Војислављевићи

Screenshot_2025_0105_031907.png

Screenshot_2025_0105_031819.png

Screenshot_2025_0105_031707.png
Screenshot_2025_0105_031707.png
Screenshot_2025_0105_031707.png
 
АнаиванГорд:
Da, Bodin jeste neobično ime za naš prostor. Sad, s zaključcima treba biti oprezan.
Npr. i Uroš je mađarsko ali je kod Srba ostalo i jako je karakteristično. Moguće da je ime Bodin normanakog porekla pa se prenelo u naše krajeve ali nije zaživelo.
Kliknite za proširenje...
Управо то а у скандинавским и француским крајевима постоји.
Али Урош се појављује код нас пре него код Мађара.
Међутим ове везе са Норманима су очигледне.

Рејмонд IV од Тулуза (понекад познат и као Рејмонд од Сен Жила) био је гроф из области Тулуза, која се налази у данашњој јужној Француској. Тулуза је била један од најважнијих феудалних поседа у јужној Европи у то време, а Рејмонд је био један од најмоћнијих владара у Француској пре крсташких ратова.
Пази с ким се Бодин братими са будућим краљем Јерусалима.
У та времена баш нема случајноти толико нити је копнени пролаз крсташа тежим путем био случајан.
 
АнаиванГорд:
Da, Bodin jeste neobično ime za naš prostor. Sad, s zaključcima treba biti oprezan.
Npr. i Uroš je mađarsko ali je kod Srba ostalo i jako je karakteristično. Moguće da je ime Bodin normanakog porekla pa se prenelo u naše krajeve ali nije zaživelo.
Kliknite za proširenje...
NickFreakyrgios:
Управо то а у скандинавским и француским крајевима постоји.
Али Урош се појављује код нас пре него код Мађара.
Међутим ове везе са Норманима су очигледне.

Рејмонд IV од Тулуза (понекад познат и као Рејмонд од Сен Жила) био је гроф из области Тулуза, која се налази у данашњој јужној Француској. Тулуза је била један од најважнијих феудалних поседа у јужној Европи у то време, а Рејмонд је био један од најмоћнијих владара у Француској пре крсташких ратова.
Пази с ким се Бодин братими са будућим краљем Јерусалима.
У та времена баш нема случајноти толико нити је копнени пролаз крсташа тежим путем био случајан.
Kliknite za proširenje...

Po Srpskom prezimeniku Velibora Mihajlovića, teza Mate Šimundičs o nekakvoj etimologiji koja bi ime povezala sa Balduinom nije osnovana.

1000020019.jpg


Bodin je po njemu hipokoristik od Bodislav i spada u istu kategoriju imena kao i Milin, Radin, Dragin i slično.
 
Q. in perpetuum hibernum:
Po Srpskom prezimeniku Velibora Mihajlovića, teza Mate Šimundičs o nekakvoj etimologiji koja bi ime povezala sa Balduinom nije osnovana.

Pogledajte prilog 1667523

Bodin je po njemu hipokoristik od Bodislav i spada u istu kategoriju imena kao i Milin, Radin, Dragin i slično.
Kliknite za proširenje...
Ја сам нашао већ доста Бодина по Европи у германско келтском свету код нас нити једног после Ђорђа Бодина. Нити у изворима нити личности тако да дефинитивно није словенско име никако чак иако имамо варијанту Вотан од (Б)Один нема тог имена.
Наши етимолози по том питању неког личног имена у средњем веку се играју пузли тражећи етимолошки корен неке речи који је по правилу код Словена готски свака друга реч
Ово изворно готско име нема готски и германски етимолошки корен већ словенски.
Може и Јаквинта бити Словенка или Јахвинта ултра ортодоксна Јеврејка.
Осим ту пар људи који ради жали боже сиромашним и гладним и незапосленим људима боље да оду у неки манастир да мозгају.
 
NickFreakyrgios:
Ја сам нашао већ доста Бодина по Европи у германско келтском свету код нас нити једног после Ђорђа Бодина. Нити у изворима нити личности тако да дефинитивно није словенско име никако чак иако имамо варијанту Вотан од (Б)Один нема тог имена.
Наши етимолози по том питању неког личног имена у средњем веку се играју пузли тражећи етимолошки корен неке речи који је по правилу код Словена готски свака друга реч
Ово изворно готско име нема готски и германски етимолошки корен већ словенски.
Може и Јаквинта бити Словенка или Јахвинта ултра ортодоксна Јеврејка.
Осим ту пар људи који ради жали боже сиромашним и гладним и незапосленим људима боље да оду у неки манастир да мозгају.
Kliknite za proširenje...

