Volim te ali si ispod mene

[електрика]

Приметила сам такав однос од стране једне "другарице" а што је најсмешније - било би логично да такав став имам ја (а немам га) а не она. Парадокс.

 

[Julius Primus]

Logično je, zato sam i stavila pod znake navoda i napisala "šta god to značilo". Ali ovde nije pitanje zašto te ne poštuje Bil Gejts (mada bi i on trebalo ako je već pristao da se druži s tobom) nego zašto neko ko te kao prihvata, sviđaš mu se, druži se s tobom, ali mu ipak na nekom podsvesnom nivou ne imponuješ (što se oseti kroz izvesne postupke).

Недостаје му осећај сопствене вредности па га зато вештачки индукује тако што преслика своју замишљену слику особе недовољно вредне или способне у нечему на особу поред себе. Онда проводећи време поред ње, (само)индукује у себи осећај више вредности и тако компензује реалан унутрашњи недостатак самопоуздања.

Ово је наравно једна могућност а да ли је то баш случај у конкретном примеру из ове теме, то не може да се гарантује виртуелно и без много више сазнања о датом случају.

 

[Lagerta]

Da li ste prepoznali nekad ovakav odnos prijatelja, kolege, partnera, druga prema vama?
Ovo nije ono već poznato omalovažanje, ignorisanje, zanemarivanje zbog "lošijeg statusa" (šta god to predstavljalo), nego kad vas osoba na svesnom nivou prihvata, druži se s vama, smeje se, ali vidite kroz izvesne postupke da vas na nesvesnom nivou ipak tretira da ste ispod nje tj. ne imponujete joj. Kad biste ih suočili s tim, oni bi se kleli da to nije istina, ti ljudi su ipak objektivno ispravni, moralni. Ali je ipak - istina. Sve ovo je suptilno, neiskusan ili naivan čovek možda ne bi ni primetio.
Takođe, takve osobe kada ignorišete ili spustite ili izdižete sebe, onda vas opet poštuju, jure za vama, imaju vremena...

Da li ste ikada introspekcijom prepoznali sebe da se tako ponašate? Ne nešto preterano, ali ipak donekle.

O čemu se tu radi?

Da li nam je to džukačko ponašanje urođeno (samo ga nismo svesni nego osetimo kad je po našim leđima), ili su u pitanju ipak kompleksi? Možda kukavičluk ili sopstvena nesigurnost?

Narod za ovo ima izreku - Što si bolji prema njemu on je gori.

Poenta je u samopouzdanju. Osobe koje ga nemaju često su sklone da se ovako ponašaju. Ne mora da znači da su loše osobe, samo su jednostavno svesne svojih nedostataka pa kroz ovakvo ponašanje , pokušavaju da kompenzuju te svoje nedostatke.

 

[електрика]

Poenta je u samopouzdanju. Osobe koje ga nemaju često su sklone da se ovako ponašaju. Ne mora da znači da su loše osobe, samo su jednostavno svesne svojih nedostataka pa kroz ovakvo ponašanje , pokušavaju da kompenzuju te svoje nedostatke.

То је једино логично објашњење.

 

[letnjekiše]

ima toga svakako, odvija se dosta i nesvesno, jer smo socijalizovani da sve sagledavamo kroz prizmu hijerarhije i nadmetanja u hijerarhiji. druženje sa ljudima koje smatramo inferiornijim može biti način da se zaštitimo od stresa osećanja sopstvene neadekvatnosti. lakše je družiti se sa nekim ko ti je nedorastao nego sa nekim ko te konstantno zasenjuje, izgledom, poslovno, karakterno, životnim okolnostima... ali nema tu sreće, jer čovek nije istinski srećan ako ima potvrdu osobe koju smatra inferiornijom. to je ta čuvena dijalektika gospodara i roba. treba prepoznavati tu sklonost u sebi bištiti je iz sebe kao korov koji jeste

svakome se može naći nešto u čemu je gori od nas, i življenje života kroz konstantno odmeravanje u odnosu na druge i druge u odnosu na nas je veoma nespokojan način da se živi, pun anksioznosti. svi imaju neke odvratnosti i inferiornosti u sebi, poenta je voleti ih uprkos tome (ako su pravi prijatelji)

samo u partnerskim odnosima je stvar nešto striktnija, ako se oseti da mi je partner u nekom smislu koji je za mene važan nedorastao, nažalost ne mogu da ga volim. ali i tu se treba zapitati zašto biramo partnere u koje ćemo se gotovo sigurno razočarati. kao da neki perverzni deo nas želi razočarenje, jer ono potvrđuje našu 'superiornost' :')

