Војислављевићи

CreamPythagoras:
Јеси ли ти упао у зону сумрака?
Да ли мислиш да неко мисли да негде пише ЦАР Стефан Војислав можда само урезано на Нинској бискупији и нигде више.
Предложићу те за преводиоца и амбасадора добре воље вештачеке интелигенције.
Kliknite za proširenje...

Inače, samo ukratko da usputno podsetim da možda nemamo cara Stefana Vojislava, ali imamo cara Dobroslava.
 
Q. in perpetuum hibernum:
Znači nema ti objava veze neke veze sa onim što je u citatu napisano; sa carskom titulom?
Kliknite za proširenje...
The title "Цар" (Emperor or Tsar) given to Доброслав (Dobroslav) does not appear in widespread historical records. The use of such a title in medieval contexts typically refers to a ruler of high status, and "Цар" was commonly used by rulers of Byzantine, Serbian, and Bulgarian territories, particularly when referring to monarchs who sought to align themselves with the legacy of the Roman Empire.

If Доброслав were indeed associated with the imperial title, it could suggest a context in which he either claimed authority in a region formerly part of the Byzantine Empire or where his influence warranted such recognition. However, this title might be speculative or applied posthumously in certain medieval chronicles.

For further detailed studies on titles used by rulers in medieval Serbia or the Balkans, you can refer to works about Byzantine or Slavic medieval history, such as the De Administrando Imperio of Constantine VII Porphyrogenitus or scholarly articles focused on the titles of Serbian and other Slavic monarchs.
 
CreamPythagoras:
The title "Цар" (Emperor or Tsar) given to Доброслав (Dobroslav) does not appear in widespread historical records. The use of such a title in medieval contexts typically refers to a ruler of high status, and "Цар" was commonly used by rulers of Byzantine, Serbian, and Bulgarian territories, particularly when referring to monarchs who sought to align themselves with the legacy of the Roman Empire.

If Доброслав were indeed associated with the imperial title, it could suggest a context in which he either claimed authority in a region formerly part of the Byzantine Empire or where his influence warranted such recognition. However, this title might be speculative or applied posthumously in certain medieval chronicles.

For further detailed studies on titles used by rulers in medieval Serbia or the Balkans, you can refer to works about Byzantine or Slavic medieval history, such as the De Administrando Imperio of Constantine VII Porphyrogenitus or scholarly articles focused on the titles of Serbian and other Slavic monarchs.
Kliknite za proširenje...

Opet XD.

A da promenimo naziv foruma u Forum ChatGPT? :lol:
 
Poslednja izmena:
Reč kralj je vrlo specifično latinština, povezana sa ličnim imenom Karla Velikog. Srbi su jedini pravoslavni narod do kojih je ona suštinski doprla i bila institucionalizovana, zahvaljujući istorijskoj poziciji Srba na pročelju pravoslavlja. Naravno, u moderni ruski ili bugarski jezik, ta reč je vremenom prodrla, ali starinski reč rex bi se najčešće prevodilo kao car.

To je i razlog, zapravo, zašto se u srpskoj romantičnoj istoriografiji sve to naziva carevima, pa tako i onaj na slovo D: što ga @CreamPythagoras svako malo ubacuje na teme, govori o caru Dobroslavu. Zato Miloš S. Milojević piše u Odlomcima da Dobroslav 41. srpski car i zbog toga je onaj gotoman zvani „Knjižica“ gotovo svakodnevno drv(enarević?)io o tim carevima ovde, uključujući i o „caru Dobroslavu“.

U starijoj ruskoj istoriografiji, forumalacija rex gloriosus se prevodila kao tsar slavy (царь славы). Inače, ono što je malčice interesantno jeste da je Dragana Kunčer, kada je prevodila Dukljaninov spis i naletela na rex gloriosus kako je autor na jednom mestu nazvao Dobroslava (ta titula, bukv. „predobri kralj“, titula je koja se negde pre 788. godine javila u slučaju već pomenutig znamenitog franačkog kralja Karla), prevela je to kao slavni car, čisto da označi distinkciju. I doslovno piše, u srp. prevodu XXXVIII gl. latinske redakcije, „slavni car Dobroslav“:

Kuncer1.png


Nisu izgledi da je to nekakav rusizam ili bugarizam; žena je nesumnjivo htela da ukaže na gloriosus kroz alternativni prevod reči rex.

