VOLJA - Otkrovenje jednog cuda

Сваки део живог организма јесте објективација у појави његове воље. И то не на начин да је воља за храном ето створила органе за варење. Није, Јер воља није на каузалном низу да би била узрок било чега, већ су ти органи управо та воља виђена кроз форме опажања разума тј у појави. Исто тако, није воља за продужењем врсте створила еволуцијом полне органе. Него су они исто та воља виђена у појави.
Аналогно овоме, сваки део људског или било ког другог органског, па и нероганског тела заправо је објективитет воље.

Међутим, често сам се питао коју вољу онда објективише човекова брада коју ето морамо ми мушкарци сваки дан бријати? :think:
Да ли је то нешто сувишно? Не може бити. Јер природа је толико штедљива да не дозвољава никакав луксуз. Никакав вишак било чега! Чак је и организам тако устројен као да га је биће огрезло у шкртости правило тј. тело има тек оно што је довољно да га извесно време одржава у животу и ништа више од тога. Штедња!!!! Зовите то природа или бог свеједно, али то биће је штедљиво према индивидуи исто колико је расипно према врсти.

Али да се вратимо оној бради. Обично се узима да је брада нешто попут сексуалног симбола којим мужјак привлачи женке. Нешто као кљове слона и слично. И то је мислим објашњење.:neutral:
Није тачно. Да је тако, мушкарци се не би бријали већ би сви по дефаулту ишли около са што дужим брадама.

Нашао сам одгвор на то питање размишљајући о лаву и његовој гриви.
Једини посао лава јесте да спава и лешкари и да у међувремену брани своју територију и женке од других лавова. То је сав његов посао. Он не лови, не тражи храну.,то раде женке.
Зато је ето еволуцијом услед многобојних борби са другим мужјацима он добио гриву као врсту оклопа ,заштите од уједа за врат противника у борби.

erk_kavg.jpg


Управо то је и оно чему служи човекова брада! Заштита врата од уједа противника.

images


А то је и објашњење зашто је жене немају.

Али сада се поставља питање. Ако је воља она која је створила тако нешто, тј. она која се у томе објективише. Зашто онда и даље постоји као таква? Заштита врата је одавно постала сувишна и зашто воља онда не уклони ту заштиту која нема сврхе?

Одговор је да метафизичка воља не функционише онако како би ми у појави то радили. Та воља је изван времена и простора а њени механизми промене другачији. Воља је већ то и средила у том смисл,у али не у једној индивидуи већ у врсти. Врста је њен прави објективитет.

Ткз, козја брада је прелазни период ка потпуном нестанку исте.
avatar1235_4.gif


Као што ће у далекој будућности то постати потпуна ћосавост јер
Vidi,vidi kako Ozi jasno i precizno VIDI stvari po sebi iz našeg objektivnog sveta!Čak i pravilno (neke)razume...:eek::hahaha::rotf::rotf::rotf:
 
У Шопенахуровом открићу идентитета субјекта и објекта ради се о томе да вољу у самосвести сазнајемо као неку врсту објекта... јер ја сазнајем да хоћу; ја опажам вољу у самосвести на неки начин. Али, оно што је ту чудо јесте тај идентитет субјекта и објекта. Јер, иако сазнајем вољу као објекат, у исто време сам и та воља. Јер ја сазнајем али ја и хоћу! Реч "ЈА" овде укључује и једно и друго.

Ту дакле подела на субјекат и објекат попушта своје стеге. Губи своју апсолутност и ми бар наслућујемо нешто што превазилази и једно и друго.

Јер ствар по себи није ни субјекат ни објекат. Јер без субјекта нема објективног света, али ни без објективног света нема субјекта. А обаснићу и зашто:

Суштина субјекта је да сазнаје објекте. Ако нема објеката, он постоји на неки начин и даље ..по себи...али то више не можемо звати "субјекат" већ нешто суштински другачије од тога. А то. другачије.. јесте оно што зовемо "ја" а оно није нити субјекат нити објекат. Већ она суштина која чини основу и једног и другог.
 
kad čitam toliko riječi o volji, sjetim se primjedbi lao tse-a o svijetu riječi, u kojem su riječi postale samodopadne i osamostalile se.
volja nije nikakva sila ni pojava niti je tako tajnovita da zahtijeva 2 kg objašnjenja i razmatranja. nagon/impuls (ega) koji zovemo volju možemo kontrolirati, usmjeriti, ignorirati, potisnuti ili potpuno ugasiti. slijeđenjem svog prirodnog određenja čovjek još dugo ne formulira i ispoljava nekakvu svoju volju.

