Војислављевићи

Да Дукљанин говори о истом времену.

"Многе добре законе и обичаје установи, које, ако неко жели да сазна, нека прочита словенску књигу која се зове Methodius, где ће пронаћи која је све добра установио предобри краљ.“
 
These nations are adjacent to the Turks: on their western side Francia; on their northern the Pechenegs; and on the south side great Moravia, the country of Sphendoplokos, which has now been totally devastated by these Turks, and occupied by them. On the side of the mountains the Croats are adjacent to the Turks.

The Pechenegs too can attack the Turks, and plunder and harm them greatly, as has been said above in the chapter on the Pechenegs.

"Ове народе окружују Турци (Мађари): са њихове западне стране налази се Франачка; са северне стране Печенези; а са јужне — Велика Моравска, земља Свјатоплока, која је сада потпуно опустошена од стране тих Турака и заузета од њих. Са планинске стране, Турцима су суседи Хрвати.

И Печенези такође могу напасти Турке, пљачкати их и наносити им велику штету, као што је већ раније речено у поглављу о Печенезима.”
 
Добро што не поставиш те изворе и покушаш да уклопиш у ове географске одреднице?
Evo recimo ugarski anonim, notar kralja Bele, oko 1200g pise o dogadjajima u vreme Arpada, kaze da su Ugari opustosili rasku zemlju i zarobili njenog vladara. To se savrseno uklapa u Porfirogenita, sa tim da je raska zemlja Porfirogenitova Moravija.
1748676765841.png


Jos zanimljivije ugarski anonim je raskom zemljom smatrao teritoriju Bosne, pogledaj mapu. To je upravo ono sto je Imre Boba neoborivo dokazao u kapitalnom delu o stvarnom polozaju Moravije.

1748676872668.png



Slican opis ovog dogadjaja postoji kod Dukljanina, samo sto kod njega raski kralj nije bio zarobljen vec se nalazio tada u okolini Draca ratujuci protiv Grka.
 
Evo recimo ugarski anonim, notar kralja Bele, oko 1200g pise o dogadjajima u vreme Arpada, kaze da su Ugari opustosili rasku zemlju i zarobili njenog vladara. To se savrseno uklapa u Porfirogenita, sa tim da je raska zemlja Porfirogenitova Moravija.
Pogledajte prilog 1735575

Jos zanimljivije ugarski anonim je raskom zemljom smatrao teritoriju Bosne, pogledaj mapu. To je upravo ono sto je Imre Boba neoborivo dokazao u kapitalnom delu o stvarnom polozaju Moravije.

Pogledajte prilog 1735577


Slican opis ovog dogadjaja postoji kod Dukljanina, samo sto kod njega raski kralj nije bio zarobljen vec se nalazio tada u okolini Draca ratujuci protiv Grka.
Пази сад шта је ту проблем то је 13. век ок. Моравија је под Симеуном од 10. века немамо податке о Персијаму али је стигао до Драча и освојио Хеладу. Упадљиво да Порфирогенит ову причу са Властимиром скоро па преписује у поглављу са Хрватима који су се на исти начин са даровима постигли мир са Бугарима где тврди да Хрвати и Бугари никад нису ратовали! Дакле не помиње ни рат са Симеуном то помиње у поглављу о Србима. Рат са Персијсмом помиње Властимира не помиње у поглављу са Србима. У том смислу ја видим 2 руке из различитих времена јер једна за друго није знала јер би то поменула типа као у поглављу 13. Више о Печењазима у поглављу о Печењазима.
Оригинслна или прва рука све памти шта је писала где онда се појављују неке аномалије.
Оно што се ту покушава уклопити крштење и заједничка заклетва папи што би био еквивалент моравској мисији после помиње франачког мисионара Мартина убогог који им блсгослов од папе потврђује (ако приме франачке мисионаре) Не мења им се статус што би негде било нскон смрти Методија и Василија Македонца. Обзиром да Хрвати под Здеславом први пут ступају у контакт са приморским градовима где их Василије Македонац одваја од Франака Коцеља и приморски градови први пут плаћају порез Хрватима изричито говори да пре тога никад Хрватима нису плаћали.
Они одлазе да се жале цару јер су их Неретвљани протерали са острва Василије Македонац уређује да тек мало дају стратегу да се покаже потчињеност а главницу Словенима.

Сад шта је ту проблем не треба робовати Порфирогениту а још мање Дукљанину јер испада да су католици и језуити поштенији и искренији према нама него ли Ромеји. Нису ни једни ни други.