 

[Meowy]

Da li ste prepoznali nekad ovakav odnos prijatelja, kolege, partnera, druga prema vama?
Ovo nije ono već poznato omalovažanje, ignorisanje, zanemarivanje zbog "lošijeg statusa" (šta god to predstavljalo), nego kad vas osoba na svesnom nivou prihvata, druži se s vama, smeje se, ali vidite kroz izvesne postupke da vas na nesvesnom nivou ipak tretira da ste ispod nje tj. ne imponujete joj. Kad biste ih suočili s tim, oni bi se kleli da to nije istina, ti ljudi su ipak objektivno ispravni, moralni. Ali je ipak - istina. Sve ovo je suptilno, neiskusan ili naivan čovek možda ne bi ni primetio.
Takođe, takve osobe kada ignorišete ili spustite ili izdižete sebe, onda vas opet poštuju, jure za vama, imaju vremena...

Da li ste ikada introspekcijom prepoznali sebe da se tako ponašate? Ne nešto preterano, ali ipak donekle.

O čemu se tu radi?

Da li nam je to džukačko ponašanje urođeno (samo ga nismo svesni nego osetimo kad je po našim leđima), ili su u pitanju ipak kompleksi? Možda kukavičluk ili sopstvena nesigurnost?

Narod za ovo ima izreku - Što si bolji prema njemu on je gori.

I da su nam date razne sposobnosti,razlicite,darovi,mogucnosti,intelektualne ili bilo koje druge,odlika je gordosti ako pokusavamo da ih potenciramo na bilo koji nacin ka drugima i to u smislu da se taj neko oseca unizen a narocito tek ako to nije nicim "izazvao"
Niti to radim,niti me zanima ako to neko radi ka meni . Ne dotice bilo sta sto je produkt gordosti .
Ako me realno ugrozi ,hiruski odstranim.
Tesko da takva osoba moze da mi bude prijatelj...zapravo nije moguce.

 

[Metronomy]

Ne budite naivni, Duki je provalila stos....to su ljudi koji su malo ili malo više bolesni i ubedjeni da je doslo njihovo vreme koje nazivaju plamenitost....raspitajte se o svakom takvom i videćete da su smislili da se vratilo vreme njihovih baka dvorskih, rekao bih ludaca, ali ne, oni su plemićke familije...muskarci su još gori od žena, glupi kao noć, a svakoga potcenjuju....zato i postoji ova nepomirljivost u Srbiji...zato postoje krezavi sendvičari....

 

[Lule]

Često se ljudi tako bahate. Koga mogu da isponižavaju oni isponižavaju ako im nešto nije po volji.


Moguće.

Mislim da nisam takav. Kad nekoga primim u svoj krug ja sam fer. Bar se trudim da budem fer.

I ja mislim da nisi takav.
Osvrnuću se na ovo "fer", ne misleći na tebe. Primetila sam da se poneki (naročito lepo vaspitani) ljudi nekad trude da budu fer, korektni, ok. Ali to ipak nije ljubav. Taman i mala ljubav, u začetku, neobavezna, na poslu, na forumu, prema muškarcu, ženi...prosto kad ti se neko sviđa da s njim ćaskaš, razgovaraš, provodiš vreme...Ali ipak tu osobu ne prihvate u potpunosti, nego je fino, neprimetno drže na nekoj distanci jer im ne imponuje. Ili nisu sigurni. I to je teško "dokazati", ali ipak može da se oseti. Oni umeju i da pomognu (mada koliko sam imala iskustva ta pomoć je bila od njih ponuđena, neka vrsta zaloga "I ti ćeš meni možda zatrebati" ili da time nadomeste suštinsku neljubav) i time još više dovedu u zabludu.
Mada, kao što rekoh, to su u principu OK ljudi, možda sam i ja daleko bilo takva bila prema nekome.

Uvek je tako. Trude se da ne izgube prijatelja/partnera.
Reklo bi se da nemaju mnogo samopouzdanja i to projektuju na dotičnu osobu.

Jasno. Ali ovo ti je neka klasika međuljudskih odnosa. Vi žene umete da se opteretite nekim običnim i nebitnim stvarima, od muve da pravite slona itd.
Male igrice među prijateljima otprilike. Niti ćeš ti lako otpisati tu osobu, a da nije nešto debelo zasrala niti će ona tebe odbaciti.
A ako je dublje, partnerski odnosi onda ne znam. Ja ne volim nerazumevanje tu. Postavljale bi se stvari u red.

Misliš da su žene sklonije tome?

