Vojna gimnazija u Beogradu...

Ma i ja ucim,imam na treninge,vezbam i tako...ma ne mora da znaci,ko zna koliko ih ima a da nisu na forumu...ali ono sto mogu da primetim,da ce VOGI imate sve manje kandidata.Misljenje dosta dece naseg godista,kao i mladjih,da je cista ludost upisati vojnu gimnaziju...a tako je bilo gde da odem...:think:
 
Ma i ja ucim,imam na treninge,vezbam i tako...ma ne mora da znaci,ko zna koliko ih ima a da nisu na forumu...ali ono sto mogu da primetim,da ce VOGI imate sve manje kandidata.Misljenje dosta dece naseg godista,kao i mladjih,da je cista ludost upisati vojnu gimnaziju...a tako je bilo gde da odem...:think:

Помаже Бог, другари!

Хм...Лудост...Ако је икада била већа лудост уписати Војну гимназију, или уопште неку војну школу, то је дефинитивно онда када сте се ви родили или коју годину пре тога. Велика држава се распала, са њом и митови и утопије о ''невиђеном складу и љубави'' 6 нација итд...Да вас не замарам...Сама наша војска је тада била изиграна. Убачена у разне ситуације из којих је излазила као губитник, АЛИ НЕ СВОЈОМ КРИВИЦОМ. Већ 1991 се показало какав је апсурд био мислити да је ''велика братска породица'' народа и народности баш толико братска. Издаје су пљуштале на све стране, а војска се полако али сигурно удаљавала од свог народа. Хоћу да кажем, тада је било заиста лудо отићи у неку војну школу. И, замислите, баш тада те 1993,1994 је огроман број момака ваших година уписивао баш војну школу. Нешто касније се испоставило, много већи број него што је држави потребно.

Ствари су данас много, много другачије. Наша Војска се враћа свом препознатљивом идентитету, који је чинио снажном од почетка модерне српске државе. Она се и у народу препознаје као српска војска и као таква постаје омиљена код српског народа, што је одувек и била. Опште стање је далеко стабилније него пре 15 година. Стандард је бољи. Наравно, нијхе све сјајно, има много проблема, али ко их нема? Ваши родитељи, сигурно, имају исте проблеме као и наши официри, или неки други.

Ова школа је врло популарна међу младима. Радио сам у неколико основних школа, па кажем то са лица места. Конкуренција је велика. Али вам већ једном рекох, питање је право, да ли ви желите да се упустите у овакав изазов живота. Знајте, да ићи у Војну гимназију подразумева далеко више изазова него у некој цивилној школи. Ту не мислим само на наставу и оцене, јер има врло квалитетних гимназија и на другим местима. Мислим на цео концепт живота. Са само 14 година, као дете се одвајаш од породице и осамостаљујеш. Највише се мораш ослонити на себе самога. Касније, као официр, имаш много обавеза, на које једино можеш адекватно одговорити ако си снажан и у телу и у души. Зато у овој здравој селекцији опстају они најприлагодљивији и они који се највише боре са собом и за себе.

Рано је да се много замлаћујете стварима које вас чекају тек с пролећа. Вежбајте, напредујте у спорту, учите, напредујте у знању, наоружавајте душу своју стрпљењем и снагом и онда себе у мају следеће године тестирајте. А тај тест је заиста овде врхунски. А ако не прођете, пих, није смак света. Ех, клинци, имате 14 година, свет је ваш. Не секирајте се.

Извините, мало вас угњавих, али желео сам мало да помогнем. А све што рекох, не рекох безвезе, рекох директно из мог, личног искуства, дакле, све је проживљено!

Држите се и НАПРЕД!!!
 
Pa,ovako,isao sam u teretanu,plivanje,trcanje i treniram odbojku. Spremam se za prijemni,ovih dana visim kod zubara. Teofiluse-hvala ALI mi niste odgovorili dragi profesore-ima li mogucnost posete vogiju? znaci,kao ja sam sada zainteresovan i dodjem sa roditeljima u obilazak da vidim kako to izgleda,makar deo toga i makar na pola sata?
 