Сад са избијањем Хрватске на море тачније тек контакт са приморским градовима Свјатлопук ствара три Хрватске 2 беле и једну црвену .
Дакле панонску, другу као доњу Далмацију, трећу као горњу до Драча и то је црвена Хрватска
Све и да ја мислим да у време столовања Методија и Србија и Хрватска су номинално признавале власт Свјатоплука јер је проглашен рексом Словена .Он је дошао у сукоб са Методијем јер је освојио све словенске земље под изговором паганства. Међутим да овај догађај десио могсо се десити у Сирмијуму где је Методијева столица и да су Срби и и Хрвати номинално прихвстили власт вероватно. Међутим остаје нејасан део поделе Србије на три дела Властимирових синова и спомен Порфирогенита да су Срби били Срби до Властимира.
Дакле у овим тренуцима очигледно та три дела Србије нису под влашћу истих ентитета.
Ови делови су сасвим легитимно могли отпасти под власт Свјатоплука међутим како Мутимир враћа територије протерује браћу у Бугарску.
Оно што можемо видети да је Стројимиров печат на грчком да он очигледно ступа у савез са Бугарима враћа територије и ослобсђа се неке да тако назовем грчке окупације.
Он очигледно не може имати децу и задржава Перра Гојниковог сина који касније бежи у Хрвстску која се тад помиње први пут у поглавњу о Србима до тада као да се и не граниче али се види да се нешто ново дешава.Већ истовремено са Лавом Мудрим Петар Гојниковић долази на власт и његова главна кампања је мир са Симеуном и кумство са Петром Гојниковићем.

Дакле по Дукљаниновим Подацима Василије Македонац је направио црвену Хрватску од дела своје територије до Драча.
И Лав Рабдих драчки стратег преговара са Петром Гојниковићем из црвене Хрватске у Паганији.
Михајло Вишетин друг Симеуна се. љути што су му повредили суветенитет црвене Хрватске коју је добио од Свјатоплука па је то правно изрегулисао и са. Симеуном па прави зврчку Петру кога заробљава Симеун.

Сад да Дукљанин брљави са временима је јако очито јер једини трагови франкоидних словенских племена је видљиво у Хуму изгледа да је Хум пао вероватно за време Борне јер питање је где је то побегао Људевит Посавски одакле је упадао Борни у Далмацију.
Дакле Борнино војводство од Далмације Дукљанин зове црвеном Хрватском Свјатоплука иако до Драча нису стигли ни Травуније.
Дакле коцепт да Михајло Борис гледа да му у Далмацији и читавом његовом територијом влада словенски краљ чак после Методијеве смрти долазе франсчки мисионари у Свјатоплукову државу и Методијеви ученици беже у Бугарску.
Дакле тотално нереалан концепт Дукљанина чак под посматрањем да су то неетничке државе Мавро Орбин изричито тврди да су хрватски краљеви у почетку владали свима веоватно и Великоморавцима.

Та теза је толико бизарна да је једино могућа на начин да су Хрвати Авари који јесу држали Далмацију до Драча и старо име Бара је Абара Авара и достизали су до Паноније ткз беле Хрватске и владали заиста свим Словенима.

Мислим тотално је мени нереално размишљати тако јербо треба изсиловати све изворе да се уклопе некако у Дукљанина па из 13. века па на даље.
Дукљанин једино правилно користи контекст ових деоба франачки мисонари преузимају Свјатоплукову државу после његове смрти и њихов утицај остаје до Нина. Заправо су само кратко време били одвојени од Франака у време Здеслава и Методија.
Франци нису освојили Србију стигли су до савремене Босне области Кључ и још неких и краткотрајно заузели Хум.
Иначе у самој Србији нема теагова и нешто више франачких архифаката.

Све што могу рећи да је Дукљанин био видовит и његова визија се остварила једино је отпала Босна од Србије и Дукља од Црвене Хрватске све се поклопило ко дупе на ношу али од 1939. па на даље.
 
Poslednja izmena:
Srbija, Bosna, Raška, Sklavonija, Zagorje, Moravija, u to vreme bili su manje više sinonimi koji su obuhvatali zajedničke teritorije sa jednim etnosom
Treba razlikovati Dalmaciju u uzem smislu, tj primorje kako su je Srbi zvali, jer je ta oblast jos uvek tada bila popunjena gradovima sa latinofonim stanovnistvom.
 
Srbija, Bosna, Raška, Sklavonija, Zagorje, Moravija, u to vreme bili su manje više sinonimi koji su obuhvatali zajedničke teritorije sa jednim etnosom
Treba razlikovati Dalmaciju u uzem smislu, tj primorje kako su je Srbi zvali, jer je ta oblast jos uvek tada bila popunjena gradovima sa latinofonim stanovnistvom.
Који су узели име франоидних Хрвата?!
До икаквог продора Франачког уицаја у Далмацију за време Свјатоплука се могло индиректно десити после смрти Методија.
Не знам како би то било могуће за време Лава Мудрог.