stranputica zapadnjačkog uma je beskorisno diferenciranje, izmišljanje novih pojmova i fetišizacija nove konstrukcije. kad se pojam okiti s pridjevima kao transcendentna, slobodna, po sebi itd., stavlja u odnos prema svemu i svačemu, pa čak i bogu, na kraju bi netko mogao pomisliti da nešto otkriva i prepoznaje. slaganje riječi je zasigurno slično zanimljivo i zabavno kao slaganje canaste. a majstori takvim umijećem drmaju svijetom.
 
volja nije nikakva sila ni pojava niti je tako tajnovita da zahtijeva 2 kg objašnjenja i razmatranja. nagon/impuls (ega) koji zovemo volju možemo kontrolirati, usmjeriti, ignorirati, potisnuti ili potpuno ugasiti. .



Ima jedna dobra misao: "Ko pogodi centar,promašio je sve ostalo".
Recimo da,kad kažeš da nije tako tajnovita,definitivno nisi promašio sve ostalo. :mrgreen:
Ako to što nas održava u životu nije sila i nije tajanstveno,šta jeste?

Šta ćemo sa onom voljom( ili hajde nagonom/impulsom) koje nismo ni svesni,a odvija se i traje u nama,kao na primer-volja našeg organizma da se bori sa svakom bolešću dok god može? Mislim,da ne krećem baš od početka-od Volje koja nas je stvorila ovakve kakvi smo,fizički,pa učinila da odrastemo,saznamo neke stvari...i kad saznamo i za forume, čoporativno dotrčimo željni da nas uče oni koji istinski znaju još više i bolje od nas :mrgreen:
 
Poslednja izmena:
tebi je sve volja. čak i nesvijest.
čega nisi svjesna, nije tvoja volja. odluke donose druge instance tijela, koje nisu ti, o kojima ništa ne znaš, na koje ne utječeš, nad kojima nemaš nadležnost. a ti, koja misli da ima volju, si samo njihova projekcija. i oni drže tijelo na životu bez tebe i tvoje volje. a kad ti signaliziraju svoje potrebe, npr. bol, svašta ćeš izmišljati da ih poslužiš, van svake svoje volje i raspoloženja. čega si svjesna također ne mora biti tvoja volja. nas je formatirao i formirao jedan kulturni krug koji je u sukobu sa stvarnošću, koji će u (relativno) bliskoj budućnosti promijeniti neke od svojih elementarnih postavaka, ili nestati.
i šta na kraju ovisi o tome, vjeruje li jedno ili mnoga od bezbroj bića u dugom nizu preobrazbe da posjeduje svoju volju? poslužilo je svoj ego. ali kao i sva druga bića, stupilo je na pozornicu, odigralo ulogu koja mu je pripala i opet odstupilo.
a tko je promašio, promašio je :D ne vidim kvalitetu
 
Ima jedna dobra misao: "Ko pogodi centar,promašio je sve ostalo".
Recimo da,kad kažeš da nije tako tajnovita,definitivno nisi promašio sve ostalo. :mrgreen:
Ako to što nas održava u životu nije sila i nije tajanstveno,šta jeste?

Šta ćemo sa onom voljom( ili hajde nagonom/impulsom) koje nismo ni svesni,a odvija se i traje u nama,kao na primer-volja našeg organizma da se bori sa svakom bolešću dok god može? Mislim,da ne krećem baš od početka-od Volje koja nas je stvorila ovakve kakvi smo,fizički,pa učinila da odrastemo,saznamo neke stvari...i kad saznamo i za forume, čoporativno dotrčimo željni da nas uče oni koji istinski znaju još više i bolje od nas :mrgreen:
Ti nagoni nas navode pravo na centar! :lol:
 
Cinjenica koju svako mora prihvatiti kada je razume jeste da svoje JA ili subjekat ne mozemo opaziti jer bi u tom slucaju imali posla ne za subjektom vec sa objektom. Opaziti subjekat bila bi kontradikcija.
Dakle iz toga mozemo zakljuciti da nase JA nije objekat, to je nesto potpuno nesaglasno sa objektom a samim tim je i izvan domasaja saznanja koje ima posla samo sa objektima.
Sada sta bi to moglo biti nase JA kada ono nije objekat i kada niti ga mozemo opaziti, niti misliti?