U Komentarima Živković se na dotično (mislim na Kunčerin specifični prevod u ovom slučaju) ne osvrće.
 
Q. in perpetuum hibernum:
Reč kralj je vrlo specifično latinština, povezana sa ličnim imenom Karla Velikog. Srbi su jedini pravoslavni narod do kojih je ona suštinski doprla i bila institucionalizovana, zahvaljujući istorijskoj poziciji Srba na pročelju pravoslavlja. Naravno, u moderni ruski ili bugarski jezik, ta reč je vremenom prodrla, ali starinski reč rex bi se najčešće prevodilo kao car.

To je i razlog, zapravo, zašto se u srpskoj romantičnoj istoriografiji sve to naziva carevima, pa tako i onaj na slovo D: što ga @CreamPythagoras svako malo ubacuje na teme, govori o caru Dobroslavu. Zato Miloš S. Milojević piše u Odlomcima da Dobroslav 41. srpski car i zbog toga je onaj gotoman zvani Knjižica gotovo svakodnevno drv(enarević?)io o tim carevima ovde, uključujući i o „caru Dobroslavu“.

U starijoj ruskoj istoriografiji, forumalacija rex gloriosus se prevodila kao tsar slavy (царь славы). Inače, ono što je malčice interesantno jeste da je Dragana Kunčer, kada je prevodila Dukljaninov spis i naletela na rex gloriosus kako je autor na jednom mestu nazvao Dobroslava (ta titula, bukv. „predobri kralj“, titula je koja se negde pre 788. godine javila u slučaju već pomenutig znamenitog franačkog kralja Karla), prevela je to kao slavni car, čisto da označi distinkciju. I doslovno piše, u srp. prevodu XXXVIII gl. latinske redakcije, „slavni car Dobroslav“:

Pogledajte prilog 1658238

Nisu izgledi da je to nekakav rusizam ili bugarizam; žena je nesumnjivo htela da ukaže na gloriosus kroz alternativni prevod reči rex.

U Komentarima Živković se na dotično (mislim na Kunčerin specifični prevod u ovom slučaju) ne osvrće.
Kliknite za proširenje...
Зар није и цар Тзар од Цезар или Кајсер?
 
Q. in perpetuum hibernum:
Reč kralj je vrlo specifično latinština, povezana sa ličnim imenom Karla Velikog. Srbi su jedini pravoslavni narod do kojih je ona suštinski doprla i bila institucionalizovana, zahvaljujući istorijskoj poziciji Srba na pročelju pravoslavlja. Naravno, u moderni ruski ili bugarski jezik, ta reč je vremenom prodrla, ali starinski reč rex bi se najčešće prevodilo kao car.

To je i razlog, zapravo, zašto se u srpskoj romantičnoj istoriografiji sve to naziva carevima, pa tako i onaj na slovo D: što ga @CreamPythagoras svako malo ubacuje na teme, govori o caru Dobroslavu. Zato Miloš S. Milojević piše u Odlomcima da Dobroslav 41. srpski car i zbog toga je onaj gotoman zvani „Knjižica“ gotovo svakodnevno drv(enarević?)io o tim carevima ovde, uključujući i o „caru Dobroslavu“.

U starijoj ruskoj istoriografiji, forumalacija rex gloriosus se prevodila kao tsar slavy (царь славы). Inače, ono što je malčice interesantno jeste da je Dragana Kunčer, kada je prevodila Dukljaninov spis i naletela na rex gloriosus kako je autor na jednom mestu nazvao Dobroslava (ta titula, bukv. „predobri kralj“, titula je koja se negde pre 788. godine javila u slučaju već pomenutig znamenitog franačkog kralja Karla), prevela je to kao slavni car, čisto da označi distinkciju. I doslovno piše, u srp. prevodu XXXVIII gl. latinske redakcije, „slavni car Dobroslav“:

Pogledajte prilog 1658238

Nisu izgledi da je to nekakav rusizam ili bugarizam; žena je nesumnjivo htela da ukaže na gloriosus kroz alternativni prevod reči rex.