БОДИН, жупан (? – ?), Конавли, крај XIII в. Управљао је Конавлима између 1278. и 1284, као намесник краљице Јелене, а посредно краља Драгутина (1276–1282) и краља Милутина (1282–1321). Судио је у споровима између Дубровчана и становника Конавала, који су тада били поданици српских краљева, о чему су сачувана обавештења у дубровачкој архивској грађи. У једном документу из 1278. помиње се „суд жупана Бодина" (curia jupani Bodini). Неколико година касније (1284) учествовао је у раду мешовитог суда или „станка". У документима се помиње и његов отац али без титуле жупана.

ИЗВОР: Г. Чремошник, Канцеларијски и нотарски списи 1278–1301, Бг 1932.

ЛИТЕРАТУРА: Благојевић, Државна управа у српским средњовековним земљама, Бг 1997.

Милош Благојевић



*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)

https://srpskaenciklopedija.rs/books/slovo-b/page/bodin/export/html
 
Q. in perpetuum hibernum:
БОДИН, жупан (? – ?), Конавли, крај XIII в. Управљао је Конавлима између 1278. и 1284, као намесник краљице Јелене, а посредно краља Драгутина (1276–1282) и краља Милутина (1282–1321). Судио је у споровима између Дубровчана и становника Конавала, који су тада били поданици српских краљева, о чему су сачувана обавештења у дубровачкој архивској грађи. У једном документу из 1278. помиње се „суд жупана Бодина" (curia jupani Bodini). Неколико година касније (1284) учествовао је у раду мешовитог суда или „станка". У документима се помиње и његов отац али без титуле жупана.

ИЗВОР: Г. Чремошник, Канцеларијски и нотарски списи 1278–1301, Бг 1932.

ЛИТЕРАТУРА: Благојевић, Државна управа у српским средњовековним земљама, Бг 1997.

Милош Благојевић



*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)

https://srpskaenciklopedija.rs/books/slovo-b/page/bodin/export/html
Kliknite za proširenje...
Добро после њега сигурно има још неки просто име није заживело јер га природно нема у народу. Иако је име лепо по звучности и по свему није укорењено јер звучи страно.
Није изведеница из неких речи које се творе. Имаш ту Војислава ,Драгиња ,Градина ,Завида ,Деса , Урош Душан све звучи словенски и преводиво је ово име једноставно није преводиво на словенски језик. Нема ни грчко ини хебрејско нити хришћанско порекло није ни могсо бити крштен под тим именом вероватно сем као Константин.
 
Q. in perpetuum hibernum:
БОДИН, жупан (? – ?), Конавли, крај XIII в. Управљао је Конавлима између 1278. и 1284, као намесник краљице Јелене, а посредно краља Драгутина (1276–1282) и краља Милутина (1282–1321). Судио је у споровима између Дубровчана и становника Конавала, који су тада били поданици српских краљева, о чему су сачувана обавештења у дубровачкој архивској грађи. У једном документу из 1278. помиње се „суд жупана Бодина" (curia jupani Bodini). Неколико година касније (1284) учествовао је у раду мешовитог суда или „станка". У документима се помиње и његов отац али без титуле жупана.

ИЗВОР: Г. Чремошник, Канцеларијски и нотарски списи 1278–1301, Бг 1932.

ЛИТЕРАТУРА: Благојевић, Државна управа у српским средњовековним земљама, Бг 1997.

Милош Благојевић



*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)

https://srpskaenciklopedija.rs/books/slovo-b/page/bodin/export/html
Kliknite za proširenje...

Jireček:

Die mercurii VII februarii (1285) coram domino comite et juratis judicibus Vitale
Binçole et Grubessia de Eagnana dompnus Andreas, abbas monasterii de
Mercana, in uerbo ueritatis dixit et conquestus fuit, quod cum ipse habuerit
in deposito XX modios grani pro Bodino et uxore eius, pater dicti Bodini
misit ad dictum monasterium, ipso abbate nesciente, et fecit accipi furtiue
dictum granum

