Морлаци нису били никакви романофони Власи, већ су измишљени од стране млетачких чиновника.
Млечани су "Морлацима" називали Хрвате и Србе са источне јадранске обале. Они које су Млечани називали "Морлацима" никад сами себе нису тако звали, исто као што ми Немце зовемо Немцима а они себе зову потпуно другачије - Deutsche.
Алберто Фортис наводи да су "Морлаци" из Котара плави, модрих очију, широка лица и спљоштена носа. И додаје да су такве особине у великој мери присутне и код "Морлака" из Книнског и Сињског поља.
То што Фортис каже да су плави, модрих очију, широка лица и спљоштена носа је
балтидски тип који може имати везе само са Словенима, а никако са неким тамнопутим медитеранско/палео-балканским Власима (Цинцари нити су плави, нити имају модре очи и ове друге наведене особине, а ни Румуни).
Као далматински Србин морам да кажем да сам срео доста Срба из Равних Котара и Бенковца који одговарају овом Фортисовом опису (плави, модрих очију, широка лица и спљоштена носа).
Срби из Котара и Бенковца су у просеку прилично ниски за далматинске стандарде. Срби из Буковице су у просеку знатно виши од оних из Бенковца и Котара, али су у просеку тамније пигментације. Срби из Книна и околине су у просеку светлији од оних из Буковице, али нису ниски као Котарани.
Котарани по висини, облицима главе и цртама лица вуку више на Славонце и Војвођане него на остале Далматинце.
Фортис је запазио да су "Морлаци" из Задварја и Вргорца тамнији од оних из Котара, Книског и Сињског поља, наводи да имају кестењасту косу. Записао је да су они из Задварја и Вргорца оштри, поносни и подузетни, а они из Котара, Книнског и Сињског поља блага понашања, пуни поштовања и прилагодљиви.
Ево шта је тачно записао Фортис