Sindrom srećne osobe

Naravno, dobro zapažanje. Realnost je subjektivna i kako je percipiramo, takva i postaje. Primera radi, imaš osobu koja ima redovna tri obroka ali nisu ništa posebno, siromašno. On to smatra nedovoljnim i postane tužan.
Sa druge strane imaš neuhranjeno dete iz Afrike koji na te iste obroke gleda kao na najveće bogatstvo ovog sveta. I svakako, dete bi bilo srećno da to može imati.

Zato, ako insistiraš da iznalaziš mane u svetu oko sebe, nećeš biti srećan.
 
Инстант промена расположења није природна.
Нема ту неких емоционалних акробација.
Пустише да прође.
Све прође, и срећа и туга.
Све има своје време.
Tuga, ljutnja,frustracija, razočarenje, strah ....
Svaka od emocija nešto govori. Ukazuje gdje nas žulja i ukazuje na određeni korak.

Strah je pokazatelj da se tu trebamo isplanirati da popravimo to nešto, ili naučimo.
Ljutnja da su nam pređenje granice. Znači treba ih postaviti.
Tuga je pokazatelj da smo nešto izgubili, i da se trebamo pomiriti sa time.
Frustracija - osujaćenje želje. Pokazuje da trebamo mijenjati želju ili preduzeti druge korake


Moje pitanje se baš odnosi na fokus na dobro, na svjesni izbor da primjetimo lijep dan, ljude oko sebe, mace i kuce, cvijeće. Zagrljaje, poglede sa voljenima.
Jednostavno da postojimo, u momentu prisutno
 
Da li se fokusom na dobre stvari, osobe, dešavanja mijenjaju naše misli i fokus?

Ja sam se uvjerila u to da kad se osjećam "meh" ako se natjeram da primjetim dobro, da postanem radosna.
Uvijek se možemo teti u trgovini nasmojati, i ona uzvratiti. Ili u kafiću zahvaliti.
To činim kada sam radosna, a kad sam u mislima i nižim emocijama - ne.
Nije čudo da se oberučke i na široko prihvatila izreka da ako predugo gledamo u ambis, i on će pogledati u nas.
U šta gledaš-u to se pretvaraš.
Volim da sebe činim srećnom, kao i ljude oko sebe.
Volim da ih osmehnem, nasmejem, odobrovoljim iako me to ponekad staje imidža hladne, nezainteresovane i samo svoje osobe koja želi da gleda svoja i samo svoja posla.
 
Moje pitanje se baš odnosi na fokus na dobro, na svjesni izbor da primjetimo lijep dan, ljude oko sebe, mace i kuce, cvijeće. Zagrljaje, poglede sa voljenima.
Jednostavno da postojimo, u momentu prisutno
Ima jedna zen priča, sada sam zaboravio tačno kako glasi (valjda je zen priča).
Uglavnom, čovek se nalazi između tigra i provalije. Popeo se na grani jabuke, ali tu neće moći večno da stoji. Znajući da mu je kraj neizbežan, uzima jabuke, jede je i po prvi put u životu shvata koliko je ona ukusna.

Suština, sve što činimo, činimo površno i život nam prolazi kao san. Ne shvatamo koliko smo samo srećni što možemo videti, čuti, hodati...
 
Da li se fokusom na dobre stvari, osobe, dešavanja mijenjaju naše misli i fokus?

Ja sam se uvjerila u to da kad se osjećam "meh" ako se natjeram da primjetim dobro, da postanem radosna.
Uvijek se možemo teti u trgovini nasmojati, i ona uzvratiti. Ili u kafiću zahvaliti.
To činim kada sam radosna, a kad sam u mislima i nižim emocijama - ne.
Uvijek kazem hvala u kaficu i trgovini.
Nasmijem se ljubazno svima.
To nema veze s mojim emocijama.
Ja kontrolisem sam sebe, a ne moje trenutne emocije.
 
Poslednja izmena:
Nije čudo da se oberučke i na široko prihvatila izreka da ako predugo gledamo u ambis, i on će pogledati u nas.
Тако је говорио Заратустра Фридрих Ниче.