Odgovor se nalazi u onome sto zovemo "Subjekt htenja" . Osim subjekta saznanja u svojoj neposrednoj svesti nalazimo i subjekat htenja jer JA SAZNAJEM ali JA I HOCU a tu se susrecemo sa jednim pravim cudom.
Sopenhauer je to nazvao svojim prvim filozofskim cudjenjem. Jer :
Identitet subjekta htenja sa subjektom spoznavanja, po kojemu rec JA oba ukljucuje, jeste cvor sveta, a stoga je i neobjasnjiv. Samo su nam odnosi izmedju objekata shvatljivi; ali medju njima mogu dva biti jedan, ukoliko su delovi jednog celog. Ovde naprotiv gde je govor o subjektu, ne vrede vise pravila za spoznavanje objekata, a istinski identitet spoznavajuceg sa onim, sto se spoznalo kao htenje , dakle identitet subjekta sa objektom , neposredno je dat. Ko sebi neobjasnjivost toga identiteta pravo predoci , taj ce ga sa mnom nazvati cudom svoje vrste.
Sopenhauer . iz dela "O nacelu razloga"
Kruna Sopenhaurove filozofije jeste mozemo reci otkrovenje jednog cuda ."Filozofsko cudjenje"koje je on još u svom prvom delu opisao, a koje govori o identitetu onog JA KOJE SAZNAJE I onog JA KOJE HOCE, i to na nacin koji je kontradikcija u svetu objekata.

Ovim smo se na svojevrstan nacin (koji nije saznanje) priblizili subjektu ,i stvari po sebi uopste, i tako probili granicu Kantovih ogranicenja mogucnosti istog. Iz toga su sledile citave filozofije ,ne vise zasnovane na saznavanju, vec na volji.

Ради се о томе да је оно што налазимо у самосвести и зовемо воља и субјекат и објекат у исто време. Субјекат сазнаје вољу у самосвести као неку врсту објекта јер он сазнаје вољу. А у исто време је сам та воља. Јер ЈА сазнајем да хоћу али исто тако ЈА сам тај који хоће. Ту подела на субјекат и објекат попушта своје стеге.
 
Ради се о томе да је оно што налазимо у самосвести и зовемо воља и субјекат и објекат у исто време. Субјекат сазнаје вољу у самосвести као неку врсту објекта јер он сазнаје вољу. А у исто време је сам та воља. Јер ЈА сазнајем да хоћу али исто тако ЈА сам тај који хоће. Ту подела на субјекат и објекат попушта своје стеге.

Kod mene on hoce a ja necu, vecita borba velike i male glave, kod Fishija npr. on hoce al saznaje da mu drugar otkaz'o poslusnost, npr. kod tebe vidim da si saznao da hoces i da ti hoces, al nema nijedna da ti da....robija je ova filozofija:sad2:
 
Ради се о томе да је оно што налазимо у самосвести и зовемо воља и субјекат и објекат у исто време. Субјекат сазнаје вољу у самосвести као неку врсту објекта јер он сазнаје вољу. А у исто време је сам та воља. Јер ЈА сазнајем да хоћу али исто тако ЈА сам тај који хоће. Ту подела на субјекат и објекат попушта своје стеге.
Saznaješ i volju i JA tako što misliš o svojim mislima...Karakteristike tih misli(atributi) koje ti se poklapaju sa zamišljenim,a od Šopenhauera iskazanih-su ti TE misli
i njih smatraš PRAVIM...
Nemoj da se ljutiš,ali davno sam ja provalio sve koji se priklanjaju bilo kom piscu,naučniku,umotvorcu,autoritetu...
Ne kažem da je loše pokupiti usput ponešto,ali samo PONEŠTO...
Mani ti Šopenhauera-imaš ti više nego dovoljno pameti i bez njega...
Ja ,recimo,češće pomenem ponešto od Witgensteina,ali njegov Traktat sam,brate mili,s toliko podozrivosti čitao
da sam lako nailazio na nedoslednosti i ,takođe,na prisustvo tzv.apodiktičkih "istina" za koje znaš kakvo imam
mišljenje...Danas jesu -sutra ovom mom mačku o repu...
 
Naposletku, i pre svega, život je zlo stoga što je život rat. Svuda u prirodi vidimo borbu za opstanak, nadmetanje, sukobe, i uništavalačku izmenu pobede i poraza. Svaka vrsta hoće drugoj vrsti da otme “materiju, prostor i vreme”.