U Komentarima Živković se na dotično (mislim na Kunčerin specifični prevod u ovom slučaju) ne osvrće.
Kliknite za proširenje...
Није толико везано за ову тему али јесте донекле. Најмистичнији део библије џенесис 6.6 остаје неразјашњено до књиге Еноха отприлике 2 век п.н.е пронађен је међу дед си скролс на арамејском и делимично је реконструисан са Еноха коптског из етиопске библије.
Он разјашњава џенесис 6.6
То је Енох 1 заправо прави.
Постоји Енох 2 који је писан у средњем веку.
Енох 3 који је из познијег средњег века и Оригинал је на Словенском!😂😂😂

Код Дукљанина је проблем што има историских и неисторијских личности негде контаминираних и на крају не знаш и кад је стваран не можеш веровати.😂
 
CreamPythagoras:
Зар није и цар Тзар од Цезар или Кајсер?
Kliknite za proširenje...

Samo dublje poreklo te dve nije toliko bitno. Ono što jeste bitno je da se titula vladara Romejskog carstva, uslovno govoreći najveće i najznačajnije ličnosti u vizantijskom konomveltu i pravoslavnoj vaseljeni, naziva carem (kao i da se suštinski ništa ne naziva kraljem, izuzev jedino Nemanjića; pet srpskih kraljeva od Prvovenčanog do Dušana jedini su pravoslavni kraljevi u istoriji sveta sve do modernog doba; do XIX veka). To je, dakle, nešto što se kulturološki u potpunosti odomaćilo u čitavoj ekumeni pravoslavnih hrišćana, iz očiglednih razloga, za razliku od kraljevske titule koja je, uslovno govoreći, srpska anomalija (i posledica spleta okolnosti povezanih sa Rimokatoličkom crkvom i odnosa sa papom).

I mlađi prepisi žitija, narodna tradicija; itd. sve je to pretvorila u nekakve careve. Car Stefan Dečanski (u kasnijoj verziji žitija), car Lazar (u narodnom predanju), itd...a od titule kraljevića (princ, suštinski) je napravila je nekakvo prezime.

Postoji dobar razlog zašto srpska kraljevska titula bosanskih kraljeva nije otvarala posebna pitanja u državi srpskih despota. Zato što za Srbe pravoslavce to više ništa uopšte nije ni značilo.
 
Poslednja izmena:
Zamislivo je da Pravoslavna crkva u Srbiji epohe Nemanjića nije bila previše oduševljena kraljevskom titulom, vrlo je verovatno barem na neke načine povezujući sa jeresi latinskom. I to posebno ne njenim poreklom (koje se kasnije čak i prećutkivalo tj. brisalo). Kada ju je na Božić 1345. godine zamenila carska titula, više jednostavno nikada nije moglo doći do povratka na na kraljevsku. Sve dok knez Milan Obrenović nije 1882. godine u dogovoru sa Austrougarskom i kao sastavni deo izvesne vesternizacije Srbije po ugledu na rimokatolički i protestantski svet, proglasio se za kralja (od prvih raznih koncepata krajem XVIII i početkom XIX stoleća, pa sve do vremena kneza Milana, gotovo niko od Srba nikada nije govorio o obnovi kraljevstva; svi su pričali isključivo o carstvu).
 
Q. in perpetuum hibernum:
Zamislivo je da Pravoslavna crkva u Srbiji epohe Nemanjića nije bila previše oduševljena kraljevskom titulom, vrlo je verovatno barem na neke načine povezujući sa jeresi latinskom. I to posebno ne njenim poreklom (koje se kasnije čak i prećutkivalo tj. brisalo). Kada ju je na Božić 1345. godine zamenila carska titula, više jednostavno nikada nije moglo doći do povratka na na kraljevsku. Sve dok knez Milan Obrenović nije 1882. godine u dogovoru sa Austrougarskom i kao sastavni deo izvesne vesternizacije Srbije po ugledu na rimokatolički i protestantski svet, proglasio se za kralja (od prvih raznih koncepata krajem XVIII i početkom XIX stoleća, pa sve do vremena kneza Milana, gotovo niko od Srba nikada nije govorio o obnovi kraljevstva; svi su pričali isključivo o carstvu).
Kliknite za proširenje...
Како каже @Scottisle обновили смо царевину и екзархију цара изнад цркве Тита!😂😊😂
 
Kole11:
Ne, Duvno
Kliknite za proširenje...
Дувно све једно Далмација није.
Сирмијим је била свесловенска епископија да ли су завладали Далмацијом и овим областима остаје да се докаже а има индиција!