Paborea1), jur(aiiit) de ueritate dicenda. Interrogatus per sacram.entum dixit:
Ego fui presens in curia jupani Bodini, et dietus Andreas habebat placitum
cum Bogdano Medueiac2) de VII bestiis, quas ipse Andreas petebat dicto
Bogdano, et tandem fuit concordia inter eos, quod dietus Bogdanus debebat
dare ipsi Andree quatuor bestias, videlicet duas vaccas pregnas et unam
vaccam, que deberet impregnari hac estate, et unum bouem ad arandum, et
debebat ei dare (dictas uaccas et dictum bouem ad Molina. Et ad istam con-
cordiam fuemnt presentes Desiuoi et Peruosclauus. Et dictus Bodinus dedit
unum suum hominem, videlicet Jurech filium Jone, qui ueniret ad uidendum,
si dictus Bogdanus daret dictas vaccas et bouem ipsi Andree. Et dictus Bog
danus conduxit dictas vaccas et dictum bouem in Canali in loco, qui dicitur
Megoçuduch (sic)3), et dum ueniremus per uiam, ipse Bogdanus dixit: Ego
nolo ire ad accipiendum panem, et dictus Andreas dixit : Noli ire, tu comedas
mecum de ilio, quod habeo. Et ipse Bogdanus : Ego nolo ire ; quid habes tu
facere, quod ego debeo tibi dare uaccas et bouem ad Molina super me. Et
iuit uiam suam, et stando modicum uacce et bos, qui erant siluestres, aufuge-
runt, et bos iuit ad domum dicti Bogdani et de tribus vaccis nescio, quo iue-
runt

https://sbc.org.pl/dlibra/publication/389552/edition/367173
 
Монтенегрински документарац кокји обрађује битку код Бара (или битку на Туђемилском пољу) 1042.године.
Кроз документарац углавном су испоштовани наводи у ЉПД, прилично непоузданом извору иако код обраде тог периода имамо потврде неких личности и догађаја у другим изворима. Разумљиво ријечи Србија и Срби су у документарцу забрањене, скрајнуто је и да Скилица Стефана Војислава (Доброслава) назива архонтом Срба а земљу којом је овладао земљом Срба, помиње се и некаква Рашка иако тај термин немамо ни у једном спису из тог и каснијег времена све до 1186-е. Ако нешто у документарцу који је "прочишћен" од нежељеног садржаја, помогне у сагледавању теме, добро и јест.
 
Casual Observer:
Problem sa kraljem Svetopelekom je u tome što on najočiglednije nije bio poznat Hrvatima, izgleda da je došlo do mešanja Velike i južne Moravske, pa je kralj Velike Moravske Svatopluk I preseljen u južnu…

Pogledajte prilog 1733253
Kliknite za proširenje...
Hrvatska verzija Dukljanina je nastala u 16v kada nastaje i hrvatski etnos, kralj Zvonimir itd kao odgovor katolicke crkve na na mogucnost da Dalmacija padne pod protestantsku jeres.
Bukvalno je neki lik uzeo Dukljanina i editovao kako bi se stvorila magla o nekim Hrvatima. Isto će nesto kasnije uraditi Mers sa Porfirogenitovim, kao i Lučić sa Tominim spisom.
Svetopelek je istorijska licnost. Pre Dukljanina o njemu pise Porfirogenit, smesta ga na Balkan juzno od Ugara dok Hrvate locira na Karpatima.

1748349753799.png
 
Kole11:
Hrvatska verzija Dukljanina je nastala u 16v kada nastaje i hrvatski etnos, kralj Zvonimir itd kao odgovor katolicke crkve na na mogucnost da Dalmacija padne pod protestantsku jeres.
Bukvalno je neki lik uzeo Dukljanina i editovao kako bi se stvorila magla o nekim Hrvatima. Isto će nesto kasnije uraditi Mers sa Porfirogenitovim, kao i Lučić sa Tominim spisom.
Svetopelek je istorijska licnost. Pre Dukljanina o njemu pise Porfirogenit, smesta ga na Balkan juzno od Ugara dok Hrvate locira na Karpatima.

Pogledajte prilog 1733816
Kliknite za proširenje...
Свјатопелек је нешто пре доласка Мађара написао сам о њему у ДАИ али хајде и овде иако није тема.

"Свјатоплук јесте освојио Коцељеву панонску кнежевину и дошао у сукоб са Методијем под изговором словенског паганства и он јесте био рекс Словена међутим одмах после Методијеве смрти слижбу преузимају франачки мисионари који су дозвољавали бигамију и мало лепше услове хришћанског живота за неког раскалашног краља.
Треба додати да је мисија Солунске браће била верификована и од Рима и од Цариграда.
Сам Василије Македонац умире годину дана након Методија.
Дакле извори Дукљанина који догађаје из Сирмијума преноси у Дувањ Поље користи контекст догађаја али даје лажне податке.
Порфирогенит мења контекст ових догађаја али даје праве податке о територијама крштене Хрватске и Србије.
Међутим контекст овог другог крштења како помиње да су Словени отпали од вере и дошли да моле Василија Македонца да их поново покрсти и то се временски поклапа са мисијом Солунске браће.
Под покровитељством Цариграда касније и римског папе да би уништили франачки утицај у Далмацуји и обновили панонску дијацезу.
У том смислу наша археологија је пронашла наше цркве из 8. 9. века већина нас и ја смо ово тумачили да Срби нису били стварно покрштени до 9. века.
Међутим у 9. веку су били поново покрштени са литургијом на црквенословенском која се задржала код нас ,Бугара и Руса можда још негде.
Јер Чернорисац Храбри заговорник Методија објашњава да смо имали 2 нивоа словенске писмености ону на грчком и латинском и последњу на словенском која постаје равноправна са грчком и латинском службом.