 

[Lule]

Недостаје му осећај сопствене вредности па га зато вештачки индукује тако што преслика своју замишљену слику особе недовољно вредне или способне у нечему на особу поред себе. Онда проводећи време поред ње, (само)индукује у себи осећај више вредности и тако компензује реалан унутрашњи недостатак самопоуздања.

Ово је наравно једна могућност а да ли је то баш случај у конкретном примеру из ове теме, то не може да се гарантује виртуелно и без много више сазнања о датом случају.

Možda je u pitanju pre izvesni nedostatak samopouzdanja, onog suštinskog, prirodnog, autentičnog. Mada, spolja deluje kao da je samopouzdanje na nivou. Kao da time što se družiš s njima dokazuješ da nisi dovoljno vredan jer da jesi družio bi se sa boljima. Potrebna je spoljašnja, tuđa potvrda tvoje vrednosti. Napominjem, ovo je vrlo suptilno, često neuhvatljivo, teško "dokazivo", ali ipak se oseća kroz izvesne postupke koju ne mogu da se kontrolišu. Ili oni misle da se ne provaljuju.
Ja ne bih sad iznosila konkretne primere, neki će jedva dočekati da izvrnu kako sam u stvari ja ta koja je manipulativna i nevaljala. Nije da se bojim, ali me mrzi da se natežem a i neću da kvarim temu. Ko razume - shvatiće.
Uglavnom, imala sam takve situacija (i danas naiđu). Kad mi je dojadilo i konačno ukapirala da me hebavaju i malo ih oladila, odmah su ponovo fini. Ali ja to ne mogu da im oprostim jer doživljavam kao nelojalnost, izdaju, kukavičluk, pa ih ne poštujem više toliko, a time i ne mogu da ih volim.

 

[Smorisha]

Misliš da su žene sklonije tome?

Vi jurite te sitnice mnogo... To kod nas se primeti, ali se ne razmišlja mnogo... Ostane u nekom delu malog mozga čisto da se zna da je neko bio ili zajedljiv ili slao mixed messages, ali ne razmišljamo mnogo o takvim stvarima...

 

[Smorisha]

I ja mislim da nisi takav.
Osvrnuću se na ovo "fer", ne misleći na tebe. Primetila sam da se poneki (naročito lepo vaspitani) ljudi nekad trude da budu fer, korektni, ok. Ali to ipak nije ljubav. Taman i mala ljubav, u začetku, neobavezna, na poslu, na forumu, prema muškarcu, ženi...prosto kad ti se neko sviđa da s njim ćaskaš, razgovaraš, provodiš vreme...Ali ipak tu osobu ne prihvate u potpunosti, nego je fino, neprimetno drže na nekoj distanci jer im ne imponuje. Ili nisu sigurni. I to je teško "dokazati", ali ipak može da se oseti. Oni umeju i da pomognu (mada koliko sam imala iskustva ta pomoć je bila od njih ponuđena, neka vrsta zaloga "I ti ćeš meni možda zatrebati" ili da time nadomeste suštinsku neljubav) i time još više dovedu u zabludu.
Mada, kao što rekoh, to su u principu OK ljudi, možda sam i ja daleko bilo takva bila prema nekome.

Kad žene ovako ko ti razmišljaju o glupostima to je siguran pokazatelj da im dobro ide u životu jer nemaju problema pa izmišljaju probleme.

 

[Harmonica]

Da li ste prepoznali nekad ovakav odnos prijatelja, kolege, partnera, druga prema vama?

Пар њих је покушало да ми одглуми тај однос моћи, али се то завршило неславно по њих.

Много чешће ми се дешавало да сам ја имао такав однос према другима. Додуше, он се није дао огледати у поступцима или ставу, већ у мом генералном самопоуздању које се ретко среће. Људи који су дуже време изложени томе крену да осећају шта мислиш о њима и то углавном крене да их изједа.

Kad biste ih suočili s tim, oni bi se kleli da to nije istina

Кад год ме је нека особа питала да ли мислим да сам бољи од ње, ја сам искрено говорио да мислим. На питање како бих се ја осећао да неко тако мисли о мени, ја сам одговарао да бих једва чекао да проверим је ли то мишљење оправдано, па учио од тог човека у случају да јесте, а продужио даље у случају да није.

 

[Lule]

Kad žene ovako ko ti razmišljaju o glupostima to je siguran pokazatelj da im dobro ide u životu jer nemaju problema pa izmišljaju probleme.

Super mi ide.
A sad bi mogao da se vratiš na temu.

