Sindrom srećne osobe

Da li se fokusom na dobre stvari, osobe, dešavanja mijenjaju naše misli i fokus?

Ja sam se uvjerila u to da kad se osjećam "meh" ako se natjeram da primjetim dobro, da postanem radosna.
Uvijek se možemo teti u trgovini nasmojati, i ona uzvratiti. Ili u kafiću zahvaliti.
To činim kada sam radosna, a kad sam u mislima i nižim emocijama - ne.

Sreća je kada se probudiš ujutru a nisi imao nikakav košmar, ništa te ne boli i imaš u kući ljude koji te vole i koje ti voliš. To je sve.
 
Fokus na loše stvari ti stvara loše i raspoloženje.

Pa šta mislite što na vestima, medijima ne slušate o lepim stvarima? Ovakva atmosfera se stvara i to je nažalost nešto što mnogi progutaju bez i da su svesni. Svake vesti i objava medijska počinje sa nečim "svi će izginemo", prebrojavaju se mrtvi, rat ovde, beda tamo, kriza ovamo, poplave, požari, katastrofe.

Što ne puste kako je neko uradio nešto dobro? Ako mogu da nas obaveste u Srbiji kako je tip u Francuskoj ušao u redakciju i pobio neke ljude, što nas ne obaveste i da je neki tip ušao u kafić i nekome doneo ružu? Da je neko očistio neku reku? Da je pomogao nekome da uradi nešto? Ma jok, samo bombarduj lošim.

I frustracija privlači frustraciju. Zato je recimo i forum postao toksičan, bilo par osoba užasnih, onda se priključivala jedna po jedna i sad imaš gomilu bombardera koji će prosto zagaditi svaki prostor.

Nesvesno ti uđe pod kožu to što gledaš, konzumiraš, slušaš. Kao što ćeš voziti brže i oštrije kad ti piči tehno ili narodnjaci, rep ili kad pustiš Olivera Dragojevića, siguran sam da niko ne pusti Olivera i vozi 200, seče krivine. Kao što niko na treningu kod nas ne pusti Olivera, već ide nešto brže.

Ljudi ne shvataju kao vožnju emocija imaju svakodnevno u životu.
 
Ја се пробудим па онда осмотрим како се осећам. Ако приметим да су осећања прејака, онда их све редом погасим па их онда пуштам полако, једно по једно, пазећи да не пређу границу. Ако одрадим добро посао, онда је резултат композиција благих осећања.
Ti si poput Spocka i ostalih Vulkanaca.
 

Da li se fokusom na dobre stvari, osobe, dešavanja mijenjaju naše misli i fokus?Ja sam se uvjerila u to da kad se osjećam "meh" ako se natjeram da primjetim dobro, da postanem radosna.

Uvijek se možemo teti u trgovini nasmojati, i ona uzvratiti. Ili u kafiću zahvaliti.
To činim kada sam radosna, a kad sam u mislima i nižim emocijama - ne.

Da, ukoliko ne misliš na oscilacije u raspoloženju.

Konkretno ako si ujutru tužna, posle srećna zbog fokusa na neke dobre stvari, a zatim te uveče nešto rastuži.

Dobra dešavanja nas čine srećnim, radosnim i to je sasvim prirodno.
 

Back
Top