Ja sam se uvjerila u to da kad se osjećam "meh" ako se natjeram da primjetim dobro, da postanem radosna.
Ја се не терам да будем срећан кад нисам. То једноставно није мој принцип. Оно на шта обраћам пажњу јесте да ли су моје емоције прејаке или не. Уколико јесу, онда их стишам. Небитно да ли су позитивне, као што је срећа, или негативне, као што је туга. Тако да је, по мени, сасвим нормално туговати, с тим што није добро кад је толико јака емоција да потискује све друге. Ако не истугујем, онда ме после уходи.
 
Ја се не терам да будем срећан кад нисам. То једноставно није мој принцип. Оно на шта обраћам пажњу јесте да ли су моје емоције прејаке или не. Уколико јесу, онда их стишам. Небитно да ли су позитивне, као што је срећа, или негативне, као што је туга. Тако да је, по мени, сасвим нормално туговати, с тим што није добро кад је толико јака емоција да потискује све друге. Ако не истугујем, онда ме после уходи.
Sama želja da se bude srećnim je dovoljna. Nije to stvar promenljivih osećanja-mi ne dopuštamo osećanjima lako da nas vode. Probudiš se jutrom i misao te zove bez obzira na tvoja osećanja: "Wow, ovo je sasvim nov dan! Juče šta je bilo-u slobodi-ne marimo. Želim li da mi dan prođe u ružnim ili lepim osećanjima?
Kome smo toliko posvećeni da pomislimo da ovaj novi dan nije dan za sreću i uživanje? Da li bi neko koga više nemamo, a voleli smo ga-želeo da vidi olupinu od nas, da teturamo i odbijamo ideju sasvim NOVOG DANA kad smo i mi u prilici da budemo NOVI, SVEŽI, NASPAVANI, i spremni za sve što nas očekuje?
 
Ako uspeš da u bar nekom trenutku dana budeš srećan, meni je to uspeh. Ne izazvan da se osetiš srećnim već zaista se tako osetiš. Postoje ljudi koje sitnice usreće, recimo, meni je nekad sunčan dan dovoljan da se osećam srećno. Najčešće moji dragi ljudi rade na tome da se osećam srećno..primetila sam i da postoje ljudi na kojima se ne može primetiti emocija i kad su srećni,kad su tužni, ne menjaju ni ponašanje ni izraz lica. Razmišljala sam da li je reč o samokontroli ili nedostatku facijalne ekspresije...
 
Ako uspeš da u bar nekom trenutku dana budeš srećan, meni je to uspeh. Ne izazvan da se osetiš srećnim već zaista se tako osetiš. Postoje ljudi koje sitnice usreće, recimo, meni je nekad sunčan dan dovoljan da se osećam srećno. Naječešće moji dragi ljudi rade na tome da se osećam srećno..primetila sam i da postoje ljudi na kojima se ne može primetiti emocija i kad su srećni,kad su tužni, ne menjaju ni ponašanje ni izraz lica. Razmišljala sam da li je reč o samokontroli ili nedostatku facijalne ekspresije...
Pitanje je, verovatno, bliskosti.
Kad si blizak sa nekim, nije te sramota ni po podu da se valjaš od smeha, bukvalno.. Znaš da ta osoba nema zle namere u odnosu na tebe, neće iskoristiti tvoju slabost.
Gde nismo bliski već samo korektni-nema mesta pokazivanja sebe u nekom širem i glupom svetlu. Uvek mislimo, oprezniji smo, nema iskrenosti za kojom patimo i kojoj težimo.
Čim ne možemo biti iskreni, izostaje i taj ekstatičan trenutak u kom smo sa svojim ljudima na pravom mestu baš ono što želimo da ponudimo sve vreme. Samo te prave čekamo, vrebamo, samo njih uočavamo i vrednujemo, samo ljudi sa kojima možemo biti iskreni!
 
