto vrijeme, uređivao je "Glasnik", službeni list Srpske pravoslavne crkve.
Na zasjedanju Svetog arhijerejskog sabora 1952. godine izabran je za episkopa budimskog. Poslije smrti episkopa žičkog Nikolaja, 1956, episkop German izabran je za episkopa žičkog.
Na patrijaraškom tronu naslijedio je patrijarha Vikentija, 13. septembra 1958.
Bio je 32 godine patrijarh Srpske pravoslavne crkve od 1958. do 1990.

Jedna od njegovih najvećih zasluga je ta što je uspio izboriti se za nastavak izgradnje Hrama Svetog Save u Beogradu, poslije višededesetljetne borbe gradnja je odobrena 1984. Zabilježeno je da je 88 puta patrijarh German podnosio molbu i vodio razgovore sa raznim instancama vlasti, dok se nije izborio za nastavak gradnje, poslije 26 godina njegove službe. Izgradnja hrama je ponovo počela kada je 12. maja 1985. odslužena arhijerejska liturgija i postavljena povelja.
Veoma se trudio na otvaranju bogoslovije i u izdavanju crkvenih listova za vjersko prosvjećivanje svoga naroda.
Kada je 1989. godine slomio kuk bio je to početak bolesti koja je trajala do kraja njegovog života. Prema mišljenju liječnika sa nije više bio u stanju da obavlja složene crkvene dužnosti i arhijereji su donijeli odluku da biraju novog patrijarha, krajem 1990. godine. Patrijarh German se upokojio 27. augusta 1991. i sahranjen je unutar Crkve Svetog Marka u Beogradu.

http://bs.wikipedia.org/wiki/Patrijarh_srpski_German_(Đorić)

 

[Prisoner]

Zar nije patrijarh do smrti?

 

[*+*+*+*+*]

Jedino patrijarh može da postavi nekog ko će ga menjati, ko će praktično da bude neki V.D. patrijarh....bar ja tako znam...a sad čujem nešto da tri najstarija članova Sinoda ako izglasaju da je patrijarh nesposoban da vrši dužnost, mogu da ga smene, ako sam dobro razumeo vladiku Jovana...To mi do pre neki dan nije bilo poznato...:?

 

[svantoVID]

Izvori: za pocetak, dosta toga ima na webu, i drugim elektronskim izvorima,
jedan od prvih koji je nanjusio ovu vezu je izgleda

Gordon McDaniel, ‘On Hungarian-Serbian Relations in the Thirteenth Century: John Angelos and Queen Jelena’, Ungarn-Jahrbuch 12 (1982/1983), pp. 43-50

prof sa Stanford Univ. ja nisam procitao njegov clanak.

polako kopam po geneologijama evropskih plemickih obitelji i enciklopedijama na engl, fran, njem, _slav, latin, ... starim tekstovima (grcki) ... i sporo popunjavam rupe ...

na same izvore sam naisao preko materijala o Batu Khan i njegovog jako sposobnog mislim necaka Emira Nogaja
nogaj je bio u rodu, i "gospodario" porodicama, posebno od 1282-1299, od baltika do egejskog mora
milutin je izgleda bio jedan od njegovih vazala, decanski je kod nogaja proveo kao taoc od mislim 1282-1299 ? ...


natrag k Jeleni.
mladji brat Marije Komnene, pisca, Ioannes II Komnenos se bio ozenio sa Piroskom > Eirene Arpad
njihov sin Manojlo_Manuel_(E)manouel je vladao nasim zemljama sve do dunava, i preko, dalmacijom i bosnom
verovatno je on bar nesto od toga smatrao maminom bastinom ?
od njegovog teskog poraza 1176 kod myriokephalon u maloj aziji i smrti 1180. godine
stvari su za vizantiju krenule samo nizbrdo

manojlov maloletni sin alexios II Komnenos je nakon 3 godine zadavljen,
ubojica postaje andronikos I komnenos
ali ne za dugo
nakon 2 godine i on je ubijen, to je bilo 1185

njegov ??? saveznik > protivnik > naslednik je Jelenin deda Isaac II Angelos, koji trazi nove saveznike i u tu vrucu corbu uvlaci nemanjice i opet arpade
eudokiju, cerku svog zarobljenog starijeg brata alexiosa udaje za Nemanjinog drugog ? sina rodjenog kao 2_slav, ili 2_mir, bolje znanog kao Stefan Prvovencani
eudokija angelina mu izrodi, navodno ?, 2 ceri i 4 sina ? oba rade prekovremeno_vanbracno ?!
isaac odkupi svog starijeg brata alexiosa iz zarobljenistva, a ovaj ga uskoro, za uzvrat
hapsi, slepi i 1195 postaje basileus alexios III komnenos
eudokija postaje cerka basileusa a uskoro nemanja "odstupa" presto njenom muzu stefanu
prvorodjeni vukan nije bas odusevljen i gradjanski rat vukan-stefan sledi

eudokija odlazi u carigrad i zeni se jos dvaput, za dva meseca 1204 cak bi carica,
stefan se zeni annom, unukom enrica dandola, koji sa jeleninim (jelena jos nije rodjena) stricem buducim Alexios IV Angelos otima carigrad od alexios III komnenos
jelenin deda i stric nestaju s ovog sveta te prevratne 1204 godine
jelenina baka Margit_Margareta > Maria Arpad se jos dvaput zeni s latinima, ima po nekim izvorima jos dosta dece ...

bela IV se zeni marijom laskaris
marijina mama je anna maria angelina, sestra eudoksijina
sve u porodicama ...

jasno sve su ove pretpostavke bazirane na pretpostavci
ioannes princ srema ... je bio jelenin otac

 

[Prisoner]

Jedino patrijarh može da postavi nekog ko će ga menjati, ko će praktično da bude neki V.D. patrijarh....bar ja tako znam...a sad čujem nešto da tri najstarija članova Sinoda ako izglasaju da je patrijarh nesposoban da vrši dužnost, mogu da ga smene, ako sam dobro razumeo vladiku Jovana...To mi do pre neki dan nije bilo poznato...:?

Od kad je to pravilo??? Patrijarh je kao i papa na funkciji do smrti. Znači, kad im se zameri mogu da ga proglase nesposobnim za rad i aut ? Šta su oni lekari? Bože, sve poludelo...

 

[*+*+*+*+*]

Od kad je to pravilo??? Patrijarh je kao i papa na funkciji do smrti. Znači, kad im se zameri mogu da ga proglase nesposobnim za rad i aut ? Šta su oni lekari? Bože, sve poludelo...

Ma nemam pojma...bio taj vladika Jovan u Pi, što ga menjao dok je bio u banji...Paja potpisao taj dokument kojim mu daje pravo da ga menja dok je na oporavku...Može da ga menja samo ako on to dozvoli...ali pričao nešto o tome da tri najstarija člana Sinoda mogu da ga proglase nesposobnim i da mu oduzmu funkciju....moguće da sam ja nešto loše razumeo...nisam baš pratio od početka...Inače znam da je to doživotna funkcija...bar je do sada bila...