То се поклапа са Василијевим разарањем Паганије која није хтела да се покрсти и приступи овој мисији.

Тако кад испратиш Порфирогенита све се поклапа.
 
NickFreakyrgios:
Порфирогенит мења контекст ових догађаја али даје праве податке о територијама крштене Хрватске и Србије.
Kliknite za proširenje...
Zasto ne procitas 13 poglavlje koje sam postavio?

Hrvati su locirani u pudrucju prema turskim planinama (Karpati) a Svetopelek u Dalmaciji. To su Porfirogenitove reci, ne moze biti jasnije izreceno.
 
Kole11:
Hrvatska verzija Dukljanina je nastala u 16v kada nastaje i hrvatski etnos, kralj Zvonimir itd kao odgovor katolicke crkve na na mogucnost da Dalmacija padne pod protestantsku jeres.
Bukvalno je neki lik uzeo Dukljanina i editovao kako bi se stvorila magla o nekim Hrvatima. Isto će nesto kasnije uraditi Mers sa Porfirogenitovim, kao i Lučić sa Tominim spisom.
Svetopelek je istorijska licnost. Pre Dukljanina o njemu pise Porfirogenit, smesta ga na Balkan juzno od Ugara dok Hrvate locira na Karpatima.

Pogledajte prilog 1733816
Kliknite za proširenje...

Di dođu ti Pečenezi?
 
Kole11:
Zasto ne procitas 13 poglavlje koje sam postavio?

Hrvati su locirani u pudrucju prema turskim planinama (Karpati) a Svetopelek u Dalmaciji. To su Porfirogenitove reci, ne moze biti jasnije izreceno.
Kliknite za proširenje...


Западно од Мађара налазе се Франци.

Северно су Печењези.

Јужно је Велика Моравија, земља Свјатоплука, која је у то време била опустошена и заузета од стране Мађара.

**„Са друге стране планина“** налазе се Хрвати, који су суседи Мађара.

И?

Не видим да је поменуо Далмацију која је још у то време разорена од Мађара и заузета том логиком преко планина би се преко Далмације како си поставио Свјатоплука се налазе Хрвати где су сад Мађари.
 
Poslednja izmena:
Јижна Моравија Сирмијумска кнежевина Мачва су биле под Коцељем, Свјатоплук осваја те крајеве и то се слаже са свим овим што сам написао.
Папа Адријан ИИ изричито пише Методију и да је „archiepiscopus sanctae sedis Sirmiensis“ архиепископ свете столице Сирмијумске. 867-872.
Око 874–885., Свјатоплук И, владар Велике Моравије, осваја Коцељеву кнежевину и припаја је својој држави.
885. умире Методије 886. Василије Македонац.
 
NickFreakyrgios:
**„Са друге стране планина“** налазе се Хрвати, који су суседи Мађара.
Kliknite za proširenje...
Ovo je Slavenova fantazmagorija i prilicno je komicna jer veze nema sa prevodom 😊

Porfirogenit navodi kojim su narodima okruzeni Ugari. Ostaje samo istocna strana, koju on specificno naziva ugarskim planinama (Karpati) gde smesta Hrvate.

Dalje, ako vec verujes Slavenu, zasto nema Srba kao suseda Ugara?
 
Kole11:
Ovo je Slavenova fantazmagorija i prilicno je komicna jer veze nema sa prevodom 😊

Porfirogenit navodi kojim su narodima okruzeni Ugari. Ostaje samo istocna strana, koju on specificno naziva ugarskim planinama (Karpati) gde smesta Hrvate.

Dalje, ako vec verujes Slavenu, zasto nema Srba kao suseda Ugara?
Kliknite za proširenje...
Ја сам преводио у гпт-у све да није идеално стоји Великоморавска је у центру разрушена и опустошена од Мађара ту је живео Свјатоплук и његов народ!
Франци су запад печењази север
Мађери исток Хрватска преко планине.

Опет хипотетичка Далмација једино би Франачка могла бити запад!? Мађарска исток (Србија)
Печењази у Мађарској , Хевати у Румунији.
Далмацију нигде не спомиње.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top