Sama želja da se bude srećnim je dovoljna. Nije to stvar promenljivih osećanja-mi ne dopuštamo osećanjima lako da nas vode. Probudiš se jutrom i misao te zove bez obzira na tvoja osećanja: "Wow, ovo je sasvim nov dan! Juče šta je bilo-u slobodi-ne marimo. Želim li da mi dan prođe u ružnim ili lepim osećanjima?
Kome smo toliko posvećeni da pomislimo da ovaj novi dan nije dan za sreću i uživanje? Da li bi neko koga više nemamo, a voleli smo ga-želeo da vidi olupinu od nas, da teturamo i odbijamo ideju sasvim NOVOG DANA kad smo i mi u prilici da budemo NOVI, SVEŽI, NASPAVANI, i spremni za sve što nas očekuje?
Ја се пробудим па онда осмотрим како се осећам. Ако приметим да су осећања прејака, онда их све редом погасим па их онда пуштам полако, једно по једно, пазећи да не пређу границу. Ако одрадим добро посао, онда је резултат композиција благих осећања.
 
Ako uspeš da u bar nekom trenutku dana budeš srećan, meni je to uspeh. Ne izazvan da se osetiš srećnim već zaista se tako osetiš. Postoje ljudi koje sitnice usreće, recimo, meni je nekad sunčan dan dovoljan da se osećam srećno. Najčešće moji dragi ljudi rade na tome da se osećam srećno..primetila sam i da postoje ljudi na kojima se ne može primetiti emocija i kad su srećni,kad su tužni, ne menjaju ni ponašanje ni izraz lica. Razmišljala sam da li je reč o samokontroli ili nedostatku facijalne ekspresije...
Verovatno je samokontrola.
Meni se uvek na licu vidi sve.
 
Meni se uvek na licu vidi sve.
Мени се на Интернету не види ништа зато што је тешко пренети говор тела на исти а поготово зато што избегавам употребу смајлија јер не осликавају довољно реално моје емотивно стање.

Ко користи смајлије, тај лаже -- или присиљава себе да осети приказану емоцију. Моја употреба спада у ову другу групу тако да сам фасциниран особама које могу да ставе смајли који умире од смеха а да им лице буде потпуно хладно.
 
Da li se fokusom na dobre stvari, osobe, dešavanja mijenjaju naše misli i fokus?

Ja sam se uvjerila u to da kad se osjećam "meh" ako se natjeram da primjetim dobro, da postanem radosna.
Uvijek se možemo teti u trgovini nasmojati, i ona uzvratiti. Ili u kafiću zahvaliti.
To činim kada sam radosna, a kad sam u mislima i nižim emocijama - ne.
Sreća je prirodno čovekovo stanje. Čista, neuslovljena sreća.

Osoba je filter. Ima gomilu definicija i uverenja kroz koja proseje
ono što vidi. Pa tako, ako vidi zelenu boju, a ima negativne
asocijacije na tu boju, od sreće ništa. Treba ti ogromna snaga i
napor da premeštaš fokus na ono što ti je prijatno iznova i iznova
da bi se održala u tom stanju. I to je neizvodljivo i frustrirajuće..

Dobra vest je da ti nisi filter. Već si ti ona koja ga je stvorila.
Osvestiti, spoznati šta ti zaista jesi, jedini je način da dođeš do
trajne, neuslovljene sreće.
 
Мени се на Интернету не види ништа зато што је тешко пренети говор тела на исти а поготово зато што избегавам употребу смајлија јер не осликавају довољно реално моје емотивно стање.

Ко користи смајлије, тај лаже -- или присиљава себе да осети приказану емоцију. Моја употреба спада у ову другу групу тако да сам фасциниран особама које могу да ставе смајли који умире од смеха а да им лице буде потпуно хладно.
E vidi ti se. :mrgreen:

Emocije se osećaju. Prostor, vreme, ništa to za njih ne važi. Ti intelektom
pokušavaš da zaključiš šta druga osoba oseća, gledajući govor tela, a
zapravo samo treba da osetiš. Što bi viljuškom supu jeo? :kafa:
 
E vidi ti se. :mrgreen:

Emocije se osećaju. Prostor, vreme, ništa to za njih ne važi. Ti intelektom
pokušavaš da zaključiš šta druga osoba oseća, gledajući govor tela, a
zapravo samo treba da osetiš. Što bi viljuškom supu jeo? :kafa:

Осећања кажу да си у тренутку писања реченице "Е види ти се" имала широк осмех на лицу тј. кез.

Интелект каже да ниси тј. да је представљена емоција лажна.

Исто важи и за смајли који пије кафу.
 

Back
Top