Међутим како многи помињу да Порфирогенит не може бити извор за 7. век јер живи у 10. веку. Не знам како би извори од 13. 14. 17. века могли служити као потврда Дукљанину то ми је мало контаверзно и непоштено.
 
оно што ми је привукло пажњу је то да су круна краља Михајла на фресци у Стону, она краља Рожера II са мозаика у Палерму и она непознатог краља са рељефа у Сплитској крстионици (могуће да је то хрватски краљ Дмитар Звонимир или неки од Арпадовића, мада је теза проблематична с обзиром да на плочи нема натписа, не зна јој се порекло и не налази се in situ) истоветне по облику и детаљима, а све потичу из истог периода (крај 11. и почетак 12. века). у средњем веку представа владара са круном подразумева црквени обред крунисања, што значи да је као регалија морала постојати. а онда се поставља и питање порекла. с обзиром да су исте по типу, то би значило да су стигле из истог центра. (то су нека моја размишљања)

Statlere, može ovde.
 
Јако проблематична теза али баш јако портрет према не мало домаћих страних историчара уметности и неких византолога круна је византијска по стилу из доба Комнема портрет вероватно али не и сигурно Манојла Комнена или неког византијског цара.
Могућност да је фреска урађена и касније од рецимо Немањића не одговара ситуацији јер је до Милутина круна Немањића латинска.
 
file_00000000452c624682b14cc426cb1c06.png


Portret-vladara-iz-Crkve-Svetog-Mihaila-u-Stonu.jpg


Screenshot_2025_0602_020110.png


Сличност са светом мађарском круном и светих римских немачких царева минимслна са свим другим западноевропским крунама готово никаква.
Са рановизантијским крунама сличност мања.
Најсличнија крунама Комнена најсличнија круни баш Манојла Комнена.
Приморски мајстори се нису трудили да круну прикажу најправилније могуће колико да истакну царску власт.
 
нисам сигуран да ли се у случају круне приказане на рељефу Сплитске крстионице, као и оне на фресци из цркве Св. Михаила у Стону, ради о неком јединственом типу круне или о јединственом (читај- невештом) покушају уметника (вајара/сликара) да класичну круну западних хришћанских владара оног времена верно прикаже.
 
Ни једна круна Гргура 7. није сачувана и скоро сигурно да су писмено потврђиване уз присуство легата који су испитавали стање у цркви и тд.
Хрвсти су урадили једну реконструкцију према постојећим крунама из блиских времена

902-9028360_crown-of-zvonimir-kruna-kralja-tomislava.png

То би била Звонимитова круна.
Има круна да краја 12. века почетла 13. века
Плочки дијадем из Пољске.

Diadem_of_Płock.png


Круне светог Стефана

gettyimages-543787918-612x612.jpg

gettyimages-125984445-612x612.jpg

gettyimages-109116852-612x612.jpg

MZK_002_Nr_06_Die_ungarischen_Reichsinsignien_-_Fig._01_Krone_des_hl._Stephan.jpg
 
Круна светих римских царева империјална круна, једна је из 12. 13. века, друга можда касније.

Screenshot_2025_0602_165727.png

Screenshot_2025_0602_165632.png


Стон
Screenshot_2025_0602_020110.png


Portret-vladara-iz-Crkve-Svetog-Mihaila-u-Stonu.jpg


Манојло Комнен

Screenshot_2025_0602_165437.png



Остало ми је видети вајарско дело из Сплита. Звонимитова круна.

Screenshot_2025_0602_171003.png


Анжувинска круна у музеју светог Фране у Сплиту.

Screenshot_2025_0602_170639.png
 
Poslednja izmena od moderatora:
нисам сигуран да ли се у случају круне приказане на рељефу Сплитске крстионице, као и оне на фресци из цркве Св. Михаила у Стону, ради о неком јединственом типу круне или о јединственом (читај- невештом) покушају уметника (вајара/сликара) да класичну круну западних хришћанских владара оног времена верно прикаже.

Neki su ovde na osnovu toga izvlačili pretpostavke da je reč o predstavi navodno jedne te iste ličnosti.
 
Neki su ovde na osnovu toga izvlačili pretpostavke da je reč o predstavi navodno jedne te iste ličnosti.
Dobro je da si nesto zapamtio od gradiva.
Zabelezeno je da je Splitom kao i Stonom kraljevao Mihajlo. Nije do kraja jasno da li je na freskama Visevic ili Vojislavljevic.
Ili je jednostavno rec o dalmatinskoj kruni koju su tokom vise generacija nosili nasi kraljevi...
 
Упадиљиво да је Звомимир на склуптури обријан у складу са франачком и римском праксом у 11. и 12. веку чика у Стону има браду и бисерне украсе на увијеним праменовима косе .Што је у складу са византијским трендом.
Мађарски краљеви такође без браде или са уредном кратком брадом.
 
Poslednja izmena:

Back
Top