“. Ali, najizvanredniji primjer takve borbe daje buldog-mrav u Australiji; otkad se on presiječe, počinje borba između glave i repa: glava napada rep svojim ujedanjem, a rep se hrabro brani svojim ubadanjem; borba obično traje po časa dok ne umru ili dok ih drugi mravi ne odvuku.

Шопенхауер

Ево још једног примера карактеристике воље за живот која се објективише као сукоб свих против свих па чак и на овај начин како то овај бизарни видео показује:

Obezglavljena zmija ujela samu sebe
 
Cinjenica koju svako mora prihvatiti kada je razume jeste da svoje JA ili subjekat ne mozemo opaziti jer bi u tom slucaju imali posla ne za subjektom vec sa objektom. Opaziti subjekat bila bi kontradikcija.
Не мора се све опазити да бисмо знали да постоји. Сазнања имају и друге путеве осим опажајних. Ово је основна ствар те ме чуди да ово ниси знао?! Вероватно ниси знао зато, јер се ово не може опазити, а ти не знаш ништа о било чему што не можеш опазити! :hahaha:

ЈА се не опажа. ЈА се осећа. ЈА се мисли, ЈА се закључује.
Dakle iz toga mozemo zakljuciti da nase JA nije objekat, to je nesto potpuno nesaglasno sa objektom a samim tim je i izvan domasaja saznanja koje ima posla samo sa objektima.
Објекат може бити субјекат зависно од ситуације. Ако мене неко разматра онда сам ја објекат, али ако ЈА некога разматрам онда је ЈА субјекат! Тако једноставно.
Sada sta bi to moglo biti nase JA kada ono nije objekat i kada niti ga mozemo opaziti, niti misliti?
АЈДЕ?? Не можемо га мислити? Ко ти је то рекао? Шопенхауер? :( Ово је глупост столећа! Ма какви: глупост два столећа!!:roll:
Ако га не можемо мислити, како онда ти сада причаш о ЈА?!! :rotf: Исто ко да си рекао да ти не можеш да пишеш, а то си управо рекао кроз писану реч?!

Sopenhauer je to nazvao svojim prvim filozofskim .........

Момак, да ти ниси заљубљен у Шопенхауера ти би врло лако схватио да он лупета. Овако, љубав према Шопенхауеру те је начинила слепим (љубав јесте слепа!) те си истрчао ко ждребе пред руду, па си се налупетао овде којекаквих глупсоти, дабогасачува!!?? И сад оћеш да изгледш озбиљан и важан овде?
Батали!
 
Суштина субјекта је да сазнаје објекте.

Више глупости не видех на једним месту! Мора да је све опет потекло од тог шопенхауера?!!
Шта кад субјекат размишља о самоме себи? Ко је ту објекат а ко субјекат??? Или твој шопенхауер тврди да је немогуће размишљати о самоме себи, јер онда постајеш објекат?? :hahaha:

.
Ако нема објеката, он постоји на неки начин и даље ..по себи...али то више не можемо звати "субјекат" већ нешто суштински другачије од тога. А то. другачије.. јесте оно што зовемо "ја" а оно није нити субјекат нити објекат. Већ она суштина која чини основу и једног и другог.

АЈДЕ??? Тај шопенхауер би и да стисне и да прдне: ЈА није ни субјекат ни објекат, али истовремено је и субјекат и објекат?!
Ко га је уопште теро да лупета те разматра ЈА и да ли еј субјекат или објекат? ЗАшто је то уопште битно за живот? Где се налази примена тога??
Одговор: НиГДЕ!
Али Шопенхауер је видео изванредну прилику да продаје маглу будалама, те тртомудио о ЈА!?? :rotf:

И сад, ти се заљубио у њега, те овде настављаш то тртомуђење, надајући се да ћемо ми то све лепо упити те и тебе почети славити као што ти славиш Шопенхауера?? Ммможда, можда неко то и прихвати? Ко зна? Има будала свукуд, што би рекла моја покојна баба.
 
Poslednja izmena:
Mora da ти ова знања баш дрмају кавез утврђених и утувљених мишљења, а пошто се ради о фактима који се не могу побити јер су засновани на непосредним чињеницама свести, остаје ти да своје утувљене догме и заблуде браниш смајлијима и ад хоминима. Али добро, можда ће се нешто и пробити до твог разума од праве истине.