Pa,ovako,isao sam u teretanu,plivanje,trcanje i treniram odbojku. Spremam se za prijemni,ovih dana visim kod zubara. Teofiluse-hvala ALI mi niste odgovorili dragi profesore-ima li mogucnost posete vogiju? znaci,kao ja sam sada zainteresovan i dodjem sa roditeljima u obilazak da vidim kako to izgleda,makar deo toga i makar na pola sata?

Да, има могућности. Тамо негде после Васкрса, Војна гимназија одреди суботом и недељом време када се може доћи и све обићи и посетити.
 
Помаже Бог, другари!

Хм...Лудост...Ако је икада била већа лудост уписати Војну гимназију, или уопште неку војну школу, то је дефинитивно онда када сте се ви родили или коју годину пре тога. Велика држава се распала, са њом и митови и утопије о ''невиђеном складу и љубави'' 6 нација итд...Да вас не замарам...Сама наша војска је тада била изиграна. Убачена у разне ситуације из којих је излазила као губитник, АЛИ НЕ СВОЈОМ КРИВИЦОМ. Већ 1991 се показало какав је апсурд био мислити да је ''велика братска породица'' народа и народности баш толико братска. Издаје су пљуштале на све стране, а војска се полако али сигурно удаљавала од свог народа. Хоћу да кажем, тада је било заиста лудо отићи у неку војну школу. И, замислите, баш тада те 1993,1994 је огроман број момака ваших година уписивао баш војну школу. Нешто касније се испоставило, много већи број него што је држави потребно.

Ствари су данас много, много другачије. Наша Војска се враћа свом препознатљивом идентитету, који је чинио снажном од почетка модерне српске државе. Она се и у народу препознаје као српска војска и као таква постаје омиљена код српског народа, што је одувек и била. Опште стање је далеко стабилније него пре 15 година. Стандард је бољи. Наравно, нијхе све сјајно, има много проблема, али ко их нема? Ваши родитељи, сигурно, имају исте проблеме као и наши официри, или неки други.

Ова школа је врло популарна међу младима. Радио сам у неколико основних школа, па кажем то са лица места. Конкуренција је велика. Али вам већ једном рекох, питање је право, да ли ви желите да се упустите у овакав изазов живота. Знајте, да ићи у Војну гимназију подразумева далеко више изазова него у некој цивилној школи. Ту не мислим само на наставу и оцене, јер има врло квалитетних гимназија и на другим местима. Мислим на цео концепт живота. Са само 14 година, као дете се одвајаш од породице и осамостаљујеш. Највише се мораш ослонити на себе самога. Касније, као официр, имаш много обавеза, на које једино можеш адекватно одговорити ако си снажан и у телу и у души. Зато у овој здравој селекцији опстају они најприлагодљивији и они који се највише боре са собом и за себе.

Рано је да се много замлаћујете стварима које вас чекају тек с пролећа. Вежбајте, напредујте у спорту, учите, напредујте у знању, наоружавајте душу своју стрпљењем и снагом и онда себе у мају следеће године тестирајте. А тај тест је заиста овде врхунски. А ако не прођете, пих, није смак света. Ех, клинци, имате 14 година, свет је ваш. Не секирајте се.

Извините, мало вас угњавих, али желео сам мало да помогнем. А све што рекох, не рекох безвезе, рекох директно из мог, личног искуства, дакле, све је проживљено!

Држите се и НАПРЕД!!!

Ostao sam bez teksta...hvala puno!Mada sam veci deo ovoga cuo od svog oca...
 
Ja dolazim stalno,ali profesor nikako da mi odgovori,sigurno ima obaveze:confused:

То је тачно...Извињавам се...Ма, какви досадни. Само показујете колико Вам је стало до наше школе. Ово питање за после Академије је прерано постављено, јер та 10 година ће ствари много другачије бити него данас. А што се тиче форумаша, сада првака у Вогију, одлично су. Задовољни, уче, боре се. Уписали су се на разне секције којих у нашој школи има највише у целој држави. Прве оцене нису лоше, из појхединих предмета чак и много боље него претходних година. Појединци, који нису баш 100% сигурни били у своју жељу да овде остану су нас напустили, али од форумаша нико, сви су ту. Учите и спремајте се...Брзо ће доћи пролеће...
 

Back
Top