Khal Drogo
Veoma poznat
- Poruka
- 14.740
Када пишемо и зборимо о српској историји средњег вијека, са правом је тежиште на времену Немањића када је српска држава досегла свој врхунац. Међутим, Срби су прије Немањића имали још три значајне владарске динасије, Властимировиће, Војислављевиће и Вукановиће.
Период Немањића је кроз рукописе добро документован, поред страних рукописа имамо и богату домаћу грађу, српске рукописе из тог времена, повеље, исправе, и сами су Немањићи оставили рукописе, живот Стефана Немање су описали синови Стефан Првовенчани и Растко, то су рукописи од непроцјењиве важности за српску историографију.
За разлику од тога времена, за раније периоде, значи до XII вијека морамо се ослонити на ромејске, франачке и млетачке рукописе, изворе писане на латинском и грчком који су оскудни.
Али их има и није оправдање што су поменуте династије по мени неразумно запостављене и маргинализоване код обраде српске историографије.
Е сад да дам краћи осврт о овој српској династији. Војислављевићи (ср.википедија овдје) су били српска средњевјековна династија, која је током XI-XII вијека владала српским земљама, почевши од Дукље и Травуније, преко Захумља, до Босне и Рашке. О овој династији имамо осврт и кроз расаправу Ђорђа Бубала Војислављевићи из 2008.године.
Најзначајнији владари ове династије бејаху кнез Стефан Војислав, који је ослободио земљу од ромејске власти, његов син Михаило I, који је проширио власт и стекао краљевско достојанство и Михаилов син, краљ Бодин који је владао готово свим српским земљама, претходно бјеше вођа великог словенског устанка против ромејске власти око 1072.године када је био проглашен и за (бугарског) цара. Ову тројици владара из династије Војислављевића обрадио је Тибор Живковић у свом дјелу Портрети српских владара (IX-XII век) стр. 75-105.
Династија Војислављевића је у историографији добила име по свом оснивачу, травуњском кнезу Стефану Војиславу, који је био сродник архонта Јована Владимира, владара Дукље. Када је Византија око 1018. године успоставила врховну власт над српским земљама, већи део српског приморја потпао је под управу проширене Драчке теме. Око 1035. године, српски великаши подигли су устанак против византијске власти, на челу устанка налазио се кнез Стефан Војислав, који је током наредних година успео да ослободи земљу, проширивши власт и на околне области, чиме су постављени темељи за успон нове српске династије.
Стефана Војислава је око 1050. године наслиједио његов син Михаило I, који је значајно проширио власт и стекао краљевско достојанство. Њега је 1081. године наслиједио син Бодин, који је као краљ владао од 1081. до око 1100. године. На врхунцу своје владавине, краљ Бодин је био господар готово свих српских земаља, од Дукље и Травуније, преко Захумља, до Босне и Рашке.
Након Бодинове смрти, око 1100. године, непрестане борбе за власт између његових насљедника ослабиле су државу. Истовремено долази до стварања новог државног центра у унутрашњости српских земаља, на челу са великим жупаном Вуканом, тако да се власт Војислављевића поново свела само на приморске области, док су великожупанском Србијом надаље владали Вукановићи.
Хронологија династичких сукоба међу Војислављевићима током прве половине XII вијека позната је углавном из рукописа познатог под именом "Љетопис попа Дукљанина", једном доста непоузданом извору гдје за бројне наводе немамо потврде у другим рукописима.
Средином XII вијека, за вријеме владавине византијског цара Манојла I Комнина (1143-1180.) доlayi до поновног јачања византијске власти, која се проширила и на значајан део српског приморја, посљедњи чланови династије Војислављевића владали као обласни кнезови, под врховном византијском влашћу. Посљедњи од њих, кнез кнез Михаило III владао је око 1186. године само уском приморском облашћу. У међувријемену, српски велики жупан Стефан Немања ослободио је приморске земље од ромјејске власти а управу над приморским областима повјерио је свом најстаријем сину Стефану Вукану.
Најзначајнији чланови династије, потврђене историјске личности;
Кнез Стефан Војислав (око 1018. - око 1050.)
Краљ Михаило Војислављевић (око 1050. - 1081.)
Краљ Константин Бодин (1081. - око 1100.)
Краљ Ђорђе Бодиновић (1114 -1118. и 1125. - 1131.)
Кнез Михаило III Војислављевић (око 1180. - 1186.)
Личности забиљежене у Љетопису попа Дукљанина;
Кнегиња Неда (око 1043 - око 1046.)
Кнез Гојислав (око 1043. - око 1046.)
Краљица Јаквинта (крај XI. и почетак XII вијека)
Краљ Михаило II (1099. - 1102.)
Краљ Доброслав II (1099 -1102.)
Краљ Кочапар (1102. - 1103.)
Краљ Владимир (1103. -1114.)
Кнез Грубеша (1118. - 1125.)
Краљ Градихна (1131. - 1148.)