Не мора се све опазити да бисмо знали да постоји. Сазнања имају и друге путеве осим опажајних. Ово је основна ствар те ме чуди да ово ниси знао?! Вероватно ниси знао зато, јер се ово не може опазити, а ти не знаш ништа о било чему што не можеш опазити! :hahaha:

Сазнање нема других путева осим опажајних. Да би нешто било сазнато то мора бити објекат који сазнаје сазнајући субјекат. Ако тога нема нема сазнања. А сада, Објекат може бити опажајни, или замишљени у имагинацији али мора бити објекат испред субјекта кога субјекат сазнаје.

ЈА се не опажа. ЈА се осећа. ЈА се мисли, ЈА се закључује.

Ја се не опажа, самим тим се ни не мисли. Ја се закључује али не на основу сазнања већ на основу непосредног искуства , интуиције у самосвести. Која није сазнање.

Објекат може бити субјекат зависно од ситуације. Ако мене неко разматра онда сам ја објекат, али ако ЈА некога разматрам онда је ЈА субјекат! Тако једноставно.

Једноставно јер се ради о заблуди. Заблуди у којој под субјектом узимаш твоје тело, које је такође објекат испред сазнајућег али никада сазнатог субјекта.

Да ти објасним шта је субјекат:

1)Subjekat je jedno kada tu rec uzimamo u logici gde imamo subjekat suda sa svojim predikatima.

2)Subjekat je drugo kada ga uzimamo kao vrsioca radnje u recenici

3)On je trece kada se u uobicajenoj upotrebi za subjekat uzima neka osoba ,tj njeno telo.

"SUBJEKAT"nije nista od ovoga kada ga uzmemo u smislu korelacije sa objektom .Kada ga uzmemo kao ono sto opaza opazaje u svesti a sto je najblize znacenju reci "JA".

Pa sta je to "Ja" ?

Njega niko nikada nije video ,niti ce ga videti, jer bi sam taj dogadjaj bio protivurecnost.. Telo je takodje objekat u svesti subjekta, dok on sam nikada nije bio opazen, bas kao sto oko ne moze samo sebe da vidi.
Da si rodjen u pustinji i da nikada nisi izasao iz nje, da li bi znao koje su boje tvoje oci ?
Ne bi, jer oko ne moze samo sebe da vidi !
Isto tako ako bi neko opazio svoj subjekat ,ono sto bi tako opazio, ne bi bio subjekat vec objekat nekog drugog subjekta koji bi i dalje ostao izvan mogucnosti opazanja.

U jednoj recenici:
Ono sto sve saznaje a ni od koga nije saznato jeste subjekat.

АЈДЕ?? Не можемо га мислити? Ко ти је то рекао? Шопенхауер? :( Ово је глупост столећа! Ма какви: глупост два столећа!!:roll:
Ако га не можемо мислити, како онда ти сада причаш о ЈА?!! :rotf: Исто ко да си рекао да ти не можеш да пишеш, а то си управо рекао кроз писану реч?!

О ЈА причам позвајући се на непосредно искуство самосвести а не на опажање. Нико није опазио ЈА и на основу тога апстракцијом створио појам "ја".
Тај појам своје значење добија из и самосвести где се ја спознаје као воља, при чему је воља у исто време објекат субјекта, јер ја сазнајем да желим.. сазнајем вољу, али сам у исто време тај који жели што је Шопенхауер назвао чудо јер ту можемо присуствовати преклапању субјекта и објекта и наслутити егзистенцију која није нити једно нити друго а која је наш дух.
 
Poslednja izmena:
Mora da ти ова знања баш дрмају кавез утврђених и утувљених мишљења, а пошто се ради о фактима који се не могу побити јер су засновани на непосредним чињеницама свести, остаје ти да своје утувљене догме и заблуде браниш смајлијима и ад хоминима. Али добро, можда ће се нешто и пробити до твог разума од праве истине.
Погрешно! Ја сам посве сигуран у своје мишљење без помоћи икаквих смајлија.


Сазнање нема других путева осим опажајних. Да би нешто било сазнато то мора бити објекат који сазнаје сазнајући субјекат. Ако тога нема нема сазнања. А сада, Објекат може бити опажајни, или замишљени у имагинацији али мора бити објекат испред субјекта кога субјекат сазнаје.
Није тачно! Ето где си се ЗАЈЕБО!! А с тобом и тај твој светац Херрррр Схоппенхауер! Нећу овде да учим два више два, ни тебе ни Схоппенхауера, јер ово није место за то. Осим тога, то знање је сувише скупо да бих га дао овде за џабе!