Мислим који ће клинаџ Коцељево у Србији?

Замисли град Стефан Немања у Чешкој?
 
Q. in perpetuum hibernum:
Pusti malo duže od svega par sekundi.
Kliknite za proširenje...
Bише пута сам слушао ово и исто је поновио на више предавања тако да није лапсус.
Иронија што ти ни један ниси ослушао дуже од пар секунди јер би ово запазио на 3 различита предавања Михајло је крунисан краљ.

Да ли си себи рекао на глас " Пусти мало дуже од свега пар секунди?"(написао?)
 
CreamPythagoras:
Bише пута сам слушао ово и исто је поновио на више предавања тако да није лапсус.
Иронија што ти ни један ниси ослушао дуже од пар секунди јер би ово запазио на 3 различита предавања Михајло је крунисан краљ.

Да ли си себи рекао на глас " Пусти мало дуже од свега пар секунди?"(написао?)
Kliknite za proširenje...

Ne znam čemu onda pitanje zapto je to ubrojio u zablude
 
Q. in perpetuum hibernum:
Ne znam čemu onda pitanje zapto je to ubrojio u zablude
Kliknite za proširenje...
Питање је зашто није убројао у заблуде а моге друге ствари јесте. Није ни оно о Мехмед паши Соколовићу. Инсистирао је на Порфирогениту а није убројао своју заблуду да Порфирогенит имао кукуруз.

Углавном код Ђоковића је увек потребно 3-4 ударца више у размени за поен.

Код тебе за сваку просту реченицу и мисао још 4-5 додатних и још 4-5 питања и подпитања.
А зашто? А зашто мислиш да је тако? А зашто мислиш да ја мислим да је тако?
На основу чега си закључио да сам ја закључио да је аутор закључио односно његов археолог односно његов асистент да ја мислим да он мисли то шти си ти рекао да ја мислим да он мисли да би требалло да он мисли односно његива секретарица односно њен пријатељ је држао документ на којем је писало наводно да он каже да ја мислим односно ти мислиш да ја мислим да сам ја негде написао то да ти мислиш да ја мислим односно да ..........
🥵🥵🥵🥵🥵🥵🥵🥵
 
CreamPythagoras:
Питање је зашто није убројао у заблуде а моге друге ствари јесте. Није ни оно о Мехмед паши Соколовићу. Инсистирао је на Порфирогениту а није убројао своју заблуду да Порфирогенит имао кукуруз.

Углавном код Ђоковића је увек потребно 3-4 ударца више у размени за поен.

Код тебе за сваку просту реченицу и мисао још 4-5 додатних и још 4-5 питања и подпитања.
А зашто? А зашто мислиш да је тако? А зашто мислиш да ја мислим да је тако?
На основу чега си закључио да сам ја закључио да је аутор закључио односно његов археолог односно његов асистент да ја мислим да он мисли то шти си ти рекао да ја мислим да он мисли да би требалло да он мисли односно његива секретарица односно њен пријатељ је држао документ на којем је писало наводно да он каже да ја мислим односно ти мислиш да ја мислим да сам ја негде написао то да ти мислиш да ја мислим односно да ..........
🥵🥵🥵🥵🥵🥵🥵🥵
Kliknite za proširenje...

Šta?
 
CreamPythagoras:
А зашто?
Kliknite za proširenje...

Pitanje zašto je najbitnije pitanje i istoriji. Ne šta, niti ko, što misli samo neko ko od istorije pravi nešto jako dosadno, što ubija decu u pojam po osnovnim školama, već zašto. To je pitanje svih pitanja.

CreamPythagoras:
А зашто мислиш да је тако?
Kliknite za proširenje...

Kada ljudi počnu da postavljaju pitanje zašto, a posebno ako to rade prvi put, tada kefalo počinje da radi.

Na tome se i vidi, najčešće, da kada neko ne poseduje nikakav odgovor na najbitnije pitanje, znači da neku tvrdnju samo prepisuje a da ni sam ne zna zbog čega (jer ju je naučio napamet, zbog puke sile repeticije).

CreamPythagoras:
А зашто мислиш да ја мислим да је тако?
Kliknite za proširenje...

Ako nisi primetio, ti si među retkima kojima postavljam to pitanje.