Кнез Радослав Градишнић (1146. - 1162)
Толико у уводном посту. Надам се да ће тема заживјети, ако заживи, написаће се још која.
Период Немањића је кроз рукописе добро документован, поред страних рукописа имамо и богату домаћу грађу, српске рукописе из тог времена, повеље, исправе, и сами су Немањићи оставили рукописе, живот Стефана Немање су описали синови Стефан Првовенчани и Растко, то су рукописи од непроцјењиве важности за српску историографију.
За разлику од тога времена, за раније периоде, значи до XII вијека морамо се ослонити на ромејске, франачке и млетачке рукописе, изворе писане на латинском и грчком који су оскудни.
Али их има и није оправдање што су поменуте династије по мени неразумно запостављене и маргинализоване код обраде српске историографије.
Е сад да дам краћи осврт о овој српској династији. Војислављевићи (ср.википедија овдје) су били српска средњевјековна династија, која је током XI-XII вијека владала српским земљама, почевши од Дукље и Травуније, преко Захумља, до Босне и Рашке. О овој династији имамо осврт и кроз расаправу Ђорђа Бубала Војислављевићи из 2008.године.
Најзначајнији владари ове династије бејаху кнез Стефан Војислав, који је ослободио земљу од ромејске власти, његов син Михаило I, који је проширио власт и стекао краљевско достојанство и Михаилов син, краљ Бодин који је владао готово свим српским земљама, претходно бјеше вођа великог словенског устанка против ромејске власти око 1072.године када је био проглашен и за (бугарског) цара. Ову тројици владара из династије Војислављевића обрадио је Тибор Живковић у свом дјелу Портрети српских владара (IX-XII век) стр. 75-105.
Династија Војислављевића је у историографији добила име по свом оснивачу, травуњском кнезу Стефану Војиславу, који је био сродник архонта Јована Владимира, владара Дукље. Када је Византија око 1018. године успоставила врховну власт над српским земљама, већи део српског приморја потпао је под управу проширене Драчке теме. Око 1035. године, српски великаши подигли су устанак против византијске власти, на челу устанка налазио се кнез Стефан Војислав, који је током наредних година успео да ослободи земљу, проширивши власт и на околне области, чиме су постављени темељи за успон нове српске династије.
Стефана Војислава је око 1050. године наслиједио његов син Михаило I, који је значајно проширио власт и стекао краљевско достојанство. Њега је 1081. године наслиједио син Бодин, који је као краљ владао од 1081. до око 1100. године. На врхунцу своје владавине, краљ Бодин је био господар готово свих српских земаља, од Дукље и Травуније, преко Захумља, до Босне и Рашке.
Након Бодинове смрти, око 1100. године, непрестане борбе за власт између његових насљедника ослабиле су државу. Истовремено долази до стварања новог државног центра у унутрашњости српских земаља, на челу са великим жупаном Вуканом, тако да се власт Војислављевића поново свела само на приморске области, док су великожупанском Србијом надаље владали Вукановићи.
Хронологија династичких сукоба међу Војислављевићима током прве половине XII вијека позната је углавном из рукописа познатог под именом "Љетопис попа Дукљанина", једном доста непоузданом извору гдје за бројне наводе немамо потврде у другим рукописима.
Средином XII вијека, за вријеме владавине византијског цара Манојла I Комнина (1143-1180.) доlayi до поновног јачања византијске власти, која се проширила и на значајан део српског приморја, посљедњи чланови династије Војислављевића владали као обласни кнезови, под врховном византијском влашћу. Посљедњи од њих, кнез кнез Михаило III владао је око 1186. године само уском приморском облашћу. У међувријемену, српски велики жупан Стефан Немања ослободио је приморске земље од ромјејске власти а управу над приморским областима повјерио је свом најстаријем сину Стефану Вукану.
Најзначајнији чланови династије, потврђене историјске личности;
Кнез Стефан Војислав (око 1018. - око 1050.)
Краљ Михаило Војислављевић (око 1050. - 1081.)
Краљ Константин Бодин (1081. - око 1100.)
Краљ Ђорђе Бодиновић (1114 -1118. и 1125. - 1131.)
Кнез Михаило III Војислављевић (око 1180. - 1186.)
Личности забиљежене у Љетопису попа Дукљанина;
Кнегиња Неда (око 1043 - око 1046.)
Кнез Гојислав (око 1043. - око 1046.)
Краљица Јаквинта (крај XI. и почетак XII вијека)
Краљ Михаило II (1099. - 1102.)
Краљ Доброслав II (1099 -1102.)
Краљ Кочапар (1102. - 1103.)
Краљ Владимир (1103. -1114.)
Кнез Грубеша (1118. - 1125.)
Краљ Градихна (1131. - 1148.)
Кнез Радослав Градишнић (1146. - 1162)
Толико у уводном посту. Надам се да ће тема заживјети, ако заживи, написаће се још која.