 

[bokazelenika]

Kako tw koje te gledaju kao nize bice mozes uopste izgovoriti za njih da nekog vole?
Vole potvrdu svoju da su vredniji od tebe.
Nista drugo.
Nema ljubavi nema prijateljstva.

 

[bokazelenika]

Пар њих је покушало да ми одглуми тај однос моћи, али се то завршило неславно по њих.

Много чешће ми се дешавало да сам ја имао такав однос према другима. Додуше, он се није дао огледати у поступцима или ставу, већ у мом генералном самопоуздању које се ретко среће. Људи који су дуже време изложени томе крену да осећају шта мислиш о њима и то углавном крене да их изједа.



Кад год ме је нека особа питала да ли мислим да сам бољи од ње, ја сам искрено говорио да мислим. На питање како бих се ја осећао да неко тако мисли о мени, ја сам одговарао да бих једва чекао да проверим је ли то мишљење оправдано, па учио од тог човека у случају да јесте, а продужио даље у случају да није.

Pa to su kompleksi..tvoii..
Ko je uopste taj i po kojim merilima je neko BOLJI ILI GORI OD TEBE?

 

[Lule]

Пар њих је покушало да ми одглуми тај однос моћи, али се то завршило неславно по њих.

Много чешће ми се дешавало да сам ја имао такав однос према другима. Додуше, он се није дао огледати у поступцима или ставу, већ у мом генералном самопоуздању које се ретко среће. Људи који су дуже време изложени томе крену да осећају шта мислиш о њима и то углавном крене да их изједа.

Zdravo, autentično samopouzdanje nije nešto što se oseća. S druge strane nedostatak samopouzdanja se oseća. Kao što se čistoća ne detektuje, za razliku od prljavštine. Kad neko stalno ističe kako ga ne zanima tuđe mišljenje, da niko i ništa ne može da ga pomeri, da je pa... natčovek - to nije zdravo samopouzdanje nego kompleks više vrednosti. Ili je u pitanju psiho.

Кад год ме је нека особа питала да ли мислим да сам бољи од ње, ја сам искрено говорио да мислим. На питање како бих се ја осећао да неко тако мисли о мени, ја сам одговарао да бих једва чекао да проверим је ли то мишљење оправдано, па учио од тог човека у случају да јесте, а продужио даље у случају да није.

Ja se ne sećam da iko ikog pita "Da li si ti bolji od mene". Čak ni u romanima ne postoji takvo ptanje. Ajde, neka i pita. Ali zavisi šta. Recimo ako me neko pita da li mislim da sam bolja u nečemu što objektivno mislim da jesam rekla bih - Da. Ako me pita da li sam bolja osoba, ne znam šta bih rekla. Recimo da bih rekla u čemu mislim a sam bolja a u čemu je taj bolji. Jer pitanje je nerealno, budalasto i samo blesava osoba, da ne kažem trol može tako nešto da pita.

 

[bokazelenika]

Zdravo, autentično samopouzdanje nije nešto što se oseća. S druge strane nedostatak samopouzdanja se oseća. Kao što se čistoća ne detektuje, za razliku od prljavštine. Kad neko stalno ističe kako ga ne zanima tuđe mišljenje, da niko i ništa ne može da ga pomeri, da je pa... natčovek - to nije zdravo samopouzdanje nego kompleks više vrednosti. Ili je u pitanju psiho.


Ja se ne sećam da iko ikog pita "Da li si ti bolji od mene". Čak ni u romanima ne postoji takvo ptanje. Ajde, neka i pita. Ali zavisi šta. Recimo ako me neko pita da li mislim da sam bolja u nečemu što objektivno mislim da jesam rekla bih - Da. Ako me pita da li sam bolja osoba, ne znam šta bih rekla. Recimo da bih rekla u čemu mislim a sam bolja a u čemu je taj bolji. Jer pitanje je nerealno, budalasto i samo blesava osoba, da ne kažem trol može tako nešto da pita.

Da . Bravo..na to nisam ni pomislila.
Mozda covek izmislja

 

[Harmonica]

Zdravo, autentično samopouzdanje nije nešto što se oseća.

Осећа се и те како.

Ja se ne sećam da iko ikog pita "Da li si ti bolji od mene".

Не сећам се ни ја, зато што нисам тако нешто ни рекао. Рекао сам да пита да ли мислим да сам бољи (при чему се под бољим мисли на моћнији или вреднији). То је питање које просечни људи не чују никад, али зато они који су у способностима и врлинама далеко изнад просечног човека и који се не стиде осећања супериорности које из тога проистиче га чују сваки пут када са неким, а нарочито са супротним полом, продубе однос.