Ја се закључује али не на основу сазнања већ на основу непосредног искуства , интуиције у самосвести. Која није сазнање
.
Дакле: ПОСТОЈИ САЗНАЊЕ БЕЗ ПЕРЦЕПЦИЈЕ!!! е, драго мије, да си коначно признао оно о чему овде тврдим све време! Али ти не даш мени за право, већ само доказујеш исто оно о чему ја причам, само желиш кредите за себе??! :hahaha: Мора да се смејем овде. Не да бих доказао колико сам ја у праву, већ колико си ти у незнању и егоизму. Шопенхауер ти померио разум, дечко!? Остави се тог женомрсца који је дрвио глупости, углавном украо од Канта, те нешто мењао и клемао за себе.



Да ти објасним шта је субјекат:

1)Subjekat je jedno kada tu rec uzimamo u logici gde imamo subjekat suda sa svojim predikatima.
2)Subjekat je drugo kada ga uzimamo kao vrsioca radnje u recenici
3)On je trece kada se u uobicajenoj upotrebi za subjekat uzima neka osoba ,tj njeno telo.

"SUBJEKAT"nije nista od ovoga kada ga uzmemo u smislu korelacije sa objektom .Kada ga uzmemo kao ono sto opaza opazaje u svesti a sto je najblize znacenju reci "JA".
Сад видим да немаш појма шта је то субјекат! Хвала. Немам овде више питања за тебе.


Da si rodjen u pustinji i da nikada nisi izasao iz nje, da li bi znao koje su boje tvoje oci ?

батали ти те зајебанције типа: "Да си"! То код мене не држи воду. ДА сам ја милионер, не бих ја сад губио време с тобо, већ бих имао моју личну институцију на којој би се изучавала психологија. Не философија! (Философија је наука за лењивце, лопове, лажове и дангубе!).


Ono sto sve saznaje a ni od koga nije saznato jeste subjekat.

АЈДЕ??? Значи, ја нисам субјекат, јер ти знаш за мене?? Нити си ти субјекат јер ја знам за тебе!?? Онда је тај твој субјекат жешћи од самога бога: Бог све сазнаје, али су њега многи сазнали!! :hahaha: Извини, ухватио ме смех!

О ЈА причам позвајући се на непосредно искуство самосвести а не на опажање.
.
аха: непосредно искуство самосвести??
Али никако сазнање??!! Е, сад ме ухватио галопирајући смех! НЕма стајања, овде другар. :rotf:Такве врсте философије су затрпане пре више векова, кад је 98% света било неписмено. Не данас! Освести се ниси више у Средњем веку, човек!
++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++

Пошто видим да не знаш о чему причаш, те да те је љубав према Схоппенхауеру заслепила, остављам те другима.
Хвала, било ми је задовољство изменити речи са тобом.

Калуђер Приватни
 
Poslednja izmena:
Не мора се све опазити да бисмо знали да постоји. Сазнања имају и друге путеве осим опажајних. Ово је основна ствар те ме чуди да ово ниси знао?! Вероватно ниси знао зато, јер се ово не може опазити, а ти не знаш ништа о било чему што не можеш опазити! :hahaha:

ЈА се не опажа. ЈА се осећа. ЈА се мисли, ЈА се закључује.

Објекат може бити субјекат зависно од ситуације. Ако мене неко разматра онда сам ја објекат, али ако ЈА некога разматрам онда је ЈА субјекат! Тако једноставно.

АЈДЕ?? Не можемо га мислити? Ко ти је то рекао? Шопенхауер? :( Ово је глупост столећа! Ма какви: глупост два столећа!!:roll:
Ако га не можемо мислити, како онда ти сада причаш о ЈА?!! :rotf: Исто ко да си рекао да ти не можеш да пишеш, а то си управо рекао кроз писану реч?!



Момак, да ти ниси заљубљен у Шопенхауера ти би врло лако схватио да он лупета. Овако, љубав према Шопенхауеру те је начинила слепим (љубав јесте слепа!) те си истрчао ко ждребе пред руду, па си се налупетао овде којекаквих глупсоти, дабогасачува!!?? И сад оћеш да изгледш озбиљан и важан овде?
Батали!

Tebe niko ne moze da posmatra,nista tu nije prosto.
 

Back
Top