Ono što bi bilo najpametnije u tvojoj situaciji jeste da porazmisliš: Zašto redovno dobijaš pitanje zašto misliš da ja mislim da je tako? U odgovoru na to pitanje krije se i ključ nesporazuma (i predrasuda). ;)

Iliti, ako bi žele da maksimalno simplifikujem: pitanje zašto to misliš da ja mislim u suštini nije samo pitanje, već i iskaz koji je u svrsi očigledna zabluda o onome što mislim. To znači da redovno gajiš iluzije o tome šta sam ja tvrdio; da bude stvar još gora, iako je odgovornost za nesporazum poglavito tvoja, ti to posle ne prihvataš, već nastavljaš da istravajaš u tome, pokušavajući sopstvenu zabludu da racionalizuješ, ovim koracima:
1) tvrdiš da bolje znaš šta su stavovi i tvrdnje neke osobe, od nje same (pa apsurdno, čak i demanti te osobe nisu relevantni
2) tvrdiš sa osoba laže, zato što je jedina 'istina' ono što si ti pomislio (ne otvaraš se mogućnosti da si pogrešio, već je ta 'istina' o drugom forumašu koju ti smatraš praktično nekakva dogma), pa osoba sada tvrdi nešto drugačije (i to čak ne razmatraš ni opciju da neko može da promeni mišljenje, pa je novi stav uvek 'laž', da bude ovde još gore)
3) ljutiš se na drugu osobu za sopstvenu pogrešku

Da se izražavam tako neprecizno i konfuzno, izostavljan subjekte, predikate i/ili objekte, da je velika muka posle tumačiti i povezivati i razmatrati koje od 3-4 različite opcije su, zapravo, iskaz, delimično bi moglo biti razumevanja za tvoju opasku. Ali, ja se trudim da se najčešće toliko jednostavno i precizno izražavam (čak i namerno trudeći se i da bude što je bukvalističkije više moguće) da je jako teško shvatljivo kako neko toliko uporno može da ne razume šta piše i da umesto toga konstantno vrši projekcije sopstvenih reči. Jako je teško razumeti to kao nešto što ne bi bilo odraz malicioznosti.
 
Нашао сам нешто чудно али и логично када говоримо о Војислављевићима. Очигледно је Михајло већ био у браку са Норманком са којом је добио Бодина.
Јер је Бодин изгледа име норманског порекла.


https://sr.wikipedia.org/sr-ec/Етјен_де_ла_Боеси
ово је гпт потврда на википедији

Стефан Бодин (на француском Étienne de la Boétie) био је француски правник, филозоф и политички теоретичар из 16. века, најпознатији по свом делу "О добровољном ропству" (Discours de la servitude volontaire). Рођен је 1530. године у Сарла у Француској, а преминуо је 1563. године.

Основни подаци:

Пуни име: Стефан Бодин де ла Бојети (Étienne de la Boétie)

Рођен: 1530. у Сарлу, Француска

Преминуо: 1563. у Парижу, Француска

Професија: правник, филозоф, политички теоретичар


Његово најпознатије дело:

"О добровољном ропству" (Discours de la servitude volontaire) – Ово је кратко, али дубоко дело, написано као критика деспотизма и апсолутне власти. Бодин анализира феномен у којем народ сам прихвата своје ропство под властима, те објашњава како добровољно потчињавање ствара могућност за деспотизам.

Бодинова теорија у овом делу има велики утицај на касније политичке и филозофске разматрања. Он указује на то да људи сами стварају и одржавају своје поробљавање кроз лажну верност или страх, те да ће се прави слобода и власт народима добити само када сами разумеју своје право на слободу.

Ово дело је било посебно значајно јер је било написано у време када је Француска била под апсолутном монархијом и деспотизмом. Његова критика била је један од раних израза протестантских и хуманистичких идеја које су касније утицале на разне револуционарне покрете, као што је Француска револуција.

Остали радови и интересовања:

"Шест књига о држави" (Les Six Livres de la République) – Ово је једно од његових најпознатијих дела, иако га је написао као теоретичар политике, често се погрешно приписује Бодину. У овом делу разматра политичке и правне системе.

Политичке теорије: Бодин је истраживао многе аспекте власти, укључујући теорију монархије и деспотизма, али се такође бавио и правима људи, односом између државе и појединца.

Screenshot_2025_0105_031622.png

Screenshot_2025_0105_032002.png

Screenshot_2025_0105_031645.png
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top