 

[Zelena milja]

Kad neko stalno ističe kako ga ne zanima tuđe mišljenje, da niko i ništa ne može da ga pomeri, da je pa... natčovek - to nije zdravo samopouzdanje nego kompleks više vrednosti. Ili je u pitanju psiho.

Tačno.

 

[Harmonica]

Kad neko stalno ističe kako ga ne zanima tuđe mišljenje, da niko i ništa ne može da ga pomeri, da je pa... natčovek - to nije zdravo samopouzdanje nego kompleks više vrednosti.

Или га можда заиста заболе за мишљење других зато што је у поређењу са њима — бог.

Али постоји сјајан лакмус-тест којим се проверава да ли је то осећање аутентично, а то је похвала. Узми једног таквог и похвали га (по могућству на креативан начин) како је све то што мисли и прича да јесте, и ако крене да се топи, знај да је најобичнији позер, јер ако га дотиче твоја похвала, дотиче га и твоја покуда.

Ili je u pitanju psiho.

Психо је зато што га изистински заболе за мишљење других. То уопште не звучи као јефтин покушај да неког ко је изван твоје сфере утицаја увучеш у исту.

 

[Lule]

Или га можда заиста заболе за мишљење других зато што је у поређењу са њима — бог.

Ali kad ostane sam sa sobom zna da je ipak samo kvarljivo jadno stvorenje, u očajnom pokušaju da u svojoj ništavnosti i prolaznosti bude eto malo bitniji.

Али постоји сјајан лакмус-тест којим се проверава да ли је то осећање аутентично, а то је похвала. Узми једног таквог и похвали га (по могућству на креативан начин) како је све то што мисли и прича да јесте, и ако крене да се топи, знај да је најобичнији позер, јер ако га дотиче твоја похвала, дотиче га и твоја покуда.

Ne treba mi lakmus test, umem da prepoznam pozera. Ali oni nisu tema. U stvari, nikakvi ekstremi nisu tema.

Психо је зато што га изистински заболе за мишљење других. То уопште не звучи као јефтин покушај да неког ко је изван твоје сфере утицаја увучеш у исту.

Dobro, Čače.

 

[Duki Lu]

Или га можда заиста заболе за мишљење других зато што је у поређењу са њима — бог.

Ne, nije Bog. Jednostavno, ljudi dođu u neke godine kada se umore od svega, poučeni životnim iskustvom shvate da je moto ' u se'' i u svoje kljuse' jedini koji funkcioniše i u skladu s tim žive.
Rade i ponašaju se kako misle da je najispravnije, ne podležu uticaju pojedinaca i sredine u kojoj žive.

Психо је зато што га изистински заболе за мишљење других. То уопште не звучи к

Ne, nije psiho, samo je svoj. Ne dodvorava se, ne podilazi ljudima zarad prihvaćenosti i izistinski ga zabole za mišljenje drugih.Težak je to put ali oslobađajući.

 

[Frederick_]

Cim neko misli da si ispod njega, taj te ne voli.
End of story.

 

[електрика]

Cim neko misli da si ispod njega, taj te ne voli.
End of story.

Можда и не мисли, довољно је да се тако понаша.

 

[Harmonica]

Ali kad ostane sam sa sobom zna da je ipak samo kvarljivo jadno stvorenje, u očajnom pokušaju da u svojoj ništavnosti i prolaznosti bude eto malo bitniji.

Ово важи за горепоменутог позера.

Тип о коме ја причам не „остаје сам са собом” зато што то имплицира да већину времена није сам са собом, а за њега важи управо супротно, наиме: већину времена је сам баш зато што већина људи нема шта да му понуди, при чему је често несрећан што нема неког ко му је раван и ко би му као такав могао бити пријатељ, или пак неког ко је посве бољи и ко би га узео за ученика.

Дакле, позер о ком ти причаш тражи близину људи који су испод њега како би се подсећањем на своју супериорност осетио боље поводом себе, а тип о коме ја причам углавном бежи од људи који су испод њега. Зашто само углавном, а не стално? Па зато што међу онима који су испод њега постоје они ретки који на те ствари гледају исто као он, те их то што је он видно бољи не угрожава већ желе од њега да уче.

Ne treba mi lakmus test, umem da prepoznam pozera.

Евидентно не умеш у овом случају пошто их све подводиш под позере.

О разлозима зашто то радиш не бих сада, јер ми се чини да лоше реагујеш на неслагање у мишљењу, те да ниси спремна да чујеш неке потенцијално непријатне перспективе.